Једна од изванредних песама, с правом награђиваних. Нешто мало више од пет милиона совјетских грађана је нестало без трага (пропали без вести) у току Великог отаџбинског рата. Велики Суворов је говорио да рат није окончан док и један погинули није достојно сахрањен и у Русији се води опсежна и широка акција МО РФ (поисковые отряди) да се остаци погинулих пронађу и достојно, хришћански и војнички сахране и нађу мира. Због тога је ова песма наишла на огроман одјек у Русији. Ето, и на тај начин се негује и чува традиција и сећање на жртве безумне фашистичке геноцидне банде.
Поменуо бих песму која надам се никога неће увредити. Песма је обележила ратну 1999 са њом смо се будили са њом ишли на спавање, њу су слушали војници на фронту а слушали су је и они који су их чекали код својих кућа. Тада смо је много слушали сваки дневник сваке вести на радију почињали су са њом Волимо те отаџбино наша. Никада нећу заборавити тренутке током дана и током ноћи уз ватру када смо недалеко од положаја седели и чекали свој ред да одемо на смену. Слушали смо вести на транзистору које су почињале са Волимо те отаџбино наша, онда су следили вишеминутни извештаји о срушеним мостовима и градовима а на крају опет Волимо те отаџбино наша и то два пута за редом. У неко нормално време човек одслуша вести па устане и ради нешто друго или започне неки разговор, али тада није било тако. Нас двадесет седи и слуша два пута за редом Волимо те отаџбино наша без и једне речи без устајања и то се понављало из дана у дан ниједан војник није устао док други пут песма није отпевана. Невероватан осећај толико људи као хипнотисани. Не бих постављао песму да не прекршим правила а уколико неко жели да се присети песма је на Ју тјубу.
"Angola je naša" - Portugalska kolonijalna pesma iz vremena sedamdesetih godina. Interesentno je kako pesme oslikavaju vreme u kome su nastale. Danas izgeldaju nadrealno posebno sa samim naslovom "Angola je naša" - i podsećaju me na ono Hitlerovo "Von Finland bis Schwartzen Meer" i izlave tipa "Nemački vojnik se nikada neće povući sa obala Volge" ali posebno me podsećaju na pokušaj opstanka NATO pakta, poslednje kolonijalne sile u istoriji...
Angola é nossa
Angola é nossa, Angola é nossa
Angola é nossa
Ó povo heróico Português
Num esforço estoico outra vez
Tens de lutar, vencer, esmagar
A vil traição
P'ra triunfar
Valor te dá o teres razão
Angola é nossa gritarei
É carne, é sangue da nossa grei
Sem hesitar, p'ra defender
É pelejar até vencer
Aos invasores
Castigar com destemor
Ancestral
Deter, destroçar
Vencer, escorraçar
E gritar
Angola é nossa,
Angola é nossa, é nossa
É nossa
Angola é Portugaaaaal!
Олег Газманов, један од најпопуларнијих певача СССР и Русије (њихов Здравко Чолић) врло је познат по компоновању и певању војно-патриотских песама. Песма уз коју се устаје док се пева (а нема таквих много) јесте и песма ''Официри''. Ево грубог превода. Можете је наћи и на Јутјубу.
Господа офицеры, по натянутым нервам
Я аккордами веры эту песню пою.
Тем, кто, бросив карьеру, живота не жалея,
Свою грудь подставляет за Россию свою.
Господо официри, врло узбуђен
акордима вере ову песму певам.
Певам њима који су, одбацивши каријеру, не жалећи живот
подметнули груди за своју Русију.
Тем, кто выжил в Афгане, свою честь не изгадив,
Кто карьеры не делал от солдатских кровей.
Я пою офицерам, матерей пожалевшим,
Возвратив им обратно живых сыновей.
Њима, који су преживели Афган, не укаљавши част,
који нису каријеру градили од војничке крви,
Певам официрима којима су мајке пожелеле
да им врате назад живе синове.
Офицеры, офицеры, ваше сердце под прицелом.
За Россию и свободу до конца.
Офицеры, россияне, пусть свобода воссияет,
Заставляя в унисон звучать сердца.
реф.
Официри, официри! Ваше срце је на нишану
за Русију и слободу до краја.
Официри, Руси, нек слобода сија
јачајући сложно.
Господа офицеры, как сберечь вашу веру?
На разрытых могилах ваши души хрипят.
Что ж мы, братцы, наделали, не смогли уберечь их.
И теперь они вечно в глаза нам глядят.
Господо офоцири, како сачувати вашу веру?
На разрушеним гровоима ваше душе уздишу.
Шта смо ми браћо урадили па нисмо могли да их сачувамо
и сада они нама вечно у очи гледају.
Вновь уходят ребята, растворяясь в закатах,
Позвала их Россия, как бывало не раз.
И опять вы уходите, может, прямо на небо.
И откуда – то сверху прощаете нас.
Поново крећу младићи, расплињујући се у сутон
позвала их Русија и то није било једном,
И опет одлазите можда право на небо.
и отуда, с висина опраштате се од нас.
Офицеры, офицеры, ваше сердце под прицелом.
За Россию и свободу до конца.
Офицеры, россияне, пусть свобода воссияет,
Заставляя в унисон звучать сердца.
реф.
Официри, официри! Ваше срце је на нишану
за Русију и слободу до краја.
Официри, Руси, нек слобода сија
јачајући сложно.
youtube.com/watch?v=z0do4f5GuRo
