|
Poslao: 28 Apr 2013 16:46
|
offline
- Milan Mitrović
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Apr 2013
- Poruke: 2
|
Ево и ја да се јавим, ја сам служио у Кумбору, децембра 1996 године, у морнаричкој пешадији!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2013 22:07
|
offline
- Pridružio: 31 Okt 2011
- Poruke: 76
|
Na ovom nadkrivenom delu smo vezbali gadjanje iz snajpa 10 kom da se vidi ko ima talenat, tako je gruvalo da sam sacekao da svi ispucaju da bi se koncentrisao.Da ne zaboravim tamo smo isli peske.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2013 15:25
|
offline
- lisine
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 05 Maj 2013
- Poruke: 7
|
Napisano: 05 Maj 2013 14:23
Slučajno sam naleteo na ovaj forum a i na ovu temu pa i ja da malo doprinesem. Služio sam vojni rok na Katarini generacija 80-81 godine u 139. gbrmp u madu (artiljerac). Bili smo stacionirani u kasarni 1. maj na I spratu centralno krilo. Postrojavali smo se na pisti ispred same zgrade odmah do mora. U to vreme pešadijski bataljoni su imali specifičnu uniformu koja se nije vidjala kod vojske u drugim gradovima: zagasito plava uniforma u stilu američke vojske (pantalone i vijetnamka) sa plavom beretkom. Jedino što je bilo isto kao i kod drugih su čizme. Inače kada sam ja bio na odsluženju u brigadi ona je bila u punom sastavu i što se ljudstva tiče a i naoružanja. Komanda je bila na ostrvu a u to vreme je komandant bio Stanko Gojković, kapetan bojnog broda. Vrlo dobro se sećam da je vozio belu ladu i da je svako jtro dolazio sa niom na posao a vojska ga je pozdravljala na celoj ruti od ulaska u kasarnu. Ne sećam se imean ljudi iz komande ali znam da ih nismo tako često vidjali.
Obuka nas koji nismo bili pešadija je bila naporna i izvodila se svaki dan i pre i popodne. Retko se dešavalo da se neki dan preskoči. Bio sam u minobacačkoj bateriji 120mm MB 120 M54 i završio sam dve obuke za poslužioca i računača u raćunačkom odljenju. Baterija je imala 6 orudja - jedno orudje jedno odeljenje (k-dir, nišandžija, punilac, I i II dodavač, vozač), izvidjački vod sa dva odeljenja (veza i izvidjači). Komandir baterije je bio Mijo Lalić, kapetan za koga sam čuo da je prešao u HV. Na početku smo imali k-dire vodova stažiste (slovenac ne sećam se imena) dok je kasnije došao iz haubičke baterije stariji vodnik Petkov Slave.
Dopuna: 05 Maj 2013 14:33
U okviru MAD-a sećam se i starijeg vodnika Hrnjaz Dušana, neznam na kojoj je dužnosti on bio i kapetana Lazarevića (ne sećam se imena) koji je bio pomoćnik komandanta za MPV. Kap. Lazarević je bio iz okoline Vranja i voleo je izuzetno da igra stoni tenis. Sto za stoni tenis je nalazi na I spratu na vrhu levih stepenica gledano sa ulaza. Ćata kod komandanta MAD-a je bio Obren Šehovac, rodom iz slavonije a njega je nasledio Blažok Željko njegov zemljak. U moje vreme je bila praksa da vrlo malo vojnika dolazi na obuku i da ostaje stalno u okviru kompleksa Katarine. Svega nas 6 je došlo i ostalo a svi ostali koji su bili u jedinici su došli iz prekomande (sa Lošinja) i nakon obuke su rasporedjivani ili u svoje jedinice ili u neke druge jedinice u okviru 5. VPS. Sama obuka je bila prilično naporna a za nas 18 godišnjake i složena pogotovo što nismo pojma imali o bilo čemu. Disciplina je bila vrlo oštra a glavni za sprovodjenje su bili desetari. Najgora stvar koja se mogla desiti je "generalka" koja je podrzumevala čišćenje prostorija do kvadratnog centimetra. Najgore u celoj toj stvari je bilo glancanje poda hodnika do visokog sjaja što je bilo izuzetno teško ako ste bili napolju po kiši i blatu asa opremom i praljavom obućom ste ušli u hodnike.
Dopuna: 05 Maj 2013 15:01
Inače kontrole i kojekakve "posete" su bile česte i svaki čas nas je neko posećivao i obilazio. Setih se da je komandant MAD-a bio major Novica Simić, vrlo strog starešina. Evo setih se i imena našeg staže: Koroša Anton, vodnik, koji se upravo tako predstavio i inspektoru GINE kad nam je bila u poseti. Dosta smo se "šetali" po pulskom zalivu i izvodili obuke raznoraznih tipova kao i gadjanja. Ako se dobro sećam na Prmanturi smo imali bojeva gadjanja a ova pešadijska na nekom poligonu a gde tačno ne mogu da se setim . Znam da su bile neke nadstrešnice a na nekim gadjanjima je bio orvoren prostor sa nekim betonskim grudobranima. Od ličnog naoružanja smo imali PAP-ovke M59/66 i M70AB (sklopiv kundak). Vrlo dobro smo znali svoje oružje a još bolje svoje orudje (MB 120mm). Vezanih očiju smo mogli da i jedno i drugo sklopimo i rasklopimo takvom brzinom koja se ni zamisliti ne može. Prelazak iz faze "spreman za marš" u spreman za poljbu na orudju i obrnuto se izvodio za mnanje od minuta. To govori koliko se radilo i koliko su posade bile uvežbane. Neki su išli i natkmičenja u sklapanju i raskpalanju ličnog naoružanja i imali su zavidne rezuiltate.
Što se odnosa vojnika tiče bilo je tu svega i svačega. Iako je disciplina bila stroga kao i starešine bilo je raznih ekscesa koji su dovodili i do toga da su neki zvršavali u bolnici. Najgore je bilo sa Albancima koji su se medjusobno vrlo brzo povezivali i prihvatali samo ono što nima ide u prilog a svo koji su dolazili su bili slabog obrazovanja. Slična stvar je bila i sa nekim muslimanima mada je bilo izuzetaka. U računačkom odlejneju je bio vojnik koji je držao olovku kao ašovčić i nikako nije shvatao kako se računaju azimut i odredjuje parametri za gadnje odrudja. To je bila muka. A u to vreme u okviru jedinice je postojao "računar" (u današnjem kalkulator sa nekim osnovnim funkcijama) koji se mogao isprogramirati da izračunava elemente za gadjanje. Upotreba takve stvarčice za te vojnike je bila kazna. Ne sećam se imena ali neka mi padaju na pamet: Ismail Iljami, Lokvica Daut, Zaim neznam prezime. Bilo je likova koji su bili drugari do koske i uvek spremni da ti pomognu kao što je bio Sarajlić Advan. Najgora je situacija bila sa svojim zemljacima koji su uvek gledali kako da se izvuku i da ti odradiš posao umesto njih.
Kada danas pogledam ove slike sa foruma i uporedim sa onima koje su mi ostale u sećanju, nekako se osetim nelagodno jer još uvek mi je jasna slika kakva je to moćna jedinica bila. Sećam se da je po nekoliko meseci u godini bila 1-2 podmornice na vezu na mostu ka Katarini. Jedanput smo neznam iz kog razloga pred neke vežbe dobili SDO koji je sledovao podmorničarima i to se nije moglo ni sačim porediti šta je sve bilo unutra. Znam da smo od toga mogli nedelju dana jesti a da ništa drugo ne dobijamo. Postojao je veoma jak rivalitet izmedju pripadnika bataljona (pešadinaca MDP), specijalaca (VP, podmorničari, divrzanti...) i nas koji smo bili u podršci. Taj rivalitet se ispoljavao na svakom mestu i u svako vreme. Svako je imao neki teren gde je bio najbolji ali sada sa ove distance jasno mi je da fizička snaga, izdržljivost i dr. su bili na strani bataljonaca, gledajući ukupno sve. Postojala je pri komandi mala sala i tu su se odvijala raznorazna takmičenja i mislim da su oni uvek bili sveukupni pobednici. Jednostavno imali su veći izbor i bli su fizički izuzetno spremni.
Dopuna: 05 Maj 2013 15:21
Što se tiče objekata mogu malo da pojasnim šta se gde nalazilo i čemu je služilo. Sam kompleks se nalazio prilično udaljen od Pule (možda oko 10-ak km) i graničio se sa kasarnom duga uvala. Nije bilo organizovanog prevoza već se sve svodilo na put pod noge pa kad stigneš. Na samom ulasku je bila prijavnica na blagom uzvišenju sa kapijom. Mali objekat samo za službu prijavnice (par vojnika). Pravo od prijavnice ka moru sa leve strane bio je fudbalski teren iza koga se nalazila šuma u kojoj smo sekli drva za grejanje. Odmah iza terena nalazilo se veliko skladište municije, potpuno izolovan objekat sa bedemom u kojoj se čuvala municija za MAD. Dalju uz put sa desne strane je bio mali objekat - vojnička kantina u kojoj smo se snabdevali osnovnim stvarčicama. Bila je još jedna u objektu koji je pripadao bataljoncima. U produžetku kantine bio je objekat za stražu - ne mnogo veliki objekat u kojoj se nalazio i vojnički pritvor. Kad se dodje na zaravan i kad se napred ne može više desno je bio objekat kasarne 1. maj a levo se išlo ka oligonu za obuku, KPS, ambulanti i kamenolomu u kojem je bio auto park. Sam kamenolom je bio ukopan u steni sa nekim objektima u sredini za koje nemam pojma čemu su služili. Od prijavnice do kamenoloma i okolo je vodila staza za stražu i koliko se sećam jedno stražarsko mesto je bilo iznad kamenoloma. Iz kamenoloma se pružao pogled na brodogradilište u Puli i pulski zaliv.
Objekat kasarne 1. maj je imao tri krila u kojima su bili stacionirane jedinice: levo krilo haubička baterija, srednje minobacačka baterija i desno krilo lard PVO. Naravno bile su tu i prostorije za komandu, magacini i dr. Sam objekat kao da je ukopan u zemljište i I sprat na zadnjoj strani je u visini zuemlje. Iza objekta se nalazila pekara koja nas je snabdevala hlebom.
U produžetku se nalazila menza sa kuhunjom za pripremu hrane. Dalje je bio objekat za kupanje, berbencu, vešeraj i sl. U produžetku su se nalazili objekti bataljonaca: desno objekat sa spavaonama, komandom i dr., pravo je bila komanda a u levom je bio vojnički klub. U objektu do same staze uz more malo pre puta za ostrvo se nalazio magacin sa vojnom opremom za kompetnu brigadu. Inače to sam zaboravio da spomenem, mlada vojska je dobijala poptpuno novu opremu i naoružanje na zaduženje a zbog obuke i terena na kojoj se izvodio često je dolazilo do oštećenja - cepanje, pucanje i dr. i u tom magacinu si mogao da zameniš svaki komad opreme koji se ošteti. Naravno, čim malada vojska dodje sa novom opremom u prvih dan-dva je nestajalo bar polovina ali na kraju kad se kao stari vojnik razdužuješ uvek je bilo svega viška, tako je to u vojsci. Naročito su bile interesantne čarape.
Ljudi pozdravljam vas a ako je ovo nekom interesantno i ako se seća nekih imena nek napiše a dopuniću još kad budem imao vremena, sada moram da idem. Nažalost nemam slika jer je puno vremena prošlo a i ova sva dešavanja...
Dopuna: 05 Maj 2013 15:25
Ljudi izvinite na slovnim greškama, viod a i ruke me ne služe baš najbolje.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2013 07:30
|
offline
- Blagoj
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Avg 2011
- Poruke: 8
|
Hvala za ovaj iscrpan post,i steta sto nemas slike ,pa da vidimo te uniforme ...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2013 19:07
|
offline
- lisine
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 05 Maj 2013
- Poruke: 7
|
Napisano: 06 Maj 2013 18:50
Evo me opet.
Da dopunim malo oko uniformi. Te uniforme su bile potpuno tamno plave boje i nisu uopšte ličile na tradicionalne uniforme JNA, ni jedan jedini deo. Kroj je bio potpuno drugačiji a najsličniji je bio sa šarenim uniformama koje su se pojavile 90-ih. U to vreme su takve uniforme bile vrhinac funkcionalnosti, kroj nije sputavao pokrete, imala je ojačanja na kritičnim mestima i dosta džepova. Činovi se nisu nosili kao kod ostale vojske u JNA već je, koliko se sećam to bilo na levoj strani grudi. Ostali delovi (košulje, majce i dr.) su isto bili drugačiji. Naravno Tamnoplava beretka je bila glavni element uniforme. Zanimljivo je da svečana uniforma bila ista kao i za ostalu vojsku osim kravate i beretke. Koliko je to bilo dobro toliko je bilo i loše. U to vreme u Puli je bilo jako puno vojske i kad je bio izlaz u grad sve je u gradu vrvelo od vojske. Nisam baš stekao utisak da se meštani zbog toga raduju. Naravno u toj masi lako si mogao da prepoznaš vojsku koja je sa Katarine što ponekad i nije baš bilo dobro.
Pred sam kraj mog roka na nekim vojnicima bataljona sam vidjao i drugačije opasače i uprtače što je sve bilo čudno.
Još jednom da naglasim da je jedinica bila popunjena sa 100% ljudstvom a i sa MTS (možda i preko 100% tehnike jer je nje bilo koliko hoćeš). Sva tehnika je bila 100% ispravna a svaki pa i najmanji kvar je otklanjan u roku od 24 sata. Tada sam prvi put video i nova vozila TAM 110 i TAM 150. Takve kamione nisam vidjao u ostalim delovima Juge sve dok nisam došao na Katarinu. Mi smo imali TAM 110 dok je haubička baterija koristila TAM 150. Ti kamioni su bili idealni za naše potrebe jer je u njega sve stalo što nam treba: vuče minobacač prikačen na kuku, u sredini tovarnog prostora su sanduci sa minama i municija a sa strane sedi vojska. Napred su vozač i komandir odeljenja. Praktikovalo se da se izbaci puškomitraljez na kabinu prilikom vožnje i to je sve što su od vojske i opreme mogli da vide civili kada se išlo van kasarne. TAM 110 se pokazao kao fantastičan van terena, ma nije bilo mesta gde nije mogao da se probije. Valjda je zbog tih osobina tako dugo i zadržan u upotrebi. Klasičnih kamiona kakve smo vidjali po ostalim delovima Juge nismo imali. E da zaboravih izvidjači su koristili pinzgauere.
Sećam se da je jednom prilikom u sklopu vežbe simulirano baš pravo ratno stanje. Kompletna jedinica je u roku od pola sata bila na položajima sa sve municijom i kompletnim MTS, što će reći da je sve bilo toliko uvežbano i isplanirano do tančina i svako je znao šta treba da radi. Sećate se onog mnagacina munice MAD e taj magacin se praznio za njaduže 15min i to je išlo kao na traci, u svakom trenutku se znalo koje vozilo dolazi, koja municija ide, kako se slaže na vozilo a bez trke sudaranja ili bilo čega drugog.
Malo mi deluje čudno da je nekome palo na pamet da se početkom devedesetih igra rata sa jednom takvom jedinicom jer mi se čini da i mnogo ozbiljnije vojske bi jako loše prošle u sudaru sa 139. gbrmp.
Dopuna: 06 Maj 2013 19:07
SAmo da još malo dodam oko granata. Jedna minoibacačka granata je prilično teška (da li je oko 30kg ne sećam se) a uz nju su išla i barutna punjenja koja su dodavana na rep mine (1-6 kom) a izgledala su kao polumeseci. Uz samu minu išlo je osnovno punjenje koje je se stavljalo u rep mine i ono je palilo ostala punjenja prilikom gadjanja. Sećam se da smo sanduke sa minama i municijom slagali po sredini jedan na drugi do 2 kom u visinu. Postojao je tačan raspored sedenja na klupi TAM 110 kao i način kako se lično naoružanje držali prilikom transporta. Verovatno da zbog tako tačnih i uvežbanih aktivnosti nismo imali nezgoda i povredjivanja. Da ne zaboravim, na nama je prilikom izlaska na teren uvek bila puna ratna oprema sa sve borbenim rancem, šlemom, torbicom za okvire i dr. Teška je bila i to nam je u početku najviše smetalo. Kasnije kada smo fizički ojačali ništa nam nije bilo teško. Znam da smo i postolje minobacača težine 54kg nosili bez po muke sa sve ostalom opremom. Gledam ove današnje omladince pa oni jedva i kašiku da mogu da dignu da jedu a ne da se izlože takvim naporima. Rekoh nije bilo povreda a da dodam nije bilo nešto i bolesti. Iz moje jedinice za godinu dana na prste možeš da izbroj ako se neko prehladio pa nije par dana bio na obuci. To je valjda zbog toga što smo na početku roka podobijali neke silne vakcine i bili na nekim pregledima koji mi ni dan danas nisu jasni čemu su služili. To što smo tada dobili od zaštita mislim da me i dan danas drži a pogotovo u vremenima koja su prošla u Jugi od tada. Valjda smo zbog toga mogli i kamen da pojedemo a da nam ne bude ništa. E to je bila vojska a ne ovo danas (mislim na bilo koju vojsku od Jesenica do Djevdjelije, za mene su to lovačka društva a ne vojska da ne vredjam lovce)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Maj 2013 09:34
|
offline
- sevenino
- Ugledni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2011
- Poruke: 392
|
Bravo Lisine, sto se tice uniforme, samo sam je vidio na komandantu nase BG. Bluza kao vjetnamka, hlace sa puno dzepova, sve tamno plavo. Bio je kapetan korvete i stvarno sad nemam pojma gdje su mu bili cinovi. Mislim da ima par slika na forumu gdje se vidi mornaricko ratno-radno odijelo sa beretkom i mislim da je to bila ta uniforma.
|
|
|
|
|
|
