|
|
Prošle nedelje mi je stigao novi model A5M4 Claude pa da ga pogledamo:
1. Mitsubishi A5M4 “Claude”, Soryu, Japan, DeAgostini, 1:72, 136 gr.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Od ranije imam još jedan model ovog aviona:
2. Mitsubishi A5M “Claude”, Japan, DeAgostini, 1:72, 135 gr.
O ovom modelu pisao sam 12.08.2018. na str. 1875:
Evo sada detaljnijeg prikaza modela koji je nedavno stigao - Mitsubishi A5M iz kolekcije De Agostini.
Laki palubni lovac jednosed, prvi monokrilac u svetu u ulozi lovačkog aviona koji je baziran na nosaču aviona, predhodnik čuvenog A6M Zero.
Zvanični naziv ovog aviona u Japanskoj Mornarici je bio Mitsubishi Navy Type 96 Carrier-based Fighter. Savezničko kodno ime je bilo “Klod” – engl. “Claude” ( ne “Clod” Samire).
1934. Japanska Carska Mornarica je dala specifikaciju za tada savremeni lovački avion, sa maksimalnom brzinom od 350 km/h na 3000 m i koji bi se na visinu od 5000 m penjao za 6.5 minuta. Razmah krila i dužina aviona su bili limitirani dimenzijama liftova nosača aviona na 11 m i 8 m, a naoružanje je bilo 2 mitraljeza 7,7 mm.
Ulazak novog aviona je trebao da označi i kraj zavisnosti japana od inostranih konstruktora aviona. Na konkursu su svoje dizajne dali Mitsubishi i Nakajima. Mitsubishi je dao zadatak dizajniranja novog lovca timu koji je vodio Jiro Horikoshi (kasnije odgovoran za poznati A6M Zero). Rezultat je bio prototip Ka-14, niskokrilac sa fiksnim stajnim trapom u potpunosti izrađen od metala. Prvi prototip, sa radijalnim motorom Nakajima Kotobuki 5 snage 600 KS, poleteo je 4. februara 1935. Avion je daleko prevazišao zahteve iz specifikacije, sa postignutom maksimalnom brzinom od 450 km/h. Drugi prototip je urađen sa izmenjenim oblikom krila i nakon raznih izmena da bi se maksimalno povećela sposobnost manevrisanja ušao je u proizvodnju kao A5M.
Pošto je Ka-14 demonstrirao sjajne performanse, Vazdušne Snage Japaneske Carske Armije su naručile jedan modifikovan prototip za evaluaciju kao Ki-18. On je demonstrirao slične performanse kao model za Mornaricu – bio je brži od aktuelnog lovačkog dvokrilca Kawasaki Ki-10, ali je ipak odbijen zbog smanjene manevarske sposobnosti. Armija je onda dala specificiju za lovca koji bi zamenio Ki-10, a Mitsubishi, zauzet menjanjem Ka-14 u A5M, konkurisao je sa minimalno izmenjenim avionom označenim kao Ki-33, ali je posao dobila Nakajima sa avionom koji je ušao u službu kao Ki-27 (Nate) koga smo nedavno detaljno predstavili.
A5M je ušao u službu početkom 1937. godine, a ubrzo je video akciju u vazdušnim borbama na početku Drugog kinesko-japanskog rata uključujući vazdušne borbe protiv aviona Boeing P-26C Model 281 "Peashooters" Kineskih Vazdušnih snaga što su bile prve borbe monokrilaca napravljenih dominantno od metala.
Tajvanski piloti, primarno leteći na Curtiss Hawk III, borili su se protiv Japanaca, ali A5M je bio bolji u svih rivala. Iako naoružan samo sa parom mitraljeza 7,7 mm, novi lovac je pokazao efikasnost, otpornost na oštećenja, odličnu upravljivost i robusnu konstrukciju. Impresivna je slika jednog A5M koji se vratio iz borbe u kojoj je ostao bez jedne trećine krila. Kasnije su A5M leteli kao zaštita za moderne ali ranjive Mitsubishi G3M bombardere.
Mitsubishijev tim je nastavio da unapređuje A5M, kroz verzije do finalne A5M4, koja je nosila spoljašnji odbacivi tank za gorivo za povećani radijus dejstva.
Najopasniji rival A5M u vazduhu je bio Polikarpov I-16, brz i teško naoružan lovac kojim su upravljali regularni piloti Chinese Air Force i Sovjetski dobrovoljci.
Vazdušne bitke u 1938. posebno one od 18. februara i 29. aprila, rangirane su među najveće toga vremena. U bici od 29. aprila viđeno je 67 Polikarpov lovaca (31 I-16 i 36 I-15 bis) protiv 18 G3M praćenih sa 27 A5M.
Obe strane su objavile pobedu: Kinesko/Sovjetska strana je tvrdila da je oborila 21 japanski avion (11 lovaca i 10 bombardera) sa 50 poginulih i 2 zarobljena japanska avijatičaram, uz vlastiti gubitak od 12 aviona i 5 pilota; Japanci su pak objavili gubitak od samo dva G3M i dva A5M uz oborenih 40 kineskih aviona.
104 A5M aviona su modifikovana da imaju dvosedi kokpit. Ta verzija se koristila za trening pilota i dobila je oznaku A5M4-K. Ovi avioni su u tu svrhu korišćeni dugo nakon što je standardni A5M povučen s prve linije.
Skoro svi A5M su imali otvorene kokpite. Mornarički piloti nisu podržali zatvaranje kokpita pa se posle nastavilo sa izradom otvorenih. Svi su imali fiksni, neuvlačivi stajni trap.
Neki od A5M su ostali u upotrebi do kraja 1941. kada su SAD ušle u rat na Pacifiku. Američki obaveštajni izvori su verovali da A5M još služi kao primarni japanski mornarički lovac, dok ga je u stvarnosti A6M 'Zero' zamenio na nosačima aviona prve linije, a uskoro i na ostalim.
1 februara 1942, američki nosač aviona USS Enterprise napao je Japansku bazu na Gilbert Islands. Tom prilikom, Mitsubishi A5M oborili su tri obrušavajuća bombardera Douglas SBD.
Poslednja borbena misija sa A5M kao lovcima odigrala se za vreme Bitke u Koralnom moru 7. Maja 1942, kada su se dva A5M i četiri A6M sa Japanskog nosača Shōhō borila protiv američkih aviona koji su potopili taj nosač aviona.
U završnim mesecima rata većina od preostalih A5M je korišćena za napade kamikaza.
Variante A5M:
Ka-14 - Šest prototipova sa različitim motorima i modifikacijama dizajna.
A5M1 – Lovac baziran na nosaču aviona, Model 1 : prvi proizvodni model sa motorom Kotobuki 2 KAI I od 850 KS.
A5M2/2a - Model 21: Sa snažnijim motorom.
A5M2b - Model 22: Sa zatvorenom pilotskom kabinom i motorom Kotobuki 3 od 640 KS.
A5M3a - Prototip sa motorom Hispano-Suiza 12 Xcrs od 601 KS.
A5M4 - Model 24 (ex-Model 4): A5M2b sa drugim motorom, zatvorenim kokpitom, dodatnim odbacivim tankom za gorivo. Zadnji proizvodni modeli (Model 34) sa motorom Kotobuki 41 KAI.
A5M1-A5M4 - 780 napravio Mitsubishi. 39 Watanabe, 161 Naval Ohmura Arsenal.
A5M4-K - Dvoseda verzija za trening napravljena od A5M4, 103 u Naval Ohmura Arsenal.
Ki-18 - Jedan prototip - kopnena verzija, bazirana na A5M sa motorom Kotobuki 5 od 550 KS.
Ki-33 – Dva prototipa, razvoj Ki-18 sa drugim motorom i zatvorenim kokpitom.
Ukupna proizvodnja (sve variante): 1094 komada.
Danas ne postoji ni jedan očuvan primerak A5M.
Specifikacija (Mitsubishi A5M4)
Posada: Jedan, Dužina: 7.56 m, Raspon krila: 11.0 m, Visina: 3.24 m, Površina krila: 17.8 m²
Težina praznog: 1,216 kg , Težina opterećenog: 1,705 kg, Max. težina na poletanju: 1,822 kg
Motor: 1 × Nakajima Kotobuki 41 9-cilindrični radijalni sa vazdušnim hlađenjem, snage 785 KS na 3000 m
Performanse: Maksimalna brzina: 435 km/h na 3000 m, Dolet: 1200 km, Plafon leta: 9,800 m
Stopa penjanja: 14.1 m/s
Naoružanje: mitraljezi: 2× 7.7 mm Tip 97, bombe 2x 30 kg
Na kraju, kao zaključak treba reći da su avioni A5M bez obzira na nedostatke poput skromnog naoružanja, odsustva oklopa i drugih limita ipak odigrali veliku ulogu pre svega u obuci pilota japanske mornaričke avijacije i dejstvu sa nosača aviona. U obuci i stvarnim borbenim dejstvima piloti su imali i po par hiljada časova naleta. A kada su piloti najzad prešli na savremeni A6M Zero, sa mnogo boljim motorom, topovima 20 mm, uvlačećim stajnim trapom, modernom kabinom… tek tada su postali velika opasnost za protivnike. O ovom je pisao i Saburo Sakai u svojoj knjizi sećanja na karijeru pilota.
Model De Agostini je napravljen u srazmeri 1:72, a težak je 135 gr.
|
:
