Hibridni tenkovi uskoro na bojištu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Mar 2012 0:33

Izvini, ali ovo su bazične stvari. Nema sinhrona mašina 3600 obrtaja/min već isto kao asinhrona 3000 obrtaja/min u mreži gde je frekvencija 50 Hz. Kod asinhrone imaš klizanje koje iznosi nekoliko procenata, u ovom slučaju nešto manje od 4%, pa je u radu 2890 obrtaja/min umesto 3000 obrtaja/minuti, koliko inače iznosi sinhrona brzina.

Dopuna: 08 Mar 2012 0:44

Brzina zavisi od pari polova pa tako sa 2*p, 3*p ... brzina pada na 2000, 1000 ob./min ...

Ja nisam govorio o potrošačima već o tome da asinhrona mašina uvek troši reaktivnu energiju. Dok je sinhrona može proizvoditi ili trošiti u zavisnosti da li je nadpobuđena ili podpobuđena, respektivno. Ne bih dalje zalazio u detalje pošto to nije tema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega Leonardo je u potpunosti u pravu! Broj polova odredjuje frekvenciju struje i naravno broj obrtaja (RPM) sinhrona machine (synchronous alternator). Asinhrona masina (induction generator) samo funkcionise povezan na el. mrezu - ne moze nezavisno. Izvinite unapred za upotrebu tehnickih termina koji mozda nisu ispravni u Srbiji - jer skolovanje posle osnovne mi je bilo daleko od nje. Stuka mi je masinski inzenjer (ME) vec 30+ godina - tehnicki direktor 15+ godina tako da sam malo nesto naucio od mojih "elektricara"!

Stvar je da kad se projektuje odvojen energo blok (nije vezan za el. mrezu) to mora da funkcionise po isochronous rezimu - stroga kontrola broja obrtaja/frekvencije da bi se dobila stabilna struja za funkci0nisanje elektro-opreme. Moze da se proizvede struja sa vecom frekvencijom - 400 Hz recimo (ne samo 50 Hz ili 60 Hz) i broj polova u skladu za optimalnim brojem obrtaja pogona (turbina ili dizel). Naravno, to znaci da AC-DC konverzija mora imati uredjaje koji su sposobni da funkcionisu sa tom odredjenom frekvencijom. Posle to sve to ide na DC motor i bateriju - a i punjenje baterije sa elektricne mreze u regionu nema veze sa mobilnim alternatorom - cisto ide preko specificnog punjaca (battery charger) koji radi samo sa odredjenom strujom sa mreze (i.e. napon i frekvencija).

Mali Off Topic - Zasto mislite da Saudijska Arabija ima 60 Hz (i tek sada menja sa 115V na 230V generalnu potrosacku struju) - a svi oko njih su 50Hz? Samo cu da kazem da na Americkim bazama tamo SVE funkcionise perfektno kao u sred SAD-a - bez bilo kakvih ispravljaca i slicne skalamerije! Interesantno - zar ne?

Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svi ste u pravu, ali ako se radi o istosmjernoj struji (zbog baterija) onda su i motori predvidjeni za tu struju, a upravljanje se vrsi onda pomocu pulsne sirne modulacije (pwm) da bi se ostalo u podrucju maksimalnog obrtnog momenta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vise snage moze da se dobije kada imate na primer Litijum-Jonsku bateriju i imate pretvarace koji ce taj napon i struju da pretvore u trofaznu naizmenicnu i time pogonite trofazni elektro motor.
To je na primer uradjeno u Tesla Roadster automobilu. Litijum jonske baterije a ima trofazni motor od 185 kW tj 248 konjskih snaga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E baš to me zanimalo kakvi su jači elektromotori u vozilima, na istosmernu ili izmenićnu struju, jednofazni ili više fazni? Znači upotrebljavaju se motori na izmenićnu - trofaznu struju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto se vučni elektromotori velike snage odavno koriste na lokomotivama, koristan je podatak da su AC motori postali dostupni tek razvojem poluprovodničkih elemenata velike snage (tiristori i IGBT tranzistori). Konkretno u lokomotivama se AC motori ugrađuju od sredine devedesetih godina. Do tada su se ugrađivali DC motori, koji su i danas zastupljeni na većini lokomotiva.

http://www.republiclocomotive.com/ac_traction_vs_dc_traction.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZeKa58 ::Broj polova odredjuje frekvenciju struje i naravno broj obrtaja (RPM) sinhrona machine (synchronous alternator).
Samo da ne bi bilo zabune ja sam napisao brzine obrtanja mašina sa jednim, dva i tri para polova pri konstantnoj frekvenciji od 50Hz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чини ми се да југословенске електричне локомотиве из серије 442 имају тиристорску регулацију, треба напоменути да су оне прављене од 1981 до 1983 у фабрици Раде Кончар.
Такође сада и серији 444 урађена "тиристоризација"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trebalo bi da je tako, ali pomenute lokomotive i dalje imaju DC vučne motore.

Evo još jednog članka koji govori o varijantama vučnih elektromotora na lokomotivama: http://www.railway-technical.com/tract-02.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaže se motori zato što rade u tom režimu inače su sve to mašine . Danas imaju prednost AC mašine. Verujem da nikoga ne zanima, a i mrzime da tražim šta su sve prednosti. Kod DC mašina na rotiru struja menja vrednost od +I do -I svake poluperiode, I - neka vrednost struje, što se ostvaruje preko komutatora i četkica. Vidi se varničenje. Svakako jedan od minusa u odnosu na AC.