|
Poslao: 05 Maj 2019 17:32
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20517
|
Kubovac ::@ bojank
A požari? Sovjetski veterani svedoče i govore o požarima koji su nastajali kao posledica eksplozije bojeve glave, naravno, ali i kao posledica "prosipanja" 2500 kg oksidanta i raketnog goriva (cca 2000 + 500 kg)....
CPAK je odlican oksidans, moguce je da je pozar (ne mora ni da gori, dovoljno je da tinja) uzrokovala BG ili stagod, a CPAK je onda taj pozar dodatno podsticala.
2:35 ako nece da krene kada treba:
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 18:07
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 9510
- Gde živiš: pecina stroga
|
Drug pukovnik ::Nula na limbu uglomjera i je (trebala bi biti) orijentirana prema osi raketi.
Tako i jesam rotirao, po limbu uglomjera, zato sam i rekao da nije toliko bitno da li je radijus od ose rakete 440, 500 ili 2 metra. Greška će uvijek biti prisutna, manje ili više.
Ne možeš rotirati u jednom kokošinjcu, a gledati drugi.
Ne. Ne smije biti greske u uglovima (kod crtanja). Geodezija i trigonometrija su egzaktne. Nesto ne radimo kako treba.
Kad si rotirao po limbu uglomjera, rotirao si pretpostavljam raketu oko ose rakete za ugao alfa (mjereno oko ose)? pretpostavljam tako si radio?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 18:40
|
online
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6227
|
Evo da pročitamo i svedočenje ruskog veterana o dejstvima projektilima 8K14 iz sistema Elbrus/Scud u 2. rusko-čečenskom ratu, od strane 630. samostalnog raketnog diviziona.
Ukupno, u periodu 1999-2000. godina, taj divizion ispalio je oko 100 projektila 8K14...
Citat:
"Vratimo se u Čečeniju. Pored ekonomske opravdanosti upotrebe raketa iz sistema Elbrus, važnu ulogu odigrala je i činjenica da je u Rusiji bila akumulacija velikog broja raketa 8K14 koje su se morale nekako odlagati. Za razliku od "Točke", čiji projektili se nakon petnaest godina skladištenja mogu ponašati nepredvidivo (slučaj u Brovarama u blizini Kijeva - raketi istekao resurs), 8K14 i 25 godina kasnije (ako je dostupno raketno gorivo) će odleteti bez problema (govorim iz ličnog iskustva). Da bi se osiguralo da i pogodi cilj, preporučljivo je zameniti žiro instrumente - oni imaju rok trajanja ne duži od 20 godina (iako je dovoljno samo provesti autonomne provere instrumenata žiroskopa).....
Na osnovu gore navedenog, donesite vlastite zaključke o upotrebi projektila 8K14 u Čečeniji. Mogu samo da kažem da su i oni pucali (kao i u Avganistanu, prim. Kubovac) na minimalnoj daljini i uglavnom u planinskim područjima." kraj citata
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 18:54
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5555
|
E jebiga sad. Uglomjer ima svoj limb, na njemu sam po pravilu rotirao uglomjer, ALI se raketa rotira po nekom drugom limbu, “limbu” rakete i uglomjerom hvata teodolit.
Moraćeš si to nacrtati pa ćeš vidjeti taj splet kuteva.
Ne budi lijen, nacrtaj si jedan slučaj i biće ti sve jasno.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 19:17
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 9510
- Gde živiš: pecina stroga
|
Drug pukovnik ::E jebiga sad. Uglomjer ima svoj limb, na njemu sam po pravilu rotirao uglomjer, ALI se raketa rotira po nekom drugom limbu, “limbu” rakete i uglomjerom hvata teodolit.
Moraćeš si to nacrtati pa ćeš vidjeti taj splet kuteva.
Ne budi lijen, nacrtaj si jedan slučaj i biće ti sve jasno.
Ma sve mi je jasno, upravo ti o tome govorim. Sad sam bio digao ruke i poceo sam crtati i onda se ti javis.
Jasno je da mi alfu zauzimamo na limbu uglomjera, a raketa rotira po svom "limbu". Zbog tog otklona se juri epsilon na kraju, da to koriguje. Inace bi sve leglo iz jednog koraka, da se kako mogao staviti uglomjer u centar rotacije rakete.
Ja trazim otkud se javlja greska. ACad ima preciznost na osam decimala u kotiranju, a u racunici nemam pojma ali jako veliku. Tako da rijesicu ja to.
Ono sto mslim da je problem je gdje je nula na limbu uglomjera? Odakle mi zakrecemo vizir i zauzimamo komandni ugao alfa. Od koje tacke na limbu? Od kojeg pravca? Kad to rijesim, nestace greska.
Muci me sto ja nisam crtac, pa mi rotiranje slozenih struktura u ACad ide ko mojoj zeni pecanje. Jos mi crko i scroll zoom na misu tako da ne staj mi na muku.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 19:33
|
online
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6227
|
*Uticaj odstupanja meteoroloških uslova lansiranja na let rakete 8K14
Odstupanje uslova meteorološkog lansiranja od stonih utiče samo na let u lansirnom području do 300 km.
Na let rakete 8K14 utiču odstupanje pritiska i temperature vazduha, kao i uzdužni i poprečni vetar.
1. Uticaj pritiska vazduha
Varijacija promena pritiska vazduha uzrokuje promenu sile potiska P i sile otpora RX. Iz formule sile potiska sledi da povećanje pritiska vazduha dovodi do smanjenja sile potiska. Povećanje pritiska vazduha uzrokuje povećanje gustine njegove mase, a time i sile otpora RX i obrnuto, smanjenje pritiska vazduha dovodi do smanjenja sile otpora vazduha i povećanja potiska P.
Povećanje pritiska, uzrokuje povećanje sile RX i smanjenje sile P, dovodi do činjenice da, uzimajući u obzir osobitosti automatske kontrole daljine, projektil neće imati domet do cilja. Smanjenje pritiska vazduha uzrokuje povećanje potiska P i smanjenje sile otpora RX, te stoga dovodi do povećanja daljine leta rakete.
U pasivnom delu putanje, povećanje pritiska dovodi do povećanja sile RX i smanjenja daljine leta i smanjenja do povećanja daljine leta; stoga, da bi se nadoknadila takve nepoželjne devijacije, neophodno je uvesti odgovarajuće korekcije u postavku podešavanja daljine.
2. Uticaj odstupanja temperature vazduha
Promena temperature vazduha utiče na daljinu leta uglavnom promenom sile otpora.
Povećanje temperature vazduha dovodi do povećanja sile otpora RX (zbog povećanja brzine širenja zvuka) i do smanjenja daljine leta.
Kada se temperatura vazduha smanji, slika će biti obrnuta, odnosno daljina leta će se povećati.
3. Uticaj vetra na let rakete
- Uticaj longitudinalnog (uzdužnog) vetra
Sila otpora zraka RX - rezultat je interakcije vazduha sa telom rakete. Veličina ove sile, posebno, zavisi od brzine kretanja rakete u odnosu na vazdušnu masu: što je veća brzina, to je veća sila, i obrnuto. Ako je brzina vazdušne mase usmerena na kretanje rakete (vetar), onda se relativna brzina rakete povećava, što dovodi do povećanja sile otpora vazduha u odnosu na slučaj kada je vetar odsutan . Sa dobrim vetrom, sila otpora vazduha se smanjuje.
Razmotrimo efekat sile otpora na daljinu leta projektila 8K14.
Automatsko upravljanje daljinom leta rakete 8K14, usled nagiba ose osetljivosti integratora u odnosu na osu rakete prema prvom stabilizatoru, kompenzuje uticaj uzdužnog vetra.
U pasivnom delu leta rakete sa vetrom, ubrzanje rakete će biti manje od izračunatog. To znači da će u svakom trenutku komponente brzine rakete duž osi koordinatnog sistema Zemlje biti manje od izračunatih. Ovo će smanjiti daljinu i nadmorsku visinu leta.
Sa dobrim vetrom, daljina će se povećati.
Na velikim udaljenostima (preko 100 km), uticaj vetra na pasivnom delu leta je zanemarljiv i zanemaren. Za udaljenosti manje od 100 km potrebno je uvesti korekcije u tabelarnoj postavci daljine za uticaj uzdužnog vjetra na pasivni deo leta.
-Uticaj bočnog vetra
Bočni vetar je vetar koji duva okomito na ravan lansiranja. Prisustvo bočnog vetra dovodi do dodatne sile koja se primenjuje na centar pritiska u pravcu vetra.
Upravljački sistem rakete 8K14 skoro u potpunosti eliminiše uticaj bočnog vetra na let rakete.
U pasivnom delu leta rakete, bočni vetar gura raketu u pravcu vetra, savijajući putanju. Sa vetrom na desnoj strani, raketa će odstupiti ulevo, što će dovesti do smanjenja vrednosti ugla kretanja. Stoga, zauzeti pravac lansiranja treba uzeti u obzir sa znakom plus. Sa vetrom na levoj strani, slika će biti obrnuta.
Kada je prisutan bočni vetar na daljinama gađanja većim od 100 km, izmena pravca na bočni vetar je mala, jer raketa u pasivnom delu putanje leti u jako razređenim slojevima atmosfere, gde je uticaj vetra neznatan. Stoga se izmena smera bočnog vetra uzima u obzir kod daljine gađanja do 100 km.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Samo salji na dusmane, ova ide dje treba
