offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
Napisano: 17 Jan 2012 9:23
O svemu ovome je više puta govoreno, tako da je ovo samo šlajfovanje u mestu.
Nesumnjivo je da su:
- četnici koji su priznavali Mihailovića u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori bili snabdevani, naoružavani i transportovani od strane Italijana, i da su učestvovali u zajedničkim akcijama. Pri tom, Mihailović je bio na tom području od juna 1942. do maja 1943.
- sklopili su sporazume i sa NDH (većinom oni iz nemačke okupacione zone), čime su se uključili u nemački vojno-okupacioni sistem
- nakon kapitulacije Italije, saradnja u istom vidu nastavljena je sa Nemcima
- glavnina četnika u Srbiji se decembra 1941. "legalizovala" i tako se do kraja 1942. u sastavu Nedićevih snaga bavila uništavanjem ostataka partizana
Nesumnjivo je takođe da je Mihailović 11. novembra predložio Nemcima sporazum, po kome bi on održavao red u Srbiji, tajno podržan i snabdevan od Nemaca. Kad su Nemci odbili, on je obećao da neće pucati na Nemce ni ako budu napadnuti.
Uprkos ovome, Nemci su Mihailovića proglasili za neprijatelja, i vodili neku vrstu policijske akcije, nastojeći da odvoje Mihailovićeve četnike od lojalnih. Nakon obaveštajnih podataka o prisustvu savezničkih diverzantskih grupa kod Mihailovićevih štabova, tokom leta 1943. vodili su nekoliko akcija protiv njih u kojima su učestvovali i manji delovi vojske. Ove akcije tekle su uglavnom u skladu sa Mihailovićevim obećanjem o ne-pucanju na Nemce.
O čuvenoj navodnoj akciji četnika protiv linija komunikacija imamo posebnu temu "Draža protiv Romela".
U septembru 1943. došlo je do nekih lokalnih sukoba četnika sa nemačkim kolonama tokom akcije razoružanja Italijana. U oktobru 1943. Mihailović je, u saradnji sa brigadirom Armstrongom, organizovao opsežnu akciju na pravcu Višegrad - Rogatica - Sokolac. Pri tom su porazili 1 bataljon 369. divizije (III/370) ojačan znatnim snagama NDH. Akcija je presekla veze izmeđi 2. i 3. korpusa NOVJ, tako da je intervencijom nekih delova 3. korpusa ova intervencija raščišćena i četnici do novembra odbačeni nazad u Srbiju.
1. novembra feldmaršal baron fon Vajhs dao je procenu da je glavni neprijatelj Tito, i da se može smatrati da je, s obzirom na prisustvo i aktivnosti njegovih snaga "neprijatelj kročio nogom na Balkan". Procenio je da su četnici inferiorni i da teže naslanjanju na Nemce da bi izbegli uništenje.
Istovremeno, opunomoćeni izaslanik Nojbaher poveo je akciju izlaženja u susret nekim potrebama i zahtevima Nedića i Mihailovića, u cilju mobilisanja što većeg broja Srba u bobru na strani Nemačke. Tako su nastali čuveni sporazumi Komandanta Jugoistoka sa pojedinim četničkim liderima u Srbiji.
Pri tom, Britanci, koji su uspeli da dekodiraju nemački radio-saobraćaj, imali su potpun uvid u situaciju u Jugoslaviji, gledanu iz nemačkog ugla. Znali su sve o tome:
a) koliki vojni značaj Nemci pridaju NOVJ, a koliki Mihailovićevim snagama
b) imali su uvid u opšti vojni raspored i aktivnosti nemačkih snaga, koje su na području NOVJ bile vrlo brojne, a na području JVuO gotovo nepostojeće
c) imali su uvid na koji način Nemci koriste snage JVuO protiv NOVJ.
Stoga su, uprkos političkim preferencijama i obzirima, odlučili da napuste Mihailovića, i podrže NOVJ.
Saradnja ili sadejstvo Nemaca i Mihailovićevih snaga nije tekla kako su Nemci zamislili, jer je dolazilo do incidenata sa strane NOVJ (naročito do razoružavanja nedićevaca). Stoga su u februaru 1944. odlučili da ne obnove ugovore i preduzeli su nekoliko kaznenih policijski9h akcija protiv nekih Mihailovićevih komandanata.
Međutim, kako je od marta 1944. opasnost od NOVJ neprekidno rasla, terenska saradnja je ponovo uspostavljena, i tekla je sve vreme. To je tokom jula i avgusta 1944. dovelo do novih razgovora o dizanju odnosa na viši nivo, do čega nije došlo zbog protivljenja Hitlera.
Uprkos tome, saradnja je nastavljena, i sastojala se u taktičkoj koordinaciji preko vojnih izaslanika, skromnom snabdevanju opermom i municijom, sanitetskom zbrinjavanju i transportno-logističkoj pomoći. To je bio period intenzivnih sukoba u Srbiji, u kojem je JVuO predstavljala glavnu snagu zapovednika Srbije (vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka) generala Felbera. O ovome postoje stotine dokumenata i svedočenja iz raznih izvora, ali eto - pojavi se tu i tamo neko ko ustvrdi da je sve to "izmišljeno".
Sredinom oktobra 1944, u situaciji prodora Crvene armije u Srbiju, neki Mihailovićevi komandanti pokušali su da iznenada napadnu neke nemačke snage i pretrče na stranu saveznika. To je potrajalo oko nedelju dana, nakon čega se glavnina JVuO, zajedno sa SDS i SGS prikupila u Sandžaku, probijajući se zajedno sa prethodnicom Armijske grupe E kroz Sandžak u istočnu Bosnu. Tamo su do marta vodili borbe protiv JA na nemačkim pravcima od interesa, uz opisanu nemačku podršku.
Dopuna: 17 Jan 2012 9:24
Nego, da dodam malo izjava i podataka o 1941, pošto se to potencira:
O Mihailovićevoj saradnji sa žandarmerijom juna 1941. godine Jovan Trišić u svojoj knjizi "O Milanu Nediću" piše:
"U Beograd sam stigao (iz Skoplja) 24. maja i svi žandarmi su upućeni u Komandu žandarmerije. Već 28. maja ja sam se lično sastao sa jednim Dražinim kurirom. Kurir je bila žena, koja je došla sa Ravne gore, noseći nekoliko pisama od Draže, a pored toga imala je i zadatak da uhvati vezu sa nekim đeneralima koji su bili u Beogradu kao i sa još nekim oficirima i viđenim ličnostima... Ja sam postavljen za v.d. komandanta žandarmerije u okupiranoj Srbiji, 24. juna 1941. ali sam od advokata Čede Arsenijevića ranije o tome bio obavesten, radi čega sam dva puta uputio na Ravnu goru moga kurira Milana Ivezića da o tome obavesti pukovnika Dražu i da mi Draža po tom pitanju daje svoje mišljenje. Draža se je s tim složio."
Jovan P. Trišić, O Milanu Nediću, Vindzor, Kanada.
Specijalni izaslanik Komesarijata unutrašnjih dela iz Valjeva 17. jula 1941. godine podneo je svome šefu Aćimoviću izveštaj u kome, pored ostalog, piše i sledeće:
"Za vreme boravka u Mionici žandarmerijskom pukovniku G. Trišiću javio se poručnik Nedić (Neško) koji se sada nalazi sa podoficirima u šumi, pod komandom generalštabnog pukovnika Draže Mihailovića. Gospodin Trišić me je odmah pozvao da i ja budem prisutan razgovoru sa poručnikom Nedićem.
Poručnik Nedić, koji je bio obučen u seljačko odelo, sa šubarom, izjavio je sledeće:
"Mi koji se nalazimo po šumama nemamo nikakve veze sa ovom terorističkom akcijom komunista. Oni su stupili sa nama u vezu i tražili da se pridruže nama. Mi smo ih odbili i prebacili im što vode ovakvu jednu akciju koja može Srbiji da nanese samo zlo ...
... Draža Mihailović rekao je delegatu komunističke grupe doktoru Jovanoviću Miodragu, da ako se desi još jedan akt sabotaže od njihove strane, da će ih oni progoniti i uništiti ...
Gospodin Nedić dalje navodi da oficiri i podoficiri i drugi koji se nalaze u šumi ne žele da čine ništa što bi moglo da izazove nemačke vlasti na reakciju ...
Isto tako priznaju rad ministra, gospodina Aćimovića i poznato im je sa kakvim se on teškoćama bori, kao i da njegovom zaslugom nisu novopopisani aktivni oficiri otišli u logore.
Dalje je gospodin Nedić izjavio da će njegov odred za koji dan uspostaviti radio-telegrafsku vezu sa Londonom i Moskvom jer su već poslali šifru. Staviće se u vezu sa odbeglom vladom, ali neće raditi po njihovim direktivama, već će samo videti kakve su namere i odluke njihove. Isto tako kaže da su oni u Srbiji najjači, da su uspostavili kontakt sa odredima u Bosni i Lici, ali da se u rad ovih ne mešaju, već su im ostavili u tim krajevima slobodno polje rada. Oni žele da se rad još produži, kako bi mogli da završe njihovu organizaciju. Gospodin Nedić kaže da je cilj njihov da posle odlaska Nemaca iz Srbije žele da održe red u Srbiji do povratka Nj. V. Kralja a posle da učestvuju u radu organizacije države onakva kakva bude bila.
Napomenuo je da se tom prilikom neće ostaviti u zemlji ničije manjine i da će se Arnauti potpuno uništiti. Isto tako da će se postupiti po kratkom postupku sa svim onim licima koja su nanela zlo ovoj zemlji, bez obzira da li je Srbin, Hrvat ili Slovenac.
U daljem razgovoru primetio je da im se ne sviđa Ljotić i njegova organizacija, kao ni rad grupe oko 'Signala'. Izjavio je bojazan da jednog dana ne dođe do sukoba između njih i oružanih organa na granici Srbije i sa carinicima i drugima, što bi nanelo svima štete.
Dalje kaže da je njihov odred organizovao kontrolu na Drini i da ne dozvoljavaju nikome da pređe u Srbiju sporednim putevima i stazama. Gospodin Nedić obećao je da će oni uticati na ona lica koja nisu komunisiti, a koja se nalaze iz neobaveštenosti u njihovim grupama, da se vrate svojim kućama. Što se tiče vođa, ukoliko produže sa sabotažama oni će ih likvidarti. Oni dalje pozdravljaju akciju srpskih vlasti na uništenju ovih grupa, kao i svih onih koji se bave pljačkanjem i napadima na srpski živalj... Isto tako obećao je davanje podataka o mestu boravka komunističkih grupa žandarmima."
Dopuna: 17 Jan 2012 9:27
Vezu sa Aćimovićem Mihailović je uspostavio krajem maja ili počekom juna 1941. godine. O tome svedoči i Aćimovićeva izjava, koju je Mihailoviću preneo njegov obaveštajac iz Beograda, u kojoj se kaže:
"Što se tiče moga stava prema nacionalnim ljudima u šumi, navešću jedan slučaj: odmah u početku okupacije, u toku meseca maja ili početkom juna, Nemci su bili organizovali jednu veću akciju da bi očistili naše šume od ostataka jugoslovenske vojske, kako su oni sami govorili. Tu se u prvom redu mislilo na Dražu i njegove ljude. Ja sam Nemcima isticao nekorisnost i čak štetnost te akcije, govoreći da će za vreme okupacije biti uvek ljudi koji će odlaziti u šumu i bolje je da tamo padnu pod uticaj jednog nacionalno trezvenog čoveka negoli pod uticaj komunista. Nemci su te razloge primili i tako do te akcije nije došlo. Ja sam stajao na stanovištu da Dražin cilj mora da bude i naš cilj. Naš rad treba diskretno da koordinira, a nikako da se sukobljava. Između Draže, odnosno njegovih ljudi, i mene bio je stalni kontakt. Trebalo je da dođe između nas do jednog sastanka u blizini Valjeva ali do sastanka nije došlo, jer su komunisti bili presekli put. Sve ovo je takođe bilo pre obrazovanja Nedićeve vlade.
Reći ću vam da sam još u prvim danima okupacije, kada su došli ljudi sa Ravne gore kod mene, njima kazao: Pitajte Dražu da li on smatra ovaj naš posao nenacionalnim i nekorisnim po srpski narod, ako ga tako smatra, mi ćemo se odmah svi povući, jer ne želimo niti hoćemo da cepamo jedinstvo srpskog naroda. Kako su ta lica te moje reči prenela, ja ne znam, ali su mi doneli odgovor da treba ostati na poslu i raditi u korist naroda... Po mom mišljenju, u zemlji je trebalo voditi borbu protiv komunista. Što se tiče Draže, stajao sam na stanovištu da se borba protiv njega ne samo ne sme voditi nego se mora naći načina da se naš rad koordinira sa njegovim."
(arhivski fond D. M. Dok. VK—X—99.)
Dopuna: 17 Jan 2012 9:35
Istoga dana kada je obrazovao svoju vladu, 29. avgusta 1941. godine, Milan Nedić je uputio Draži Mihailoviću pismeni poziv da dođe na pregovore o zajedničkoj borbi protiv ustanka. Svakako za uspostavljanje ovog kontakta, Nedić je koristio već postojeće veze Draže Mihailovića sa pojedinim istaknutim pripadnicima kvislinškog aparata, Aćimovićem, Trišićem i drugim.
U izjavarna datim prilikom istražnog postupka i pred Vojnim sudom FNRJ 1946. godine, Mihailović je o ovim pregovorima, izmedu ostalog, rekao:
"Koncem avgusta ili početkom septembra, došao je kod mene Živojin Đurić, bivši potpukovnik jugoslovenske vojske, i doneo mi je jedno pismo od Nedića. Pismo je bilo vrlo kratko, samo dva reda, i njime me Nedić poziva da dodem u Beograd na sastanak. Uz pismo Đurić mi je predao i legitimaciju za put poslanu od Nedića."
"Koliko mi je u sećanju," nastavlja Mihailović, "delegacija je otišla 29. ili 30. avgusta, a vratila se tačno, i to znam sigurno, na dan 6. septembra uveče 1941. godine."
Na pitanje predsednika Suda: "Jesu li se oni sastali sa Nedićem?" Mihailović je odgovorio: "Jesu, ja sam dobio izveštaj od Mišića."
(Sudsko saslušanje Draže Mihailovića, [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] )
Dopuna: 17 Jan 2012 9:37
Nedić je takođe u toku istrage dao izjavu o sporazumu skolopljenom sa Mihailovićevim izaslanicima početkom septembra 1941.
O tome da je između Mihailovića i Nedića stvarno došlo do sporazuma na liniji borbe protiv NOP govore nam i drugi dokumenti. Tako je Dragojlo Dudić u svoj dnevnik 1941. godine zapisao:
"12. septembar
U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izvestaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe.
Raspolažemo jednim originalnim dokumentom Ministarstva unutrašnjih dela pov. k. br. 191 od 7, koji je zaplenila naša Kolubarska četa prilikom zarobljavanja pomoćnika komandanta žandarmerije i poručnika Ernesta Pipana, u Belanovici:
'Kad III odred izbije na liniju Zvornik — Krupanj — Valjevo — Mionica sastaće se sa četničkim odredima koji se nalaze pod komandom Dj. štab. pukovnika Draže Mihailovića na toj liiji i sačekaće dalje naređenje za produženje dejstva.'"
(Dragojlo Dudić, Dnevnik 1941, "Prosveta", Beograd, 1957.)
Gotovo identičan sadržaj je i u aktu komande žandarmerije IV Pov. JB. br. 194 od 7. septembra 1941. godine upućenom komandantu Petog Nedićevog odreda, koji glasi:
"Kad sva tri odreda budu stigli na liniju Zvornik — Krupanj — Valjevo — Mionica, uhvatiće vezu sa četničkim odredima koji se pod komandom đeneralštabnog pukovnika g. Draže Mihailovića nalaze na toj liniji i sačekaće dalja naređenja za produženje dejstva."
(Vojni arhiv (AVII), Mf B/2 150—153.)
Dopuna: 17 Jan 2012 9:46
Neki oficiri koji su bili u vezi sa Mihailovićem, uprkos svemu, poneseni euforijom, izveli su napade na Nemce. 31. avgusta potpukovnik Misita napao je nemačku posadnu četu u Loznici. 23. septembra Keserović je izveo napad na Kruševac. U oblasti uz donji tok Drine i Savu, Račićeve snage izvele su više napada na Nemce, samostalno ili u zajednici sa partizanima.
Oko 20. oktobra aktivirale su se četničke grupe u okolini Čačka.
A onda je došao 31. oktobar, Mihailovićevo traženje razgovora sa Nemcima i napad na Užice.
Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ovde Mihailović izlaže svoju ratnu strategiju, koja se sastoji u borbi protiv komunista uz diskretnu saradnju sa okupatorom dok traje rat.
Dopuna: 17 Jan 2012 9:52
Evo šta piše u gore citiranonom dokumentu o četnicima:
BR. 220
IZVEŠTAJ NAČELNIKA ŠTABA OPUNOMOĆENOG KOMANDANTA U SRBIJI OD 1. NOVEMBRA 1941. O NARODNOOSLOBODILAČKOM POKRETU I O ČETNIŠTVU DRAŽE MIHAILOVIĆA U SRBIJI, NJIHOVOM NAORUŽANJU, OPREMI, TAKTICI RATOVANJA I RASPOLOŽENJU STANOVNIŠTVA
...
Uz a) četnički sastavi:A
Četnički sastavi jugoslovenske vojske obrazovani su pre rata sa osloncem na tradicionalnu četničku misao (banditski rat protiv turskih okupacionih trupa). Oni su trebali da obrazuju protivtežu manjinama u jugoslovenskoj vojsci. Ukoliko bi jugoslovenska vojska bila prinuđena da kao u svetskom ratu napusti zemlju, njima bi pripao zadatak da ostanu u zemlji i da nastave borbu u pozadini neprijatelja putem gerilskog rata.
četnički sastavi postoje na celokupnoj bivšoj jugoslovenskoj teritoriji.
U početku ustanka je kod četnika došlo do cepanja. Jedan deo pod vodstvom Koste Pećanca,5 čija glavna oblast uticaja obuhvata južni deo zemlje (tamo 1500—3000 ljudi), stavio se na raspolaganje vladi general-pukovnika Nedića i prihvatio borbu sa komunistima. Ova grupa se sada, koliko se može verovati, pripojila žandarmeriji. Većina četničkih sastava pod vodstvom pukovnika Draže Mihailovića (5—10.000 ljudi) zauzima prema nemačkom Vermahtu neprijateljsko držanje i povezuje se sa komunistima.6 Veći deo neprijateljskih četnika dosada još nije bio stupao u otvorenu borbu protiv nemačkog Vermahta.
Oni su se borili protiv nemačkog Vermahta u sledećim slučajevima:
U severozapadnom uglu Srbije, gde su se u savezu sa komunistima stavili u otvorenu borbu.7
Pri borbama u dolini Zapadne Morave, oko Čačka i Kraljeva, slanjem dva bataljona komunistima (navodno da ne prepuste potpuno komunističkom uticaju oblast Zapadne Morave).
U više slučajeva putem prepada na nemačke trupe, pri čemu većinom primenjuju lukavstvo, npr. opominju trupu od navodnog komunističkog napada, dovode je u zasedu i razoružavaju.
Glavna oblast Mihailovićevih četnika nalazi se između doline Zapadne Morave i Kolubare do Drine i zapadno od Drine. Mihailović, međutim, ima pristalice i južnije od doline Zapadne Morave i istočno od Morave.
Zbornik dokumenata, tom XII, knjiga 1, strane 564-565
|
