Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 2Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@VIKING
Mislim da je zakonom o lovu zabranjena upotreba zrna sa punom kosuljicom za lov. Znaci vojna municija ulazi u tu kategoriju. Razlog je taj sto takva municija cesto ne ostaje u divljaci pa se cesto desava da divljac ne ostane na mestu mrtva vec pobegne i ugine kasnije. To nije pozeljno. Takodje se desava da zrno prodje kroz divljac i povredi ili cak ubije drugog lovca a to je jos nepozeljnije. Potkalibarno zrno je ono zrno ciji je precnik manji od kalibra cevi. Najcesci primer takvih zrna su tenkovska i operena potkalibarna zrna za lovacke puske sa neolucenim cevima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam mislio na zakon?(a sto se tice karakteristika FMJ zrna dobro sam upoznat sa istim) Procitaj ceo moj post? Moje pitanje se odnosilo na nesto drugo?
Zasto bi onda mitraljez koristio potkalibarna zrna??? (citao u kalibru) Zbog smanjenja mase, a barutno punjenje ostaje isto, pa se samim tim povecava pocetna brzina i probojnost?? Kolko sam shvatio??

• 2Ovo se svidja korisnicima: VIKING, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojna zrna imaju zivin fulminat u kapislama koji je korozivan. Drugo nista ne bi trebalo da smeta oruzju.
Pazi ja kalibar ne citam vec neko vreme jer smatram da jednom takvom listu ne bi smele da se potkradaju neke greske koje su im se potkradale, tako da ne znam o kom mitraljezu je rec. Zar nije jednostavnijeznapraviti mitraljez u manjem kalibru. Takodje bar kolko je meni poznato potkalibarna zrna se cesce ispaljuju iz glatkih cevi a rotacija se postize tako sto su zrna operena. Ovo mi je malo nelogicno al inovacije su cudo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ideja je da uzmes mitraljez veceg kalibra, na primer 12,7 ili 14,5 mm i da za njega napravis podkalibarsko zrno od na primer 7,62 mm. Time dobijes 2-3 puta vecu probojnost zrna. Kao posledicu imas mogucnost da izresetas na primer BVP sa teskim mitraljezom umesto da koristis protiv-oklopno oruzje.

http://en.wikipedia.org/wiki/Saboted_light_armor_penetrator

http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/slap.htm

Tenkovi standardno koriste podkalibarna zrna, tako da top od 120-125 mm najcesce koristi dugacki penetrator kalibra 30-tak mm (i to cesto napravljenog od Tungstina ili Volframa ili osiromasenog Uranijuma).

http://en.wikipedia.org/wiki/Armour-piercing_discarding_sabot

Imas animaciju od 50-te sekunde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je potreban-dovoljan odnos snaga napad-odbrana da bi napad bio uspesan? Odnos vatrene moci 3-5 puta je cesto pominjan i logican je ali na kom nivou? Na nizem nivou (taktickom, operativnom...) to deluje razumno ali da li je tako i kada se protivnici sukobljavaju na frontu dugom stotinama kilometara.

Obicno odnos angazovanih vojnih snaga zaracenih drzava nije toliko nepovoljan za slabiju stranu a rezultat rata bude odlucna pobeda jace strane. Ima tu milion faktora ali recimo da su zaracene strane slicno motivisane, obucene, snabdevane... samo se razlikuju u vatrenoj moci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Prvom Svetskom ratu je trebalo 3 na 1 vojnika da se probije front.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@lucije kvint
U nacelu napad izvodi jedinica koja je bar 3 puta jaca od predpostavljenih neprijateljskih snaga. Recimo vod napada odeljenje, ceta napada vod, bataljon cetu itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::Koliko je potreban-dovoljan odnos snaga napad-odbrana da bi napad bio uspesan? Odnos vatrene moci 3-5 puta je cesto pominjan i logican je ali na kom nivou? Na nizem nivou (taktickom, operativnom...) to deluje razumno ali da li je tako i kada se protivnici sukobljavaju na frontu dugom stotinama kilometara.

Obicno odnos angazovanih vojnih snaga zaracenih drzava nije toliko nepovoljan za slabiju stranu a rezultat rata bude odlucna pobeda jace strane. Ima tu milion faktora ali recimo da su zaracene strane slicno motivisane, obucene, snabdevane... samo se razlikuju u vatrenoj moci.
У модерном ратовању је употребом механизације мобилност појачана, као и омогућено формирање линије фронта. Држање фронта јесте омогућило да бранилац има неколико пута мање снаге, али је такође довело до тога да се на првој линији држе само основне снаге, а у резерви главне снаге које треба да одбију удар противника.
Јасно је да се дуги фронт не може бранити свуда јер противник може да концентрише снаге на једном месту, зато се на противник на првој линији задржава и наносе му се губици, да би га касније резерве савладале.

Ако су зараћене стране подједнаке јачине, очигледно је да обученост јединица, брзина маневра, елемент изненађења, као и почетни план имају огромну улогу. Није неопходно да се укупно буде вишеструко јачи, већ да се противник туче по деловима. Немци су 1941. укупно бројчани били ту негде ако не и слабији од Совјета, али пошто су совјетске снаге биле лошије распоређене, немобилисане и у почетку лоше вођене, Немци су током целе године на линији фронта бивали знатно јачи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::U Prvom Svetskom ratu je trebalo 3 na 1 vojnika da se probije front.
Ali ni u jednom trenutku odnos zaracenih strana na frontu nije bio ni blizu 1:3. Cak ni kad su se ukljucili Amerikanci (a ispali Rusi). Na istocnom frontu (II svetski rat) odnos nikad nije bio ni 1:2, sem mozda krajem '44-te.

Recimo, kada se sukobljavaju snage velicine korpusa ili vece, jaca strane (ali ne 3-5 puta) sebi moze da dozvoli inicijativu, na nekim delovima fronta zaista koncentrise 5 puta jace snage, na nekim je mozda i ostavila slabije snage. Na mestima koncentracije vrsi proboj i razbija jedinice odbrane, preti da odsece delove fronta odbrane: odbrana, ako ima snage, vrsi napad na proboj, zatvara bresu, ili se povlaci i sa drugih delova fronta kompletirajuci novu liniju odbrane. I tako dok se neko ne umori pa mu gubici budu neprihvatljivi. Tako Mali Djokica (ja) zamislja rat. Mnogo je slucajeva da su ratovi odlucivani i ako odnosi snaga nisu toliko nepovoljni po slabijeg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::CheefCoach ::U Prvom Svetskom ratu je trebalo 3 na 1 vojnika da se probije front.
Ali ni u jednom trenutku odnos zaracenih strana na frontu nije bio ni blizu 1:3. Cak ni kad su se ukljucili Amerikanci (a ispali Rusi). Na istocnom frontu (II svetski rat) odnos nikad nije bio ni 1:2, sem mozda krajem '44-te.

Recimo, kada se sukobljavaju snage velicine korpusa ili vece, jaca strane (ali ne 3-5 puta) sebi moze da dozvoli inicijativu, na nekim delovima fronta zaista koncentrise 5 puta jace snage, na nekim je mozda i ostavila slabije snage. Na mestima koncentracije vrsi proboj i razbija jedinice odbrane, preti da odsece delove fronta odbrane: odbrana, ako ima snage, vrsi napad na proboj, zatvara bresu, ili se povlaci i sa drugih delova fronta kompletirajuci novu liniju odbrane. I tako dok se neko ne umori pa mu gubici budu neprihvatljivi. Tako Mali Djokica (ja) zamislja rat. Mnogo je slucajeva da su ratovi odlucivani i ako odnosi snaga nisu toliko nepovoljni po slabijeg.

Zato se front probija na jednom ili na dva mesta. U tim lokalnim reonima ti treba 3 puta veca snaga. U tim delovima dolazi do napada. Ostatak fronta je pasivan i tu obe strane drze neku podjednaku kolicinu vojnika. Ili je neprohodan pa je kolicina vojske minimalna.