Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 5Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, MB120mm, voja64, Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam se kasnije pozabaviti ovim dijagramom , ali evo kroz ove opise paljenja motora i ove slike eksplozije vidim da je vrijeme da i o tome malo porazgovarama .

Ne bih htio ovaj form pretvoriti u kurs termodinamike i unutrašnje balistike , ali neke osnove ću morati postaviti , a da bi sve bilo razumljivo.


Malo sam se igrao sa bojicama , i ovaj poznati dijagram malo rasčlanio na dvije faze . E sad tu ima jedan temeljni problem kod snimanja dijagrama potiska velikih motora , on svojom masom i velikim potiskom totalno zaguši senzor portiska i on jednostavno ne vidi ništa , to je slično kao da kraj crkvenog zvona netko zvoni zvonom sa bicikla , i sad ti čuj bicikl.

Zato se ovi dijagrami potiska uzimaju sa velikom rezervom , čisto kao neka vizualizacija stanja u motoru za neku prezentaciju pred trgovcima ili generalima , a u praksi se mjeri tlak u motoru i na bazi tog tlaka računa dijagram potiska.

Postoji direktna korelacija između tlaka u motoru i potiska prema jednoj jednostavnoj formuli

F = P x At x Cf

gdi je F ( force ) u Kilopondima sile
A t ( Area of throat ) površina grla mlaznice u cm2
Cf ( Coefficient of Force ) , tablični podatak za dato gorivo i tlak u motoru

Za Marš motor R 262 možemo uzeti da je tlak u motor P= 120 atmosfera , da je promjer grafitnog grla mlaznice cca 71 mm , pa je površina At = 40 cm 2 i da je Cf za tlak od 120 atmosfera i dvobazni raketni barut = 1,63.

I sad ako to sve pomnožimo 120x40x1,63 = 7824 kp ili cca 8 tona .

Na isti način možemo sad napraviti reverznim putem dijagram tlaka u motoru , na bazi ovog jedinog objavljenog dijagrama potiska, i vidjeti da je maksimalni tlak u marš motoru u trenutku izlaska na stacionarni režim bio oko 150 atmosfera.

Ako znamo da su sve komore bile u tvornici testirane na tlak od 220 atmosfera , a da su tokom razvoja mnoge komore višestruko testirane do razaranja , pucanja navoja na tlaku od 300 atmosfera , onda vidimo sa koliko niskim faktorom sigurnosti je Vučur radio ...

220/150 = 1,46 odnosno 300/ 150 =2, samo da napomenem da je ona bezvezna sajla u liftu dimenzionirana sa faktorom sigurnosti 12 .

Dijagram kojeg sam malo preradio , očistio i docrtao , je skoro idealan primjer izlaska marš motora na režim , obično to nije tako , on obično na minus temperaturama brljavi , malo krene pa malo stane , kao da kašlje , a sa tom istom pripalom se na +50 voli sve razletit.

Veličina konstruktora motora je upravo u rješavanju tih kompromisa , svaki seljo bi znao napraviti motor kod kojeg su komore toliko čvrste da imaju faktor sigurnosti 5 , ali bi ta raketa bila preteška i ne bi letila 50 km daleko .

Kod R262 u zoni pripale motora je najveći tlak , to je jadan prirodni proces , jer odatle kreće taj mlaz užarenih čestica i pali gorivo , i zato je tu Vučur stavio polukuglasto dno , ono je naj otpornije na tlak , ono nije baš tako jednostsvno kako smo ga mi nacrtali , ono je nalik membrani , a opet dio kugle , ono federira i dođe kao neki amortizer pripale , osim toga je tu komora najdeblja i tu je navoj naj jači .

Sve je to urađeno sa ciljem da se sa vanjske strane rakete ne pojavljuju nikakva rebra, ukrute , prstenovi , nikakve kvrge koje često viđamo kod drugih raketa.

To je Vučurova škola gradnje raketa i onog časa kad je riješio spoj dviju komora , a da sve bude iznutra , bez vanjskih zadebljanja on je završio razvoj Orkana , sve su ostalo bile neke usputne teškoće u razvoju , ali skoro bez značaja u odnosu na taj navoj.

Sa tim što mu je raketa izvana bila glatka , dobio je nešto malo na aerodinamici , ali puno na preciznosti .. naime za razliku od ruskih raketa koje su imale neke kvrge izvana i zbog tih kvrga vrlo brzo gubile kontak u dvije točke sa lanserom i počinjale nosom ponirati ka zemlji , R 262 je bezmalo do zadnjih pola metra ostajala u kontaktu sa lanserom


Na ovoj sam skici prikazao dvije zadnje sekvence kretanja rakete kroz lanser.

Na donjoj polovici slike je još cijeli nosač krila odnosno buster u lanseru , i do tog trenutka je to jedna vrlo kruta veza i raketa ne može mrdnuti nosom ni lijevo ni desno , i do tog trenutka su još uvijek oba klina za rotaciju u svojim žljebovima .

Na gornjoj polovici slike je trenutak kad su oba klina za rotaciju izašla iz lansera , i to je trenutak kad je raketa konačno slobodna , i nos rakete može početi klatiti gore dolje lijevo desno , ali u tom trenutku buster više ne radi , i ne može raketu skrenuti sa zadanog pravca.

Za razliku od toga ruske rakete počev od Grada pa Uragana i dalje zbog izraženih čvrga sa vanjske strane već na pola puta kroz lanser počinju mlatiti sa nosom gore dolje, odnosno više dolje i zato kad raketa izleti iz lansera malo zaluta i to u naj važnijem trenutku

Kao primjer toga evo jedna nezavršena razrada Uragana u trenutku kad srednja čvrga siđe sa lansera
.

Vidimo koliki put raketa mora proći kroz lanser , a da nije vođena .... dopunski problem joj napravi samo jedan klin za rotaciju , koji je nakosi ... i izbaci iz osi simetrije .

Možda sad tek nazirete koliko je to kompleksno područje i kroz šta je sve Vučur i mi skupa s njim prolazio ... dobro da smo svi ostali normalni nakon tog projekta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Svakako ce dobro doci makar neko uvodno i osnovno pojasnjenje iz tih pomenutih oblasti kako bi sto bolje shvatili sta se moglo desiti pa je doslo do one eksplozije i unistenja prototipnog lansera .

Ako je suditi po vasim ranijim komenratima dakle nije bila u pitanju ona `GG`-varijanta rakete ili slicno vec normalna R-262.

Greska u proizvodnji ili prilikom lansiranja ostaje upitno ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Svakako ce dobro doci makar neko uvodno i osnovno pojasnjenje iz tih pomenutih oblasti kako bi sto bolje shvatili sta se moglo desiti pa je doslo do one eksplozije i unistenja prototipnog lansera .

Ako je suditi po vasim ranijim komenratima dakle nije bila u pitanju ona `GG`-varijanta rakete ili slicno vec normalna R-262.

Greska u proizvodnji ili prilikom lansiranja ostaje upitno ...

Или намјерна експлозија, као што је једном написано.

Свака част г.дин Ракеташ !

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, Metanoja, ray ban11, Gargantua, sevenino, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima još u tvojoj kuhinji , jel tako ha ha


Dakle nakon cca 2,5-3 sekunde plameni front je došao da kraja na zadnjoj šipki , vidimo na početku dok je još raketa u pripremi za lansiranje da je sloj goriva tu naj tanji . Te dvije unutrašnje šipke goriva su tako napravljene u konus da se održala konstantna brzina strujanja plinova kroz šupljinu motora . Na taj način je Vućur izbjegao pojavu erozije , šmirglanja goriva , i nepoželjni porast tlaka u motoru .

Osim tog erozivnog izgaranja , ima još jedna poželjna osobina tog oblika goriva , te dvije šipke ,a pogotovo zadnja nestanu sekundu prije konačnog gašenja motora , ali njihov nestanak nije problem jer upravo za toliko počinje rasti površina cijevi koje izgaraju iznutra , i tlak bi počeo rasti , ali to je faza kad je već mlaznica na izdisaju , već je pregrijana i počinje njeno trošenje , upravo to trošenje mlaznice je kompenzirano povećanjem površine izgaranja . Tako da je potisak odnosno tlak ostao skoro konstantan, uz mali porast do 3,5 sekunde.

Na dijagramu potiska vidimo i fazu dogorijevanja ostataka goriva ( nakon 3,5 sekundi ), a to je i faza izgaranja karbonizacije pregrijanih dijelova od AG 4 mase i inhibitora- onog zelenog sloja na blokovima goriva , tu garavu fazu vidimo i na flimu lansiranja HV rakete na poligonu u Puli , odnosno na fimu fakulteta u Sarajevu.

Jedan dosta važan detalj kojeg vidimo u presjeku , a evo sad u nekoj perspektivi , otpresak zadnje rešetke od mase AG-4 , koja nosi unutrašnje šipke goriva , a usput sva ta masa vrelih plinova tutnji pored tih malih tankih lopatica

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mr. Majevica ::ray ban11 ::^

Svakako ce dobro doci makar neko uvodno i osnovno pojasnjenje iz tih pomenutih oblasti kako bi sto bolje shvatili sta se moglo desiti pa je doslo do one eksplozije i unistenja prototipnog lansera .

Ako je suditi po vasim ranijim komenratima dakle nije bila u pitanju ona `GG`-varijanta rakete ili slicno vec normalna R-262.

Greska u proizvodnji ili prilikom lansiranja ostaje upitno ...

Или намјерна експлозија, као што је једном написано.



Hm.. tesko da je to mogao biti povod ..Da se general odlucio na takvo nesto sigurno bi se koristio FM- lansera ( Funkcionalni Model ) a ne za tu svrhu iskoristio pravi prototipni kamion-lanser sto je pomalo suludo .

U kadrovima koje je skinuo Gargantua se jasno u donjem uglu vide telemetrijski instrumenti i oprema i ocigledno je to bilo probno lansiranje raketa iz probne serije 1985g na Krivolaku ali je nesto krenulo naopako ,neplanirano i doslo je do eksplozije i unistenja lansera .

Ono sto je meni interesantno recimo jos nisam nasao nijednu fotku/snimak na kojoj mozemo da uocimo VPPR -Orkana na vozilu FAP2832BS/AV a da je uz njega ovaj prvi prototip JNA sto je stradao na Krivolaku .

Postoje samo slike iz BNT na kojima vidimo VPPR u drustvu drugog prototipnog koji je kasnije bio u Iraku i predan u ASC kao skolsko sredstvo .

Ako znamo da je TOC 1985 primio 3 FAP vozila 8x8 na probna ispitivanja ( na paradi u maju su bila po 2x 2832BS/AV i 2x 3232 BDST/AV ) onda se da zakljuciti da mozda te godine i nije bilo ovog VPPR u SMB a koji je ocigledno bio izradjen kasnije da bi pratio drugo prototipno lanserno vozilo JNA .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš
ne mogu da se setim jesam li ovo već kačio. Čemu služe ovi obruči na rešetki u desnom donjem uglu? Liče na neke zaptivke.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, MB120mm, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овај горе у десном углу се виђа на Граду 122мм



а овај доле изгледа дупло већи ... ??? За шта ли је ??

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, MB120mm, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Pampur" njihove varijante R262 stim da je ovo na Aramisovoj slici možda ne do kraja završen produkt. Demonstrator umesto centralnog ispupčenja je zaravnjen i ima nešto što liči na kontakte.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto u vezi sa ovom informacijom

Citat:'''U okviru VT instituta KOV od jula 1980. do 1987. iz sektora za raketno naoruzanje bila je izdvojena grupa strucnjaka koja je radila na razvoju samoh. visec. rak. sistema velikog dometa- Orkan. Tim je predvodio g.m.p. O. Vucurovic.'''

i podatkom u ovom citatu



Cini se da su razvoj Orkana prvo zapoceli nasi u VTI a tek je onda po izbijanju iracko-iranskog rata ( sept `80te) Irak se prikljucio Jugi na tom razvoju uz zajednicki ugovor o razvoju i kasnije serijskoj proizvodnji lansera i raketa te proizvodnji u Iraku od 1990g.

Ustvari te 1980g Irak je zbog potreba rata sa Iranom naumio da nabavi 2 tipa SVLR ,jedan do 30 km dometa a drugi do 50 km pored toga sto je imao pozamasan broj onih BM-21 `Grad` .Ovaj prvi je bio nabavljen iz Brazila( firma Avibras ) i to je bio ASTROS II sa raketama SS-30 kal 127mm i dometa 30 km .Nabavljen sredinom 80-tih ( ukupno je isporuceno 66 lansernih vozila ) a kasnije je Irak po licenci izradjivao svoje `Sejil-60` ( licencna varijanta raketa SS-60 kal 300 mm i dometa 60 km )

Sejil-60 na vojnoj izlozbi u Bagdadu 1989 na kojoj je bio izlozen i lanser Ababeel-50/Orkan



Inace Irak je u naoruzanju imao 3 varijante raketa za ASTROS II ,SS-30 kal. 127mm ,dometa 30 km 32 rakete u kontejnerskim lanserima/ 8 raketa u 4 kontejnera/ u jednoj univerzalnoj lansernoj kutiji na kamionu 6x6 Tectran ,zatim SS-40 u kal 180 mm i dometa 40 km ( 16 kom u lanseru/4 rakete u 4 kont./ ) i SS-60 u kal. 300mm ,dometa 60 km i 4 rakete u lanseru .

Znaci pored toga sto je imao vece artiljerijske rakete i to u kal. 300mm i dometa do 60km Irak je radio i na projektu drugog SVLR velikog dometa ,upravo Ababeel-50 tj Orkan .

Pored SVLR tipa BM-27 `Uragan` ,M270 MLRS i ASTROS II SS-60 jeste bio konkurent Orkanu po dometu su odprilike tu mada ga je Brazilac nadmasivao po kal/precniku ali je zato b/k bio 3x manji .

Ranije je komentarisano kako su se na probama tokom 87me upravo Orkan i ASTROS II suceljavali a evo od skora imamo informacije da je i Orkan pored ASTROS ucestvovao u borbenim operacijama iracke vojske u zavrsnici iracko-iranskog rata .

Mozda su one pomenute `probe` u Iraku avg 1987 bile ustvari borbena premijera Orkana a tokom 88me i prvi serijski isporuceni malo prasili po Irancima ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramis hvala ti za dobre slike, fakat me svaki put dobro razveseliš sa svojim fotkama . Dao sam neke pretpostavke što je što .

Kod izrade dijelova od AG 4 mase razlikujemo tri procesa prerade , naj jednostavniji i naj jeftiniji je compresioni proces , masa se odvagne i lijepo rasporedi u vrući kalup , stisne i nakon desetak minuta je proces gotov

Na taj način je rađena "membrana" za Grad raketu ili divergentni dio mlaznice . U kalup se ubace i metalni dijelovi i sve se zajedno zapeče.

Drugi nešto složeniji proces je Transfer prešanje , kod toga se kalup zatvori i drži sa par stotina tona u zatvorenom stanju , a onda se kroz " pampur " upreša zagrijana masa , i opet je nakon desetak minuta sve gotovo

I na kraju najsloženiji proces je kombinacija ta dva procesa, prvo se klasičnim kompresionim procesom u nekom aluminijskom kalupu u grubo formira masa , i zagrije , a onda prebaci u transfer prešu i dovrši .

Uvjek sam zavidio kolegi koji je radio u preseraju u Krušiku na Maljutki , sa petstotinjak svršenih srednjoškolki , a ja sam radio sa petsto grmalja koji su se hrvali sa stokilogramskim otkivcima , j,bi ga nekom upadne kašika u med , a nekom....

A ti tanki prstenovi ... a joooooj .. bilo je toga i na R 262 samo nisam htio daviti Mr.Majevicu sa tim detaljima , bilo je tu i opruga , i zaptivnih prstenova, i distancera . Unutar marševskog motora nigdje nije bio dodir vatre sa metalom , i Vučur je napravio sve da gorivo može dilatirati par milimetara od -30 do +55 C , a da pri tome uvijek sve dihta. S druge strane ako pogledamo da svi ti komadi u tren oka sa -30 dođu na +2500 C , i dilatiraju u svim pravcima ... a mora sve dihtati .. boli glava .