|
Poslao: 20 Jul 2010 18:59
|
offline
- Pridružio: 12 Jan 2006
- Poruke: 3290
- Gde živiš: Gde ja zivim...
|
Da li je neko imao prilike da vidi kako je 1118 obojen odozgo i od pozadi kada je spustena cirada?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2010 19:33
|
offline
- Pridružio: 12 Jan 2006
- Poruke: 3290
- Gde živiš: Gde ja zivim...
|
Da, nije lose. Zaboravio sam na ovu. ZIvo me zanima, na cemu su bazirali ovu semu. Da li gresim ili je 1118 baziran na MB 1017?
Mozda negde iskopam slike tih kamiona, pa samim tim i odakle im ideja za saru.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2010 17:54
|
offline
- Bloody
- Ugledni građanin
- Pridružio: 08 Maj 2008
- Poruke: 403
- Gde živiš: Republika Srpska
|
FAP 1118 4x4 kosta 70 i kusur hiljada eura ? Izvinite stvarno ne pratim kako se krecu cijene novih kamiona ali meni se cini da je to bas velika cijena.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2010 18:25
|
offline
- Pridružio: 16 Okt 2008
- Poruke: 2246
|
Mercedes Unimog 4x4 kosta preko 120.000 EUR.
Mercedes Zetros i MAN HX daleko vise.
FAP 2232 mislim da kosta oko 100.000 EUR.
Kamaz je najjeftiniji jer kosta reda velicine 60/80.000 EUR za 6x6/8x8 platformu. Ali to se ne moze porediti - ovde ulazemo u sopstvenu industriju.
Uporedi samo sa terenskim Puch-om G (Mercedesom G): njegova start-cena u najjeftinijoj varijanti (5 vrata, dizel) iznosi takodje 70-ak hiljada EUR.
I jos nesto: vojni kamioni ne stancuju se u velikim serijama kao civilni. Mala serija poskupljuje proizvodnju. Ovo naravno ne vazi za legendarni Kamaz, koji godisnje proizvede preko 30.000 kamiona (svojevremeno proizvodili i celih 150.000 !).
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2010 15:12
|
offline
- Kos93
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2007
- Poruke: 7522
|
Taj FAP 2026 na prvoj slici je nekada bio vojni, a sad koliko mogu da primetim se koristi od strane nekih drvoseča te je dodat kran i prikolica sa jednom osovinom. A UN-ov FAP je čini mi se iz onog glupog filma gde jure kao Karadžića.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2011 08:47
|
offline
- blake
- Počasni građanin
- Pridružio: 27 Nov 2006
- Poruke: 976
- Gde živiš: HR
|
Budući da se nitko ne žali, ja nastavljam s poslijeratnim razvojem kamiona u SFRJ. Evo malo o FAP-u:
Saurer: Licencu za proizvodnju kamiona, autobusa i specijalnih vozila koriste preduzeća "FAP" (za šasije i karoserije), "FAMOS" (za motor i menjač) i čitav niz karoserista. Odluka za kupovinu ove licence doneta je posle uporednog ispitivanja nekoliko vrsta vozila raznih evropskih firmi koje su učestvovale u konkursu. Komisija je usvojila Saurerovu ponudu kao najpovoljniju u datim uslovima. Tehnička rešenja ni u to vreme nisu bila vrhunska. (?) Dva su bitna prigovora: velika sopstvena težina vozila u odnosu na korisnu nosivost i do danas nerešen problem karika kao posledica termičkog preopterećenja motora. Nije ostvarena ni familija motora na bazi zajedničkog prečnika cilindra. (za razliku od Deutza, gdje se svi motori baziraju na grupama promjera cilindra i hoda klipa)
Naime, ostvareni su bili samo linijski motori sa 4 i 6 cilindara. (snage do najviše 160 KS)
Menjač i diferencijal su naročito robustni, tako da rezervni delovi skoro i ne trebaju. Naročito pozitivna u ovoj licenci je činjenica što je firma Saurer omogućila FAP-u, FAMOS-u i ostalim korisnicima licence kontakte sa svojim kooperantima: kovačnicama, livnicama, proizvodjačima klipnih kompleta, proizvođačem pumpe za ubrizgavanjem goriva (Friedmann-Maier) itd. Proizvodnju pumpi prihvatilo je preduzeće "Rikardo Benčić Rijeka" po posebnoj licenci.
Ovu pogodnost široko su koristili FAP-ovi kooperanti i ona je predstavljala prvu tehničku bazu za njihov razvoj. Tehnička pomoć licencne firme, naročito FAP-u, bila je svesrdna i u obuci kadrova, isporuci alata, isporuci delova itd.
Početne teškoće su bile velike: fabrika se podiže u jednom od najnerazvijenijih područja, bez kadrova sa bilo kakvom industrijskom tradicijom, u palanci koja je povezana slabom železničkom vezom i slabim putevima sa centrima. (za razliku od IMR-a). Nesumnjivo
je da su nam u to vreme bili potrebni kamioni i autobusi shodno burnom razvoju privrede i rastućim zahtevima transporta; a Saurer po svojim kapacitetima, svom tehnološkom nivou, spremnosti svojih kadrova da prenesu iskustva itd. pak je odgovarao našim realnim željama
i potrebama. Kupovina licence u to vreme je bila nužnost koja je omogućila da se u roku od oko deset godina razvije proizvodnja kamiona i specijalnih vozila u jednom nekad zaostalom kraju u svakom pogledu. Sem toga, ova fabrika pokrenula je izgradnju i razvoj velikog broja kooperanata."
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
