offline
- Eyes Wide Shut
- Počasni građanin
- Pridružio: 27 Jun 2013
- Poruke: 890
- Gde živiš: Van vidokruga jednookog
|
^
Да. Била је та вест јуче на теми "Добре вести из Србије".
Студент из Лапова открио гробове црвеноармејаца за које ни Русија ни Србија нису знале да постоје
Када су пре годину дана представници руске компаније „Гасстројпром“, у жељи да учествују у обнови споменика посвећеним погинулим црвеноармејцима током Другог светског рата у Шумадији, дошли у цркву у Лапову, свештеник Горан Живковић упутио их је на Владимира, сиромашног студента ког живот није мазио.
 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Неколико одломака из текста:
Citat: Владимир помогао обнову споменика црвеноармејцима
Владимира живот није мазио. Од рођења је оболео од епилепсије, морао је да напусти школу у петом разреду, а лекари му нису давали велике шансе да преживи петнаесту годину. Владимир је, међутим, доживео двадесет и осам година и без обзира на сиромаштво и болест, он је написао четири књиге, а у међувремену проналазио спомен-обележја погинулим црвеноармејцима по Србији.[…]
[…]„У нашем окружењу има двадесетак споменика црвеноармејцима. У Миљковом манастиру постоји више споменика руским монасима. У Жировници је подигнут споменик 1946. Ту је погинуло десет руских бораца и један официр и народ Жировнице је подигао споменик. Што се тиче споменика у Брзану, тадашњи прота је са групом грађана подигао споменик 1945, где су сахрањени борци, да би 1962. била извршена ексхумација и све кости су пренете у Јагодину, у велики спомен-парк руским борцима“, прича он.
Четири књиге написане уз помоћ Вајбера
Владимиров дом налази се у једом лаповском сокаку, недалеко од цркве посвећене Светој Параскеви. Прво што се види је чатмара проваљеног крова. Иза ње, контејнер какав се користи за смештај чувара неког градилишта, у коме Владимир тренутно живи са оцем. На петнаестак квадрата, налазе се два кревета, стари телевизор и сто са књигама.
Ипак, сиромаштво и болест нису спречили Владимира да непрекидно чита и заврши и основну, и средњу, и Вишу електротехничку школу, а жеља му је и да упише Филозофски факултет у Београду. Штавише, Владимир је написао четири књиге.
Да сиромаштво не значи и беду, Владимир показује својим примером – ради у градској чистоћи у Лапову, не плаши се никаквог посла, а није пристајао да му „Гасстројпром“ помогне пре него што уради посао – напише књиге. Прва у низу од четири књиге, под називом „Братска љубав“, у којој је сакупио предања и легенде о подвизима црвеноармејаца током ослобађања Шумадије, требало би да буде објављена ових дана.
Књиге је написао помоћу мобилног телефона – Вајбером је штампарији слао текст и фотографије. Једини уступак који је направио, јесте пристанак да му „Гасстројпром“ набави нови мобилни телефон како би послате фотографије биле што квалитетније.
Иако тешког материјалног стања, са платом од које већи део троши на лекове, када говори о томе како је написао књиге, стиче се утисак да је све што је урадио, урадио са лакоћом и полетом; а пошто у јагодинском музеју и архиву није пронашао ништа од података о црвеноармејцима, морао је да обилази села.
„Некоме то звучи као тешко, али је врло једноставно. Ишао сам од села до села, преко 200 села сам обишао, негде сам ишао пешке, негде ауто-стопом, негде аутобусом. Одлазио сам до свештеника који су ми причали предања. То откуцам на Вајбер. Разговарао сам са људима и сакупљао сведочанства од оних којима су причали старији, а Богу хвала, још има живих који се сећају подвига руских војника и официра“, каже он.
Прича о пријатељству црвеноармејаца и Срба
Владимир издваја неколико прича које је објавио у „Братској љубави“, књизи у којој је сакупио приче о пожртвовању и пријатељству између црвеноармејаца и Срба.
„Има неколико интересантних прича. У Баточини су руски војници својим телима заштитили српске дечаке и изгинули. Исто и прича из села Сараново код Крагујевца, где је један Равногорац, четник, неговао рањеног руског војника. Када се овај опоравио после месец дана, Равногорац му је дао неколико дуката да има да преживи. Том се четнику после неког времена судило и тај руски борац је спасао и њега и његову породицу. Имамо пример из села Жировница, где су комунисти хтели да стрељају неколико равногорских породица, где су руски официри то спречили“, прича он.
|
