Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Od ranije imam još dva modela ovog aviona:



2. Lockheed P-38J Lightning D-Day Normandie 1944. USA, IXO, 1:72, 307 gr.











































































3. Lockheed P-38J Lightning R.I. Bong, USA, Atlas Editions, 1:72, 300 gr.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]






















































































O ovim modelima pisao sam sa puno fotografija 03.12.2017. na str. 1860:

Nakon modela Spitfajera Mk. IXB Pjera Klostermana, najboljeg francuskog pilota Drugog svetskog rata i Meseršmita Bf-109 F-4/Trop Hansa-Joahima Marseja, jednog od najvećih nemačkih pilota za koga je general Adolf Galand rekao da je "nedostižni virtuoz među pilotima lovcima Luftvafea" želeo bih da predstavim Lockheed P-38J Lightning Ričarda Ajre Bonga, najboljeg američkog pilota Drugog svetskog rata. Model je iz kolekcije "Fighter Aces of World War II" izdavača Editions Atlas i napravljen je u Bangladešu.

Dakle najpre ukratko o avionu. Lockheed P-38 Lightning („munja“) je američki teški lovac neobične konstrukcije sa dva trupa u kojima se nalazi po jedan motor i centralne gondole u kojoj je pilotska kabina i moćno naoružanje. Stajni trap je model tricikl.

Prozvedeno je ukupno 10.037 kom svih verzija ovog aviona. Prvi let je obavljen 27. januara 1939. a u upotrebu je uveden 1941. Prvu pobedu avioni ovog tipa su ostvarili 14. avgusta 1942. kada su oborili nemački izviđački avion Fw-200 Kondor blizu Islanda.

Najveće uspehe su ostvarili na Pacifiku gde su oborili više japanskih aviona od svih drugih američkih lovaca. Poznata akcija im je bila obaranje aviona Mitsubishi G4M u kojem se nalazio japanski admiral Jamamoto. U Evropi su služili uglavnom u misijama praćenja bombardera do Nemačke.

Poznati francuski pisac Antoan de Sent-Egziperi, pisac „Malog princa“ je poginuo kao pilot izviđačke verzije P-38 kada ga je 1944. oborio nemački lovac Bf-109 iznad Mediterana.

Lockheed P-38 Lightning verzije J je jedna od najmasovnije proizvođenih verzija. Napravljeno je 2.970 kom. Za razliku od ranijih verzija hladnjaci su postavljeni ispod motora. Bolje hlađenje je doprinelo većoj snazi motora i brzini aviona. Ugrađen je i sistem za bombardovanje. Imao je 2 motora Allison V-1710-111 snage po 1475 KS. Maksimalna brzina je bila 666 km/h, a krstareća 546 km/h. Plafon leta 13.411 m, dolet 1891 km. Dužina aviona je bila 11,53 m, razmah krila 15,85 m, visina 3,91m. Težina praznog 5797 kg, punog 7938 kg.

Bio je naoružan sa 4 mitraljeza 12,7 mm Browning i jednim topom 20 mm AN-M2. Sem toga je mogao poneti 1452 kg bombi ili 10 raketa 127 mm. Prednost ovog tipa aviona je što je sve naoružanje skoncentrisano u sredini aviona i puca pravo napred tako da je preciznije na većoj daljini. Od ostalih verzija neke su imale i top od 37 mm ili 23 mm, motori Allison su bili sve jači od početnih 960 KS do 1600 KS u verziji P-38L koja je napravljena u 3810 kom.

Danas postoji dosta očuvanih P-38 u muzejima u SAD (npr. u Dejtonu), ali postoji i jedan P-38L u našem Muzeju vazduhoplovstva u Surčinu ali nažalost u depou gde čeka na rekonstrukciju.

Richard Ira Bong (24. septembar 1920. – 6. avgust 1945.) je američki pilot koji je oborio najviše aviona u Drugom svetskom ratu. Svih 40 aviona je oborio na avionu P-38 i svi su bili japanski, najčešće “Zero” i “Oscar” ali i bombarderi i drugi. Rekord mu je 4 oborena lovca 26. jula 1943.

Rođen je u mestu Superior u Viskonsinu kao prvi sin od devetoro dece u porodici oca imigranta iz Švedske i majke Amerikanke škotsko-engleskog porekla. Odrastao je na farmi gde je često posmatrao avione koji su sletali u letnju rezidenciju Bele kuće u Superioru, bio je i avio modelar i sportista. Na početku studija 1938. pohađa i civilni pilot trening program, a uzima i privatne lekcije iz letenja. Maja 1941. stupa u vojni kadetski avijacijski program gde je brzo prepoznat njegov talenat za pilota lovca.

U maju 1942. se obučavao za letenje na dvotrupnom Lockheed P-38 Lightning.
12. juna 1942. je izveo neke rizične vratolomije blizu kuće jednog kolege pilota koji se upravo oženio pa je prizemljen.
U međuvremenu svi iz njegove jedinice su poslati u Englesku, a njega nakon završetka kazne šalju na Jugozapadni Pacifik.
Iz Australje odlazi na Novu Gvineju gde 27. decembra 1942. obara 1 Mitsubishi A6M “Zero” i 1 Nakajima Ki-43 “Oscar”. Tokom 1943. nastavio je da obara protivnike, a nakon uspeha od 26. jula dobija odlikovanje i čin kapetana.

Kada se vratio na odsustvo, u novembru Bong sreće Marjorie Vattendahl i počinje da izlazi s njom. Kada se vratio na ratište u januaru 1944. je nazvao svoj P-38 “Marge”.

Do kraja godine, 17. decembra 1944. je stigao do 40 oborenih aviona. Dobio je Medalju časti od generala Douglasa Mac Arthura i u januaru 1945. je poslat u Ameriku. Rat je bio završen za vodećeg američkog vazdušnog asa.

Bong se oženio 10. februara 1945. Postao je probni pilot u Lockheedu u Burbanku, California gde je leteo na novom mlaznom avionu P-80 Shooting Star (“zvezda padalica”). Ipak, sudbina mu je odredila surov kraj.

6. avgusta 1945. istog dana kad je posada B-29 Enola Gay bacila atomsku bombu na Hirošimu, major Richard Ira Bong je poginuo kad je nakon poletanja zbog kvara na pumpi za gorivo pokušao da iskoči iz aviona ali zbog male visine padobran se nije aktivirao. Tako je sledećeg dana na naslovnim stranama američkih novina vest o njegovoj smrti delila prostor sa onom o bombardovanju Hirošime.

Model Atlas Editions je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 300 gr.
Model Altaya Ixo P-38J Lightning u bojama D-Day Normandie 1944. je težak 307 gr.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dragan obradovic, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Таман си ми дао шлагворт

Макета авиона Lockheed F-5E Lightning, USAAF 7th PRG, 27th PRS, Rita/Ruth, Mount Farm Airfield, август 1944

Ради се о авиону који је имао улогу прикупљања података пред Дан-Д.
Варијанта лајтнинга Е је била фотографска верзија авиона П38-Ј.
За разлику од Ј варијанте, није имао наоружање, потпуно је растерећен да би добио брзину и служио је само за осматрање са великих висина (13,4км). Било га је изузетно тешко пресрести у то време. И баш овај авион је оборен од стране Ме262 а пилот завршио као заробљеник.

Модел је Корги, 1/72. Камера за осматрање налази се у зеници ока.











Лајтнинга имам једног купљеног од тебе и још два, од којих је један такође авион Ире Бонга.
Раније качено:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da pogledamo i drugi model koji je stigao iz Japana:



1. Nakajima Ki-84 Hayate, “Frank”, Japan, DeAgostini, 1:72, 185 gr.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Od ranije sam imao i ovaj model Ki-84:



2. Nakajima Ki-84 Hayate, “Frank”, Japan, IXO, 1:72, 187 gr.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



















































































O ovom modelu pisao sam sa puno fotografija 25.11.2018. na str. 1879:

Jedan od lepih modela japanskih aviona iz moje kolekcije koje nisam detaljno predstavio je i Nakajima Ki-84 Hayate (Frank). Pošto je reč o zanimljivom modelu i značajnom avionu sada ću i njega detaljnije predstaviti.

Nakajima Ki-84 Hayate (Oluja,bura) je japanski jednosedi lovac iz zadnje dve godine Drugog svetskog rata. Savezničko kodno ime mu je "Frank", a naziv u japanskoj Armiji je armijski lovac tip 4.

Ki-84 se generalno smatra najboljim japanskim lovcem koji je korišćen u velikom broju tokom sukoba. Ovaj avion je imao veliku brzinu i odličnu manevarsku sposobnost sa naoružanjem (do 2 topa 30 mm i 2 od 20 mm) koje mu je davalo smrtonosnu vatrenu moć.
Performanse Ki-84 mogle su se meriti sa bilo kojim savezničkim lovcem koga bi sreo, dok mu je operativni plafon leta omogućavao da presreće visoko leteće B-29 Superfortress bombardere.
Piloti i posade na terenu naučili su da se izbore sa motorima Nakajima Homare sa zahtevnim održavanjem i problemima sa stajnim trapom. Teškoće japanske situacije u kasnoj fazi rata uticale su negativno na performanse vazduhoplovstva, pošto su se proizvodni nedostaci množili, kvalitetno gorivo se teško nabavljalo i iskusni piloti su postajali sve malobrojniji. Pilot dobro održavanog Ki-84 poleteo bi na nebo u posedu najbržeg japanskog lovca.
Ukupno je napravljeno 3.514 ovih aviona.

Dizajniranje Ki-84 započelo je početkom 1942. godine kako bi se ispunio zahtev Vazduhoplovstva carske japanske vojske kako bi zamenio raniji Nakajima lovac Ki-43 Oskar, tada tek ušao u službu. Specifikacija prepoznaje potrebu da se kombinuje manevarska sposobnost modela Ki-43 sa performansama da odgovara najboljim zapadnim lovcima i da ima veliku vatrenu moć. Ki-84 je prvi put poleteo u martu 1943. godine, a isporuke iz Nakajimine fabrike Ota počele su u aprilu 1943. Iako je dizajn bio sjajan, sve veće poteškoće u obezbeđivanju kvalifikovanih pilota, kvalitetnog goriva i materijala za izradu i adekvatne proizvodnje često su sprečavale avion da dođe do svog punog potencijala na terenu.

Dizajn Ki-84 je rešio najčešće žalbe na popularni i vieoma okretni Ki-43: nedovoljna vatrena moć, slab odbrambeni oklop i nedovoljna brzina penjanja. Ki-84 je bio konzolni nisko-krilni monoplan potpuno metalne konstrukcije, izuzev kontrolnih površina pokrivenih tkaninom. Imao je uvlačeći zadnji točak.
Naoružanje se satojalo od dva sinhronizovana mitraljeza od 12,7 mm koji su bili postavljeni u trup, te su bili izazov da se pravilno sinhronizuju sa Hayateovim četverostepenim propelerom i dva topa 20 mm u krilima, što je značajno poboljšanje u odnosu na dva 12,7 mm mitraljeza korištena u Ki-43 Hayabusa. Defanzivni oklop nudi Hayate pilotu bolju zaštitu. Pored toga, Ki-84 je imao armirano staklo kabine debljine 65 mm, oklop debeo 13 mm za glavu i zadnji deo i više pregrada u trupu za zaštitu rezervoara metanol-voda (korišten kako bi povećala efikasnost superpunjača) i centralno lociranog rezervoara za gorivo.
Sopstveni dizajn Nakajime, Ha-45 Homare, osamnaestocilindrični radijalni motor koji je prvi put prihvaćen za vojnu upotrebu 1941. godine je Hayateu dao veliku brzinu i uspeh u borbi. Izveden iz motora Nakajima Homare zajedničkog mnogim japanskim avionima, Hayate je koristio verziju motora sa direktnim ubrizgavanjem Homare 21 koristeći ubrizgavanje vode kako bi pomoglo superpunjaču da daju Ki-84 snagu 2.000 KS prilikom poletanja. Ova kombinacija je teoretski dala brzinu penjanja i najveću brzinu grubo konkurentnu vrhunskim savezničkim lovcima. Početkom leta 1943. na početnim testovima Hayate-a na Tachikawa-i test pilot poručnik Funabashi je u drugom prototipu dosegao maksimalnu brzinu od 624 km / h . Posle rata, u Sjedinjenim Američkim Državama je testiran zarobljeni primerak kasnije proizvodnje i na testu je postigao brzinu od 680 km / h koristeći 92 oktanski AvGas, plus ubrizgavanje metanola.
Komplikovani motor sa direktnim ubrizgavanjem bio je kompaktan dizajn (samo 3 cm veći u odnosu na radijus 14-cilindričnog motora Nakajima Sakae Ki-43), što je zahtevalo veliku pažnju u izradi i održavanju te je postalo sve teže da održe dizajnirane performanse tipa kao što su saveznici više napredovali prema japanskoj domovini. Da bi se usložili problemi sa pouzdanošću, blokada podmornica Saveznika je sprečila isporuku ključnih komponenti, kao što je oprema za sletanje. Mnogi stajni trapovi bili su ugroženi lošim kvalitetom toplotnog tretmana japanskog čelika iz poznog perioda rata. Kao rezultat toga, mnogi Hayate-i su pretrpeli kolapse na sletanju. Dalje štete prouzrokovali su neadekvatno obučeni piloti kasne faze rata, koji su ponekad bili teško prelazili na relativno "vruće" Ki-84 iz Ki-43, koji je imao značajno nižu brzinu sletanja.

Prvi veliki operativni angažman bio je tokom bitke kod Leyte krajem 1944. godine, a od tog trenutka do kraja pacifičkog rata, Ki-84 je bio raspoređen gde god je akcija bila intenzivna. 22. Sentai je ponovo opremljen proizvodnjom Hayate-a. Iako mu nedostaju dovoljno dobre performanse na velikim visinama, dobro se pokazao na srednjem i niskom nivou. Posmatrajući akciju protiv 14. USAAF 14th Air Force, brzo je stekao reputaciju borbenog vazduhoplova sa kojim se računa. Modeli lovaca-bombardera takođe su ušli u službu. Dana 15. aprila 1945. 11 Hayate-a napalo je američke aerodrome na Okinavi, uništivši mnogo aviona na zemlji.

U poslednjoj godini rata, Ki-84, Ki-100 (u suštini radijalno-motorna verzija Kawasakija Ki-61) i Kawanishi N1K2-J, bili su tri najbolja japanska lovca za borbu protiv novijih savezničkih lovaca.

Varijante:
Ki-84-a: Prototip.
Ki-84-b: Evaluacioni model.
Ki-84-c: Pred-proizvodni model.
Ki-84-I Ko: Naoružan sa 2 mitraljeza 12.7 mm Ho-103 i 2 topa 20mm Ho-5 u krilima (najviše proizvođena verzija).
Ki-84-I Otsu: Naoružan sa 4 topa 20 mm Ho-5.
Ki-84-I Hei: Naoružan sa 2 topa 20 mm Ho-5 i 2 topa 30 mm Ho-155 u krilima.
Ki-84-I Tei: Noćni lovac varijanta Ki-84 Otsu. Opremljena dodatnim topom 20 mm Ho-5 (sa 300 granata) postavljenim pod uglom od 45 stepeni iza kokpita u Schräge Musik konfiguraciji. Retka varijanta, 2 napravljena.
Ki-84-I Ko - Manshu Type: Proizveden u Mandžuriji za Manshūkoku Hikōki Seizo KK po Nakajima licenci.
Ki-84-II: Ponekad poznat kao 'Hayate-Kai', Ki-84-II je imao neke duraluminijumske komponente zamenjene onim napravljenim od drveta i šperploče, uglavnom u vezi sa zadnjim delom trupa, elementima repa, vrhovima krila i druge manje komponente. Ovaj model je proizvođen sa oznakom Ko, Otsu i Hei zavisno od naoružanja.
Ki-84-N: Prva varijanta presretača na velikoj visini Ki-84, sa radijalnim motorom od 2500 KS Nakajima Ha-219 i povećanom površinom krila. Nijedan nije napustio fazu dizajna pre kraja rata.
Ki-84-P: Druga varijanta presretača na velikoj visini Ki-84, sa radijalnim motorom od 2500 KS Nakajima Ha-219 i povećanom površinom krila. Otkazana u korist daljeg razvoja Ki-84-R.
Ki-84-R: Treća varijanta presretača na velikoj visini Ki-84, sa motorom od 2000 KS Nakajima Ha-45-23 sa dvostepenim trobrzinskim superkompresorom sa mehaničkim upravljanjem. Prototip je bio 80% kompletiran na kraju rata.
Ki-106: Prototip, izrađen u potpunosti od drveta. 3 napravljena.
Ki-113: Baziran na Ki-84 Otsu, sa određenim čeličnim komponentama na raznim delovima aviona. Projekat je bio pokušaj zamenjivanja lakih legura, koje su kasnije postale vrlo oskudne u ratu. Korišćena je oplata od čeličnog lima, a deo kabine, rebra i pregrade su izrađeni od ugljeničnog čelika.
Ki-116: Evaluacioni model, sa motorom Mitsubishi Ha-112-II (Ha-33-62) od 1500 KS . 1 napravljen.
Ki-117: Proizvodna oznaka za Ki-84N.

Proizvodnja Ki-84: U pogonu Ota and Utsunomiya, Nakajima Hikoki K.K. je napravljeno: 1943. - 24 kom, 1944. - 1.904 kom, 1945. -1.485 kom, odnosno ukupno 3.413 kom. Ovde nisu uključena 2 predserijska prototipa kompletirana u martu i aprilu 1943.
Još 94 komada Ki-84-I Ko su sastavljeni u fabrici aviona Mansyu Hikoki Seizo K.K. u Harbinu, što daje cifru od 3.509 kom Ki 84-I i Ki-84 II a ako se uključe i 1 prototip Ki-106, 1 Ki-113 i 3 Ki-106 prototipa, onda je to 3.514 proizvedenih aviona svih verzija.

U posleratnom periodu neke zarobljene primerke Ki-84 su koristile snage Kine, Tajvana i Indonezije.

Posle rata određen broj Ki-84 su testirale savezničke snage, dva u the Allied Technical Air Intelligence Unit - South-West Pacific Area (ATAIU-SWPA) kao S10 i S17 i još dva u SAD kao FE-301 i FE-302 (kasnije T2-301 i T2-302).

Jedan primerak Ki-84 zarobljen 1945, serijski broj 1446, je transportovan na nosaču aviona USS Long Island u SAD. 1952. je prodat vlasniku Ontario Air Museum (Planes of Fame Air Museum) i ponovo doveden u letno stanje pre nego što je vraćen u Japan radi izlaganja u Arashiyama Museum u gradu Kyoto 1973. Posle zatvaranja tog muzeja 1991, avion je prenet u Tokko Heiwa Kinen-kan Museum, Kagoshima Prefecture, gde je do danas izložen. To je jedini preostali Ki-84.

Specifikacija Nakajima Ki-84 (Frank 1)
Opšte karakteristike
Posada: Jedan pilot, Dužina: 9.92 m, Raspon krila: 11.23 m, Visina: 3.38 m, Površina krila: 21 m²
Težina praznog: 2,660 kg, Težina punog: 3,601 kg, Max. težina na poletanju: 4,170 kg
Motor: 1 × Nakajima Ha-45-21 Homare 18-cilindrični radijalni, snage 1.970 KS na nivou mora, 1850 KS na 17,900 ft.
Performanse: Maksimalna brzina: 584 km/h na nivou mora, 686 km/h na 7010 m (23,000 ft)
Dolet: 2.168 km
Plafon leta: 11,826 m
Penjanje: 21.84 m/s na nivou mora, 18.29 m/s na 3050 m
Naoružanje:
2× 12.7 mm Ho-103 mitraljeza u nosu, svaki sa po 350 metaka
2× 20 mm Ho-5 topa u krilima, svaki sa po 150 granata
2× 100 kg bombe
2× 250 kg bombe
2× 200 L tankovi za odbacivanje

Model IXO je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 187 gr.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ranije ovog meseca je stigao još jedan Ki-84:



3. Nakajima Ki-84 Hayate, “Frank”, Japan, 1944. Atlas Editions, 1:72, 191 gr,
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: dragan obradovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aтлас је Оксфорд дајкаст.
Ако се не варам, постоји бар још један у њиховом издању, са делом огуљеном бојом (weathered).

• 1Ovo se svidja korisniku: Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da nije ovaj?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: dragan obradovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Јесте.
Хајатеа иначе раде и неки анонимни Кинези, делује симпатично, али се већ на макети види потклобучивање фарбе, нaдам се да је случајно. Beроватно препознајеш постоље, исто то користи неко од произвођача макета:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovakvo postolje koriste modeli Luppa.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ja imam nekoliko modela iz te serije ali o njima detaljnije drugom prilikom:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dukelander, cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Do sada sam predstavio 10 modela Fw 190 (uključujući tu i 2 Ta 152) iz moje kolekcije.
Ranije ovog meseca mi je stigao još jedan Ta 152 pa da ga pogledamo:



11. Focke-Wulf Ta 152 H-1, Nazi Germany, 1945. Atlas Editions, 1:72, 174 gr.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]








































































O ovom avionu i modelu Ta 152 sam pisao 17.09.2017. na strani 1856: ( i 16.11.2025. na strani 1993)

Jedan od noviteta koji su nedavno stigli u moju kolekciju je i "Oxford" model aviona Focke Wulf Ta 152H-1.

Ovaj avion je bio jedan od najbržih klipnih lovačkih aviona Drugog svetskog rata i najbolji visinski lovac Luftwaffea. Iako je napravljen u fabrici Focke-Wulf razvojem Fw-190, dobio je oznaku "Ta" u čast svog projektanta Kurta Tanka.

Nastao je iz potrebe da se napravi lovac vrhunskih performansi - visokog plafona leta, snažnog naoružanja i odličnih manevarskih sposobnosti kako bi mogao da obara savezničke bombardere (nemački obaveštajci su već javili o pojavi B-29).

U odnosu na standardni Fw-190 najveća promena je u rasponu krila koji je povećan na 14,44 m da bi mogao da postigne plafon leta od 14800 m. Dužina aviona je bila 10,82 m što je više i od "dugonose Dore" (Fw-190-D).

Motor Junkers Jumo 213E-1 od 1750 KS (sa forsažnim sistemom MW-50 - 2050 KS) davao je maksimalnu brzinu od 760 km/h na visini od 12000 m ili 748 km/h na 9000m. U avion su ugrađivane hermetičke kabine, turbokompresori i druga najsavremenija oprema za navigaciju. Pilot i motor su imali oklopnu zaštitu.

Ta 152 H-1 je bio naoružan sa 1 topom 30 mm MK 108 koji je pucao kroz osovinu elise i dva topa 20 mm MG 151/20 u korenu krila.

Nažalost po Nemačku ovaj i neki drugi izvanredni tipovi aviona su stigli prekasno i u malom broju da bi mogli da spreče skori kraj rata. Danonoćno bombardovanje nemačkih fabrika i gradova i napredovanje savezničkih snaga su uticali da zbog nedostatka motora, delova, goriva, aerodroma... fabrika u Kotbusu proizvede samo oko 150 kom Ta 152 H-1 pre ulaska ruskih tenkova u nju.

Procenjuje se da je ukupno sa prototipovima, prvom serijom Ta 152 H-0 (20 kom) i ostalim varijantama napravljeno oko 220 aviona Ta 152 ali je dobar deo stradao u bombardovanjima pa nikad nije došao u jedinice Luftwffea. Zato odskora postoje i neki autori koji navode dosta manje cifre o broju Ta 152 zasnovane na navedenom ali mislim da nisu u pravu.

U svakom slučaju prva jedinica koja je dobila Ta 152 H-1 je bio 301 lovački puk. U JG 301 je služio i Josef Keil koji je na Ta-152 H-1 oborio 5 aviona i to: 20.2.1945. jedan B-17 iznad Berlina a do kraja rata još 1 P-51 Mustang, 1 P-47 Thunderbolt i 2 Jak-9.

Inače su Ta-152 H-1 dobili ulogu da u borbama pomažu i štite Me-262 dok ovi napadaju bombardere a na koje su se obrušavali američki i britanski lovci.

Kurt Tank je bio i probni pilot i krajem novembra 1944. je leteo na nenaoružanom Ta-152H na sastanak u fabriku Focke-Wulf u Kotbusu kad su ga presrela 2 aviona P-51 Mustang. Tank je naravno dao pun gas i uz pomoć MW 50 forsaža pobegao dok su neprijateljski avioni zaostali kao dve tačke na horizontu.

Bila je predviđena i masovna proizvodnja drugih verzija Ta 152 pre svega lovaca na srednjim visinama koji bi imali raspon krila 11 m ali 5 ili čak 7 topova, ali se ti planovi nisu mogli realizovati tako da je H-1 kao lovac za velike visine jedini dobio prioritet.

Saveznici su posle rata zaplenjene primerke Ta 152 odneli na testiranje u svoje zemlje, tako da se jedini preživeli primerak danas nalazi u National Air and Space Museum in Washington D.C. gde čeka restauraciju.

Model Oxford Aviation je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 174 gr.