Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad gdi sam ja iskopao podatak o kupovini 10 Mercedesovih mostova za tog FAP a , a zuji mi u ušima i informacija da je tek osvajanjem neke legure za tenk u Kikindi bilo moguće odliti kućište diferencijala koje nije pucalo .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Mozda je to podatak od naseg kolege Stefana ???

Nego da vidimo samo ovo u vezi stabilnosti lansera ,od ranije poznato .Dakle prototipni SVLR u Iraku gadja na probama u pustinji i to u kadru lanser pod 90 stepeni u odnosu na uzduznu osu vozila .Ako ovo nije proslo tada a jeste ocigledno ,svakako da bi samo vozilo bilo drugacije . Platforma je bila 3232 ,kasnije je znamo isti predat u ASC u Zadru .

Evo tog momenta na 0:29,mada se vidi i kao predkadar ( inserti iz emisije `Dozvolite ...` )

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@
Ako se ne varam Voja je svojevremeno o Kikindi pisao u kontekstu rešenja problema na zadnjim mostovima koji se vukao na 2026.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Feb 2017 22:36

Moguce da je bilo problema sa osovinama, za to služe prototipovi. Ali ne verujem da su svi imali taj problem, onda bi značilo da kamion nije prošao testove.

Dopuna: 13 Feb 2017 22:43

Nisam siguran, ali mislim da su na 3232 iste osovine kao i na 2026.. to je FAP 10tonsko vešanje, samo što je dobijeno na nosivosti dodavanjem druge upravljačke osovine.

Prednje osovine 6 tona, zadnje 10. 6+6+10+10= 32tone

Ne vidim tu neke mudrolije previse, fap je proizvodio kamione sa pogonom na sve točkove 40 godina pre konstrukcije 3232.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se malo podsjetimo , ovdje smo pričali o tome da su jedan od lansera Ognja produžavali za pol metra ( međuosovinski razmak ) kako bi dobili mjesta za još jedan prijenosnik , a po iskazu stručnjaka za to trebalo je ugraditi još dva takva prenosnika .

Naglašavam da nemam pojma o tome ali me sad kao inženjera to zagolicalo , i budem se informirao ponovno.

Kako sam ja to shvatio nije problem ravna vožnja sa blokiranim diferencijalima , nije problem ni zaokret na ledini ili pijesku , ali je problem zaokret ako je dio kotača na ledini , a dio na asfaltu , a to je tipična situacija kad vozilo sa asfaltne ceste prelazi na livadu , a to je potvrđeno prema analizi koja je napravljena u Hagu u slučaju Martić.

Ja nemam službeni izvještaj sa vještačenja MUPA RH koji je bio tri mjeseca kasnije na lokaciji i prikupio dokaze protiv NN počinitelja , a i da ga imam ne bih ga smio objaviti , ali smo ovdje nekolicina nas to detaljno izanalizirali , pa ako dobijemo dozvolu budemo postavili skice terena gdi je bio lanser onda kad je grmilo po Zagrebu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa teme o novoj raketi R-400mm `Sumadija` kako je nazvase ( ili raketni sistem kako god ) ,no ovo su vazni detalji u vezi probne faze razvoja Orkana ,valjda kolega nece imati nista protiv .Ovo i nije bilo ranije ,nesto slicno to da ali ovde sad imamo i neke `novitete` .

raketaš ::

Kad smo radili Orkana tehnologija nije bila tako razvijena kao danas elektronski senzori pomaka su bili rijetkost , firma MEBA iz Zagreba je za naše potrebe razvila induktivne senzore pomaka [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] , razvili smo sustav za daljinsko mjerenje deformacija komore , ali je to sve išlo dosta kilavo . Kad bi komora grunula otišlo bi k vragu 12 instrumenata , nije u pitanju bila lova , već oni nisu mogli napraviti tih senzora koliko smo mi mogli potrošiti, to su bili počeci. Vučur je bio nemilosrdan, tražio je informaciju koliko se komora napuhala pod tlakom od 200 bara, na kraju je jedan majstor popizdio i sa mikrometrom ušao u bunker i mjerio te deformacije , i to ne jedanput .... sve dok komora nije grunula dok je on bio u bunkeru , imao je sreće više neg pameti , sastavili su ga na kururgiji , a mi smo dobili po dupetu da se sve pušilo.

Naravno da dečki u Beogradu znaju za sva ta naša iskustva , događalo se da potrošimo film, a komora ne grune , ili fotograf padne sa drveta pa se polomi , ajd što se on polomi , ali je polomio i kameru .

Sve to su planirani rizici u takvom poslu , i nastoji se to svesti na minimum , ali opet bilo je sksplozija motora na probnom stolu i uništavanja kompletne mjerne opreme , bilo je poginulih i ranjenih na Prevlaci , ali kad je po programu realizacije ispunio predviđene parametre Vučur je dobio kopneni poligon .

Mislim da je prvi let na kopnu Krivolak bio kad je već raketa bila formalno u nultoj seriji za Iračane ( mi smo te rakete vodili kao peta probna partija ) , po tome bi bilo da je do tada utrošeno jedno 5 godina rada i cca 500 lansiranja raketa na Prevlaci .



Dakle kad govorimo o poligonu TOC na Krivolaku prva probna ( bojeva ) lansiranja su prakticno izvedena tamo 1987/88 ? Bojeva kazem zato sto na nekim snimcima ( kadrovima ) jasno mozemo uociti one crvene upozoravajuce poprecne i uzduzne linije koje pokazuju da raketa ima pravu b/g .To ispada da su takva gadjanja izvodjena upravo tokom 1987 kad je i u Iraku avgusta te god. izvrsena probna faza sa lansiranih oko 500 bojevih R-262mm .

Znaci od ranije znamo ,prvo Prevlaka pa Krivolak i Irak a onda serija raketa za Irak ( 1988,`89 i `90g ) ,oko 1000kom do embarga na uvoz NVO avgusta 1990.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puno je tih godina u glavi , trebam potražiti u arhivi , ali peta probna partija je išla kroz ljeto , sjećam se te frke , a Krivolak je bio zakazan za sredinu rujna . To se planiralo par mjeseci unaprijed i bilo je dosta naselja ispražnjeno, ono do zadnje ovce. Mislim da ta frka oko poligona nije bila zbog Orkana nego zbog ispitivanja bojeve glave sa bojnim otrovom na manjim raketama PDK i PDŽ kalibra 122 mm , nešto sam već pisao o tome , sad tko se tu šlepao ne znam , ali budući je Vučur bio šef i jednima i drugima , a PDK i PDŽ su kasnili onda ispada da je Orkan čekao ove male.

Sa tim kopnenim probama je trebalo krenuti bar godinu ranije , kako bi se usavršila bojeva glava i vidjelo relno posip po terenu koliko zvončića ne eksplodira , ali tada je zbog rokova moralo ići tako kako je.

Ofanziva kod Basre je bila mislim u februaru iduće godine , ne sjećam se više godine su to .

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Koliko je taj Krivolak bio bitan ,upravo zbog moguce upotrebe tj lansiranja pravih bojevih R-262 .Na Prevlaci nije moglo zbog nepotrebnog i rizicnog rasipanja zvoncica i KPOM po povrsini mora, Nikinci previse mali ali je tu bio cuveni Krivolak .

Cudno da nije pomenut ni oznacen na mapi na strani 30/50 dokumenta

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kad se pogleda danas ,sve je to bilo vec punih 30 godina unazad ,Krivolak,probe u Iraku,ofanziva kod Basre ,odlicni rezultati i na kraju svega prevaga Iracana na stranu Orkana i odbacivanje one brazilske SS-60 sistema ASTROS ( samo je izlagali kao model na izlozbama i sajmovima ali nema potvrde da su je Iracani nabavili ili licencno izradjivali ) .

Koji preokret i ironija ... tada su dobili Jugosi sa svojim super -automatizovanim stabilizatorom- lanserom i mocnom busterovanom R-262 a izgubili Brazilosi sa modularnim lans. kutijama sa INS i kompozitnim raketama .Danas nakon tih 30 godina imamo da se sve jedna za drugom nizu ,Morava,Kosava,Sumadija itd , sve `modularije i kompoziti` ,INS/GPS- korekcije i sva pride cuda tehnike koja su jos sredinom 80tih bila odbacena od strane Iracana kao nesto ne- funkcionalno a u odbrambene svrhe ,sto ce se i pokazati kao ispravnim tokom prvog i drugog zalivskog rata`91 i 2003g .

Orkan je stvarno bio jedan i jedini ... Car odbrane .

• 6Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, amaterSRB, Gargantua, Levi, novator, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dr Kovačev i ekipa su u svom radu obradili sve one institucije vezane za razvoj i istraživanje u JNA , a Krivolak nije imao ništa od toga , gola planina . Takvih artiljerijskih poligona je bilo još po jugi kao na primjer Kalinovik i Slunji , ali tu nije bilo apsolutno ničega od opreme , ako si što htio mjeriti izvoli ponesi i kalibriraj na terenu , spavanje u kasarni, klopa u vojničkoj menzi , ali snašli bi se mi i za neko domače janje .

Već se tada osjećala potreba za nekim većim, dužim poligonom , negdje na Jadranu ( vjerojatno Zećevo ) s tim da bi poravnali neki otok na Kornatima, tada se moglo napraviti sve što poželiš, a direktrisa je mogla biti na maksimumu oko 200 km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

^

Kad smo vec kod te faze `razvoja i istrazivanja` evo nekih navoda autorskih radova ( jos da ih i nadjemo ) a recimo ticu se bas onog sto smo komentarisali u vezi nekih `sitnica` na vozilima FAP 8x8 ( vise kao proizvod `ljudskog faktora` tj nemara/neznanja , nego li nekih mogucih tehnickih otkaza tj kvarova ) .

Citat:P. Popović, V. Pijevac, R. Grba, Novo rešenje sistema za upravljanje i sistema za oslanjanje prednjih, pogonskih, upravljačkih mostova u okviru razvoja novog vozila FAP 90t, 8x8, specijalne namene, pp. 1 - 50, Dec, 1985

Citat:P. Popović, R. Mileusnić, Razvojno-verifikaciona ispitivanja lansera raketa KOL-15 na specijalnom vozilu FAP 9,0t (FAP 2832 BDS/A) pri vožnji i gađanju u realnim uslovima, pp. 1 - 430, Dec, 1985

Citat:P. Popović, S. Nikolić, Poboljšanje fizičko-hemijskih karakteristika pogonskog goriva za rakete lansera KOL-15, Sep, 1987

Ipak se tu poklanjala paznja tim vozilima ,FAP 8x8 ( 2832/3232 ) ,nije to moglo proci bez razvoja,istrazivanja ,teorijske pa onda i prakticne provere na terenu , zatim ona verifikacija tj overavanje rezultata .Pogledajmo i ovo ,ispitivanja lansera u realnim uslovima upotrebe vec 1985g a onda i proces poboljsanja fizicko-hemijskih karakteristika pog. goriva (NGR375/376 ) a vidimo da je dokument pisan tokom `87 dakle nakon faze ispitivanja probne partije raketa u Jugi i Iraku .

Jedan od autora : P.Popovic

Citat:1983. -2003: Institut za nuklearne nauke "Vinča", Institut za motore i vozila
(transformisan u Centar za motore i vozila), na mestu vodećeg istraživača
Opis poslova i odgovornosti na tim poslovima: Razvio eksperimentalno-kompjuterski sistem za akviziciju podataka i informacija, odnosno rukovodio i učestvovao u identifikaciji radnih opterećenja elemenata i sklopova vozila u realnim eksploatacionim uslovima. Metodologija je primenjena i verifikovana na više od deset tipova privrednih vozila iz proizvodnog programa FAP-a i vozilu specijalne namene formule 8x8-lanser, KOL 15, obuhvatajući većinu sistema vozila, tj. merne veličine: sila, obrtni moment, pritisak, temperatura, frekvencija, dužina. Na osnovu sprovedenih, sopstvenih istraživanja formirao eksperimentalnu bazu podataka, koja sadrži osnovne parametre raspodela radnih i kritičnih opterećenja elemenata i sklopova motornih vozila.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]