offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Код седог Ниша, тврдог града
Сведока многих ранијих јада
Сведока многих љутих мејдана,
Јуначких рана крвавих дана,
Синћелић Стево — узор јунака
Са својих триста дичних момака
Јуначки стиже, шанчеве диже,
На ниском венцу брда Чегара,
Да отуд бије душмана стара,
Крвна зулумћара …
И сину зора мајског дана,
К,о љубак осмех дивних усана,
И грану сунце поносно бајно!
За неког тамно, за неког сјајно!
А нишким Пољем, ко мутни вали
Коњици љути у трку с, дали!
Јекнуше поља од Турског беса,
Застења земља од громког треса,
Синуше сабље, гракнуше Мује,
Цикнуше пушке к,о љуте гује! …
Синђелић Стева са триста друта,
Из шанца гледа па им се руга;
„Пазите браћо, ооколи моји
Како се сила душманска роји
„Хај биће славе, хај биће стрви
„Гаврани црни напиће сe крви! !
И стаде јека од џевердара,
Фијуче тане па груди пара;
- Ватра је жива срце да стопи;
- А црна крвца потоком лопи.
Падоше земљи редови први,
Ал, зверски Турци жедни су крви!
Па напред јуре, друг друга стиже,
Коњица љута све шанцу ближе.
Држ.те се Браћо! Држи се роде!
„Гле! Како сија сунце слободе!
„Држ . , те се браћо, не жалте пра,
„Ура! …. Ура! …"
И триста грла, триста јунака,
Триста синова Краљевића Марка
Грмнуше сложно: Ура! … . Ура! …
Још један грозан, ужасан фијук,
Још једно тане олова мека,
Jош једна врућа крвава река,
Још један узвик:
„Држи се роде!
У име Бога, Части, Слободе.
,,У ропству живот ништа не вреди,
„Па ил, да се мре, ил, да победи."
И оину челик оштра ханџара,
И јекну земља брда Чегара,
Од густа праха облак се диже,
А Турци шанцу све ближе … ближе…
Виде Синћелић да мрети треба
Па гледну попут ведрога неба,
И иза паса кубуру трже,
Знамење крста на браћу врже:
„Простите мени, соколи моји!"
Па сиће доле, где барут стоји . ..
И већ стигоше помамни Турци,
У шанац скачу к,о гладни вуци,
К’о дивља зверка, кад хоће стрви,
Кад хоће меса и вруће крви;
Зубима кољу и … .
Ал, грмну … јекну … подземни тресак
И сину … пуче… к,о муњин блесак…
И звизну прште све у зрак ……
И земљу трошну притиште мрак ….
А кроз страхоту и кроз прах
Чује се урлик: Аллах! Аллах! ….
Тишина нема по земљи свуда,
Нестаде треса, нестаде чуда,
Магла се диже полако горе,
А сунце сја, но сину одгоре,
Па гледну тамо, где с, битка била
Ал, место шанца — стајаше рака
Витешких Срба, бесних Турака.
http://istorijanisa.wikidot.com/cegarska-bitka-1809-godine
|
Ovu sa Čegra sam slušao kao dete
