Obaveštajna služba Jugoslovenske Vojske - četnika

1

Obaveštajna služba Jugoslovenske Vojske - četnika

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Napisano: 30 Dec 2011 22:26

По препоруци модератора, отворма нову тему о овоме, пошто је претходна закључана. Користим прилику да поновим савет модератора да се држимо теме, а ако неко жели да каже нешто друго, треба да отвори нову тему.

Тему сам одговорио на примедбу једног дискутанта о квалитету четничке обавештајне службе. Тако да је увод био овакав:

Видим да сте изненађени и најпре Вам морам рећи да сам и ја изненађен овом Вашом реакцијом - јер је за мене и моје сараднике ово је јасно као дан.
Морам подсетити да наша државна историја не узима за озбиљно потребу провере историје из доба тоталитаризма. Такође, с обзиром да се овде доста људи ослања на енглеске изворе, да се истина о рату 41-45, као ни о рату 91-95, или 99, не може наћи на енглеском језику.

Немци су се стално жалили на добру четничку обавештајну службу - никад партизанску.
Југословенска војска (четници) је од свих формација, а било их је негде 22, током највећег дела рата држала највећу територију. Усташе су контролисале део НДХ, Бугари, Немци и Италијани су имали своје окупационе зоне, партизани ''Бихаћку републику'', итд, док су четници имали јединице од Битољске бригаде до Љубљанског одреда. Ево да поменем само сјајну словеначку обавештајку Јованку Криштоф. Или Словенца пуковника Владимира Ваухника, Дражиног побратима (додуше не знам да ли су се формално побратимили, али звали су се браћом). Он је пре рата био наш војни аташе у Берлину. У рату је направио тако добру обавештајну службу, да је штета што се не изучава на војним академијама. Заправо изучаваће се ако и кад се промени власт у Словенији, ''на десно''. Словенци са којима сарађујем спремају се да сниме филм о њему.
О Ваухнику се може написати посебна тема, као и о потпуковнику Жарку Тодоровићу ''Валтеру'', команданту београдских илегалаца, који је имао одличну мрежу и у Загребу (професори универзитета; на жалост сви су завршили у конц-логорима). Зато њих и нећу помињати у примерима који следе.
Прича о правом и лажном Валтеру и неки други детаљи послужили су комунистима при писању сценарија за филм ''Валтер брани Сарајево''. Наравно, њиховог Валтера, Владимира Перића, Немци ни не помињу. Док је досије потпуковника Тодоровића најдебљи у архиви Гестапоа, која се може видети у Архиву Града Београда (Фонд БДС).
У уводу да поменем и Попова, према коме је настао филмски 007 - а који је био део четничке обавештајне мреже.
Ово је, дакле, само увод, а одговор спремам ево добар део вечери. Податке о обавештајном раду четника прикупио сам из више својих књига, са све фуснотама. Ако је у фусноти АВИИ, односно Војни архив, то сам лично нашао.
Следе примери.

П.С.
Двојица дискутаната приговорила су на оној теми због овога ''из више својих књига''. Одговарам: прикупљам из својих књига, јер ових ствари нема у другим књигама.

Dopuna: 30 Dec 2011 22:27

11. ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
Видели смо да се генерал Бадер често жалио на изванредну четничку обавештајну службу. Четници су унапред знали за готово сваку немачку операцију против њих. Видели смо, такође, да се у командне структуре Гестапоа у Београду, као СС потпуковник, убацио тајни агент Интелиџенс сервиса и Четничког покрета др Иван Попов. Ипак, ово није био највећи успех четничке обавештајне службе, већ онај који је Калабићев тајни агент у Београду, капетан Бојановић, остварио ни мање ни више него врбујући секретарицу генерала Бадера. У радиограму од 19. јануара 1943. године, којим Калабић обавештава Дражу о продору у кабинет немачког команданта Србије, пише да Бојановић ''има везе преко секретарице Бадера'', а како изгледа, реч је о љубавној вези са овом Немицом. Прва вест добијена преко Бадерове секретарице гласила је: ''Немци се много плаше да не буде искрцавање код нас, ради јаке организације Дражине која би много штете нанела. Покушаће све да акцију угуше. У Београду у име љотићеваца држе се сваки дан предавања да је сада моменат за уништавање Дражине организације.''153
Калабић је потом достављао и друге информације, попут ове од 11. фебруара: ''Кључ шифре 507 у Београду ухваћен од Немаца''.154
Невидљиви рат око шифара четницима је био веома значајан, због разгранате радио мреже. И генерал Мирослав Трифуновић је нешто касније, 21. фебруара, обавештавао Дражу: ''506 поручио из затвора: ухваћене су шифре те би организацију радио службе требало променити као и шифре''.155
Под шифром ''506'' из Београда се, са једне од радио станица, јављао четнички обавештајац инжењер Томашевић. На испитивању у Гестапоу, на основу питања која су му постављали, он је схватио да су шифре проваљене, па је некако успео да то јави. Стрељан је заједно са Тихомиром Јакшићем, 19. априла исте године.156
По сазнању да су Немци успели да ухвате и дешифрују поруке његове станице, Дража би неко време, да их завара, слао лажне информације, а онда би мењао таласне дужине, шифре и начин рада. Током маја 1943. године све радио станице прешле су на такозвано дупло шифровање. Потпуковнику Младену Жујовићу Дража је писао је 21. маја:
Радите само дупло шифровање, никако друкче. Кључеве од 1 до 10 такође шифровати дупло са истим лажним групама, прописаним за све кључеве. Морамо бити јако обазриви, јер непријатељ слуша.157
Нешто касније, 29. маја, упућен је ''распис свима'':
Наређујем да сви без разлике, како у општењу са мном, тако у општењу са својим потчињеним, пређете на дупло шифровање уколико то нисте.158
Августа 1942. године Немци су знали за 10-15 четничких радио станица, од којих је барем једна била у Београду, уочавајући да њихов број стално расте. Зато су основали неколико специјалних јединица за хватање и дешифровање порука. Међу овима се најбоље показала јединица под шифром ''Вод Волни''. Командант ове јединице, поручник Волни, 6. јула 1943. поднео је извештај са следећим подацима: за годину дана ''Вод Волни'' је ухватио 17.067, а дешифровао 731 депешу са четничких радио станица.159
Према томе, Немци су дешифровали тек нешто изнад четири процента ухваћених депеша, што је за четничку службу везе добар резултат, имајући у виду техничку надмоћ непријатеља. Може се претпоставити да је од увођења дуплог шифровања маја 1943. године број прочитаних депеша био још мањи.
Четници су начинили известан продор и у мађарску обавештајну службу, а поред Бадерове секретарице, из немачких редова је врбован најмање још један официр. У радиограму Дражи од 7. јула 1944. године мајор Александар Михајловић, командант Београда, пише да су Немци прислушним апаратима са Авале успели да ухвате разговоре савезничких пилота који бомбардују Југославију са аеродрома у Фођи. Капетана Михајловића је о овоме обавестио ''један немачки капетан, који је шеф прислушне службе - станице на Авали''.160
Обавештајно одељење имала је Врховна команда, потом свака команда, сваки корпус и свака бригада. Обавештајна служба се развијала без обзира на матичну територију неке јединице. Тако је мајор Радослав Ђурић и по одласку на дужност у Јужну Србију задржао своје везе у Београду. Дражи је 6. марта 1943. послао једну занимљиву информацију: на зиду канцеларије истражног судије Гестапоа, у улици Кнеза Павла бр. 1, налазиле су се слике истакнутих савезника Немаца, међу којима су били Таса Динић, Душко Илић, Димитрије Љотић и Вера Пешић.161
Добијене важне информације Дража је одмах прослеђивао где треба. ''Извештавају ме да љотићевци знају да Ви ноћивате у с. Кленици и у Речицама. Ако је то тачно мењајте место'', писао је он примера ради 30. децембра 1942. године поручнику Боривоју Манићу, команданту Пожешког корпуса.162
Истог дана Дража је мајору Драгославу Рачићу послао следећу депешу: ''Љотићевци знају за место састанка Ваше и Калабићево. Ако тај састанак већ није био, мењајте место састанка.''163
Обавештајци су свим силама настојали да открију агенте Гестапоа. У оделима трговаца, пословних људи или сељака, са лажним исправама, стотине ових агената је крстарило Србијом трагајући за четницима и њиховим присталицама. Међу агентима је било много фолксдојчера из Баната који су говорили српски без страног акцента, али и љотићеваца, Пећанчевих четника, итд. Откривеним агентима четници нису опраштали живот. Примера ради, генерал Трифуновић 14. марта 1943. године пише:
Од три гестаповца Страхиње Јањића (љотићевац - прим. аут) које смо јуче ухватили и ликвидирали, дознали смо да неки Вукадиновић гестаповац иде са Калабићевом објавом. Код Орела (мајор Драгутин Кесеровић, прим. аут) је убачен из Гестапоа неки потпоручник Милетић који је био благајник код Машана Ђуровића (Пећанчев војвода - прим. аут).164
''Банатски Шваба Фрања Николић са другом обилази Србију као трговац дуваном, а у ствари су гестаповци'', стајало је у Дражином распису свим јединицама у Србији од 4. маја. Ову двојицу је, како изгледа на основу њиховог описа, иако су носили шумадијска одела било лако препознати, због германски жуте косе. ''Ухватити их и уништити'', пише на крају расписа.165
Нешто потом, 10. маја, Дража пита мајоре Оцокољића и Пилетића: ''Да ли је код вас долазио Паранос, агент немачки који би желео да се утури као такав у наше послове?''166
Већ 29. маја у ''распису свима'' Дража каже:
Од стране Гестапоа упућен је агент по имену Сташа Јетровић... (Следи опис - прим. аут.) Умлатити га чим наиђе. Исто тако и велики број љотићеваца пресвлачи се у четничка одела и под фирмом разних наших одреда упадају у наше редове и на превару отварају ватру.167
У првом делу овог рада видели смо да је још средином 1942. године Енглезима послата информација о раду Немаца на далекометним ракетама типа ''фау'', коју је од немачких официра у Београду извукао потпуковник Милан Калабић, отац капетана Николе Калабића. На жалост, са енглеске стране нема података о томе колико су, овом и многим другим информацијама, четнички обавештајци користили савезничким ратним напорима.
153 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 1\1.
154 и 155 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
156 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 19.
157 и 158 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 2\1.
159 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 66.
160 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 196.
161 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 3\1.
162 и 163 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 17\1.
164 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 4\1.
165, 166 и 167 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 2\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 464-467.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

РАКЕТЕ ''ФАУ'' ПРВИ ДЕО
Док су се, првих дана децембра, четничке јединице извлачиле из области Равне Горе, користећи познавање терена, дуге ноћи и помоћ сељака, питање рањеника решено је захваљујући мајору Милану Калабићу. Вероватно уз посредовање Николе, Дража и старији Калабић састали су се 5. децембра у селу Бершићи, у кући Боже Тадића.12 Договорено је да све Дражине рањенике, из болница у Брајићима, Струганику и Славковици, мајор Калабић смести у једну велику болницу у Горњим Бањанима и да их пред Немцима представи као своје. Сем овога, стари Калабић је и даље снабдевао четнике оружјем и новцем, а организовао је и веома ефикасну антинемачку обавештајну службу.
12 С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 162. (...)
Пред Нову 1942. годину, на истом месту, у кући Боже Тадића у Бершићима, одржан је још један састанак између Драже и старог Калабића.33 Тада је договорено да се Милан Калабић стара о безбедности Дражине Врховне команде, да се бави обавештајном службом, затим да снабдева четнике новцем, оружјем и муницијом, санитетским материјалом, итд. Управо он је обезбедио ону лажну легитимацију за Дражу, на име босанског избеглице. У критичним часовима, јануара 1942, обавестио је Дражу о покрету јаке немачке колоне према селу Јабланица, у коме је био његов штаб, тако да је опасност на време избегнута.34 (...)
Поред уобичајених обавештајних података, корисних за четнике, Милан Калабић је Врховну команду извештавао и о таквим стварима као што су нови типови немачких авиона.38
Калабић је био дисциплинован официр и перфектно је играо улогу ''нашег човека'' у њиховим редовима, тим пре јер је знао да му је Гестапо на трагу. Када је немачка прислушна служба ухватила нешто у вези Калабића, генерал Александер Лер је сматрао да то није довољан доказ. После реферата начелника Оперативног одељења немачке команде Србије, пуковника витеза фон Гајтнера Курта, 1. септембра 1942. године, Лер је извео следећи закључак:
При поступку против Калабића опрезност, а контрола радио-саобраћаја не сме бити једини извор обавештења за доказе против њега.39
38 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 4\1.
39 Зборник докумената, том 12, књига 2, 670.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, први том, Крагујевац, 2004, 487-488.

Ипак, о Калабићевим заслугама никада се јавно није говорило. Познат је само један западни извор који потврђује вредност информација добијених од њега, који гласи:
Михаиловићева обавештајна служба је, на пример, прва доставила западним обавештајним агенцијама податке о постојању немачке тајне летеће бомбе, такозване ''фау 1'' (В-1), која ће ускоро бити употребљена против Британије.105
Овај, као и друге важне податке, од немачких официра у Београду извукао је потпуковник Милан Калабић, као официр у формацијама генерала Милана Недића, што је била маска за његов рад у корист четника и Западних савезника. Другим речима, он је био тајни агент убачен у осовинске редове, под шифром ''Стриц''. Примера ради, капетан Александар Михајловић, командант београдских четничких илегалаца, проследио је Дражи 18. августа 1942. године преко своје радио станице следећи радиограм:
Ово сам добио од Стрица да предам Вама. Северозападно од Берлина 20 км у шуми налази се фабрика нових типова авиона са 28 цилиндара са највећим бројем коњских снага. Ступају у акцију концем септембра. Потребно је хитно бомбардовати. Следује слика авиона и фабрике. Наредник Тихомир Ђ. Јовановић с.р.106
Иван Попов је један од ретких Срба убачених у редове Сила осовине који је доживео признање на Западу (његов лик је, поред осталог, био инспирација за стварање филмског јунака - тајног агента бр. 007, Џејмса Бонда). Остали тајни агенти, попут Јевђевића и Калабића, нису добили задовољење.
105 Ч. Дамјановић, Запис из ђедове колибе, 276. Према књизи ''Кинг`с Херитаге'', објављеној 1954. године у Њујорку (Г.П. Путнам & Сонс).
106 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 6\1
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, четврти том, Крагујевац, 2007, 239.




''ФАУ'', ДРУГИ ДЕО

Не сећам се када сам први пут чуо за Милоша Костића, али то је свакако било пре него што је из Америке за председника југословенске владе доведен Милан Панић, 1992. године. Попут многих, био сам иритиран овим потезом Слободана Милошевића. То сам и написао у уводнику у ''Погледима'', наводећи да би било много боље да је уместо једног шпекуланта доведен неко од емиграната са чистом биографијом. Као пример навео сам управо Милоша Костића, потомка чувених српских грађанских породица, дечака у четницима, официра ''зелених беретки'' у Вијетнамском рату, човека који је докторирао економију код нобеловца Фридриха фон Хајека, који се налазио на високим положајима у америчкој администрацији, био саветник неколико влада широм света, итд. (...)
- Пошто сте потомак знаменитих српских фамилија, предлажем да разговор започнемо питањима око Вашег порекла. Молим Вас да најпре кажете неколико речи о свом оцу...
- Мој отац, Бранко М. Костић, рођен је 1900. године у Босанској Градишки. Очеве родитеље, тј. мог деду и моју бабу, послао је митрополит из Сремских Карловаца у тај крај да отварају прве српске црквене школе. Изродили су једанаесторо деце. Иначе деда је рођен у Иригу. Четворо његове браће Хрвати су живе одрали бодљикавом жицом, а ћерке су му убили у Јасеновцу. Један дедин брат био је у партизанима, преживео је рат.
Оца су из четвртог разреда основне школе одвели у Кадетску школу у Грацу, па у војну кадетску гимназију у Марибору. Када је српска војска 1918. године стигла до Марибора, отац је организовао побуну, прогласио ослобођење Марибора и дочекао српску војску.
Пре Другог светског рата отац је био артиљеријско-технички пуковник, управник Артиљеријско-техничког завода у Сарајеву. Он је изградио подземну фабрику у Вогошћи. Завршио је студије у Француској, дипломирао је на балистици, предавања о оклопним возилима држао му је Де Гол. Немци су га после Априлског рата задржали у Сарајеву. Видео је да се спремају да праве кошуљице за ново оружје, које ће касније постати познато под називом ФАУ. Делове су радили на више места, у Чехословачкој, Пољској и Југославији, да би заварали траг.
Планове је ноћу копирао и у шупљем штапу послао у Београд Дражиној организацији, која их је предала Интелиџенс сервису. То је била прва информација о до тада непознатом оружју - ракетама. Отац је због ове информације касније добио британски орден.
М. Самарџић, Разговори са равногорцима, Крагујевац, 2011.



offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

ОТКРИВАЊЕ УБИЦА МАЈОРА ВУЧКА ИГЊАТОВИЋА
Органи безбедности Недићеве владе форме ради ухапсили су убице мајора Игњатовића, а потом их преместили у друге јединице. Капетан Александар Саша Михајловић, шеф четничке обавештајне службе у Београду, јавио је телеграмом од 12. јула да су ''Љотић и Масаловић спремили убиство Вучково''.57 Шест дана потом Дража наређује потпоручнику Милутину Јанковићу: ''Ликвидирати убице Игњатовића Вучка'', наводећи имена свих четворо (с тим што у овом документу пише наредник Лазић, уместо Лазовић).58 У ''Читуљи српских добровољаца'', налазе се имена Ђурића и Илића, а не и Радуловића и Лазића (Лазовића). 59
Поручник Предраг Раковић, легализован у Чачку, сазнаје да је организатор убиства мајора Игњатовића љотићевац Драгутин Булић из овог града, бивши свештеник. Раковић је прислушкивао телефонски разговор Булића и Љотића одмах после убиства. Булић се хвалио да је још крајем 1941. у Пожешки четнички одред убацио потпоручника Ђурића, а да је овај потом врбовао остале заверенике. Свега пола сата после овог разговора Раковићева тројка ликвидирала је Булића, у сред бела дана, на пијаци у Чачку. Да би осветио Булића, Љотић шаље групу својих људи у Немачку, ''где су се обучили атентаторским пословима'', извештавао је Раковић Дражу. Међутим, Раковићеве тројке ликвидирале су шефа ове групе, љотићевског поручника Динића, чим је стигао у Чачак.60
57, 60 и 61 Зборник докумената, том 14, књига 1, 447, 773, 590.
58 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 3\1.
59 Б. Карапанџић, С Вером у Бога, за краља и отаџбину, 631. Не каже се како су Радојко Ђурић и Славко Илић изгубили живот. У уводном тексту испред читуље пише: ''Ово је листа бесмртника. Ово је импозантна легија палих која небеском лествицом веже царство небеско са царством земљаским...''
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, први том, Крагујевац, 2004, 445.



ОБАВЕШТАЈЦИ НА ЖЕЛЕЗНИЦАМА
Почетком лета 1942. основао је Обавештајни штаб за праћење немачких композиција: на основу извештаја тог штаба савезници су могли да процене време почетка Ромелових офанзива. После овога, основан је Главни штаб за саботажу железница. Генерал Гелен, познати немачки обавештајац, јављао је да се испод овог штаба налази мрежа илегалних штабова, састављена од железничких чиновника и радника.13
13 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 96. (...)
Три дана потом, 21. августа, Дража наређује мајору Александру Саши Михајловићу, команданту београдских илегалаца, да организује обавештајну службу на железничкој станици у Београду:
Узети железничаре за добру пропаганду, али тако да се међусобно не познају. Сравњујте њихове дневне извештаје. Дневно достављајте извештаје мени о свим војним возовима, одакле и кога дана и у ком правцу иду и шта носе, као трупе, топове, муницију, храну и колико свега тога по броју и вагонима. Овај посао веома важан и хитан.18
Исто наређење добијају мајор Радослав Ђурић за железничку станицу у Нишу, потпуковник Драгослав Павловић за железничку станицу у Краљеву и капетан Звонко Вучковић за железничку станицу у Горњем Милановцу.
Из Дражине похвале од 6. децембра 1942. види се да су најбоља обавештења давали мајор Радослав Ђурић и поручник Милорад Васић, командант 1. жичке бригаде (реон Краљева). Депеша, посебно упућена овој двојици официра, гласи:
Ваш извештај о свакодневном кретању железницом непријатељских трупа и ратног материјала неоцењиво користан.19
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, први том, Крагујевац, 2004, 500-502.

Немци су знали да се о њиховим покретима готово свакодневно шаљу извештаји Савезницима. Зато су њихове војне и полицијске власти с једне стране издавале наређења о тајновитости рада, а с друге непрекидно трагале за Дражиним обавештајцима. Начелник штаба немачке команде Србије упозорио је немачку дирекцију за војни саобраћај у Београду да су ''органи'' четничке обавештајне службе нарочито будни на прузи Београд-Ниш-Скопље и Краљево-Ниш. Тражио је да се открије како су ''шпијуни ДМ'' могли да дођу до података о немачком војном саобраћају. Децембра 1942. Немцима је пошло за руком да пронађу два ''обавештајна штаба'', којом приликом су стрељали 30 њихових припадника; после овога морали су да се задовоље хапшењем појединаца, за које су сумњали да су ''шпијуни'' и ''обавештајци''.93
93 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 101-102.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, први том, Крагујевац, 2004, 522.

Следи низ депеша, на више страна, о немачким транспортима кроз Србију. Ове детаљне извештаје, иначе, редовно је слао и поручник Милорад Васић, командант Групе жичких бригада, који је организовао обавештајну службу у Краљеву. Са малим изузецима, Западним савезницима су прослеђивани подаци о правцу кретања и превоженом терету за сваки воз који прође кроз Србију. Примера ради, поручник Васић је писао 24. фебруара:
Досадањи извештаји обухватали су све војне возове у току 24 часа. Све податке као и место опредељења добивам са станице Краљево. Правац и места опредељења налази обавештајни орган у пропратници воза коју код себе има возовођа.7
7 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 401-402.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

РАЗНИ ПРИМЕРИ
Међутим, четничка обавештајна служба одмах је сазнала за ове преговоре усташа и комуниста, о чему је Дража 14. јануара 1943. известио владу у Лондону: ''Вођа комуниста у Далмацији Булшан послао је бившег среског начелника у Сињу код команданта усташа да преговарају о заједничкој акцији против четника''.57
57 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 872.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 33.

Млавски корпус, са око 1.500 активних четника, није уништен, па генерал Бадер одмах наређује нову операцију. За непријатељске планове најпре је сазнала обавештајна служба Тимочког корпуса. Командант ове јединице, мајор Љуба Јовановић, 2. марта пише Врховној команди да хитно извести његове суседе, мајоре Оцокољића и Пилетића (команданта Крајинског корпуса), да тог истог дана ''у четири часа комбинована дивизија Немаца, Бугара, Руса и Српске страже почиње напад у троуглу Пожаревац-Јагодина - Зајечар''. Јовановић је знао и непријатељске знаке распознавања током акције.102
102 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 3\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 449-450.

Операција ''Моргенлуфт'' почела је 12. јула. Два дана потом немачки извештај бележи заробљавање 130 Срба, једне радио станице, златника и докумената који су припадали једној од британских војних мисија. После шест дана Бадер је сумњао у успешност операције, ''услед сјајне непријатељске обавештајне службе''. Због четничких обавештајаца Немци су закаснили ''24 сата''. Следећег дана, 19. јула, Бадер је извештавао команду Југоистока да и поред ''брижљивих припрема'' његове јединице нису успеле да ''опколе мобилне ДМ банде''. Зато је операција уместо планираних 10 трајала седам дана, мада су Немци наставили нападе на Медведник. Од 12. до 19. јула, у подручју захваћеном подухватом ''Моргенлуфт'' убијено је 11 и заробљено 453 људи.144
144 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 127.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 461.

Четници су најдаље почетком 1943. сазнали да је ради сламања устанка у Србији 1941. године ''немачки ђенералштаб употребио исти систем који је употребљен 1917. у Русији где је пломбираним вагоном пребацио Лењина да сломи руски фронт'', како је то Дражу обавестио мајор Ђурић 17. фебруара, на основу поузданих информација обавештајне службе у Београду. Наиме, јуна 1941. Немци су из логора у околини Минхена и Нирнберга преко Загреба довели у Србију 50 ''највиших комунистичких вођа из Југославије''. Они су били заробљени у Шпанији, или ухапшени у Француској, па су после окупације Француске пребачени у Немачку. Мајор Ђурић наставља:
Педесет комунистичких вођа пребачено је у Србију да би сломили српски национални фронт против окупатора и унели бациле међусобне борбе и анархије на Балкану. Тиме је одмах у почетку миниран од стране Гестапоа јединствен народни фронт балканских народа и специјално Србије као квасца устаничког отпора.325
325 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 504-505.

Дража је о томе писао влади у Лондону 30. августа 1943. године. У међувремену, његова обавештајна служба открила је једну тајну Бејлијеву депешу британској команди у Каиру, па је Дража послао комплетан извештај:
Моја обавештајна служба дошла је до кореспонденције између пуковника Бејлија и британске команде у Каиру. У тој кореспонденцији Бејли наводи ово:
''Михаиловић све сигурније спроводи успешну војну команду над својим трупама. Неће бити у стању да спречи своје да се боре против комуниста... Наши планови би без сумње брже напредовали кад би Михаиловић имао мање ауторитета... Тај ауторитет не може бити умањен све док његов ауторитет над локалним командантима остане непоколебљив... Један начин који би био успешан, био би опозивање од стране краља. Његове снаге су под командом активних српских официра... Српски официри не чине ништа противно војном закону и дисциплини... Да се уништи Михаиловићев ауторитет било би потребно не само смењивање његово, него и гарантија његовим командантима да ће њихови интереси после рата бити заштићени... Не постоји друга личност са којом бисмо могли радити наместо Михаиловића. Било би фатално, понављам, фатално, по наше интересе покушати овде грчки систем. Само вешто рукован, Михаиловић је наш идеални инструмент да упутимо његове снаге нашем циљу''.
Сад настаје мој коментар: борба против комуниста је нужно зло и ми се налазимо у ставу нужне одбране. Комунисти, којима је главни циљ да се дочепају власти, служе се терором према народу, те га морамо штитити од њих... Бејли се жали што имам толико ауторитета, те га сматра да је он непоколебљив све дотле док не би био срушен од нашег врховног команданта...
Бејли указује на потребу да се наши официри придобију за њихову британску ствар. Поред моје смене, тражи да се садашњим мојим командантима обећа подршка и после рата. У том погледу покушали су код мајора Кесеровића. Он је примио новац, завео у државне приходе, и мене, као и њих, о томе обавестио: да новац који му је лично дат прима и заводи као државни приход, јер њему лично новац не треба. Слични покушаји вршени су и на другим странама, али су пропали. Могу само да похвалим све команданте на терену и тврдим да ће се овакви покушаји одбити, али нам је потребна подршка Њ. В. краља и краљевске владе.23
23 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 209-210.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 548-549.

У ово време, 20. септембра, мајор Велимир Пилетић је послао радиограм Врховној команди и о једном обавештајном успеху:
Немац инжењер Ерих Гроте, ожењен Српкињом, живи 18 година у Београду, симпатише наш покрет, сарађује са националним елементом и помаже. Сада је у немачкој обавештајној служби у Београду. Може се искористити. Веза преко мене. Предвиђа јаку одмазду ако би ми преуранили.184
184 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 12\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, трећи том, Крагујевац, 2006, 70-71.




ПРИСЛУШКИВАЊЕ УСТАШКЕ СТАНИЦЕ
Ђенерал Дража, вероватно војводи Јевђевићу, мајору Баћовићу и капетану Салатићу, 19. октобра 1942:
Тајно прислушкујемо хрватске станице. О овоме никоме ни речи. Данас 18-ог чули смо следеће: ''Бојне код Купреса појачане тенковима, оклопним камионима и два брдска топа. Крећу се у правцу Ливна. Бојна из Г. Вакуфа креће се у том правцу. Две бојне из Имотског појачане посадом из Дувна на линији Дувно - Равно хватају везу са групом из Вакуфа.
Групом Купрес командује сатник Орешковић. Групом из Имотског сатник Ловинчић. Све ове групе битће спремне за покрет 20, а покрет ће се наредити''.
Заповест написао пуковник Францетић. Хитно о овоме известите Баћовића. Нека Баћовић види може ли за нас бити плена.5
5 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 54.

Ђенерал Дража, вероватно војводи Јевђевићу, мајору Баћовићу и капетану Салатићу, 25. октобра 1942:
Данас 24. ухватили смо телеграм пуковника Францетића упућен дивизији МСК, следеће садржине од речи до речи:
''Обавестите Талијане 23. листопада инишли у Ливно. Побуњеничке банде имале 183 мртви. Доста оружја и стрељива заплењено. Властити губици 10 мртва 21 рањен. Достављам предње у вези депеше бр. 1057.''
Било би врло потребно да у овом правцу продужимо четничку акцију. Пошто је очишћено од комуниста сада је потребно да се очисти од Хрвата да би се везали са Динаром.7
7 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 56.



ПРИСЛУШКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКЕ СТАНИЦЕ
Као што смо видели, четници су знали за планове комуниста, јер је Центар везе Лукачевићеве Команде Старог Раса прислушкивао радио станицу 2. пролетерске дивизије. Тако, Лукачевић 18. децембра извештава Дражу:
Ухваћена радио депеша црвених: ''13. децембра у 16,58 часова 2. дивизија, састава 2. далматинска, 2. пролетерска и Шумадијска бригада, креће за Србију. Четврта бригада прикључиће се, још није кренула''.95
95 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 9\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, трећи том, Крагујевац, 2006, 315.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

ОБАВЕШТАЈЦИ У БЕОГРАДУ
Београдски илегалци, а нарочито њихова обавештајна служба, представљали су један од најважнијих делова Четничког покрета. Зато су Немци свим силама покушавали да их униште. ''Анти ДМ'' одсек, односно ''Четврти одсек'' Гестапоа у Београду, водио је СС капетан Брант. У Београду и на терену, Гестапо је имао 700 људи, који су касније појачани са 400 агената, одабраних припадника 7. СС дивизије ''Принц Еуген'' са перфектним знањем српског језика.49
Гестапоу су од велике користи били љотићевци, као познаваоци људи и прилика. За откривање и пријављивање четничких илегалаца у Београду Димитрије Љотић је ангажовао свог личног секретара Зорана Вуковића. Примера ради, ево Вуковићевог писма СС капетану Гедеу од 11. новембра 1941. године:
Достављамо Вам наше саопштење, које смо пре три дана упутили Управи града Београда.
1. Курирску службу између групе Драже Михаиловића и Београда врши нека Славка Весковић, настањена у Милешевској улици 14, на мансарди.
Напомињемо. Именована Славка је врло препредена и нарочито спремна на духовит одговор у ма каквој ситуацији. Али на супрот томе може се правити невероватно наивна и глупа.
2. Главни финансијер групе Драже Михаиловића је благајна листа `Нова Србадија`, орган Српског културног клуба, а главни достављач новца је Војин Андрић, настањен на Котеж Неимару, улица Краља Томислава 50...
3. Један други достављач новца, дувана и других потрепштина је Милоје Чекеревац, трговац...
Уз овај извештај Вас извештавамо да смо у међувремену сазнали да Славка Весковић није пријављена у пријавном звању града и не станује у Милешевској улици, него се крије негде у граду.
Са молбом да примите к знању остајемо
особитим поштовањем руководилац Ц-секције
Зоран П. Вуковић с.р.50
Четнички илегалци успели су да убаце једног свог човека у Гестапо - Боривоја Месаровића, шифра ''Аугуст'', који је као стручњак Немцима служио за процену заплењених драгоцености. Овај резервни поручник био је власник фабрике жилета, берзански диспонент Есконтне банке на Београдској берзи и председник Удружења трговаца антиквитета, уметнина, накита и старина. Немци су открили Месаровића тек у јуну 1944. године. Побегао је из транспорта за логор у Немачку и придружио се четницима. Погинуо је маја 1945. на Зеленгори. Месаровић је послао Врховној команди извештај од 23 листа о формацији Гестапоа, статистику стрељаних у Јајинцима, податке о логорима у Србији, о смрти Милана Калабића, итд. "Аугуст је у''инио велику услугу", писао је Дра`а мајору МихајловиЂу 30. новембра 1943. године.51
Рад илегалне равногорске организације у Београду детаљно описује један од њених припадника, капетан Радомир Милошевић Чеда у књизи ''Закаснели рапорт''. У групу најспособнијих илегалаца, према Милошевићу, спадао је капетан Радомир Милинковић Џек, близак сарадник мајора Александра Михајловића. Капетан Милинковић је рођен у Америци, вратио се у Србију као ђак и потом завршио војну академију. Шпијунажа је била његова велика страст - пре рата је са енглеског превео књигу ''Шпијунажа кроз векове''. Као шеф обавештајне службе Команде Београда, капетан Милинковић је ''имао агенте у свим нашим, па чак и немачким установама. Достављао нам је драгоцене и тачне податке о многим шпијунима на нашем терену'', пише Милошевић.52
Чувени четнички обавештајац - разуме се, чувен после рата - био је и др Иван Попов, чији подухвати су послужили као инспирација за снимање серије филмова о Џејмсу Бонду. Браћа Попов, рођени Београђани, били су тајни агенти Интелиџенс сервиса. Док је Душан током рата живео у Лисабону, Иван се налазио у Београду. Преко масонских веза пре рата се убацио у Гестапо и чак постао СС потпуковник. Немци га никада нису открили, захваљујући чињеници да није директно контактирао са Интелиџенс сервисом, већ са четничком обавештајном службом у Београду, пре свега са капетаном Радомиром Милинковићем Џеком и мајором Божом Ранковићем. Преко њих су Поповљева открића прослеђивана до Енглеза, сем наравно оних која су била намењена четницима. У Четничком покрету шифре др Ивана Попова биле су ''Ескулап'', ''Лала'' и ''Ханс Пол''. Напустио је Србију августа 1944, авионом са импровизованог аеродрома у Прањанима, са једном групом спашених савезничких пилота. Нико у Прањанима није знао ко је Попов, а није ни било разлога да га неко нешто пита, пошто је имао потврду за лет коју је потписао лично Дража.53
До половине 1942. године против београдских илегалаца била је ангажована и Недићева Специјална полиција. Међутим, ова формација је против четника постизала слабе резултате, зато што је Дража ''избушио'' њене редове, а и зато што су се њени припадници тешко покретали у акцију против једне војне организације. С друге стране, Специјална полиција је пре рата имала искуства у борби против комуниста, па је сада окренута против њих, док су се за четнике специјализовали Гестапо и друге немачке тајне обавештајне службе, попут Абвера.
Ухапшене илегалце Гестапо је сурово мучио, а потом су или стрељани или одвођени у концентрациони логор Маутхаузен, који је мало ко преживео. Према извештају који је Боривоје Месаровић извукао из Гестапоа, до краја августа 1943. године на Јајинцима крај Београда стрељана су 62.184 Србина и 13.862 Јеврејина. Стрељани Срби у огромној већини били су припадници или присталице Дражиног покрета (Немци су користили термин ''ДМ покрет'').54
49 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 120.
50 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 349-351. Факсимили докумената на немачком и српском, као и идентично писмо Специјалној полицији Управе града Београда. Документа се налазе у Историјском архиву Београда, Архива Гестапоа (БДС), ИВ-25\38, К-229\27.
51, 53 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 121, 196-197.
52 Р. Милошевић, Закаснели рапорт. Капетан Милинковић је ухапшен од комуниста пролећа 1945. у Београду; мучен је и убијен у подруму једне виле на Дедињу. Милошевић, који је такође мучен на истом месту, пронашао је ову вилу (налази се поред стадиона Црвене звезде) и објавио њену фотографију у својој књизи.
54 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 120.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 431-434.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

17. ПИТАЊЕ РАДИО ВЕЗЕ И ШИФАРА
Већ смо видели да су четници имали развијен систем тајног командовања трупама путем радио станица - далеко развијенији него код било ког другог покрета отпора у окупираној Европи. Амерички пуковник Алберт Сајц овако је описао Центар везе Врховне команде, док се крајем септембра 1943. налазио у селу Стубло на Златибору:
Шеф везе нас је упознао са своја четири оператера... Ови оператери су се вртели 24 часа у дневним сменама и били су константно у додиру са скоро свим командантима из различитих подручја. Ово је давало министру (Дражи) тренутну слику о положајима и покретима непријатеља, са општом и политичком обавештајном службом из сваког угла и делића Југославије. Шеф нам је рекао да постоји сакривена преносна станица у Шумадији, која такође прима и шаље поруке и за Америку, Турску, Египат и остала места (овом станицом командовао је др Ђура Ђуровић - прим. аут). Тако је министар био информисан о догађајима у спољном свету, који су преношени на Би-Би-Сију и Радио Бостону.
Био сам импресиониран показаном грубом ефикасношћу. Одељење за подршку бринуло је о снабдевању групе храном и петролејом, док је друго одељење од два човека држало товарне животиње у приправности за растављање станице за неколико тренутака, по пријему сигнала да се приближавају непријатељи.212
Др Живко Топаловић затекао је Центар везе Врховне команде на Повлену, 11. децембра исте године, док је ишао код Драже који се тада налазио у оближњем селу Ораовица. Др Топаловић се распитивао о Центру, а дежурни официр му је рекао:
Ми одавде шаљемо и примамо вести. Главни нам је посао веза са командантима корпуса у земљи, где има трупа под командом генерала Михаиловића. У вези смо са око 100 таквих станица, општимо са Хомољем, са целом Србијом, Босном, Далмацијом и Словенијом. Сваки самостални командант има свој позивни знак и време кад се јавља. Ми радимо непрекидно, и дању и ноћу, на смену. Сваки прима наређења која су му упућена и подноси своје извештаје. То су шифре 90 посто, остало отворене вести. Дешифровање се врши делимично овде, а делимично у Врховној команди. Дешифранти не располажу свим шифрама. Извесне шифре зна само генерал Михаиловић.
Други наш посао јесте веза са иностранством у посведневним везама са нашим пријатељима у Каиру и Вашингтону. Ту везу кријемо од Енглеза, који хоће да све везе наше Врховне команде са нашом владом у Лондону иду преко њихове радио службе. Енглеска мисија у нашој Врховној команди има своју радио станицу са неколико официра и радио телеграфиста.
Ми, даље, слушамо све радио емисије, и савезничке и непријатељске и записујемо све што се може односити на нашу земљу. У сталној смо вези са Штабом Врховне команде и уредништвом нашег радио билтена. Курири иду свакога сата у оба правца, на коњима или пешке. Шаљемо све што примамо и непрекидно нам доносе телеграме.213
Радио станицама је свакодневно, шифровано и морзеовом азбуком, преношено на стотине депеша, које су непријатељски прислушни центри покушавали да ухвате и дешифрују. Примера ради, мајор Велимир Пилетић известио је Дражу 24. августа 1943. године: ''Непозната станица са позивним знаком ЛЗП прати наш рад''. Ова станица је 22. августа позвала радио станицу Крајинског корпуса, представивши се као ''Софија''. На то су се четници представили као Хрвати, што је ''Софији'' било по вољи. Потом је Центар везе Крајинског корпуса прекинуо контакт и променио таласну дужину и позивни знак.214
Тачан број четничких радио станица тешко је утврдити, јер су познате углавном оне које су општиле са Врховном командом. Такође, неки корпуси су имали више радио станица, а неки нису имали ни једну. На пример, командант Рудничког корпуса, капетан Драгиша Нинковић, извештава Дражу 27. новембра 1943:
Овај корпус има на расположењу три радио станице и то једну за везу са Врховном командом, а две за везу између бригада и корпуса, као и за везу између бригада и Горске гарде у току акције.215
А 9. јануара 1944. године Калабић јавља Дражи: ''Свака моја бригада има радио станицу и са њима сам у вези сваки дан''.216 Горска краљева гарда је у ово доба имала пет бригада.
Када се половином септембра италијанска дивизија ''Венеција'' у Беранама нашла под четничком командом, њени официри рекли су Дражином изасланику за Црну Гору мајору Рудолфу Перхинеку да су им познате четничке шифре. Перхинек је о томе обавестио Дражу 22. септембра:
Италијани у штабу армије у Подгорици имали све наше кључеве од Врховне команде, Павловића (пуковник Драгослав из Врховне команде - прим. аут), Бранка (потпуковник Захарије Остојић - прим. аут) и осталих. Сада дошли Немци, вероватно су у њиховим рукама. Треба све кључеве променити. Док не доставимо нове кључеве радићемо по кључу: име и презиме оног човека који је читао чланак о Гледстону када смо били са Рампинијем (мајор Војислав Лукачевић - прим. аут) на Чемерници.217
У наставку је дописано да је чланак о Гледстону читао др Стеван Мољевић, што наравно није послато депешом. Дража 2. октобра наређује Перхинеку: ''Предузмите мере да испитате италијанског обавештајног официра на који су начин дошли до извесних наших шифара''.218 А Перхинек одговара 4. октобра: ''Талијани дошли до наших кључева прислушном службом. Примљене депеше послали у Рим где са нарочитим машинама раде - врше аутоматски разне комбинације. Пронашли кључеве па су те кључеве онда слали командама.''219 Дража, међутим, у ово није веровао, па сутрадан одговара:
Што се тиче италијанских проналазака, ја сам убеђен у друго: да је по среди била издаја. Нисмо тако наивни у погледу италијанских лажи, јер нису ни наше шифре тако наивне. Нарочито оне у којима постоје разни марифетлуци који се не могу отклонити машинама.220
Иза ове депеше Дража даје ново упутство за шифровање. Са стране су дописани тајни број и број кључа (шифре), које је донео курир, док у депеши стоји:
Збир тајног броја и кључа биће увек шестоцифрен број са јединицом увек у почетку. Ту јединицу нећемо писати, али да би сложили кључ за дешифровање увек ћете дописивати напред јединицу оном броју који стоји на депеши и од тако добијеног шестоцифреног броја одузимате тајни број и добијени остатак вам је кључ за дешифровање. Уз број који је на депеши стајаће увек и једно од ових имена: Христе, Дане, Коља, Пецо, Трајче, Мане, Дане, Баја, Кукља, Зверче. Дупло шифровање. Лажно девето, десето и два претпоследња слова. Известите да ли сте примили и разумели.221
Наредног дана, 6. октобра, Перхинек саопштава нови детаљ своје истраге: ''Италијани су били дешифровали старе кључеве, док смо још радили простом шифром (а не дуплом - прим. аут). Нових немају.''222
То је била добра вест, али Дража је депешом од 8. октобра ипак инсистирао да се дозна како су Италијани дошли и до тих старих кључева, уз напомену: ''Пробајте да их испитате јер смо сада као неки савезници''.223
Како изгледа, Дража је сумњао у црногорске официре, јер су у време Битке на Неретви једном већ предавали депеше Врховне команде Италијанима. Међутим, догађај који се одиграо далеко на западу потврђује да су сумње овога пута биле неоправдане. Када су 9. септембра у команду италијанских снага у Сушаку отишли Дражин командант западних области пуковник др Младен Жујовић и поручник Неђељко Плећаш, да затраже предају, начелник обавештајног одељења пуковник Грацијани саопштио им је две вести. Најпре добру: да Италијани нису могли пронаћи ни једног Србина да шпијунира за њих. А потом лошу: да су успели да дешифрују депеше које је Дража размењивао са својим командантима. Рекли су још да је то пошло за руком и Немцима, који су команданта Београда потпуковника Жарка Тодоровића ухапсили управо тако што су из једне дешифроване депеше сазнали где ће се са неким састати.224
Међутим, све што наводи Плећаш односило се на тзв. просте шифре. Дража је још крајем маја 1943, после вести да непријатељ улази у систем везе, наредио прелазак на тзв. дупло шифровање, уводећи и низ ''разних марифетлука''. Па ипак, поједини официри су и крајем те 1943. године користили просте шифре. Тако је Дража 26. новембра писао капетану Боривоју Митрановићу, свом делегату за Западну Босну:
Ви се морате научити и са дуплим шифровањем. По досадашњем не иде. Дупло шифровање Вам је објашњено. Још једино Ви и Пијо (мајор Манојло Пејић, делегат за Средњу Босну - прим. аут) употребљавате досадашњи начин рада.225
Они ипак нису били једини, што се види из Дражине депеше команданту Црне Горе потпуковнику Лашићу од 29. новембра:
Ако будете продужили да радите просто престаћу да радим са Вама. Простим шифровањем Ви откривате шифре.226
Већ смо видели да је најбоља немачка прислушна јединица успевала да дешифрује 4-5 посто ухваћених четничких депеша, у време док су сви користили просте шифре. Није познат документ који би потврдио да су непријатељи успели да провале у систем дуплог шифровања, обогаћен триковима. Заправо, има доказа да им то није пошло за руком. На пример, војвода Момчило Ђујић је 11. маја 1944. године отишао на преговоре у команду немачке 2. оклопне армије у Книну, где је, по природи ствари, негирао ма какву везу са Дражом. Према немачком записнику, Ђујићу је тада саопштено како ''на основу докумената заплењених у Србији произилази да он стоји у вези са Дражом Михаиловићем, да га извештава и да од њега прима наређења''.227 Дакле, Немци нису рекли војводи Ђујићу, као раније Италијани поручнику Плећашу, да за његову везу са Дражом знају на основу ухваћених и дешифрованих радио депеша. А војвода Ђујић је често размењивао радиограме са Дражом. Да су Немци знали за те радиограме, нарочито за оне о придобијању Пољака из 114. ловачке дивизије или о минирању пруга које користи немачка војска, преговори од 11. маја не би ни били одржани.
Дража је имао пуно поверење у систем шифровања, о коме се лично старао. Све до краја рата хитне наредбе и извештаји слати су радио станицама, док су обимнија документа разносили курири.
О прислушкивању непријатељских радио станица такође нема докумената, али има о прислушкивању телефонског саобраћаја. Примера ради, Дража је 29. новембра 1943. послао следеће наређење свим јединицама:
Треба искористити у обавештајној служби све телефонске линије и организовати прислушкивања на њима на слободноме терену. Набавите телефонске апарате и качите се на линије ради прислушкивања. Формирајте посебне групе за овај рад од људи који знају бугарски и немачки језик.228
212 А. Сајц, Михаиловић - преварант или херој?, 32-33.
213 Ж. Топаловић, На Равној Гори, 120.
214 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 12\1.
215, 216 Зборник докумената, том 12, књига 3, 130, 241.
217 и 219 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 4\1.
218, 220 и 221 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 2\1.
222 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 4\1.
223 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 2\1.
224 Н. Плећаш, Ратне године, 198-199.
225 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1.
226 и 228 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1.
227 Зборник докумената, том 12, књига 3, 951-954.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, трећи том, Крагујевац, 2006, 81-85.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

ПАРТИЗАНИ
При освајању појединих места, партизанска обавештајна служба није знала ни које податке треба сакупити, ни како. Зато је из Врховног штаба послато упутство ''о важности узапћивања непријатељских докумената'':
Многи примери показују да у нашим јединицама не постоји довољно разумевања важности узапћених непријатељских докумената. Услед овога трпимо често велику штету, јер многа драгоцена обавештења, која се могу црпсти из тих докумената, остају неискоришћена. Још је значајније то да наши одговорни другови не стављају себи у задатак да нарочито потраже непријатељска документа где их могу наћи приликом уласка у неко место (при чему то не мора бити само неки град, већ и село и најмања жандармеријска постаја)...77
Оваква упутства, као и краћи курсеви из разних области, нису могли надоместити недостатак не само војничког, него и елементарног образовања, јер су комунисти и партизани већином потицали из најнеобразованијих друштвених слојева. Професионалних официра имали су веома мало - крајем 1942. године свега 29, мање него на пример Расински четнички корпус. Од ових 29 официра који су погазили заклетву и придружили се комунистичким паравојним формацијама, један је био пуковник, један потпуковник, затим следе три мајора, 11 капетана, 11 поручника и два потпоручника.78 Ниједан од њих није спадао у групу елитних официра војске Краљевине Југославије, тј. комунисти нису имали генералштабне официре и официре са генералштабном припремом (докторе и магистре војних наука). С друге стране, ни међу ово мало официра нису поштована правила службе. Највише командне положаје, ''по партијској линији'', имала су два капетана (Арсо Јовановић и Велимир Терзић), док се виши официри, пуковник Саво Оровић, потпуковник Ристо Перовић и мајори Рудолф Приморац, Бранко Пољанац и Војислав Ђокић, у документима ретко помињу.
77 Зборник докумената, том 2, књига 6, 279.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 39-40.

Најбоље решење за партизане било је да главним снагама покушају пробој на север, где је непријатељ био најслабији. Међутим, пробој главним снагама ни у једном правцу није долазио у обзир, јер их је Ј. Б. Тито из страха увек држао крај себе. А северни правац је отпао због немања података о непријатељу. У ствари, ''партизанска обавештајна служба'' је имала податке да се на северу, између Сарајева и Вишеграда, налази чак 80.000 Немаца.33 Како произилази из контекста, ову невероватну процену дао је комунистички ''најбољи дипломата'', Владимир Велебит, који се у ово време налазио међу Немцима. Као што смо видели, он је често разговарао и са немачким обавештајцима, којима, очигледно, није био дорастао.
33 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 166.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, други том, Крагујевац, 2005, 293.

Комунистима је у ствари било боље да им радио станице не раде. Наиме, када је Главни штаб Хрватске 15. јануара 1943. послао Врховном штабу седам таласних дужина и позивних знака радио станице Михаиловићеве Врховне команде - које су они свакако добили од усташа, а усташе од Немаца - писмо је пратила следећа напомена: ''Молим Вас, ове техничке податке предајте другу Вељку Драгићевићу, како би могао и он хватати Дражину радио станицу, иако она ради са шифром''.174
Ова последња напомена може значити да комунистичке радио станице нису шифровале поруке, барем не увек, што значи да их је разумео ко год је прислушкивао.
174 Зборник докумената, том 2, књига 7, 376.
М. Самарџић, Истина о Титовим партизанима, необјављен рад

ПОГИБИЈА ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА
Војвода Ђујић ђенералу Дражи, 12. децембра 1943:
Раније сам имао част да Вас известим о ликвидацији партизанске ратне флоте у Јадрану, а сада се радујем што могу да Вас обавестим, да је ликвидирано партизанско комунистичко ваздухопловство на подручју Краљевине Југославије, које се састојало из три апарата и то: двомоторни апарат ДО-17, двомоторни апарат ''бикер'' и мали апарат ''потез'' - ''рода'', сада сва три уништена.
Ови апарати били су у 1. ваздухопловној бази у Ливну. Људство 1. ваздухопловне комунистичке базе бројало је 74 стручњака. Први апарат ДО-17 са хрватским пилотима, долетео из Мостара и предао се комунистима у Ливну 13. новембра о.г. са следећом посадом: Кулушић Крунослав, рођен 1906. у Шибенику, активни официр у Југославији, у НДХ капетан извиђач.
Буковац Џемил, рођен у Д... Студент технике. У НДХ резервни поручник, војни пилот, наставник летења. Табаковић Виктор, рођен у Бихаћу 1919, у НДХ поручник и ратни извиђач прве класе. К... Џемил, рођен у Гацку 1911, у НДХ стожерни наредник и механичар стрелац. Гргић Ђуро, рођен у Санском Мосту 1921, у НДХ водник механичар стрелац, није знао да лети у партизане.
Путарек Винко, рођен у Иванецу 1919, механичар, није знао да лети у партизане. Како је овај апарат завршио достављам Вам у препису овај акт, којега су наши борци заробили у штабу 1. ваздухопловне базе у Ливну: ''Бр. 8 од 27. новембра 1943. године. Команданту 1. ваздухопловне базе Ливно. На дан 26. новембра т.г. добио сам наређење да за 27. новембар...
...припремим аеродром за спуштање авиона ДО-17, као и доручак за осам људи. На дан 27-ог, тачно у 6,30 часова, спустио се аероплан на аеродром. Време је било лепо и авион се спустио сасвим правилно, учинивши над аеродромом прописан школски круг. Мало затим, стигао је један камион из Ливна са неким старешинама. Док су они који су били одређени за први прелет доручковали, дотле је авион био спреман за лет.
Ја сам осматрао небо и приметио сам скупљање магле и облака на северу. Због тога сам пожурио, да се лети што пре. Авион је био спреман, мотори упаљени, сви су заузели своја места. Управо, када је авион требао да стартује, енглески мајор Ведерлеј сетио се, да му нема торбе са неким важним списима. Тражили су је сви и напослетку је нашли у стварима енглеског мајора Дикина. Ово тражење трајало је три до четиру минута.
За цело ово време радила су оба мотора. Сада није стајало ништа на путу да авион полети, али управо, када је пилот дао гас и спремао се на старт појавио се од правца Главица од Гламоча, један немачки ловачки апарат летећи великом брзином у ниском бришућем лету право на наш апарат. На 50 м бацио је прву бомбу и тако је продужио даље бацати, тако да је последња бомба експлодирала на 10 м. далеко од репа нашега апарата.
Овај напад дошао је тако изненадно да нико од нас није чуо звук непријатељског апарата, вероватно због тога што су оба мотора нашега апарата радила. Људство које је било око апарата сво се разбежало. Ја сам успео да се склоним у један јарак. Пошто је непријатељски авион бацио бомбе почео је да сасвим ниско кружи изнад нашег апарата и да митраљира. За кратко време успео је да запали наш авион, који је потпуно изгорео са свим пртљагом који се у њему налазио.
Од бомби погинули су енглески мајор Ведерлеј, енглески капетан Најт, Рибарољи (треба: Рибар Лола - прим. М.С), Божо Уршић. Од митраљеских зрна погинули су политички комесар ваздухопловства Сава Керековић, Херцигоња и Кузмић. Ово се све догађало у времену од 9 до 9,40 часова 27. новембра 1043. године. Молим да се спроведе најстрожија и најенергичнија истрага.
Ја бих по овоме могао да дадем неке сугестије и то: 1. - Апсолутно искључено је и немогуће је, да је непријатељски авион наишао сасвим случајно, него је сигурно сасвим тачно знао час и место поласка нашега авиона. Ово се допуњује тим што, од како је ДО-17 долетео из Мостара и предао се није било никаквих непријатељских извиђања ни бомбардовања нашега аеродрома.
Када се ДО-17 дигао са аеродрома у Гламочу, сигурно се и непријатељски авион у исто време дигао са аеродрома у Бањалуци. То значи, да је непријатељ имао тачне податке, који су сасвим сигурно достављени радиограмом. 3. - Правац и низак лет такође доказује потпуну обавештеност непријатељског апарата. Требало би на основу напред изложеног предузети следеће мере.
Испитати са које је наше радио станице обавештена савезничка команда у Италији о времену и месту поласка нашега авиона, као и на који је начин извештена. Којим је знаком и којом шифром. 2. - Испитати детаљнијим начином да ли је избегличка Југословенска влада у Каиру могла да на неки начин дозна за одлазак авиона или можда неки кругови који су блиски тој влади, јер њима никако није у интересу одлазак наших делегата у савезничке штабове. Водник 1. ваздухопловне базе Марко Ковачић, с.р.''
Као што видите овде су запечатили своју судбину два енглеска официра и поред осталих Рибар Лоло, који је пошао у Италију као делегат Титове владе. Наши борци заробили су такође један документ, из кога се види, да је требало да иду у Италију следећа лица: првим авионом потпуковник Владо Велебит, потпуковник Милоје Милојевић, Иво Рибар члан Врховног штаба, мајор Дикин, члан енглеске мисије, инж. Милентије Поповић.
Другим авионом потпуковник Макс Бајић, заставник Бошко Ивановић, заставник А... мајор Уехтерле, члан енглеске мисије, М... сототененте батаљона ''Гарибалдијеве'' партизанске дивизије. Можда мајор Хунтер, члан енглеске мисије. Претпостављам да ни једна ова група није одлетела, пошто су апарати уништени а три Енглеза побијена, тј. осим ове двојице, који се помињу у средњем акту.
Погинуо је и трећи Енглез, када су 8. децембра упали у Ливно 11 (Немци). Тај трећи Енглез био је или мајор Беахен, или мајор Хунтер. Други комунистички апарат, ''бикер'', пребегао је партизанима 9. октобра о.г. из Загреба. Са њим је долетео К... Јосип. Рођен у Загребу 1921. године, железнички чиновник, у НДХ активни војни пилот.
Овај апарат уништен је 8. о.м. од стране 11 у часу када је покушао да се дигне и полети у Италију. Том приликом, настрадали су у њему неки путници, чија имена још нисмо дознали, сем енглеског мајора Дикина или Хунтера, за којега се зна да је сигурно подлегао тешким ранама које је задобио, а пре смрти изјавио, да је пошао у штаб ђенерала Михаиловића, али да су га партизани заробили.284
НАПОМЕНА: Депеше у овом извештају имају редне бројеве 513-528. Извештај је имао још једну депешу, бр. 529, али она или није примљена, или је уништена. Извештај 1. ваздухопловне базе Врховном штабу објавио је посла рата Владимир Дедијер и тај извештај је готово идентичан извештају који овде наводи војвода Ђујић. Владимир Велебит у својим мемораима даје другу верзију: да је немачки авион наилазио случајно и да је нагло скренуо са своје маршуте видевши летилицу на земљи. Водећи хрватски комуниста Андрија Хебранг ускоро је оптужио за издају - да је радиом позвао немачки авион - једног од пребеглих авијатичара НДХ, Реквењија. Реквењи и његов брат су ухапшени и према службеној верзији један је убио другог па себе у затвору Озне на Вису. Данас једна група публициста оптужује Хебранга, друга Ј. Б. Тита, трећа Велебита, а на првом месту је оптужба за погибију Иве Лоле Рибара, за кога се сматрало да је преамбициозан. Притом се не узима у обзир чињеница да су Немци од почетка до краја хватали и дешифровали све комунистичке радиограме, те према томе и онај о времену полетања авиона 27. новембра 1943, што је највероватније објашњење овог догађаја.
284 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 8\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 176-179.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5763

Citat:Реквењи и његов брат су ухапшени и према службеној верзији један је убио другог па себе у затвору Озне на Вису. Данас једна група публициста оптужује Хебранга, друга Ј. Б. Тита, трећа Велебита, а на првом месту је оптужба за погибију Иве Лоле Рибара, за кога се сматрало да је преамбициозан. Притом се не узима у обзир чињеница да су Немци од почетка до краја хватали и дешифровали све комунистичке радиограме, те према томе и онај о времену полетања авиона 27. новембра 1943, што је највероватније објашњење овог догађаја.
284 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 8\1.


Zaključak na temi o "Četničkoj obaveštajnoj služni" je da su partizani imali 1943- godine ne samo obaveštajnu službu nego i zatvore koej je držala obaveštajna dlužba .

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Khaless ::Citat:Реквењи и његов брат су ухапшени и према службеној верзији један је убио другог па себе у затвору Озне на Вису. Данас једна група публициста оптужује Хебранга, друга Ј. Б. Тита, трећа Велебита, а на првом месту је оптужба за погибију Иве Лоле Рибара, за кога се сматрало да је преамбициозан. Притом се не узима у обзир чињеница да су Немци од почетка до краја хватали и дешифровали све комунистичке радиограме, те према томе и онај о времену полетања авиона 27. новембра 1943, што је највероватније објашњење овог догађаја.
284 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 8\1.


Zaključak na temi o "Četničkoj obaveštajnoj služni" je da su partizani imali 1943- godine ne samo obaveštajnu službu nego i zatvore koej je držala obaveštajna dlužba .

?

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 13359

M. Samardzic ::РАКЕТЕ ''ФАУ'' ПРВИ ДЕО
.....
Ипак, о Калабићевим заслугама никада се јавно није говорило. Познат је само један западни извор који потврђује вредност информација добијених од њега, који гласи:
Михаиловићева обавештајна служба је, на пример, прва доставила западним обавештајним агенцијама податке о постојању немачке тајне летеће бомбе, такозване ''фау 1'' (В-1), која ће ускоро бити употребљена против Британије.105
105 Ч. Дамјановић, Запис из ђедове колибе, 276. Према књизи ''Кинг`с Херитаге'', објављеној 1954. године у Њујорку (Г.П. Путнам & Сонс).

"Записи из ђедове колибе" је западни извор?
Ког датума су достављени подаци о ракетама Фау-1?

M. Samardzic ::Овај, као и друге важне податке, од немачких официра у Београду извукао је потпуковник Милан Калабић, као официр у формацијама генерала Милана Недића, што је била маска за његов рад у корист четника и Западних савезника. Другим речима, он је био тајни агент убачен у осовинске редове, под шифром ''Стриц''. Примера ради, капетан Александар Михајловић, командант београдских четничких илегалаца, проследио је Дражи 18. августа 1942. године преко своје радио станице следећи радиограм:
Ово сам добио од Стрица да предам Вама. Северозападно од Берлина 20 км у шуми налази се фабрика нових типова авиона са 28 цилиндара са највећим бројем коњских снага. Ступају у акцију концем септембра. Потребно је хитно бомбардовати. Следује слика авиона и фабрике. Наредник Тихомир Ђ. Јовановић с.р.106

Ја се не разумем пуно у авионе, али колико знам, једини немачки мотор са 28 цилиндара је остао на нивоу прототипа.
http://en.wikipedia.org/wiki/BMW_803
Надам да има неко ко ће знати боље о моторима, као и о фабрикама.

M. Samardzic ::Иван Попов је један од ретких Срба убачених у редове Сила осовине који је доживео признање на Западу (његов лик је, поред осталог, био инспирација за стварање филмског јунака - тајног агента бр. 007, Џејмса Бонда). Остали тајни агенти, попут Јевђевића и Калабића, нису добили задовољење.
Да се не ради можда о Душану Попову?

M. Samardzic ::''ФАУ'', ДРУГИ ДЕО
....
Пре Другог светског рата отац је био артиљеријско-технички пуковник, управник Артиљеријско-техничког завода у Сарајеву. Он је изградио подземну фабрику у Вогошћи. Завршио је студије у Француској, дипломирао је на балистици, предавања о оклопним возилима држао му је Де Гол. Немци су га после Априлског рата задржали у Сарајеву. Видео је да се спремају да праве кошуљице за ново оружје, које ће касније постати познато под називом ФАУ. Делове су радили на више места, у Чехословачкој, Пољској и Југославији, да би заварали траг.
Планове је ноћу копирао и у шупљем штапу послао у Београд Дражиној организацији, која их је предала Интелиџенс сервису. То је била прва информација о до тада непознатом оружју - ракетама. Отац је због ове информације касније добио британски орден.

Ако је иста акција као из првог дела, од ког датума је?
Друго, можете ли објаснити шта је кошуљица? Мени пада на памет једино кошиљица од бојне главе ракете. То не би требало да буде витални део ракете, попут мотора и навигационог система.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 932 korisnika na forumu :: 61 registrovanih, 8 sakrivenih i 863 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, aramis s, Atomski čoban, Boris BM, botta, Branke90, branko7, brundo65, Bubili, ccoogg123, cifra, Darkhunter, Denaya, DH, doklevise, doktor097, ekozelj, FOX, goran.vvv, goxin, hawkeye, hyla, ikan, JOntra, jovanjov90, kunktator, kybonacci, ladro, Lieutenant, Ligavesh, Litostroton, ljuba, Lord Nem, mercedesamg, milan47, Milos ZA, moldway, NEDZAT.PR, nevjerna beba, ObelixSRB, opt1, pein, regul, S2M, sakota79, Sale1423, Shinobi, Simon simonović, Smd, stagezin, Steeeefan, stegonosa, t84dar, trikomso, Trpe Grozni, vathra, Vatrogasaccc, vobo, vranjanac29, zhuki8, 1107