Vojna tematika i sedma umetnost

15

Vojna tematika i sedma umetnost

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8422
  • Gde živiš: Ravni Banat

Чини ми се да би адекватнији превод овог руског филма био "Ми смо из будућности", јер је то реченица коју у једном моменту један од њих каже овима из '42.

Један сцена из филма која ме је насмејала. Он, из садашњег времена, потпуно ненавикнут на онај ратни кошмар, коме је рана и раскрвављена заноктица, буде само окрзнут метком и упорно стартујући медицинску сестру из '42. каже јој, показујући "љуту рану", нешто типа: "Сестрице, је л' може мало газица, алкохолчић, завојчић, лекић...?". А она, навикнута на крв и отворене утробе, мрко га погледа, негову огреботину и одбруси: "'Оћеш и сису да ти дам?" (у смислу, да неће још и да га подоји).

:Z :Z :Z



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 05 Jul 2008
  • Poruke: 2294

Uz rizik da budem dosadna i smaram Wink , postavicu ponovo isto pitanje...Molim Vas, znaci li Vam ista naslov "The Stick"? U pitanju je juznoafricki, pomalo "Art", film rezisera Darrell-a Roodt-a iz 1987. godine...Radi se, naime, o antiratnoj drami koja se prozima sa specificnim pristupom trileru, odnosno psihoanalizi narocitog stanja uma kroz koju provejava svojevrsna kolektivna psihoza sa aparthejdom kao detonatorom bla bla bla Wink

Uzgred, to mi je omiljeni film #ratne# tematike...Hvala unapred.



offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5725

Diemaco ::Uz rizik da budem dosadna i smaram Wink , postavicu ponovo isto pitanje...Molim Vas, znaci li Vam ista naslov "The Stick"? U pitanju je juznoafricki, pomalo "Art", film rezisera Darrell-a Roodt-a iz 1987. godine...Radi se, naime, o antiratnoj drami koja se prozima sa specificnim pristupom trileru, odnosno psihoanalizi narocitog stanja uma kroz koju provejava svojevrsna kolektivna psihoza sa aparthejdom kao detonatorom bla bla bla Wink

Uzgred, to mi je omiljeni film #ratne# tematike...Hvala unapred.


za sada znam samo o kom filmu je reč, evo linka
http://www.imdb.com/title/tt0094038/
Ali nemam film:(

offline
  • Pridružio: 27 Apr 2008
  • Poruke: 1448

http://www.youtube.com/watch?v=cmbv_jJrwVs

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Postovao sam ovaj tekst na ''Filmomaniji'', no pošto je reč o umetničkom delu koje ima mnogo ratnih , odnosno vojno-istorijskih, motiva, ponoviću ga ovde.


Svojevremeno sam napisao nekoliko studija o sada već kultnom filmu ’’Sibirski berberin’’, žanrovskom čudu , delu koje zaslužuje , rekao bih, poseban topik. Nikita Mihalkov, predsednik Udruženja filmskih stvaralaca Rusije, otvorio je širom vrata za svojevrsnu rehabilitaciju jednog neverovatnog istorijskog perioda ,vremena carizma u Rusiji. Svesno i sistematski brisan , jedan buran i prebogat period ove ogromne zemlje nije mogao nikakvim sredstvima da bude ’’gurnut pod tepih’’ sećanja i da nestane. Nije, rekao bih, reč o rehabilitaciji carizma, spahija i gubernatora, već jednostavno o umetničkom traganju za istinom, ma kakva ona bila. Ne treba nikako smetnuti s uma da je to period kada je Rusija postavila temelje svoje imperijalne fizionomije i definisala , do danas nepromenjene, svoje strateške interese i ciljeve. Umetnici, dakle, ne žele rehabilitaciju carizma kao takvog, već tragaju za onim što im je imanentno – istinom i korenima, a to je nešto čega ni jedan sineasta ne sme da se odrekne.

Tako treba posmatrati i najnoviji film Andreja Kravčuka pod jednostavnim nazivom ’’Admiral’’, snimljen iz mnogo razloga, a povodom stogodišnjice ruskog filma, uz materijalnu pomoć Ministarstva kulture Ruske federacije, što govori o važnosti i značaju filma. Premijerno je prikazan na promociji Putinove partije, što već dovoljno govori o političkim i državnim interesima kojima je trebalo da odgovori ili odoli reditelj , njegova ekipa i sam film. To nije jednostavno odricanje ili odbacivanje komunističke prošlosti jer se nje ne mogu odreći niti je odbaciti tek tako, kao da je reč o starom kaputu. To je, kako napisah, revizija služene istorije i stavljanje stvari na svoje mesto - jednom za svagda, objektivno, bez strasti ili emocija.
Emocija je, pak, previše. O čemu se radi u ovom filmu i ko su njegovi glavni junaci? Film govori o briljatnoj, burnoj i neobičnoj karijeri Aleksandra Kolčaka, talentovanog vojnika kakvim Rusija nikada nije oskudevala i lošeg političara, kakvima Rusija takođe nikada nije oskudevala. Najmlađi admiral carske flote gradi karijeru bez ijedne mrlje, isključivo na rezultatima svoje odlučnosti, lične hrabrosti i vojničkog genija. Najveća društvena bura u dotadašnjoj istoriji, Oktobarska revolucija, zatiče admirala-patriotu na razmeđu na kome bi i mnogo iskusniji od njega zalutali. Na ogromnim prostorima Rusije nalaze se intervencionističke jedinice, Englezi, Česi, Francuzi, povampireni Nemci i svi bi da otrgnu po parče mesa sa te velike trpeze. Kolčak se svrstava na stranu Belih, kada je već njegov glavni oslonac, car, abdicirao i postaje žrtva političkih igara međunarodnog obima, kakvima on nije bio dorastao. Brzo, kao odlučan i nepokolebiv vojskovođa postaje glavnokomandujući kontrarevolucionarnih snaga i Crvena armija je na ivici da pretrpi slom. Njegovi sjajni vojnički uspesi bivaju potrti izdajom Čeha, Francuza, pa čak i Britanaca koji su ga inače naoružali i on završava pred streljačkim strojem u Irkutsku, daleko od svojih dragih brodova sa kojima je mnogo lakše vojevao i izlazio na kraj. Tuhačevski, Buđoni, Frunze i drugi, isto tako talentovani ratnici, dobijaju rat.

Zašto ovo, ipak, nije samo istorijski, odnosno ratni film? Zato što je reditelj vešto i bez patetike u životnu priču velikog admirala upleo, onako kako to samo život izrežira, Anu Vasiljevnu, ženu podređenog oficira i ratnog druga. Rađa se neverovatna ljubav, kakva može da se rodi samo nošena takvim istorijskim vetrovima. Tako i završava, nedorečena i žrtvovana događajima jer Kolčak je, pre svega, bio zakleti vojnik.

Ima u ovom filmu mnogo podsećanja, metafora i citata. Široki, snežni pejzaži i vozovi koji jure stepom podsećaju na ’’Doktora Živaga’’ i ’’Crvene’’; erupcija ljubavi i džentlmensko suzdržavanje ima svoje tragove u filmu ’’Sibirski berberin’’, a dubina patnje Ane Vasiljevne i moć njenog samopožrtvovanja i snage sećanja na trenutak bljesnu kao ljubav Penelope ili upornost one mlade žene, bogatašice sa ’’Titanika’’. Film je produkcijski savršeno urađen, što više nikoga ne čudi.

Najinteresantniji trenuci filma?
Po običaju ih je mnogo i naviru jedan za drugim, no ja bih mojim dragim forumašima i filmofilima skrenuo pažnju na jednu više nego fenomenalnu metaforu: sećate se, svakako, one upaljene cigarete kadeta Alekseja Tolstoja u ’’Sibirskom berberinu’’? Kada se prvi put zakašljao u kupeu voza kada je upoznao Džejn, i onda kada je kao proganink u Sibiru prljavim rukama zapalio cigaretu, gledajući kako Džejn odlazi; između te dve cigarete našao se njegov život. Film o Kolčaku snimljen je kao jedan fantastično dug ’’flash back’’ smešten u filmski studio šezdesetih godina (u kome se kao epizodista u ulozi reditelja pojavljuje ni manje ni više već Fjodor Bondarčuk, reditelj i glumac ’’Devete čete’’). Međutim, sama Kolčakova ljubav smeštena je između dve kristalne čašice! Kada se na balu pojavljuje kelner, sa tacne mu pada i razbija se staklena čašica. Ista takva čašica razbija se na kraju filma, za vreme snimanja nekog istorijskog spektakla, pred očima ostarele Ane Vasiljevne koja je došla da statira u filmu. Zašto je to dragoceno? Najromantičnija pesma tog vremena, himna zaljubljenih do današnjeg dana, bila je i ostala ’’Stakančiki granjonije’’, odnosno ’’Kristalne čašice’’, a prvi stih kazuje: ’’ Čašice kristalne, pale su sa stola. Pale su i razbile se i tako se razbio i moj život...’. Lepotu originala niko ne može nadmašiti, zato postujem taj refren u originalu.
Стаканчики граненые
Упали со стола.
Упали и разбилися
Разбилась жизнь моя.

Eto, to se zove poštovati publiku i njeno poznavanje filma. Toplo preporučujem svima koji vole film da obavezno pogledaju ovu prelepu istorijsko-ratnu, ali i ljubavnu sagu.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 7359

Svaka čast na tekstu Sirius, Ziveli

ja sam izabrala ovaj video:
The barber of Siberia

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5725

Филм је заиста сјајан.
не знам колико бих пара дао да видим један Српски са оваквом тематиком и овако одрађен!

Иначе мени је била симпатична сцена где се он заклиње пред војском на верност отаџбини. око њега лепршају савезничке заставе- међу њима, у крајку и - српскаSmile

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Citat:natrix
Svaka čast na tekstu Sirius, Ziveli


Hvala Naco, a moja zahvalnost ide i našim uvaženim članovima čija ću imena otkriti samo ako mi oni to dozvole , inače će se svi obrušiti na njih da im pošalju film Very Happy .

Mora se uvek imati u vidu socijalno i kulturološko okruženje iz koga potiče neko umetničko delo. Ruski filmovi su idealni kao ilustracija one Njutnove izreke: ''Ako sam video dalje, to je zato što sam stajao na ramenima bogova''.

Kad ruski reditelj pravi film, onda on zna da će njegova publika smesta prepoznati i osuditi šmiru, patetiku, jevtino dodvoravanje i netačnosti. Vredi svaki njihov film gledati više puta jer je svako od tih dela još jedan ključić na velikoj kući filmskih tajni. Oni se uvek trude da unaprede nešto u svakom filmu. O verizmu i da ne pričam: uniforme, insignije, oružje, komande i način obraćanja su bez greške. Recimo, mitraljezac na položaju kod Irkutska puca koristeći mitraljez sa platnenim redenikom! To je delić sekunde, ali reditelj zna da će neko i to primetiti. Ili, trenutak na početku filma kada pukom slučajnošću nemačka granata preseca sajlu sidra mine i mina izroni ispred broda...

Glumci su posebna priča. Oni samo izviru i izviru. Taman zasija jedan, pojavi se drugi, treći...I nikada se ne ponavljaju, ne zapadaju u manir. Glumac koji igra fenomenalno i autoritativno Kolčaka, Konstantin Hajebski, pojavljuje se u savremenom filmu ''Ironija sudbine'' i niko, ko nije gledao ''Admirala'', ne bi u tom glumcu prepoznao harizmatičnog vojskovođu.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5725

Sirius ::Citat:natrix
Svaka čast na tekstu Sirius, Ziveli


Hvala Naco, a moja zahvalnost ide i našim uvaženim članovima čija ću imena otkriti samo ako mi oni to dozvole , inače će se svi obrušiti na njih da im pošalju film Very Happy .

Mora se uvek imati u vidu socijalno i kulturološko okruženje iz koga potiče neko umetničko delo. Ruski filmovi su idealni kao ilustracija one Njutnove izreke: ''Ako sam video dalje, to je zato što sam stajao na ramenima bogova''.

Kad ruski reditelj pravi film, onda on zna da će njegova publika smesta prepoznati i osuditi šmiru, patetiku, jevtino dodvoravanje i netačnosti. Vredi svaki njihov film gledati više puta jer je svako od tih dela još jedan ključić na velikoj kući filmskih tajni. Oni se uvek trude da unaprede nešto u svakom filmu. O verizmu i da ne pričam: uniforme, insignije, oružje, komande i način obraćanja su bez greške. Recimo, mitraljezac na položaju kod Irkutska puca koristeći mitraljez sa platnenim redenikom! To je delić sekunde, ali reditelj zna da će neko i to primetiti. Ili, trenutak na početku filma kada pukom slučajnošću nemačka granata preseca sajlu sidra mine i mina izroni ispred broda...

Glumci su posebna priča. Oni samo izviru i izviru. Taman zasija jedan, pojavi se drugi, treći...I nikada se ne ponavljaju, ne zapadaju u manir. Glumac koji igra fenomenalno i autoritativno Kolčaka, Konstantin Hajebski, pojavljuje se u savremenom filmu ''Ironija sudbine'' i niko, ko nije gledao ''Admirala'', ne bi u tom glumcu prepoznao harizmatičnog vojskovođu.


Sve si zaista lepo rekao! I nemam šta da dodam.
Admiral je put kojim ide ruski savremeni film.

Ali jedna mala digresija.
Glavna gluimca u Admiralu i Ironiji sudbije, jelisaveta Bojarskaja- je prosto zanosna i predivna:


Snimak u pauzi snimanja "Admirala"


Scena iz "Ironije sudbine"

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

U ''Srpskoj trilogiji'' jedan oficir je rekao za takvu jednu lepoticu: ''Kao da su je dva boga pravila, a treći nadgledao...''. Stvarno božanski izgleda, a fantastično je to koliko je ona svoju lepotu i harizmu podredila ulozi. Savršen timski rad.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 643 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 3 sakrivenih i 629 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Chainsaw, Doca, dragoljub11987, MarKhan, Misirac, nebkv, saputnik plavetnila, stringer bell, Tas011, Toni, vasa.93