Tenk M-84

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Profesorka je zapravo u nesrećnim devedesetim izbegla u Srbiju i završila u obrazovnom sistemu. Vezano za magnetne mine i kasetnu municiju, mislim da je tu izvesnost veća da je efekat pozitivan, nego li kod trošenja rada projektila (rad sile se izražava u džulima).

No, pošto sam gore navodio svo vreme da je efekat upitan i da je negde neko to radio "za svaki slučaj" misleći pri tom na projektile, ja sam se samo ogradio na to da ova priča ima svoju osnovu u teoriji.

Pošto poznajem praksu, na prethodnim stranicama sam rekao koliki se efekat može postići. Onaj ko to nije skroz pročitao, ili samo površno, mogao bi me smatrati za neuku osobu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo bi lijepo da neko ima neki rad na ovu temu. Ako je priča o fermagnetnom materijalu, on se brzo namagnetiše u smijeru vanjskog magnetskog polja. Ako je "izvor" tog polja projektil, koji bi trebao da poništi zaostalo magnetsko polje. Odnosno taj remanentni magnetizam, koji kod magnetno mekih materijala nije velik. Utroši se za to neka energija. Ali ti meki materijali kao što je i jezgro transformatora, mada se ono i projektuje da se ti gubici usljed histerezisa smanje, i nisu pogodni za to.
Dok dijamagnetni materijali se suprostavljaju spoljašnjem polju i dolazi do odbijanja, ali tek je to slab efekat.
Možda zato što ta promjena zaostalog magnetizma ipak ima konačnu brzinu promjene, pa ne stigne projektil namagnetisati kupolu pa se ipak dešava zbog brzine projektila neka odbojna sila.

Čini mi se da su sve te sile i gubici energije zanemarljive u odnosu na ostale sile i energije koje učestvuju u tome, ali ipak sam ja učio o tome kako smanjiti te gubitke, tako da bilo bi zanimljivo pročitati neki rad vezano za ovo. Nije valjda neko na svoju ruku to radio, bez ikakvog istraživanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod tvrđih, žilavijih čelika imaš širu i nižu krivu B-H karakteristike, kod koje se može postići nešto veći remanentni magnetizam. Premagnetisavanje čelika je proces koji troši energiju.
Na primer kod varijante sinhronih mašina sa čeličnim rotorom, odnosno telima polova od tvrdog čelika, izraženiji su gubici usled premagnetisavanja, a koji se dobijaju iz ogleda praznog hoda sa nultom strujom pobude uz prethodno poznate gtubitke trenja i ventilacije. To govori o tome da se čelik "bolje" namagnetiše i remanentnom induktivnošću može da podigne napon statorskog namotaja na više vrednosti nego kod rotora sa mekanim gvožđem, tj. sa uskom histerezisnom (B-H) krivom, koji mi još zovemo laminirani rotor.

Kod tenka sa zavarenom kupolom i kosim pločama tela, bi to značilo da ovaj postupak ima više smisla u cilju postizanja nekog efekta remanentnog namagnetisanja, nego li kod tenka sa odlivcima, što u krajnjoj liniji znači da se zaista može postići efekat, o kom sam ja slušao.

Naravno ne treba gajiti iluzije da ovaj postupak donosi tenku zaštitno polje od nadolazećih projektila na takav način da je tenk zaista zaštićen.

Primera radi za zaustavljanje projektila energije 20MJ, tenk bi trebalo da ima u sebi osim količine čelika od kog je pravljen i količinu bakra od nekih 25t, što bi značilo da mu je pri naponu instalacija od 48V potrebno nekoliko hiljada ampera električne struje i ogromne podupirače da se tenk ne prevrne u smeru suprotnom od dejstva svog polja.

Za skretanje projektila, odnosno za njegovu makar i najmanju korekciju putanje na gore, ne bih znao da izračunam utrošak energije u ovom trenutku, jer bi trebalo znati projekciju sile na ravan na koju ona deluje.

Tako da, ako je tačno ono što je moja profesorka govorila, onda je to verovatno neko samo dao jednostavan zadatak mladim inženjerima da se malo upute u posao i procese u jedoj fabrici. Da dodam i to da je profesorka rekla da je radila na tenku M-84, pa sad ako ona laže mene, lagao sam i ja vas. Uz svo dužno poštovanje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: pedja63, Salence74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U FAMOS-ovoj fabrici u Hrasnici su se proizvodili BVP M-80/M-80A. Do sada nije bilo podataka da se bilo koji tenk M-84 ikada našao u toj fabrici. Ja sam pregledao skoro sve tehničke knjižice tenkova iz mog bataljona, gde za svakoga stoji mesto boravka (skladištenja). Od silaska sa proizvodne linije u Đuri Đakoviću, pa do isporuke u jedinicu, boravka na otvorenom itd. Nigde se ne pominje FAMOS.

Ako profesorka nije bila stručna u vojnoj oblasti, lako je mogla da pomeša BVP i tenk. Nije to ništa neuobičajeno, dešava se mnogima i danas.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли је познат број уништених тенкова м-84 у током распада СФРЈ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Skijavoneska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema informacijama sa palube u ratovima je stradalo oko 40 tenkova M-84. Ovde imas spisak http://www.srpskioklop.paluba.info/spisakm84/tabela.html na kome je navedena sudbina pojedinih tenkova. Posto je ovde zabranjeno pisati o ratnim desavanjim ako neko ima dodatne informacije o sudbini pojedinih tenkova moze da kontaktira autore strane da dopune spisak.

• 1Ovo se svidja korisniku: Skijavoneska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skijavoneska ::Да ли је познат број уништених тенкова м-84 у током распада СФРЈ?

Nije poznat niti točan broj proizvedenih tenkova u vrijeme SFRJ odnosno do njenog raspada, a kamoli broj uništenih u ratovima, na forumima se daju nači zanimljivi podatci, ali i oni potpuno netočni, tu poglavito mislim na tenkove iz OSRH....

• 2Ovo se svidja korisnicima: vranjanac29, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vranjanac29 ::HrcAk47 ::vranjanac29 ::bojank
Ne interesuje mene da li su livene ili varene, već koliko su iskošene i da li su, da li su zaobljene ili ravne.
Osnove fizike da obnoviš, pa tada diskutuj o probojnosti granata i o njihovim tipovima, debljini oklopa, njegove nadogradnje, itd.

Osnove fizike? Osnove srpskog jezika.
Ako pogresim u kucanju i sto ne ubacujem latinicna slova sa kvcicama ne znaci da ne poznajem srpski jezikj. Ja sam vec jednom napisao, kada uvedu zakon da iskljucivo tastature budu na cirilici a ne ove na kojima konstatno treba da menjam regionalna podesavanja i da jurim latinicno pismo po tastaturi tada cu kucati na ciririlici.
Sto se tice okolopa ostajem pri svom stavu, nemaju sve armije sveta najsavremenije rakete i granate gde ni kosina ne pomaze pa da se mi sto pre prebacujemo na kockaste oklope.
Kada se vec ovde pomionje Merkava i njena kockasta osnova, recite mi svi koji podrzavate ravne oklope, zasto ih onda hezbolah busi?
Брате 100 посто си у праву! Почев од ових што мрсе око шакописа,па до чињенице да је увек БОЉЕ да сви склопови/и подсклопови/ а што је читава наука и увек има места за урадити мало боље него што већ јесте, буду закошени,јер немају сви са којима би смо имали посла баш најсавременије!!!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Salence74, Metanoja, djordje92sm, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

krunc ::
Nije poznat niti točan broj proizvedenih tenkova u vrijeme SFRJ odnosno do njenog raspada, a kamoli broj uništenih u ratovima, na forumima se daju nači zanimljivi podatci, ali i oni potpuno netočni, tu poglavito mislim na tenkove iz OSRH....
Tačan broj proizvedenih tenkova trebalo bi da ima u ĐĐ ako si u prilici potraži Gampe E. ili Štruc L.
Svaki proizveden tenk imao je svoju kontrolnu knjigu gde su upisivani fabrički brojevi oko 30 važnijih komponenata kao i parametri podešavanja u toku procesa montaže.
Sve je to uredno arhivirano do sukoba a kako je bilo posle nije mi poznato.
JNA je svakako imala broj isporučenih tenkova za njih to bi takođe trebalo biti negde.

U ĐĐ je postojala direkcija projekta koja je takođe imala podatke o isporukama i na osnovu toga i definisanog procenta učešća u proizvodu vršila isplatu.
Zadnji koordinator je bio Vulović V. on se nakon početka sukoba vratio u B.Luku odatle je jedno vrema funkcionisao a kasnije mu je 14 Oktobar obezbedio prostorije u Beogradu.
Možda je nešto od tih podataka koji se iznose po forumima dospelo preko kopija napravljenih u B.Luci inače ti podaci su bili tajna za javnost.

Malo je nejasna poslednja serija A-varijante za JNA koja je zbog nekih nedostataka zadržana u ĐĐ
a delimično i korigovana zbog ugovora sa Kuvajtom.
Kada je bilo očigledno da će doći do sukoba JNA je odvezla čini mi se nešto oko 55 kom a Hrvatska je zadržala jedan deo.

Pošto je u ĐĐ u magacinu bio određen broj sklopova od nedovršene proizvodne za JNA i Kuvajt ĐĐ je mogao svakako sklopiti jedan broj tenkova a ako su se poslužili i uvozom ta cifra bi mogla biti malo viša. Deficitarni su im bili motori i menjači za A varijantu ali su mogli lako praviti miks sa manjim izmenama.
Dovoljan je podatak za javnost da je napravljeno oko 650 kom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, i evo nam prvog problema o kojem sam pričao. Vi kažete da je JNA preuzela oko 55 tenkova M-84A, Bojan Dimitrijević kaže oko 64+ komada, on brojke temelji na rukopisu gen. M.Dorđevića. Nitko ne navodi točne podatke već se govori i pše oko toliko ili oko ovoliko....
Hrvatski izvori navode da je u 1991.g. na upotrebu u Jna predano 33 tenka M-84A, no ne navodi se koliko ih je ukupno predano.... da stvar bude kompliciranija, Bojan B. Dimitrijević ponovo pretpostavljam na temelju rukopisa gen. Đorđevića kaže da zadnji dodjeljen broj 21481, no ne kaže da li je to broj zadnjeg primjerka predanog u JNA ili zadnji zavedeni tenk u evidenciju. Svi kompletirani tenkovi M-84A koji su ostali u ĐĐ, a koristila ih je ZNG u prvoj fazi rata imali su evidencijske brojeve JNA.... i bilo ih je više nego što ih je MORH do siječnja 1992.g. službeno preuzeo.... barem prema podatcima koje je evidentirao pukovnik V.V. ....

Što se tiče famoznih dijelova na skladištu, već sam o tome pisao, u trenutku raspada proizvodnje radilo se na jednoj partiji N-10, ne na cijelom ugovoru. Veće količine dijelova nije bilo jer je cijeli sustav funkcionirao po JIT principu.....