offline
- ssekir75
- Legendarni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2010
- Poruke: 3152
- Gde živiš: bela crkva banat
|
аууу, где ви одосте...
1) прва помоћ: врло потребна ствар, не дај боже. АЛИ, ти који ништа недирају и чекају хитну јесу у праву. мој друг из гимназије, иначе лекар (и то добар), кад је полагао за мотор одржао је предавање свима у ауто школи и рекао "све ово што сте учили за испит је најбољи начин да неког унаказите. у времену кад свако има мобилни, најбоља помоћ ти је да позовеш хитну. ти као јединка реагујеш само и искључиво у случају да је непосредно угрожен живот унесрећеном, и то само толико колико да га спасеш непосредне смрти." дакле, не дирај ако није опасно по живот! ако је опасно, свима ће бити јасно да је боље извући човека из запаљеног аута, па макар остао инвалид, него да изгори.
друга ствар, од све прве помоћи у војсци смо учили како се поставља први завој, прави импровизовано носило и имобилише скочни зглоб помоћу ашовчета. како скинути чизму повређеном нико није ни поменуо. дакле-отаљавање.
2) неко је поредио компјутере и оно и дсз. укратко, видли смо колико су ти компјутери помогли пре две године у оним поплавама, на пример. не треба мешати бабе и жабе. наши паметњаковићи укинули су домаћинство и прву помоћ и заштиту а убацили веронауку и небулозу типа грађанско васпитање и шта сад, кад се неко не дај боже повреди треба да моли бога да му буде добро, а ако му нека бараба упадне у стан да му одржи слово о људским правима и недемократском понашању??? ја сам у основној имао прву помоћ, и помогла је и мени и другима много пута. и треба да се учи управо ту где је и била, у 8 разреду. у трећој години средње такође је треба поновити, јер су тада деца ипак зрелија. (само да напоменем да се у 1-2 години АПСОЛУТНО НЕ РАЗЛИКУЈУ од осменаца. знам јер радим са њима.)
даље, у завршној години треба имати и неки облик предвојничке обуке. предвојничка обука била је замишљена за оне који из неког разлога не иду у војску, да ипак буду колико-толико оспособљни да буду корисни чланови друштва у случају не дај боже. то пише у уводу сваке књиге и може да се прочита. данас би је требало вратити из само једног разлога ОРУЖЈА ЈЕ НА СВЕ СТРАНЕ!!!!!!!!! па ако већ имамо разних манијака и терориста, не морају деца да гину од незнања. пре пар година десила се несрећа у старој паланци, кад су неки паметњаковићи сакрили бомбе које су понели у рибокрађу па наишла полиција. нашли их неки момци, гледали много филмове, и један оста без пола шаке (имао срећу што није била бојева бомба већ неке од танког лима, немам појма тачно која). ако неко сад мисли да каже како нису требали да дирају и слична паметовања, нека то окачи мачку на реп. то ће да уради смо особа која је УЖИВО ВИДЛА како све то ради, па ће да обезбеди место и да позове полицију или војску. остали ће да се *урче или да се праве да нису видли, или једноставно неће ни знати шта је то. зато је довољно да све то буде на нивоу препознавања, јер, што рече кузма, и озбиљно обучени професионалци страдавају на пословима разминирања и уништавања заосталих убс.
вп, за твоју информацију, оно и дсз није држао "официрски шљам за које није било места у војсци" него обични професори резервни официри.
3) пешадисјка обука... истина да није тешка. па ипак, видела се итекако разлика између јединица које су обучавали факултетски образовани људи, активни подофицири, "билећанци" и "турбо" водници, о десетарима да не причам. углавном, било је активних официра који су волели да раде са војском, па су већину папирологије препуштали четном старешини и "ћати". те једниице заиста су показивале добре резултате. после њих, најбољу обуку давали су водници из свш и "билећанци", док нисмо дошли ми стажисти из обновљене шро. тад смо се и ми углавили у ту групу, неки са бољим а неки са слабијим успехом, зависно од тога ко је какав човек и колико има смисла за рад са људима. тек иза нас били су "турбо" водници, па стара војска без чинова (веровали или не), па тек на крају десетари. (десетар иначе није ништа друго него собна тужибаба ) први вод који сам добио преузео је неки водник са границе који је био познат по иживљавању над војском. три сата је мајао тај вод стројевим радњама са и без оружја и на крају флипнуо јер није могао да им да остав. био је довољно фер да дође и пружи ми руку и пита "аман како човече божји?!?" а у ствари било је просто. што пре завршимо, више ладовине. нестајемо нетрагом да нас ники не види и онда куцај мобилни, прича јса девојком, једи, пиј, ради шта оћеш само да си ту да те видим и немој да ми правиш њесра. кад млада војска покапира да може лако ако се ради као што треба, онда проблема и нема. највеће проблеме у војсци нису стварали војници него надобудне старешине. пример "караула".
што се тиче стројеве обуке, она би у предвојничкој требала да се састоји од 5 команди - мирно, равнање, на лево/десно, на лево круг, за мном. стројеви корак, стројеве радње са оружјем и слично је само губљење времена и у правој војсци, мада имају своју улогу у грађењу дисциплине. у предвојничкој немају никакву улогу. уместо тога, треба време употребити на корисније теме.
4) извиђачи су лепа ствар где се пуно тога научи. али, зна ли неко колика је бројност данашњих извиђаких одреда? ако не зна нека пита. смешна је. зашто? па рецимо због компјутера.
|