Bf-109 (Me-109)

• 1Ovo se svidja korisniku: VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakota postoje vrlo detaljna ispitivanja u VOC-u posle rata aviona S-49A. Ostali su sačuvani i numerički podaci za S-49A koji je bukvalna kopija IK-3 osim motora. Tačno je da se Emil nešto brže penjao od IK-3 ali sa projektovanim motorom od oko 1050 do 1100KS IK-3 bi se i brže penjao. problem kod IK-3 je bio slab motor i slabo naoružanje. sa motorom od 1050 KS do 1100 KS IK-3 bi leteo oko 570 do 580 km/h, imao veću brzinu penjanja i daleko bolje manevraske sposobnosti. IK-3 je bio bolji od Me-109E ne samo u horizontalnom nego i u borbenom zaokretu. Pri brzini od 400 km/h u borbenom zaokretu dobijao je čak 1300 m u visini dok Meser dobijao 1000 do 1100 metara. Plus manji poluprečnik zaokreta. Što se tiče brzine penjanja na 5 km Emil je stvarno to postizao za 6 do 6 min i 30 sec a naš IK-3 za 7 minuta. Do 3 km IK-3 se bolje penjao od 3 (tačnije 3,5 km) Emil je počeinjao naglo da se bolje penje zbog slabog motora na IK-3. Da je imao projektovani (francuski) motor od nekih 1075 KS on bi se brže penja na svim visnama pri čemu do 5 km čak izrazito brže.
Vrlo bitan faktor kod lovaca Drgog svetskog rata je bio osteljivost na komande. Naši su kod IK-3 kopirali (Iilić je bukvalno maznuo tj ukrao iz NACA) sistem trimovanja sa američkih lovaca P-40C koji se smatrao najboljim posle Spitfajera IX i Korsera kod zapadnih aviona. Zbog toga se sa IK-3 moglo upravljati i "sa malim prstom" dok je Me-109 (sve verzije) bio vrlo težak na komande. Upravo su "znatno lakše" komande omogućavale Harikenima da se u bici za Britaniju koliko toliko ravnopravno nose sa Meserima.
Da zaključim. Sa predviđenim motorom IK-3 bi po svim prfomansama bio bolji od Emila i bio pandan Fricu.
Ostajao je teško rešiv problem nedovoljnog naoružanja i vrlo komplikovana proizvodnja.
Da ne zaboravim. IK-3 je bolje i ubrzavao od Emila na brzinama do 400 km/h (premda ne bitno).
Osnovni nedostatak aviona IK-3, kad je reč o perfomansama je slab motor.

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::Не могу да пронађем тему на којој је било постављено (у угловима су жигови нашег форума)... ево скена двеју страница из листа Наша крила на којима се помиње та модификација...


Sa Palube http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12715.0

update sa našeg foruma https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/.....ml#p795359

• 2Ovo se svidja korisnicima: dakota, VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jul 2018 14:17

Da ne bude zabune. Podatak o oko 5 min na 5 km koji stoji u zvaničnom uputu za Emila danas se smatra nacističkom propagandom. Niko na ispitivanjima nije uspeo da dobije ispod 6 min za 5 km pa ni naši na ispitivanjima u KJ. Dobijeni rezultati se kreću od 6 min do 6 min i 30 sek i to kod dobro održavanih aviona. Tako da prednost u penjanu Emila od pola minuta do minut do 5 km nije baš toliko bitna.

Dopuna: 04 Jul 2018 14:22

Ni kod maksimalne brzine niko nije dostigao 570 km/h iz uputa već od 550 do 560 km/h. Najviše su postigli Švajcarci nekih 562 km/h.

Dopuna: 04 Jul 2018 14:28

Na visinama do 3,5 km Emil je imao neznatnu prednost u brzini a IK-3 neznatnu prednost u brzini penjanja. Pri tome je IK-3 imao znatno bolje manevarse sposobnosti. Stvarnu prednost u horizontalnoj brzini i penjanju Emil je imao tek iznad 5 km. Ali čak i na tim visinama ona nije bila jako izražena - naprotiv.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

robertino ::Kaže " "U knjizi "Odbrambena privreda KJ"-N.Đokić/B.Nadoveza navodi se da je adaptacija 2301 na DB-601A rađena u periodu 21.9.40.-21.2.41."

Što se sasvim uklapa u izjave Koste Sivčeva date 1961 godine gde je detaljno opisao radove izvršene na prepravci Harikena na LVT1."

Ovo je slika (i izvor sa Palube)



Na ovoj slici je standarni hariken sa RR merlin motorom. Jos se nije pojavila fotografija ni dokument , samo postoji prica.

ltcolonel sve je svakako tacno sto navodite no ja bih samo pri poredjenju dva aviona dodao i taktiku upotrebe radi realne slike. Setite se samo katastrofalne ocene aviona aircobra u sukobu sa japancima i izvanredne ocene sovjeta istog aviona na istocnom frontu. A verujem da bi mesersmiti potamanili zeroe s lakocom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Dakota postoje vrlo detaljna ispitivanja u VOC-u posle rata aviona S-49A. Ostali su sačuvani i numerički podaci za S-49A koji je bukvalna kopija IK-3 osim motora. Tačno je da se Emil nešto brže penjao od IK-3 ali sa projektovanim motorom od oko 1050 do 1100KS IK-3 bi se i brže penjao. problem kod IK-3 je bio slab motor i slabo naoružanje. sa motorom od 1050 KS do 1100 KS IK-3 bi leteo oko 570 do 580 km/h, imao veću brzinu penjanja i daleko bolje manevraske sposobnosti. IK-3 je bio bolji od Me-109E ne samo u horizontalnom nego i u borbenom zaokretu. Pri brzini od 400 km/h u borbenom zaokretu dobijao je čak 1300 m u visini dok Meser dobijao 1000 do 1100 metara. Plus manji poluprečnik zaokreta. Što se tiče brzine penjanja na 5 km Emil je stvarno to postizao za 6 do 6 min i 30 sec a naš IK-3 za 7 minuta. Do 3 km IK-3 se bolje penjao od 3 (tačnije 3,5 km) Emil je počeinjao naglo da se bolje penje zbog slabog motora na IK-3. Da je imao projektovani (francuski) motor od nekih 1075 KS on bi se brže penja na svim visnama pri čemu do 5 km čak izrazito brže.
Vrlo bitan faktor kod lovaca Drgog svetskog rata je bio osteljivost na komande. Naši su kod IK-3 kopirali (Iilić je bukvalno maznuo tj ukrao iz NACA) sistem trimovanja sa američkih lovaca P-40C koji se smatrao najboljim posle Spitfajera IX i Korsera kod zapadnih aviona. Zbog toga se sa IK-3 moglo upravljati i "sa malim prstom" dok je Me-109 (sve verzije) bio vrlo težak na komande. Upravo su "znatno lakše" komande omogućavale Harikenima da se u bici za Britaniju koliko toliko ravnopravno nose sa Meserima.
Da zaključim. Sa predviđenim motorom IK-3 bi po svim prfomansama bio bolji od Emila i bio pandan Fricu.
Ostajao je teško rešiv problem nedovoljnog naoružanja i vrlo komplikovana proizvodnja.
Da ne zaboravim. IK-3 je bolje i ubrzavao od Emila na brzinama do 400 km/h (premda ne bitno).
Osnovni nedostatak aviona IK-3, kad je reč o perfomansama je slab motor.

Ispravicu Potpukovnika na maloj gresci, ali se u potpunosti slazem sa gorenavedenim...zapravo verovatno je mislio na Spitfajera Mk I, Ib i II...u o vreme su uvedeni u upotrebu IK 3 je bio malo sporiji od Messera, ali je uvek mogao da ga dobije u horizontali...i da bezi u vertikali...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Husky

Ako ti nije tesko napisi ponovo ko je koga mogao da dobije da bi bilo jasnije tvoje misljenje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dakota, Skywhaler, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Jul 2018 21:36

Mislio sam na Spitfajera IX. Američka NACA je tokom rata vršila ispitivanje "lakoće uprvaljanja" nekog aviona tj koliko neki avion "lako odgovara" na pilotsku palicu. Od aviona upotrebljavanih tokom rata najbolji su bili FW-190A8, P-40C, Spitfajer Mk IX i Spitfajer Mk V sa skraćenim krilima. Drugim rečima ova četiri aviona su najefikasnije reagovala na komande. Ispitivani su i japanski avioni ali ne i ruski i italijanski. FW-190A-8 je bio ubedljivo najbolji.

Dopuna: 11 Jul 2018 12:06

Zaboravio sam da dodam i mornaričkog Korsara F-4U.

Dopuna: 11 Jul 2018 12:21

Na osnovu vrlo detaljnih ispitivanja u NACA, kad je reč o lovcima iz perioda kraj 1942. leto 1945. godine najbolji lovci za vazdušnu borbu na visinama do 6000 m su bili:
FW-190A-8, Spitfajer Mk IX, P-63 Kingkobra, F-4U Korsar
Na visinama preko 6000 m:
P-51, P-38, Me-109G (kasnije verzije), FW-190D, Tempest Mk V, Spitfajer Mk IX
Opasni na svim visinama od 0 m do 10000 m:
Me-109G, Spitfajer Mk IX, P-51, P-47, Tempest Mk V
Kod Tanderbolta treba reći da on nije bio vrhunski lovac ali je bio vrlo dobar na svim visinama. Sa druge strane FW-190A je bio izvanredan do 6000 m ali je na većim visinama njegov kvalitet naglo opadao. Isto važi i za P-61 i Korsera. Sa druge strane Gustav je bio izvanredan preko 6000 m ali i vrlo dobar ispod te visine.
Ako posmatramo sve visine Meseri i Spitfajeri su bili verovatno najuniverzalniji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нешо, где су ту јакови и лавочкини? Колико се сећам, ти написа да нису њих разматрали, али мене интересује твоје мишљење. И њихова индустрија је умела да послуша глас ратишта.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...gustav, od g2 do g14 , sa topovima u krilima i bez njih, nije isti avion i nije zgodno ni generalizovati. Ono sto bih dodao iz struke, visinska karakteristika motora, ne znamo koji je avion bolji jer ne obracamo paznju na taj detalj. Taktika upotrebe i primarni zadatak takodje doprinose oceni efikasnosti. Samo podsecam da je nemacka i americka taktika upotrebe potpuno izbacila borbu u zaokretima na malim brzinama, pa je i necelishodno uporedjivati dva protivnicka aviona na taj nacin ukoliko jedna strana sebe uopste ne dovodi u takvu sitaciju. I za kraj i necu dalje razvodnjavati, emil je imao dobar refleksni nisan a ik3 gvozdene siljke i krugove. I to takodje odredjuje borbenu efikasnost aviona koliko god licima van ove struke delovalo trivijalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakota ne znam odakle ti taj podatak da su Ameri u Drugom svetskom ratu izbacili iz taktike dog fajt. To važi za slobodan lov ali lovci koji su pratili bombardere su morali da se angažuju i u dog fajtu. Zato su i postepeno izbacivali Tanderbolte kao lovce pratnje i namenili ih za slobodni lov. Zbog velike krstareće brzine Tanderbolt je mogao da bira da li će da prihvati dog fajt ili ne ali pri pratnji bombardera pre ili posle je morao da se angažuje u dog fajtu i to na relativno malim brzinama. Imaš to lepo opisano kod Klostermana (Veliki cirkus) gde on opisuje zašto su Britanci do kraja rata kao osnovne lovce za pratnju bombardera koristili Spitfajete a Tempeste za slobodan lov. Spitfajer se mnogo bolje ponašao pri brzinama oko 400 km/h a to je bila brzina pri kojoj su vodili borbu lovci koji su korišćeni za neposrednu pratnju bombardera. Još u goroj situaciji su bili lovci koji su morali da prate srednje bombardere (B-25, B-26 i slične) na malim visinama. Njih su štitili i lovci na velikim visinama ali ih je gro lovaca štitio leteći na malim i srednjim visinama. A oni su često bili prisiljeni da se upušraju u borbu i pri brzinama od samo 350 km/h na visinama do 3000 metara.