offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
Citat:A što si morao tako da prokomentarišeš ? Zato što si elektorinženjer ?
Problem je što si zapravo promašio temu. To je bilo vreme kada su još uvek korišćeni analogni računari za ove svrhe.
Pošto je njihovo korišćenje (u projektovanju) u SUV-u tenkova prestalo tek 90-tih predpostvljam da takve računare nisi izučavao na faksu.
Gospodine Vrabac, prvo pogledajte sta sam citirao, pa onda komentarisite. Ja vrlo pazljivo citam vase postove, pa bih voleo da i vi isto tako pazljivo citate moje. I da malo razmislite o tome sta sam napisao.
Citat:
A zasto mislis da su gustina pakovanja i velicina najbitnije pojedinosti u konstrukciji tranzistora/integralca/cipa koji ce naci primenu u vojnoj tehnologiji ?? Jel ti palo na pamet da su tu mozda bitnije karakteristike kao sto su izdrzljivost na vibracije, vlagu, osetljivost na elektronsko ometanje i izdrzljivost na mehanicka ostecenja ??
Nije tenk (avion, BVP, OT, brod, ...... ) sastavljen od lego kockica, pa da mozes da ga gradis onako kako ti zelis, ima tu mnogo proracuna i ispitivanja pre nego sto uopste pocnes nesto da radis, pa onda prilagodjavanja realnim uslovima (koji se i pored svih stepena sigurnosti, dosta razlikuju od preracunskih), pa onda ustede na masi, i jos trista trakatanca dok se ne izbaci dotov proizvod.
Sta ces Vlado, u to vreme nisu imali Paint i Photoshop da na brzinu "konstruisu" pusku, tenk, avion, brod i podmornicu, pa da vide "strane agresorske snage" sa kime imaju posla.
Citat:
Ako bih naveo još i da su se u SAD pravili otpornici sa tačnošću 0.005% i 0.01% po narudžbi za sistem upravljanja vatrom, šta bi me onda pitao. I da ti otpornici skoro nisu imali temperaturnu devijaciju, odnosno da je bila jako, jako mala. Da su se u Čajevcu za potrebe A/D kola pravile otporne mreže R/2R tehnikom naparavanja slojeva na keramiku, da je razvijena tehnologija osmoslojnih štampanih ploča, a što i sada takvu tehnologiju ima jako malo firmi u svijetu.
Sve komponente, od čelika pa da otpornika i tranzistora, su prošli proces starenja ili vještačkog starenja zbog načina otkazivanja komponenti ili materijala definisanim u američkom standardu MIL-STD-883c, tako da se spriječe rani otkazi ili deformacije.
I da ne nabrajam više.
Pozdrav
Vlado
Svasta cu ja ovde nauciti, pa i da je verovatnoca otkaza diskretnog kola manja od verovatnoce otkaza integrisanog. Verovatno milion kontakata i veza ima manju verovatnocu da se prekine, linije na stampi imaju verovatno manju verovatnocu prekida. Proces proizvodnje diskretnih komponenti je precizniji, i dobijaju se komponente manje tolerancije i stabilnijih karakteristika. Diskretne komponente su po dimenzijama manje, manje su tezine, lakse ih je oklopiti i hermetizovati, temperaturna devijacija im je manja, osetljivost na elektromagnetne smetnje, vibracije i mehanicka ostecenja im je veca.
EDA i ECAD alati su sranje, to nikome ne treba. Najbolje je sve dizajnirati i nacrtati olovkom.
Tehnologija od pre trideset godina je jedna, jedina i neprevazidjena. Amerikanci posle 1980.-te nisu napravili ni jedno novo digitalno kolo, nisu napravil nikakav napredak u oblasti materijala, ono sto su pravili tada je pojam i danas. Proces vestackog starenja komponenti je visoka tehnologija koja se ne moze usvojiti danas, primenjivana je tada, i niko je od tada u svetu ne primenjuje. Tehnologija izrade integrisanih kola i mikroprocesora nije uopste napredovala, nismo se spustili od komponenti koje su bile velicine par stotina mikrometara na danasnjih 22nm, to sto mi danas mozemo da vidimo, imamo i kupujemo je samo jedan ruzan san. Nije doslo do revolucija u racunarskoj tehnici, i samim tim povezano do revolucije u telekomunikacijama. Nije doslo do masovne primene mikrotalasne tehjnike u telekomunikacijama, nije doslo do pronalaska novih materijala za IC senzore i termovizijske kamere, nemamo danas termovizijske kamere visoke rezolucije, nemamo pojacavace svetlosti novije od druge generacije. Jos uvek nam racunarske mreze komuniciraju modemima ciji je protok 64kb u sekundi, dalje od toga nismo otisli.
Danjasnji inzenjeri na fakultetima ne uce nista. Od 1970.-te mi na fakultetima skolujemo iskljucivo skolovane budale. Ranije generacije su sa fakulteta izlazile sa utemeljnim prakticnim znanjem nisu morale da se dodatno obrazuju posle fakulteta, nisu isle na seminare, nisu isle u strane farbrike na doobuku i sticanje znanja, one su o svim proizvodima iz svoje oblasti rada sve naucili na fakultetu. I cim su se zaposlili, odmah su, bez ikakve pripreme, bez dodatnog ulaganja u njih, krenuli da konstruisu tenk.
Ova drzava u njih nije ulozila dinara. Oni su bili suvi genijalci koji su sve probleme resavali u jednom danu.
I zbog svega toga, kada njih ne bude bilo, u svim zemljama bivse SFRJ nastace mrak. I sve ce stati.
Mi ne smemo da razmisljamo o nikakvoj proizvodnji bilo cega. I ovo malo fabrika namenske i civilne industrije sto nam je ostalo trebamo da zatvorimo. Ne treba to nama, To sto su i ovakve u stanju da porizvedu i izvezu vise stotina miliona dolara naoruzanja i opreme godisnje nije bitno, lepo cemo mi to sve pozatvarati i unistiti. Nama ne treba da bude cilj da postepeno kroz manje projekte sticemo iskustvo i znanja, i obezbedjujemo finansijska sredstva za sve vece i bolje, mi ako smo pametni moramo i da sve postojece projekte zaustavimo. Mi ne trebamo da tezimo da radimo sve vise i bolje, mi trebamo sve inzenjere koje smo odskolovali da vratimo na njive, da svakom dodelimo po jednu kravu ili ovcu, i da svakog od njih dodatno vezemo kanapom, da se slucajno ne izgube dok te krave i ovce cuvaju.
Jer, oni za bolje i nisu.
|
)
