|
|
|
Poslao: 02 Dec 2008 22:14
|
offline
- Delta99
- Građanin
- Pridružio: 24 Nov 2008
- Poruke: 122
- Gde živiš: Stara Srpska prestonica
|
A zašto niko ne pominje naše ratne filmove (mislim na ex-YU) ?
Ne mislim na "Š" produkciju tipa "Partizanska eskadrila" ili "Desant na
Drvar" već, konkretno, na dela kao što je npr. "Neretva".
Smeo bih da se kladim da su svi koji su je gledali zapamtili scenu nemačkog napada kada ranjenici uz pratnju harmonike pesmom hrabre svoje branioce da izdrže (komunistička propaganda, naravno, ali vrlo upečatljivo, jel da ?).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Dec 2008 22:53
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Sirius ::Zorge ::У вези тог кинеског "Збора": одгледао сам га пре неки дан и изненадио сам каквом се све "менажеријом" служили: од "Маузерки", преко америчких "Грис ганова", совјетских "Судајева", митраљеза система Максима незнане земље порекла, али највише ме је дојмила прангија коју сам први пут видео на филму и то још кинеском - "Џонсон".
Ону бурад нећу ни да помињем.
Kineski film ''Zbor'' je još jedan od ratnih filmova koji me je učvrstio u ubeđenju da su svi ratni filmovi u suštini duboko anti-ratni. Naravno, pri tom mislim da umetnički vredne filmove a ne na petparačke budalaštine Silvestera Stalonea ili Čaka Norisa. Film je dobio ime prema strojevoj komandi ''Zbor'', presudnoj za život i smrt jedne čete. Četu predvodi kapetan Gu Liu Zidi (različite su verzije u transkripciji) i ona na samom početku filma prolazi kroz krvavo iskušenje tipične gradske zasede gde ostaje bez svog političkog komesara (zastrašujuće uverljiva scena pokidanog tela koje oduva eksplozija topovske granate) , predvođena kapetanom koji je pravi izdanak vojničkog vođe. Izrastao u stroju i prošavši kroz najgora iskušenja, predvodi vojnike koji su spremni da bez pogovora poginu za njega u najkrvavijem ratu - građanskom. Godina je 1947. a takozvani mir koji je posle Drugog sv. rata trajao samo 17 nedelja bespovratno je nestao. Četa odlazi u drugo iskušnje, rat u kome Kina ''nije bila''- na reci Van. Kapetan Gu dobija zadatak da zadrži položaj oslonjen na napušteni rudnik , po svaku cenu sve dok (i ukoliko) ne čuje trubni znak ''Zbor'' koji bi značio povlačenje. Talasi neprijatelja, uključujući tenkove, masakriraju njegovu iskusnu četu koja, bez obzira na hrabrost i pribranost, jednostavno ne može da se održi na tom položaju. Ogluveo od kontuzije topovske granate, Gu ne prihvata tvrdnju da su neki od njegovih vojnika (u razumljivoj, iskonskoj želji da prežive) čuli trubu. Kraj je neminovan. Njegova četa biva uništena , a on jedini preživeli. Slučajnost ili ne, i ta četa je deveta u svome puku! Igrom ratnog slučaja on se, kao zarobljenik u sopstvenoj vojsci (preobučen u neprijateljsku uniformu) spasava i polako dolazi sebi, dokazujući se urođenim herojstvom i talentom vođe.
Rat se završava, a Gu kreće da traži pravdu i dokaže vojnoj birokratiji da je on uopšte postojao. Iz dela filma sa neverovatno uverljivim ratnim scenama (po čemu ga porede sa ''Spasavanjem redova Rajana'', što govori o tome kakva je vrhunska produkcija u pitanju) , prelazimo u mirniji, ali nikako opušteni deo; deset godina kapetan vodi svoj rat posle rata, da bi na kraju uspeo da prođe iskušenja gotovo ravna ratnim (sumnje, prepreke, oportunizam) i da za svoje mrtve drugove (njih 47) izbori poslednju bitku: da budu dostojno sahranjeni sa svim vojnim počastima. Film završava onako kako je i počeo - kontrazumom sa spomenika na kome stoji truba iz koje se nije čuo taj životno očekivani znak - ''Zbor''. Između dva trubna znaka smestili su se život i smrt malih ljudi i njihovog komandira kome niko nije morao da objašnjava šta su to čast, odanost i lojalnost. On se s tim rodio. U jednoj velikoj zemlji, milenijumske tradicije ratovanja, imao je od koga to da stekne.
Kritičari su taj film proglasili prvim kineskim blokbasterom i u pravu su. Sa producentskog stanovišta, niko više neće smeti ni moći da pravi filmove ispod crte koju su postavili autori filma ''Zbor''. Što se mene tiče, jednom mesečno bih ga prikazivao na vojnim školama. Bolje lekcije iz raznog morala i vojničke časti ne bih morao da smišljam. O rekviziti, oružju korišćenom u filmu, materijalno-tehničkim sredstvima, uniformama i uverljivosti njihovog korišćenja, ne vredi trošiti reči. To je još jedna prava škola na filmskom platnu, gde možete sa potpunom sigurnošću da utvrdite autentičnost koriščćenja oznaka, militarija i svega što je deo vizuelnog identiteta vojnika.
PS
S obzirom na to da veći broj naših članova ne svraća tako često na glavni deo MC, nadam se da mi nećete zameriti što ću ovaj prikaz postovati i na temi ''ratni film'', jer želim da i ostalom članstvu skrenem pažnju na vrednosti ove filmske freske.
Филм је значајан из неколико разлога.
Први и нај значајнији је одсуство партијског и политичког моралисања, и приказивање рата и борби какви су и били- ужасни и крвави.
Кинези су овим филмом ударили смерницу ка томе како избећи политичко сврставање и моралисање чак и у срединама које су баш и условљене политичком и идеолошком поделом- укратко кинези су са "Збором" успели оно што ми нисмо- да направе "партизански" филм без "партизанштине".
Ми скоро двадесет година се бојимо да се дотакнемо тема какви су борба против окупатора, или грађански рат, а кинези, и даље званично комунистичка земља, успели су да прикажу свој грађански рат без већег уплитања идеологије.
Успели су у основној намери ратног филма- приказати велике догађаје и мале људе како у њима израстају у велике.
Наша кинематографија (док још увек постоји) треба да се води овим путем- не смемо се плађити да ли ће се неко увредити филмом и темом, ећ морамо приказивати, посебно се осврћући на истините догађаје (Збор је рађен према истинитом догађају) без утицаја идеологије.
тако ћемо једино успети да спасемо историју, јер филм је ударна историјска читанка.
Погледајмо три примера:
9- чету (Русија)
Збор (Кина)
Адмирал (Русија)
Последњи говори о "белом" адмиралу Колчаку, филм протежиран од стране Русиеј и владајуће елите, који говори на исти снажан, одлучан а опет несврстан начин о историјској личности која је до скора била "издајник и сарадник страних окупатора", представљајући га онаквог какав је и био.
). чета говори о херојству баш идеолошких противника Адмирала колчака, некиј 60 година доцније, иако се не бави политиком, представља борбу војника Црвене Армиеј у Авганиостану као херојски чин.
Руси и Кинези су успели да извуку патриотизам и из Комуниста и анти комуниста, белих и Црвених.
Тим путем требамо и ми да идемо, док још имамо кинематографију...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2008 07:52
|
offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Ау Сириусе, па кад пре набави "Адмирала"? Ја све чекам добар торент, али за сада - морген.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2008 10:50
|
online
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25667
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Zorge ::Ау Сириусе, па кад пре набави "Адмирала"? Ја све чекам добар торент, али за сада - морген.
Nisam. Njega je Khaless nabavio. I ja jedva čekam da se ogrebem od nekoga.
Nego, Delta 99 spominje naše filmove. Red je da se osvrnemo na taj komentar i da iznesemo svoje mišljenje tim povodom.
Većini nas domaći ratni filmovi jesu bili osnovno filmsko štivo. Razloga je, naravno, mnogo ali se uglavnom mogu smestiti u tri kategorije (bar kad je reč o produkciji, osnosno organizaciji filmske delatnosti). navešću ih redom:
1. Naša istorija stvarno zaslužuje da bude ekranizovana.
2. Važeća ideologija jeste insistirala na saznavanju istorijskih činjenica važnih za nju, pa i na njihovoj glorifikaciji.
3. Domaći film je uvek popularniji od stranog. Ako su ova dva gornja razloga istorijsko-ideološke prirode, ovaj treći je produkcijske prirode. On se potvrdio i u kriznim godinama, kada su block-busteri bili upravo domaći filmovi . U vreme najveće materijalne i duhovne krize filmovi kao što su ''Podzemlje'', ''Zona Zamfirova'', ''Lepa sela...'' punili su sale.
Sada stiže ono čuveno ''ali'' koje devojci sreću kvari...
1. Naša istorija nije samo Drugi svetski rat. Nažalost, kada se razvijala naša kinematografija, glavne teme su bile vezane za taj rat. Herojske epopeje kakve su Prvi i Drugi ustanak, Boj na Čegru, Mišarska bitka, osvajanje Beograda, prolazak Barbarose kroz Srbiju ostale su nepokrivene. Od tih tema dobri sineasti prave čuda (setimo se filma ''Hrabro srce''). A mogućnosti je bilo. Setite se Žike Mitrovića; onog trenutka kada se neko osmelio da stane iza njega, nastao je naš verovatno najbolji ratni film svih vremena, ''Marš na Drinu''.
2. Kad su već dominirale teme iz Drugog sv. rata, onda su pobednici počeli da pišu istoriju i kamerom, a onda smo tu stvarno svašta mogli da vidimo i ''saznamo''. Bilo je prekrajanja, ''friziranja'', ''šminke'' pa i direktnog laganja. Kao da producenti uopšte nisu marili za stručnu konsultaciju, tako da su u našim ranim filmovima uglavnom ginuli Nemci, a naivnost vojničkih poteza i taktičkih postupaka bila je i deci smešna. Od tada datira polu-vic, polu-istina, da su Bata i Smoki pobili više Nemaca nego što je to urađeno u ratu. Mnogi filmovi su rađeni po direktnoj političkoj narudžbini, kao naši mega-spektakli. Takvi su i ''Neretva'', ''Sutjeska'' kao tipični predstavnici. Dok oni imaju kakav takav umetnički nivo, naručeni filmovi kakvi su ''Veliki transport'' (za potrebe vojvođanskih političara) i ''Trinaesti juli'' (za potrebe crnogoskih političara) jesu primer kako ne treba smišljati i snimati filmove.
3. Prednost ''domaćeg'' terena neki filmovi su umeli da iskoriste. To se posebno odnosi na filmove koji su pošteno rađeni, sa umetničkom pretenzijom i beskompromisnim kvalitetom. Takav je antologijski film ''Tri'' Saše Petrovića koji je otkrio Batu kao karakternog glumca.
Dakle, nije đavo tako crn kao što izgleda, ali je istina da mi svoju šansu da od fascinantnih istorijskih događaja napravimo isto takva umetnička dela nismo iskoristili.
Istine i umetničke pravde radi, navešću filmove koji su u ovoj prosečnosti uspeli da obezbede svoje mesto u istoriji kinematografije. To su, sasvim sigurno , umetnička dela vrhunskog dometa. Filmovi kao što su ''Kozara'', ''Desant na Drvar'', ''Prozvano je i peto tri'', ''Valter brani Sarajevo'', jesu filmovi kojih se ni jedna generacija neće postideti.
Koji su moji favoriti, kao producenta i filmofila?
Pored ''Marša na Drinu'' za koji mogu stručno da objasnim zašto je najbolji naš ratni film (ako nekoga interesuje, jer sumnjam da će se naći neko ko misli suprotno) , sa istorijografskog stanovišta naš najuverljiviji film je ''Gluvi barut'' Bate Čengića! To je film koji je prvi istinito progovorio o ideološkim razlikama, ''Krajini-krvavoj haljini'', nacionalnim i ideološkim podelama . Prvi put je četnički pokret prikazan istorijski tačno - ne kao banda gibaničara, već kao ideološko-nacionalni faktor na terenu koji je bio sve, samo ne miran i spokojan.
Eto, dragi moj Delta99, nadam se da će ovaj moj tekst baciti malo više svetla na domaću ratnu filmsku tematiku i inicirati bogatiju raspravu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2008 23:25
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Sirius ::Zorge ::Ау Сириусе, па кад пре набави "Адмирала"? Ја све чекам добар торент, али за сада - морген.
Nisam. Njega je Khaless nabavio. I ja jedva čekam da se ogrebem od nekoga.
Nego, Delta 99 spominje naše filmove. Red je da se osvrnemo na taj komentar i da iznesemo svoje mišljenje tim povodom.
Većini nas domaći ratni filmovi jesu bili osnovno filmsko štivo. Razloga je, naravno, mnogo ali se uglavnom mogu smestiti u tri kategorije (bar kad je reč o produkciji, osnosno organizaciji filmske delatnosti). navešću ih redom:
1. Naša istorija stvarno zaslužuje da bude ekranizovana.
2. Važeća ideologija jeste insistirala na saznavanju istorijskih činjenica važnih za nju, pa i na njihovoj glorifikaciji.
3. Domaći film je uvek popularniji od stranog. Ako su ova dva gornja razloga istorijsko-ideološke prirode, ovaj treći je produkcijske prirode. On se potvrdio i u kriznim godinama, kada su block-busteri bili upravo domaći filmovi . U vreme najveće materijalne i duhovne krize filmovi kao što su ''Podzemlje'', ''Zona Zamfirova'', ''Lepa sela...'' punili su sale.
Sada stiže ono čuveno ''ali'' koje devojci sreću kvari...
1. Naša istorija nije samo Drugi svetski rat. Nažalost, kada se razvijala naša kinematografija, glavne teme su bile vezane za taj rat. Herojske epopeje kakve su Prvi i Drugi ustanak, Boj na Čegru, Mišarska bitka, osvajanje Beograda, prolazak Barbarose kroz Srbiju ostale su nepokrivene. Od tih tema dobri sineasti prave čuda (setimo se filma ''Hrabro srce''). A mogućnosti je bilo. Setite se Žike Mitrovića; onog trenutka kada se neko osmelio da stane iza njega, nastao je naš verovatno najbolji ratni film svih vremena, ''Marš na Drinu''.
2. Kad su već dominirale teme iz Drugog sv. rata, onda su pobednici počeli da pišu istoriju i kamerom, a onda smo tu stvarno svašta mogli da vidimo i ''saznamo''. Bilo je prekrajanja, ''friziranja'', ''šminke'' pa i direktnog laganja. Kao da producenti uopšte nisu marili za stručnu konsultaciju, tako da su u našim ranim filmovima uglavnom ginuli Nemci, a naivnost vojničkih poteza i taktičkih postupaka bila je i deci smešna. Od tada datira polu-vic, polu-istina, da su Bata i Smoki pobili više Nemaca nego što je to urađeno u ratu. Mnogi filmovi su rađeni po direktnoj političkoj narudžbini, kao naši mega-spektakli. Takvi su i ''Neretva'', ''Sutjeska'' kao tipični predstavnici. Dok oni imaju kakav takav umetnički nivo, naručeni filmovi kakvi su ''Veliki transport'' (za potrebe vojvođanskih političara) i ''Trinaesti juli'' (za potrebe crnogoskih političara) jesu primer kako ne treba smišljati i snimati filmove.
3. Prednost ''domaćeg'' terena neki filmovi su umeli da iskoriste. To se posebno odnosi na filmove koji su pošteno rađeni, sa umetničkom pretenzijom i beskompromisnim kvalitetom. Takav je antologijski film ''Tri'' Saše Petrovića koji je otkrio Batu kao karakternog glumca.
Dakle, nije đavo tako crn kao što izgleda, ali je istina da mi svoju šansu da od fascinantnih istorijskih događaja napravimo isto takva umetnička dela nismo iskoristili.
Istine i umetničke pravde radi, navešću filmove koji su u ovoj prosečnosti uspeli da obezbede svoje mesto u istoriji kinematografije. To su, sasvim sigurno , umetnička dela vrhunskog dometa. Filmovi kao što su ''Kozara'', ''Desant na Drvar'', ''Prozvano je i peto tri'', ''Valter brani Sarajevo'', jesu filmovi kojih se ni jedna generacija neće postideti.
Koji su moji favoriti, kao producenta i filmofila?
Pored ''Marša na Drinu'' za koji mogu stručno da objasnim zašto je najbolji naš ratni film (ako nekoga interesuje, jer sumnjam da će se naći neko ko misli suprotno) , sa istorijografskog stanovišta naš najuverljiviji film je ''Gluvi barut'' Bate Čengića! To je film koji je prvi istinito progovorio o ideološkim razlikama, ''Krajini-krvavoj haljini'', nacionalnim i ideološkim podelama . Prvi put je četnički pokret prikazan istorijski tačno - ne kao banda gibaničara, već kao ideološko-nacionalni faktor na terenu koji je bio sve, samo ne miran i spokojan.
Eto, dragi moj Delta99, nadam se da će ovaj moj tekst baciti malo više svetla na domaću ratnu filmsku tematiku i inicirati bogatiju raspravu.
Dobićeš Admirala, čim mi drug vrati. Film je jaaaako, jaaaako dobar.
Kompjuterska grafika je urađena fenomenalno, brodovi koji ne postoje preko 80 godina su odlično urađeni... ostalo ćete sami prostudirati.
Meni je zanimqiv film, koji je gotovo zaboravqen- "Pesma sa Kumbare".
Film snimqen u komunizmu a tako patriotski.
Naravno pomalo naivan z adanašnje standarde, ali ipak dobar.
Dopuna: 03 Dec 2008 23:25
Човече погледај биографију овог човека- какав материјал за један филм!
Поручник Драган Сотировић одлази на Равну Гору јуна 1941. године и Дража га поставља за начелника штаба Шумадијских четничких одреда. Заробљен је од Немаца децембра исте године и одведен у логор. Из логора бежи и прикључује се пољском покрету итпора. Пољаци га унапређују до чина мајора, пољска влада у избеглиштву га одликује за храброст. Пук којим је командовао у Пољској звао се ''Дража Михаиловић''. Он садејствује са Црвеном армијом у ослобађању Лавова од Немаца.
Совјети одликују Сотировића Орденом црвене звезде, за храброст. Следећег дана Совјети га хапсе, као и све Пољаке из националног покрета отпора, и одводе у Лубјанку. Соотировић бежи из Лубјанке, враћа се у Пољску и организује покрет отпора против комуниста. Из Пољске 1947. године емигрира у Француску.
http://rcp-brcko.com/index.php?option=com_content&.....;Itemid=59
Poljska Wikipedia:
Dragan Sotirovič
pl.wikipedia.org/wiki/Dragan_Sotirovič
Iz knjige : The AK in Defense of Poles, and in "Operation Tempest" at Lwow,
One of the best officers in the Lwowian AK was Dragan Sotirovic (1912-1987), a Serb. (I knew a Pole who was in the Lwowian AK, and who knew "Drazha". He told me that Sotirovic always compared the barbarity of the Ukrainian-fascist OUN-UPA with that of the Croatian-fascist Ustasa.)
http://www.amazon.com/review/R1J6TNO5BH5KH9
(AK- Armija Krajova)
Sotirović drugi sa leva, slikano 1945 nakon bega od NKVD
http://www.czyszki1350.republika.pl/fakty.htm
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2008 23:38
|
offline
- Delta99
- Građanin
- Pridružio: 24 Nov 2008
- Poruke: 122
- Gde živiš: Stara Srpska prestonica
|
Sirijus:
Sa većinom tvojih stavova se potpuno slažem, naročito za "Marš
na Drinu" koji sam zaboravio, moja greška. Ipak, kad govorimo o istorijski tačnom prikazivanju "ideoloških razlika" i još više o stvarnom ponašanju učesnika nekih događaja, zar ne misliš da su prva takva dela kod nas triologija "Jutro", "Zora" i "Dan" ? Iskreno, meni ni sad nije jasno kako su ti filmovi uopšte mogli da budu snimljeni u ONO vreme (verujem
da si ih gledao i da znaš o čemu pričam).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Dec 2008 07:40
|
online
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25667
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
@Delta99
Naravno da sam ih gledao i znam o čemu je reč, samo što si ti izostavio najbolji film te tetralogije - ''Devojka''. Mladomir Puriša Đorđević, prvi muž Milene Dravić (ili drugi, sad više nisam siguran . Moguće je da je Kokan Rakonjac prvi), jeste veliko ime naše kinematografije, ali nisam siguran da su mu filmovi antologijski. Zašto? Jeste značajno što je jedini od naših autora napravio tetralogiju, ali je njegova poetika apsolutno ideologiozvana i izgovarana je kroz poetizovani jezik (široki, dugi kadrovi, lepota radi lepote, netandardna montaža) . U njegovim filmovima mnogo je teksta, govora i objašnjavanja i oni nikada nisu postali popularni i gledani kao naši drugi ratni filmovi. Jeste veliki njegov opus, ali nisu to velika dela, definitinvno. Ja sam ih gledao s profesionalnom radoznalošću i pažnjom, ali znam tačno da nam njegovi filmovi nisu punili bioskope. Njemu su, kao proverenom drugu, bile otvorene sve kase i mislim da je to učinilo da ostane nedorečen, čak i prosečan. Pogledaj, uostalom, šarenilo njegovih drugih filmova pa ćeš se uveriti.
@Khaless,
Dobar primer si naveo, i nije jedini koji zaslužuje da se o njegovom životu snimi film. Eto, Dragutin Dimitrijević Apis je priča za sebe, bar kao Alferd Redl (načelnik kontraobaveštajnog odeljenja Austrougarske armije, čovek koji je izdao planove za napad na Srbiju) , njegov profesionalni protivnik. Međutim prema Redlovom životu je snimljen film koji je dobio nagradu oskar, a Apisa još niko ne spominje; zatim Mustafa Golubić, naš prvi Džems Bond; Milovan Pejanović (alias Ljuba Popović, čovek prema kome je napisana knjiga ''Velika igra s Dražom Mihajlovićem) organizator akcije hvatanja Kalabića i Draže; Spasić i Mašera - poslednji heroji vojske osuđene na propast - JKV, ljudi koji su na dno zaliva otišli sa svojim brodom, u natragičnijoj i najčasnijoj mornaričkoj tradiciji. Primera ima mnogo i svako od tih ljudi zaslužuje posebnu filmsku priču. Poseban slučaj je sa herojima i legendama obaveštajne, ljudima ''bez prava na slavu'', najčešće bezimenima za široku javnost. Da li nekome nešto govori ime Svetolika Lazarevića? Ukucajte u google i nećete naći NIŠTA!! Ko je taj čovek? Da li je dovoljno da kažem da je poginuo u kolima s Slobodanom Penezićem Krcunom i da je bio strateg mnogih akcija? Jedan od poslednjih Srba koji je mogao da utiče na tok savremene istorije, itd, itd.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2008 01:32
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Проблем је у томе што не пуштају народу или филмским уметницима да прикажу историју, већ десетак политичара за себе задржава право да тумачи целокупну историју!
Чега се бојимо?
Зашто тајимо историју? И партизане и Четнике?
То је питање... неком не иде у прилог да се прича о националном и патриотском...
|
|
|
|
|
|
...
...
