U našoj vojnoj literaturi postoji "Uputstvo o planinarenju i alpinizmu" u kome su objašnjeni naši nazivi pojedinih sredstava, postupaka i metoda. Dakle postavljena je osnova. Bilo bi lepo kada bi smo propagirali naše nazive, a ne uvoziti strane.
Što se upotrebe alpskih jedinica u drugom svetskom ratu, preporučujem čitanje knjige "Zamke" koju je (svih 8 delova od po oko 400 strana) napisao Tone Svetina. Matori je bio borac 7. brigade 31. divizije NOVJ, zatim i u njenom jurišnom bataljonu. Opisuje borbe sa nemačkim alpskim lovcima, penjanja, stene itt. itd.
Prikazi raznih akcija (uključujući paljenje goriva u Postojnskoj jami, rušenje rudnika u Idriji...) su tako tačno opisane da se mogu koristiti za predavanja istorije, a mnogi objekti postoje i dan danas. O stenama i usponima da se i ne govori. Svetina (Bog se smilovao njegovoj grešnoj duši...) je bio lovac, alpinista, a osim što je pisao, vanredno je vajao - od ratnih ostataka koje je skupljao po planinama...
O upotrebi jedinica CA na Kavkazu ima dosta knjiga, oni koji znaju ruski ih mogu pronaći relativno lako po elektronskim bibliotekama, a oni koji neznaju jezik - šta da radim. Toga ima toliko da ne bih uspeo , sve da mogu i imam vremena za prevodjenje, za ceo svoj život da prevedem.
Dobri čoveče, pitanje šta smatraš "našim". Terminologija u domaćem alpinizmu je 90% preuzeta iz slovenačkog jezika, a opet, dobar deo toga su slovenci pozajmili od francuza, italijana i francuza.
Generacije naših planinara i alpinista je odrastala čitajući slovenačke ili hrvatske klasike tipa "alpnizim i planinarenje" Zltka Smerke-a. Tako da obrni i okreni mi nemamo puno orginalno srpskih reče za neke stvari. Npr, ja bih voleo da čujem od tebe koja je alternativa za "spiterku", to jest kako se to kaže po našem ?
Ali da ostavim to po strani, nazivi delova opreme su svakako zanimljiva tema. Meni je posebno zanimljivo da se u vojnim krugovima zadržala neka terminologija koja se apsolutno nige ne koristi sem u vojsci i policiji. Najpoznatiji primer je garabin, ui svetu planinarstva i alpinizma to je karabiner (bez "nj") i generalno niko nema pojma odakle to "garabin"
Немам појма и не желим да знам шта је спитер. Сећам се да постоје експанзивни клинови - то је ваљда слично, ако није исто.
А гарабин је написао неко неписмен (индикативно је да је у упутству за нпр. антену написано карабин), преписао и грешке отклонио неко исти такав неписмен, лекторисао неко ко нема појма о чему се ради, штампао мајстор кога боли (овде уписати фину реч са што мање звездица) за написано, па је тако и остало.
Али да се вређа сопствени језик увођењем којекаквих израза, као да не постоје домаћи, то је превише. Потражи упутство, па ћеш пронаћи одговарајуће изразе. Наравно ако ти треба. Златко С. није Богом дан, утолико пре што је и он учествовао у писању упутства (Барем ми је тако речено у једном разговору у Пл.дому Марине воде - надам се да знаш где је то, и како се и какви разговори тамо воде)
Једно је ниска информисаност или неписменост, али је сасвим друго занемаривање сопственог језика. Прве две се лече, а трећа бољка је неизлечива.
Што се тиче упутства, оно је прошло некакву лекторизацију, искориштени су сви изрази из свих тада југословенских језика. И прошло је ниво привременог упутства, одштампано је. А чим је рођено, треба га љуљати. Тим пре што је штампано на свим језицима народа (једино нисам видео ниједан примерак одштампан на шиптарском) и неких народности.
Упутство сигурно вреди чим га краду, пошто је у војним библиотекама ређе него "Вуков кувар за ђекоје читатеље" (убедљиво најкраденија књига у српским библиотекама). При томе никоме не смета што земља у којој је написано и одштампано више не постоји.
Опште познато правило је да се краде оно што вреди, ако већ не може да се купи. Убр, видео сам пар примерака у војној књижари у бгд, па потеците!
Evo video gdje se i bez jezika moze vidjeti tehnika.
Iskreno neke stvari mi izgledaju bas surove i samoubilacke ( zaglavljivanje , stopala ili sake u rascjec-pukotinu ).
https://youtu.be/aYSla9U8r3E
То је војничко планинарење. Минимум удобности, максимум ефекта. Уосталом, не спремају се сви војници на Еверест. Неки од оних које видимо на снимцима "наших" планинаца и јесу били, пре или после снимака, али то су друге приче.
И Сидоренко и његова екипа која је ослободила Елбрус од немаца '42.године, без обзира на претходно планинарско и војничко искуство, припремала се посебно за тај задатак. Као што су се и немци посебно спремали, иако су у мирно доба пре рата били на врху, а местом рођења и војном обуком су били предодређени за тај посао. Говорим о њима, пошто је то највиша тачка освајана наоружаним људима и око којих су се водиле борбе. Уједно се ограђујем, то је највиша тачка, а да је мени познато.
И једни и други су на врх изашли у најнезгодније могуће време (мећава, јак ветар...) али истовремено и најбоље јер метео услови нису били погодни за непријатеља да их осматра, и по могућности, гађа.
Karakteristican zvuk koji daje dobro zakovani klin.
Ne bavim se alpinizmom, ali sam na obuci zakovao nekoliko klinova (cisto da se proba i to). Jedan se taman uvukao u pukotini i tako iskrivio da nam je bilo potrbno cetiri druga klina da bi isti izvadili.
P.S.
Kod nas taj alpinisticki cekic zovu "klatno" zato sam i upotrebio taj naziv.
Dicus ::Mercury ::
P.S. Na 28 minutu lep prikaz dilfera
Jeste, dilfer ili "surovi abzajl". Tehnika koju treba koristiti samo u nuždi, u situacijama gde imamo uže a nemamo alpinistički pojas. U svakom drugom slučaju je bolje koristiti makar karabiner i poluladjarac nego dilfer. Na ovom snimku se na 29 zaista vidi da kreće sa dilferom, ali sami kadrovi spuštanja su bez dilfera, to jest koriste spravu ili karabiner sa polulađarcem.
Ako se ne varam, bas pre nego sto pocnu sa dilferovanjem, vidi se postavljanje poluladjarca na sidristu gore.
Dicus ::Kad smo već kod toga, verovatno su zbog snimanja insistirali na "filmskom" skakutanju po steni, koje se u praksi ne radi. Posledica toga je ozbino lupanje vojnika na 28.59 leđima o stenu, i to nimalo naivno. Verovatno je sve prošlo dobro, ali mogao je ozbiljno da se povredi...
Hehe, na istoj obuci sam se i ja tako izokrenuo, stim sto nije bilo tolikog skakutanja, jednostavno nisam dovoljno rassirio noge da bi se cvrsto oslonio na stenu (a ta stena nije bila bas ravna, sram je bilo ).
Primedbe na nazive koji se koriste stoje ako se za svaki navedu domaci nazivi. Ako ni sami ne znate ili vas ni ne interesuje sta je spit, cemu onda primedbe?
Ako ima u uputstvu, dajte to uputstvo ili ga procitajte i napisite ispravke.
Taman sam htio da pametujem sta ce obican pjesadinac kad mora da savlada neku prepreku jer je obican put pod vatrom , presjecen i sl. Kako izvuci opremu i sl.
Koliko se sjecam na obuci smo od penjanja imali debelo uze i to na fizickom , ljudsku piramidu za ulazak u objekte i savladjivanje manjih prepreka i kao pokazali nam kako se uze mota za spustanje oko sebe , bez ikakvih pomagala ( zaboravio sam ).
Kad nadjoh u ovoj knjizi merdevine od uzeta , vitla ... nesto sto moze pomoci i neobucenom pjesadincu da brze savldjuje prepreke izvuce opremu , spusti podigne ranjenika. ( naravno neko mora prvi izaci da spusti merdevine ) .
Ono uze sa fizickog je totalno neupotrebljivo jer je bas debelo , a bogami opasno bi bilo popeti se po samom planinarsko uzetu koje je puno tanje.
Mozda princip drzanje za uze i hodanje po zidu /stjeni.
Po filmovima se znalo vidjeti uze sa cvorovima radi lakseg hvata ( cvorovi opet iskljucuju primjenu osiguranja vojnika ) ...mada covjek mora biti spretniji i jaci , bez puno opreme
Merdevine su tu nekako najbolje .......
Očigledno da nisi dobro čitao. Ne penju se po užetu, nego po steni. Uže, ili dva, je samo za osiguranje. Pri čemu onog koji se penje ili spušta, osigurava(ju) kolega(e) sa bezbednog mesta iznad ili ispod penjača. Sve i da padne, penjač neće moći da prodje kroz karabin, garabin ili kako se već danas kaže - dakle, pad je samo dotle.
A to da svako može - to ti jednostavno nije tačno. Neki su preteški, preširoki u pojasu, previsoki itd. Potrebna je veoma dobra priprema (koja obuhvata trčanje, gimnastiku na nivou višem od početnog, dobar osećaj za ravnotežu, betonska ili čelična ****, i opštu izdržljivost i snagu - stečenu treningom, rodjenjem i životom u planini ...), dobra i kvalitetna obuka i dostupna vežbališta (pri ovome ne mislim na razne veštačke "stene" na otvorenom i zatvorenom).
Statistika kaže da od svih srpskih planinara, alpinista ima do 5%, a onih "pravih" do 1%. Možda čak i manje. Prošle godine je oko 30.000 ljudi platilo članarinu u raznim planinarskim društvima, pa ti računaj.
).
