Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::

Ja imam neki utisak da pricas samo da bi pricao.

A ti pricas da bi se svadjao?

Ja sam izneo pretpostavku zbog cega mislim da su Iracani prepravljali lanser i smanjili broj cevi za duplo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto smo se malo prisetili onog krajiskog SVLR da podsetim da je autor A.Mlakar na FB -strani napisao sledece :

Citat:Jedan opitni Orkan, izbijanjem rata 1991. Godine, zatekao se u Artiljerijsko školskom centru Zadar - Hrvatska, a posle blokade kasarne i povlačenja federalne armije sistem se zatekao u Kninu i ušao u sastav Vojske Republike Srpske Krajine. Tada su sa sistema skinute četiri cevi, koje su početkom 1994 godine uz pomoć saradnika Vojnotehničkog instituta montirane na lanser raketa R-65 Luna. Najpoznatije dejstvo kninskog «Orkana» dogodilo se 1.maja 1995 godine za vreme hrvatske vojne akcije « Bljesak» (kada je pokorena zapadna Slavonija). Kao rekacija, naređeno je dejstvo « Orkanom». Međutim, to nije bila najsrećnija odluka, pošto Orkan nije bio predviđen za gađanje gradova pa je veliki broj kasetnih bombica padao po krovovima zgrada i ostao neksplodiran (zbog neizvučenog osigurača), dok je samo manji broj pao i eksplodirao po širem centru Zagreba.

Posle pada Krajine za vreme operacije «Oluja» avgusta 1995 godine, Orkan je prebačen u Republiku Srpsku ( sada entitet BiH), tačnije u Banja Luku, odakle je zatim povučen u Srbiju, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata na prostoru bivše SFRJ novembra 1995.godine. Rakete za ovaj sistem došle su zajedno sa prototipom dovučenim iz Zadra, a zbog neadekvatnog održavanja neke su rashodovane (rakete su sklepane na brzinu, tako da su po nekima čak bili vidljivi udarci čekića).

https://www.facebook.com/notes/andrej-mlakar/m-87-.....777622952/

Ima tu i slika ,malo brka 1993 i 94g kao i neki drugi izvori ,veoma je moguce da je vecina podataka sa nase teme .Ovaj SVLR je na kraju zavrsio u VRS sa bazom u kasarni `Kozara` u BL i nije isao u SRJ kako je napisao vec je i dan danas tamo .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::

A ti pricas da bi se svadjao?

Ja sam izneo pretpostavku zbog cega mislim da su Iracani prepravljali lanser i smanjili broj cevi za duplo.

Ima mnogo drugih razloga da se prepravlja lanser. Jedan od tih razloga je svakako raspad drzave isporucioca, prestanak proizvodnje u originalnoj fabrici, prestanak strucne podrske od strane zemlje isporucioca. Drugi valjan razlog moze da bude i razvoj takticke misli kod iracana. Plotun od 12 raketa iz Orkana je (kako je raketas pisao) bio osmisljen da poklopi oklopnu diviziju Varsavkog pakta u zoni okupljanja dok rusi prave ponton preko Save. Mozda su Iracani (sasvim ispravno) zakljucili da ce tesko u uslovima njihovog rata doci u situaciju da im treba rafal od 12 raketa. Tri orkanove rakete mogu da naprave dosta belaja kad se nadje dobar cilj. A divizijske koncentracije su postale proslost krajem devedesetih.

Ali, ajde da krivimo Fap. Nema druge, Fap je kriv. I VTI, nisu mogli da nadju resenje poslije toliko miliona dolara i toliko godina razvoja.

Necu da se svadjam, ali me iritira nepostovanje prema intelektualnim, naucnim i radnim naporima generacije najboljih inzenjera i strucnjaka koje je SFRJ imala. Radili godinama na sistemu, a sjebo ih FAP. Give me a break.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Moze i to biti ,ono sto zovemo `taktikom borbene upotrebe nekog sredstva/sistema`no ono sto je jos takodje nejasno jeste kako su Iracani uopste punili raketama cevke svoja 4 SVLR koje im je Juga isporucila do embarga avgusta 1990g ...

Recimo krajiski lanser je imao svog prateceg VPPR i to je onaj sto je do nedavno camio onako pokraj puta kod Srpca u RS ali oni Iracki veoma moguce nikad i nisu imali prave VPPR ( na paradi u Bagdadu 1990 pred napad na Kuvajt su prodefilovala sva 4 lansera ali ne i VPPR-ovi ) .Od ranije znamo onu pricu da su oni vratili neka isporucena vozila i to su izgleda bili upravo oni. VPPR su bili na bazi 2832BS/AV ali mi sad znamo da su serijski VPPR za Irak ipak bili novi, na bazi 3232 ,isto kao i lanseri ali ocigledno nikad isporuceni tamo .Kako li su Iracani onda punili svoje lansere ,`na o- ruk` ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad vec raspravljamo o Fapu, kolega raketas, znas li koliko je bilo korisno opterecenje na tom Fapu, tacnije kolika je bila tezina lansera i raketa u njemu?

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au brate sta je s tobom. Niti unizavam, niti imam nameru da vredjam dostignuca i rad ljudi koji su iznedrili ovaj projekat niti za to postoji razlog.

Nisam mrzitelj FAP-a. Ni VTI-a.

Neko moje laicko razmisljanje je, u poredjenju sa nekim ruskim resenjima, da je FAP koji je uzet za osnovu, u konfiguraciji sa lanserom od 12 cevi, gde svaka lansira to cudoviste od rakete, da sasija nije izdrzala ta opaljenja posle odredjenog vremena.

Taj stav ocigledno ovde nemam samo ja.

Nevezano sad za FAP i VTI. Projekat je radjen sa domacim sredstvima (kamion,cevi...), sumnjam da su zeleli da uvoze kamion od Belorusa, vec se verovatno pokusavalo da se ceo proizvod radi u SFRJ. Prema tome, mozda su i morali da se, hteli nehteli, suoce sa tim ogranicenjem. Ne kazem opet da je FAP los, ali mozda (samo MOZDA, opet kao neka laicka pretpostavka) je lanser mogao biti manji, jer kamion to ne bi podneo.

Najmanji problem je da lepo objasnis meni i ostalima da nismo u pravu. A ne odmah drama i vredjanje

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je recimo stabilnost lansera prilikom gadjanja `s boka` u pitanju pogledajmo na snimku -kompilaciji kolege Majevice ( drugi u gornjem redu ) kako se lanser vidno dobro zatrese prilikom lansiranja ,bas zadnji kadar .

https://www.mycity-military.com/Artiljerija-munici.....l#p1877459

Snimljeno tokom probnih lansiranja na Prevlaci .

Inace sto se ukupne tezine na platformi FAP3232BDS/A tice ,12 cevki je tesko blizu 6 tona ,12 raketa po 390kg je oko 4,7 tona + tezina oklopa i opreme na lansernoj kutiji te tezina onog punjaca ,to je tu oko 15 tona mozda ? 32t je maks. dozvoljena masa vozila po oznaci .

• 4Ovo se svidja korisnicima: victoria, Mercury, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Feb 2017 23:14

^ ^ OK. Sve moze da se relativizuje.

U mom drugom zivotu, nakon odlaska iz Krajine, malo se bavim kamionima i to na nacin da ih posjedujem, odrzavam, zaposljavam, i naplacujem uslugu.
Imam Scaniu P114 kiper, 8x4 konfiguracija, nazivno maksimalno opterecenje 32 tone, kad sam je zadnji put izmjerio na vagi natovarenu sljunkom vukla je 47 tona. I gura.

Jes da sam par puta morao da mijenjam opruge, al jbga. Kad svedes racun, isplati se.

Po struci sam inzenjer i imam glimericu za pausalne ocjene tipa monstrum od rakete, tezak lanser, krive snajki noge itd. Sve se da sracunati, i sve je definisano jednostavnim zakonima mehanike, otpornosti materijala, koeficijentima sigurnosti itd. Kad cujem strucnjake tipa sto si kupio BMW, to je propast, imaju problema sa automatskom mjenjacom, itd, ja pocnem da svjetlim.

Sve se da relativizirati. Ali ja sam protiv takvog pristupa. Takav pristup ne vodi nigdje, i na neki nacin je unikatno balkanski, jer ga nema bas mnogo na ovim prostorima gdje sad zivim.

Zato sam postavio pitanje raketasu koliko je korisno opterecenje na tom fapu. Lanser + rakete. A kad puca, kad se ta "mrcina od rakete" zapali, i onako sila ide na hidraulicke podupirace, i prenosi se na tlo. Ili, bar je tako u teoriji. Ni jednom nisam, u ono vrijeme u Krajini dok je Orkan radio, cuo da su imali prioblema sa livadom ili sa mrcinom. Radlio ko sat.

A koliko ja znam, broj borbenih dejstava je dobrano usao u dvocifrene brojeve za te tri i po godine.

I to je otprilike jedini orkan koji je bio koriscen u ratu duzi vremenski period.

Ako to nije moglo da istjera na cistac probleme sa fapom, sve ostalo je spekulacija.

Dopuna: 12 Feb 2017 23:38

ray ban11 ::
Inace sto se ukupne tezine na platformi FAP3232BDS/A tice ,12 cevki je tesko blizu 6 tona ,12 raketa po 390kg je oko 4,7 tona + tezina oklopa i opreme na lansernoj kutiji te tezina onog punjaca ,to je tu oko 15 tona mozda ? 32t je maks. dozvoljena masa vozila po oznaci .

To je to. Moja Scania iz prethodnog posta prazna tezi oko 12,9 tona. Puna moze da tezi (dozvoljeno) 32 tone. Korisno opterecenje 19,5 tona. Ne vidim nista nategnuto ili pretjerano u konfiguraciji tog fapa. Da li vuce sljunak ili rakete, dok god je u limitima ima da ide ko bela lala. Ipak je to meckina licenca, nisu to u Priboju smislili.

A sto se tice prohodnosti van puteva, ponavljam, Orkan je u Krajini imao uredjene polozaje, koji su (za nevjerovati) ukljucivali i osmisljene i provjerene pristupne puteve, pored ostalog. Mi jesmo bili budale, ali nismo bili ludi (ne bas toliko).

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Mercury, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Babaroga ja o kamionima nemam pojma , ali zato pitam one koji o tome nešto znaju , moram potražiti u arhivi prepisku sa profesorom koji mi je objasnio u čemu je bio problem sa Mercedesovim mostovima iskorištenim na tom nesretnom FAP u . Čovjek koji je njemu dao te informacije je bio njegov student i tada je radio direktno na tim problemima , a danas je kod MAN , znači čovjek je skoro cijeli radni vijek u području teških kamiona.

Koliko se sjećam trebalo je na tom FAP u biti još tri neka među diferencijala , a da bi sve radilo kako treba , kod silaska ili penjanja na asfalt sa trave. Koliko pamtim taj se problem javljao samo na trećoj osovini i to kod blokiranih diferencijala .

Ako imaš daj nabaci neki link ili skicu kako se rješavaju ti pogoni danas , kako je to riješeno na Skaniji , a kako na novom mercedesu , a kako je bilo na FAP u

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketas, nemam pojma vjeruj mi, ja se kamionima bavim kao vlasnik biznisa, ne ulazim u detalje, dok god radi sta treba da radi i donosi profit, ja sam OK. Kad pocne da se kvari i da mi pravi probleme, prodam g**na i kupim novo.

Ne sumnjam da je bilo problema sa diferencijalima tada, uvijek ima problema, a i (koliko ucim iz najvise tvojih postova ovdje) nase tadasnje vojne komisije su zaista bile rigorozne u zahtjevima i provjerama, ali sama cinjenica da je sistem predat stranom kupcu i da je 3,5 godina koristen u ratu svodi te podatke o problemima sa diferencijalima na nivo teoretske rasprave. SIguran sam da bi nakon 15 godina proizvodnje i usavrsavanja sistema (da nije bilo sta je bilo) i taj diferencijal bio rijesen.

Ja sve ovo pisem da bih osporio tezu da su Iracani skidali cijevi jer fap nije mogao da nosi. Jer mi ne izgleda logicno da je sistem prosao TOC i komisije, otisao u Irak i sad Arapi Sadamovi otkrili toplu vodu i rijesili stvar...

Mada, pustinja je zajebana, pustinja manje vise, ali pijesak kao podloga je propast. Ali, to je drugi par opanaka, za to se koriste MAZovi i ostala ruska cudovista. Ali, kriviti nas dizajn zbog toga nije u redu. Jer ipak su ti Iracani od prvog dana bili ukljuceni u razvoj sistema, i mogli su na vrijeme da kazu ocu da ide i kroz pijesak. Ako razumijes sta ti pricam. Brief (definicija projekta) je uvijek klijentova odgovornost.