Crveni i Beli (1917-1923 i 1941-1945)

14

Crveni i Beli (1917-1923 i 1941-1945)

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 401

lažni đoko ::
Опет си нешто помијешао!
Војни обвезници су СВИ МУШКИ ДРЖАВЉАНИ РУСИЈЕ старости до 38 година, наравно ако испуњавају здравствене услове. Војна служба траје 17-18 година, од тога 3-4 у кадру. Наравно за оне који служе кадар.

Laughing
E ebga đoko!
Nisam brate ništa pomiješao nego sam se zaebavo!
Citat:Има везе јер је "инородческие войска" се попуњавала по посебним правилима.
Popunjavala se .., ali to nema nikakve veze sa inorodcima koji su oslobođeni vojne obaveze.
Citat:Са увођењем опште војне обавезе се суштински промијенило значење термина "регуларна" и "нерегуларна" војска. До тада је само професионална, из државног буџета плаћана, војска била "регуларна"
Инородческие войска se vodi kao neregularna.
Sam kažeš da se popunjavala po posebnim pravilima, a čim je to tako, odnosno čim se to razlikuje od načina popunjavanja regularne vojske, onda je ona neregularna.
I to nije jedina razlika - razlika je bilo mnogo (uniforma, ustrojstvo, naoružanje ...)
Citat:Опет си нешто помијешао. "Охотники, это лица, пожелавшие служить в армии добровольно, но не имеющие высшего или среднего образования."
Знаш ли по чему су се визуелно разликовали "вольноопределяющиеся" и "охотники"?

E sada si u pravu!
To dvoje sam pomiješao - greška, izvinjavam se.
A po čemu se razlikuju stvarno ne znam.
Citat:Како то да пољаци, који су били нај веће "бунџије" у царевини не буду ослобођени служења војног рока?
To ćeš morati pitati Romanove.
Citat:И имај у виду да се све мање јединице боре у склопу већих јединица.
Imam ja to u vidu, ali bih te zamolio da i ti imaš u vidu, da kada sam to pisao da sam ja imao u vidu prvenstveno victoriu i ono njegovo o "inorodačkoj vojsci kao trećoj strani u sukobu".
Citat:Не одговори ми на она два питања из мога предходног поста!
И шта је са онима који нису ослобођени од служења војног рока по "etničkom, religioznom ili teritorijalnom principu", већ по "социјалном" принципу или жријебом?
И мораш знати, да ако је неко ослобођен служења војног рока, није ослобођен од војне обавезе, осим из здравствених разлога!!!

Pa nisam zato što to nema veze sa inorodcima koji su oslobođeni od vojne obaveze.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Jedan od paradoksa u ruskoj vojsci u vreme Prvog svetskog rata je bio odnos prema Jevrejima. Ima toga dosta kod Brusilova (ali u ruskom originalu kod nas je taj deo uglavnom izbačen). Premda nije postojalo takvo zakonsko ograničenje i pored ogromne potrebe za obrazovanim mladim muškarcima neophodnim za oficirske kurseve vojne vlasti su odbijale da na oficirske kurseve primaju mladiće jevrejske veroispovesti. Visoko obrazovani jevrejski mladići su mobilisani za obične vojnike dok su svi ostali mladići sa završenom malom maturom odlazili po automatizmu na podoficirske a sa završenom velikom maturom na oficirske kurseve. O visoko obrazovanim mladićima i da ne govorim. Ima u i našem prevodu slučaj kad je Brusilov morao da pripreti ostavkom zato što car nije hteo da potpiše ukaz o dodeli odlikovanja jednom jevrejinu jer je sa tim odlikovanjem išao i oficirski čin. Prvo nije hteo da potpiše uopšte pa je potpisao za odlikovanje ali je u ukazu naglašeno da se unapređuje u podoficira a ne oficira. Tek kad je Brusilov demonstrativno zapretio ostavkom posle mnogo natezanja momku je dodeljen i oficirski čin uz odlikovanje.



offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 774

Napisano: 14 Feb 2014 21:53

apostata ::
Citat:Има везе јер је "инородческие войска" се попуњавала по посебним правилима.
Popunjavala se .., ali to nema nikakve veze sa inorodcima koji su oslobođeni vojne obaveze.
Citat:Са увођењем опште војне обавезе се суштински промијенило значење термина "регуларна" и "нерегуларна" војска. До тада је само професионална, из државног буџета плаћана, војска била "регуларна"
Инородческие войска se vodi kao neregularna.
Sam kažeš da se popunjavala po posebnim pravilima, a čim je to tako, odnosno čim se to razlikuje od načina popunjavanja regularne vojske, onda je ona neregularna.
I to nije jedina razlika - razlika je bilo mnogo (uniforma, ustrojstvo, naoružanje ...)

Инородачка војска је била регуларна колико и амерички марински корпус! И он се током Виетнамског рата попуњавао другачије од армије имао другачије униформе и је ли зато био нерегуларна формација?

Имај у виду да је некад сваки пук имао своју униформу. Касније су униформе унифициране. Али сваки род је задржао неке посебности до увођења униформи заштитне боје. Хусарски пукови (Шајкача је написао књигу о српским хусарима, а срби су основали хусаре као род коњице у Русији, па може потврдити ове моје ставове о униформама или да их оповргне) су дуго задржали пуковске униформе па нису били нерегуларна војска. Нерегуларна војске нема регулисане униформе. И српски трећи позив није имао униформе, па је ли био нерегуларна војска?

Устројство зависи од много фактора.

Што се тиче наоружања, оно се изузетно брзо развијало у другој половини 19. вијека. Колико су само система пушака руси промијенили од краја Кримског рата до усвајања Мосинке (о овоме Потпуковник зна далеко више од мене)?
Једноставно оружје се развијало великом брзином и модели су застаријевали, а нису били израубовании. Такво оружје је распоређивано у јединице распоређене на другостепеним војиштима. Тако су совјети седамдесетих на кинеској граници распоредилии застарјеле тенкове Т-10, а не тадашње чудо технике Т-64!
Инородачка војска је углавном била у Азији, а тамо до "појаве" Јапана, Русија није имала достојног противника. Главна опасност је пријетила са запада.
apostata ::Citat:Како то да пољаци, који су били нај веће "бунџије" у царевини не буду ослобођени служења војног рока?
To ćeš morati pitati Romanove.

Не знам шта је Романовима било на памети, али имај на уму да ни у СССР до средине тридесетих није било опште војне обавезе. Једноставно нису сви служили војни рок. Проценат регрута у приграничним војним окрузима се знатно разликовао од унутрашњих војних округа. Скоро па као и у царевини!
apostata ::Citat:Не одговори ми на она два питања из мога предходног поста!
И шта је са онима који нису ослобођени од служења војног рока по "etničkom, religioznom ili teritorijalnom principu", већ по "социјалном" принципу или жријебом?
И мораш знати, да ако је неко ослобођен служења војног рока, није ослобођен од војне обавезе, осим из здравствених разлога!!!

Pa nisam zato što to nema veze sa inorodcima koji su oslobođeni od vojne obaveze.


Одговор је врло једноставан. Војска се састоји (да користимо грађански ријечник, а не војну терминологију) од сталног дијела (професионални дио, они којима је војска основно занимање и регрута на одслужењу војног рока) и резерве. Регрути нису позивани на служење само ради војне обуке већ и да би држава увијек имало потребне снаге, које би могле у случају изненадног напада прихватити борбу и створити вријеме за извршење мобилизације и концентрацију мобилисаних јединиса. Такође, регрутске јединице су могле да послуже и као језгро за формирање новомобилисаних јединица.
Значи, ако је главна опасност пријетила са запада и главнина јединица је морала бити тамо или на мјестима комуникацијски повезаним (у то вријеме жељезница) са глаавним војиштем.
Ако већ није било потребе или могућности да сви служе војни рок, онда је пожељно да што више регрута буде из области ближе главном војишту.
Надам се да знаш шта су маршевске команде, а оне би могле да одраде обуку са војним обвезницима из унутрашњости у случају потребе.
С друге стране, ако већ можеш да бирааш кога ћеш регрутовати, онда настојиш да олакшаш себи посао. Изоставиш бројне малобројне народе, са својим посебним језицима (сумљам да је код тих народа у то вријеме познавање руског било на високом нивоу), а од којих се неки нису међусобно ни подносили (па и у совјетско вријеме су избјегвали да заједно стављају јермене и азере, осетине и ингуше).

Врло једноставно, ТО ЈЕ СА ВОЈНЕ СТРАНЕ НАЈРАЦИОНАЛНИЈЕ РИЈЕШЕЊЕ у датим околностима.

Dopuna: 14 Feb 2014 22:07

ltcolonel ::Jedan od paradoksa u ruskoj vojsci u vreme Prvog svetskog rata je bio odnos prema Jevrejima.
Однос према јеврејима у русији од Руско-Пољских ратова у 17. вијеку, па до Стаљинове смрти је веома интересантна тема. Јевреји су у царевини били прогоњени у револуцији су многи дошли на истакнуте положаје, Стаљин је многе ликвидирао током чистки (да ли због антисемитизма или као супарнике, нисам о томе довољно упућен, па не могу ништа тврдити), бијели из 2.СР су оптуживали власт у СССР као јеврејску...

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 401

Citat:@lažni đoko - Инородачка војска је била регуларна колико и амерички марински корпус! + .
Izvini đoko ali ja stvarno ne znam s kim ti zapravo raspravljaš?
Pa nisam ja čovječe taj ko je nju odredio da je ona neregularna, to sami Rusi za nju govore i tada i sada.

Evo ti članak iz Военная энциклопедия: [В 18 т.] / Под ред. В.Ф. Новицкого и др. — СПб.: Т-во И.Д. Сытина, 1911—1915. (obrati pažnju na godine izdanja):

ИРРЕГУЛЯРНЫЯ ВОЙСКА. Такъ называются войска, не имѣющія правил. орг-заціи или по компл-нію, орг-заціи и обученію знач-но отличающіяся отъ регул. войскъ. Цѣль созданія И. войскъ — стремленіе использовать для воен. и нѣк-рыхъ мѣстн. цѣлей малокультур. воинств. племена, не поддающіяся строгой воин. дисц-нѣ и обученію. И. войска получили особое значеніе со времени 30-лѣт. войны и достигли наиб. развитія въ Россіи (казаки, башкиры, калмыки, кавказ. инородцы), Австріи (кроаты, пандуры, граничары) и въ Турціи (арнауты, баши-бузуки, черкесы, курды и др.). По мѣрѣ упроченія внутр. госуд. порядка и развитія граждан-сти, И. войска начали исчезать или превращаться въ регулярныя, комплектуемыя и организуемыя лишь на особ. началахъ. Въ наст. время И. войска сохранились еще въ Россіи, Турціи и нѣк-рыхъ др. гос-твахъ. Въ Россіи къ И. войскамъ принадлежатъ: пост. милиціи Дагестанская и Кубанская и 2 войсков. части: Дагестан. кон. п. и Туркмен. кон. д-зіонъ. Всѣ эти части комплектуются охотниками изъ тузем. жителей; чины ихъ пользуются особ. преимущ-ми госуд. службы по воен. вѣд-ву въ отдален. мѣст-тяхъ Имперіи на основаніи общихъ правилъ. Милиціи Дагестанская и Кубанская не имѣютъ пост. и однообраз. орг-заціи, содержатся въ разл. составѣ, соотвѣт-но надобности, и состоятъ изъ опред. числа сотенъ, преимущ-но конныхъ; онѣ составляютъ полиц. исполнит. силу мѣстн. упр-нія и отчасти несутъ обяз-сти постов. и конв. службы. Сроки службы въ милиціи не опредѣлены. Чины ея обязаны имѣть собствен. одежду, вооруженіе и верхов. лошадей безъ ремонта отъ казны; особой формы не имѣютъ и носятъ націон. одежду и оружіе, но оф-ры обязаны имѣть погоны. Оф-ры избираются воен. нач-вомъ преимущ-но изъ туземцевъ, дослужившихся до офиц. чиновъ, и зачисляются на службу намѣстникомъ Е. И. В. на Кавказѣ. Служба ихъ считается наравнѣ со службою въ регул. войскахъ въ отношеніи пенсій и друг. преимущ-въ, но переводъ въ регул. войска не допускается. Всѣ чины изъ туземцевъ за преступленія и проступки, не касающіеся служеб. обяз-тей, подвергаются отвѣт-ности и наказаніямъ, какъ и всѣ вообще тузем. жители. За маловажные проступки же и преступленія по службѣ они подвергаются взысканіямъ на основаніи дисципл. устава; въ важныхъ же случаяхъ исключаются изъ службы и предаются воен. суду. Дагестанскій кон. п. и Туркмен. кон. д-зіонъ имѣютъ вполнѣ воен. устр-во и комплектуется охотниками изъ туземцевъ Дагестан. и Закасп. областей, при чемъ въ эти части допускается также до 5% охотниковъ-мусульманъ изъ кавказ. азіатцевъ, знающихъ рус. яз. и служившихъ въ И. и милиц. частяхъ. Дагестанскій кон. полкъ, причисленный къ Кавказ. кав. д-зіи, состоитъ изъ 6 сот., пользуется правами арміи, имѣетъ одинаковое съ друг. кав. и казач. полками назначеніе. Офиц. должности замѣщаются исключ-но получившими чины по экзамену. Охотники-н. чины м. поступать въ полкъ въ возрастъ 21—30 л.; они д. имѣть собств. снаряженіе и дать обязат-во прослужить не менѣе 4 л. непрерывно; на службѣ охотники м. оставаться до 46-лѣт. возраста. За преступленія и проступки во время прохожденія службы чины полка подлежатъ суду, наказаніямъ и дисц. взысканіямъ, какъ въ регул. войскахъ. Туркменскій кон. дивизіонъ входитъ въ составъ Закасп. казач. бр-ды и служитъ для охраны внутр. порядка въ Закасп. обл. и для другихъ служеб. надобностей. Въ этой войсков. части долж-ти ком-ра д-зіона и сот. ком-ровъ замѣщаются оф-рами кав. или кон. казач. частей; на низшія же офиц. долж-ти назначаются и оф-ры милиціи, достигшіе этого званія путемъ выслуги. Всадники-охотники принимаются на службу въ возрастѣ 19—30 л., при чемъ д. дать обязат-во пробыть на службѣ не менѣе 2 л., имѣть собств. лошадь, обмундир-ніе и холод. оружіе. Н. чины изъ азіатцевъ за преступленія и проступки по службѣ подлежатъ отвѣт-ности на основаніи уст. в.-уголовнаго. (Кн. XI С. В. П. 1869 г., изд. 2; Пр. по в. в. 1910 г. № 255; 1911 г. № 91, 1912 г. № 50).
http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3.....~%D0%98/8/
http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3.....%BA%D0%B0/

Nakon ovoga, o tome šta je u to vrijeme shvatano pod pojmom neregularna vojska, ne da nema potrebe da se diskutuje, nego nema potrebe ni da se i jedna riječ o tome više napiše.
Citat:Не знам шта је Романовима било на памети, али имај на уму да ни у СССР до средине тридесетих није било опште војне обавезе. Једноставно нису сви служили војни рок. Проценат регрута у приграничним војним окрузима се знатно разликовао од унутрашњих војних округа. Скоро па као и у царевини!
Moguće, ne sporim, ali kakve veze to ima sa inorodcima RI oslobođenim vojne obaveze?
Citat:Oдговор је врло једноставан. Војска се састоји (да користимо грађански ријечник, а не војну терминологију) од сталног дијела (професионални дио, они којима је војска основно занимање и регрута на одслужењу војног рока) и резерве. Регрути нису позивани на служење само ради војне обуке већ и да би држава увијек имало потребне снаге, које би могле у случају изненадног напада прихватити борбу и створити вријеме за извршење мобилизације и концентрацију мобилисаних јединиса. Такође, регрутске јединице су могле да послуже и као језгро за формирање новомобилисаних јединица.
Значи, ако је главна опасност пријетила са запада и главнина јединица је морала бити тамо или на мјестима комуникацијски повезаним (у то вријеме жељезница) са глаавним војиштем.
Ако већ није било потребе или могућности да сви служе војни рок, онда је пожељно да што више регрута буде из области ближе главном војишту.
Надам се да знаш шта су маршевске команде, а оне би могле да одраде обуку са војним обвезницима из унутрашњости у случају потребе.
С друге стране, ако већ можеш да бирааш кога ћеш регрутовати, онда настојиш да олакшаш себи посао. Изоставиш бројне малобројне народе, са својим посебним језицима (сумљам да је код тих народа у то вријеме познавање руског било на високом нивоу), а од којих се неки нису међусобно ни подносили (па и у совјетско вријеме су избјегвали да заједно стављају јермене и азере, осетине и ингуше).

Врло једноставно, ТО ЈЕ СА ВОЈНЕ СТРАНЕ НАЈРАЦИОНАЛНИЈЕ РИЈЕШЕЊЕ у датим околностима
.
Dobro i šta to mijenje kada je riječ o činjenici da su određeni inorodci u RI bili oslobođeni vojne obaveze?

Jednostavno rečeno - ja stvarno ne razumijem šta ti hoćeš meni da dokažeš sa svim ovim što si napisao?

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 774

apostata :: [b]Въ наст. время И. войска сохранились еще въ Россіи, Турціи и нѣк-рыхъ др. гос-твахъ. Въ Россіи къ И. войскамъ принадлежатъ: пост. милиціи Дагестанская и Кубанская и 2 войсков. части: Дагестан. кон. п. и Туркмен. кон. д-зіонъ. [/size]

Nakon ovoga, o tome šta je u to vrijeme shvatano pod pojmom neregularna vojska, ne da nema potrebe da se diskutuje, nego nema potrebe ni da se i jedna riječ o tome više napiše.

Помијешао си ирегуларну (нерегуларну) војску и инородачку војску.
apostata ::Dobro i šta to mijenje kada je riječ o činjenici da su određeni inorodci u RI bili oslobođeni vojne obaveze?

Jednostavno rečeno - ja stvarno ne razumijem šta ti hoćeš meni da dokažeš sa svim ovim što si napisao?

Неки инородци су у Русији били ослобођени служења војног рока из "техничких" разлога, а не због нркакве (расне, националне, вјерске) дискриминације.
То хоћу да кажем! Ziveli

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 401

lažni đoko ::apostata :: [b]Въ наст. время И. войска сохранились еще въ Россіи, Турціи и нѣк-рыхъ др. гос-твахъ. Въ Россіи къ И. войскамъ принадлежатъ: пост. милиціи Дагестанская и Кубанская и 2 войсков. части: Дагестан. кон. п. и Туркмен. кон. д-зіонъ. [/size]

Помијешао си ирегуларну (нерегуларну) војску и инородачку војску.

Shocked
Ma nemoj?

Jel' se gore u onom članku o neregularnim vojskama pominje kao neregularna jedinica npr. Туркмен. кон. д-зіонъ - to je Туркменский конный дивизион.
E a evo šta o njemu piše u knjizi Русская армия 1914-1918 гг. od Н. Корниш, А. Каращук:

Инородческая кавалерия комплектовалась добровольцами: Дагестанский туземный кавалерийский полк, Осетинский кавалерийский дивизион (половина полка) и Туркменский кавалерийский дивизион [56]. Первые два — из мусульманских племен Кавказа[57], последний — из племени текинцев — жителей Туркестана.

I u istoj knjizi ali na drugom mjestu:

НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЧАСТИ
1. Рядовой 5-го Латышского стрелкового полка, 1916-1917 гг.
2. Всадник, Туркменский конный дивизион [143], 1914—1915 гг.
3. Всадник «Дикой» дивизии, 1914—1917 гг.
4. Поручик Польских улан, 1917 г.

2. Это был двухэскадронный дивизион, набранный из добровольцев-мусульман туркменских племен Туркестана. Поверх регламентированной гимнастерки всадники носили желтый халат с оранжевыми полосами — их национальную одежду — и желтыми погонами. Шаровары были белые со светло-синей выпушкой или черные. Офицеры также носили черные фуражки с желтым околышем и выпушкой на тулье; шаровары — синие с желтым кантом. Рядовые и унтер-офицеры круглый год носили косматые, азиатского типа папахи из овечьей шерсти[144]. В качестве телохранителей генерала Корнилова в 1917г. текинцы сопровождали его повсюду.
http://hghltd.yandex.net/yandbtm?fmode=inject&.....mp;keyno=0

A ovo piše u čuvenom Энциклопедический словарь Ф.А. Брокгауза и И.А. Ефрона. — С.-Пб.: Брокгауз-Ефрон. 1890—1907.

Туркменский дивизион
— учрежден 1885 г. под названием "Т. милиция" в составе 300 рядов. всадников (фераджиев); комплектуется туземцами Закаспийской области, по добровольному желанию. В 1892 г. милиция переформирована в 2 сотни и названа Т. дивизионом.
http://www.vehi.net/brokgauz/all/103/103452.shtml

Jel' treba još ili je zaebancie bilo dosta .., nije valjda da ti baš nikada nemaš ništa pametnije da radiš?
Citat:Citat:Jednostavno rečeno - ja stvarno ne razumijem šta ti hoćeš meni da dokažeš sa svim ovim što si napisao?
Неки инородци су у Русији били ослобођени служења војног рока из "техничких" разлога, а не због нркакве (расне, националне, вјерске) дискриминације.

То хоћу да кажем! Ziveli

Nikad ja nisam ni rekao da je zbog nekakve
Citat:(расне, националне, вјерске) дискриминације.
ja sam rekao da je to učinjeno iz bezbjednosnih razloga

Evo šta piše kod Хаген фон, М. Пределы реформы: национализм и русская императорская армия в 1874-1917 годы// Отечественная история. 2004. №5. С.37-49.
u poglavlju Дискуссии и военные реформы накануне Великой войны:

В последние годы перед Первой мировой войной Военное министерство и МВД провели ряд совещаний, обсуждавших вопросы , связанные с освобождением от военной службы, с целью уменьшить число подобного рода изъятий{21}. Отчеты этих заседаний показывают, каким было отношение к этому вопросу политической и военной элиты. Споры по большей части касались сокращения льгот по семейному положению и образованию. Закон 23 июня 1912 г. был серьезным шагом к введению действительно всеобщей воинской повинности, но инерция и начавшаяся два года спустя война сделали его мертворожденным.

Другая серьезная дискуссия шла вокруг освобождения от воинской повинности различных национальных и этнических групп{22}. Отчетливее всего официальная позиция должна была раскрыться при ответе на ключевые вопросы : следует ли призывать национальные меньшинства на службу в специальные части, состоящие из представителей одной национальности, или же существующая практика их распределения среди различных военных частей и подразделений должна быть сохранена? Какие индивидуальные особенности малых народов (в частности, физические характеристики и уровень культурного развития) делали их более или менее годными к военной службе? Какие национальные группы с большей вероятностью будут верно служить самодержавию, а какие скорее всего будут представлять серьезный риск для безопасности?

Идея создания особы национальных частей была отклонена как «не соответствующая ни политическому, ни внутреннему положению России», поскольку «исторический опыт показал, что попытки формировать туземные части в пограничных областях вели к одному и тому же результату: как скоро национальный вопрос обострялся, части эти приходилось расформировывать».
(...)
Руководствуясь по большей части политическими мотивами и соображениями безопасности, межведомственные комиссии высказались против отмены их освобождения от службы{23}. К тому же было решено освободить от военной службы до 2.5 млн киргизов, поскольку они не знали русского языка. Должностные лица были убеждены, что три или четыре года службы в императорской армии не сделают из киргизов послушных солдат, но научат их обращаться с оружием и таким образом, возможно, пополнят ряды противников империи. Подобное же заключение было сделано относительно узбеков, таджиков и каракалпаков, так как предполагалось, что всем им недоставало «чувства общности русского Отечества».
http://hghltd.yandex.net/yandbtm?fmode=inject&.....mp;keyno=0

A slično ovome možeš naći na masu mjesta, evo šta npr. kaže (onaj od mene već pomenuti) Oskina u njegovoj Неизвестные трагедии Первой мировой. Пленные. Дезертиры. Беженцы, 2011:
Законопроект военного ведомства о призыве инородцев в Вооруженные силы в ноябре был отклонен Советом министров. Точно так ж, против призыва инородцев на военную службу выступило и Министерство внутренних дел. Здесь полагали, что планирующиеся выгоды от такого призыва будут неизбежно переломлены протестным движением в пределах Туркестанского военного округа (Средняя Азия и Казахстан), так как местное население никогда ранее на военную службу не призывалось.
http://www.k2x2.info/istorija/neizvestnye_tragedii.....ncy/p3.php

I đoko ja sada stvarno mislim da je dosta ovoga.

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

apostata ::
I đoko ja sada stvarno mislim da je dosta ovoga.


Vala baš Razz

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 774

apostata ::lažni đoko ::apostata :: [b]Въ наст. время И. войска сохранились еще въ Россіи, Турціи и нѣк-рыхъ др. гос-твахъ. Въ Россіи къ И. войскамъ принадлежатъ: пост. милиціи Дагестанская и Кубанская и 2 войсков. части: Дагестан. кон. п. и Туркмен. кон. д-зіонъ. [/size]

Помијешао си ирегуларну (нерегуларну) војску и инородачку војску.

Shocked
Ma nemoj?

Jel' se gore u onom članku o neregularnim vojskama pominje kao neregularna jedinica npr. Туркмен. кон. д-зіонъ - to je Туркменский конный дивизион.
E a evo šta o njemu piše u knjizi Русская армия 1914-1918 гг. od Н. Корниш, А. Каращук:

Инородческая кавалерия комплектовалась добровольцами: Дагестанский туземный кавалерийский полк, Осетинский кавалерийский дивизион (половина полка) и Туркменский кавалерийский дивизион [56]. Первые два — из мусульманских племен Кавказа[57], последний — из племени текинцев — жителей Туркестана.

I u istoj knjizi ali na drugom mjestu:

НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЧАСТИ
1. Рядовой 5-го Латышского стрелкового полка, 1916-1917 гг.
2. Всадник, Туркменский конный дивизион [143], 1914—1915 гг.
3. Всадник «Дикой» дивизии, 1914—1917 гг.
4. Поручик Польских улан, 1917 г.

Ако у пјешадијској дивизији има артиљеријски пук, опет та дивизија је пјешадијска, а не артиљеријска!
Црвеном сам означио нерегуларну јединицу, остале су регуларне!

ЂЕ нађе "поручика пољских улана"? Знаш ли шта је то?
apostata ::I đoko ja sada stvarno mislim da je dosta ovoga.
Када је војска у питању, ја сав веома темељан!
Ја се само трудим да посјетиоци форума добију потпуне информације о организацији војске, није ред да их дезинформишемо!

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 401

Napisano: 15 Feb 2014 21:44

lažni đoko ::apostata ::
I u istoj knjizi ali na drugom mjestu:

НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЧАСТИ
1. Рядовой 5-го Латышского стрелкового полка, 1916-1917 гг.


“Ваше Высокое Превосходительство,
Высоко чтимый государь, Николай Николаевич!

26 июля 1914 г. на историческом заседании Государственной Думы, я имел честь засвидетельствовать пред представителями народа и правительством великой России высокое патриотическое воодушевление всего латышского народа, как только были получены первые сообщения о коварных замыслах врага. Все же истинный патриотизм не может заключаться только в словах; с первых дней этой кровавой войны все латыши стремятся доказать это на деле и активно принять участие в борьбе за освобождение родины. События последних дней особенно укрепило в латышском народе его стремление, и чтобы это провести в жизнь, народные представители обратились ко мне с просьбой известить соответствующие учреждения о несгибаемом желании латышей участвовать в защите России от бесстыдного врага и сформировать в этих целях особые латышские боевые дружины из молодых латышских добровольцев по примеру польского легиона и армянских дружин; и просить военное правление о необходимой поддержке, чтобы это патриотическое предложение было реализовано (...).

Покорнейше прошу Ваше Высокое Превосходительство, если военное правление разрешит основывать латышские дружины, не отказать об этом сообщить мне и местным властям (...).

В ожидании Вашего благосклонного ответа, прошу принять заверения в моем глубоком уважении и преданности.

Член Государственной Думы Я. Я. Гольманис
Рига, 28 мая 1915 г.


Formirane su:
1-я Латышская стрелковая бригада:
1-й Латышский стрелковый Усть-Двинский полк
2-й Латышский стрелковый Рижский полк
3-й Латышский стрелковый Курземкий полк
4-й Латышский стрелковый Видземский полк

2-я Латышская стрелковая бригада:
5-й Латышский стрелковый Земгальский полк
6-й Латышский стрелковый Тукумский полк
7-й Латышский стрелковый Баускский полк
8-й Латышский стрелковый Валмиерский полк
lažni đoko ::apostata ::2. Всадник, Туркменский конный дивизион [143], 1914—1915 гг.
Ovo smo izgleda šućur Allahu dželešanuhu riješili.
lažni đoko ::apostata ::3. Всадник «Дикой» дивизии, 1914—1917 гг. Laughing
Pa nije valjda da stvarno misliš da je Кавказская туземная конная дивизия zvana Дикая regularna jedinica?
lažni đoko ::apostata ::4. Поручик Польских улан, 1917 г.
Пулавский легион (официально I Польский Легион, 739 Новоалександрийская Дружина — польское воинское формирование, созданное во время Первой мировой войны по инициативе Национального польского комитета, насчитывала ок. 1000 добровольцев; воевала в составе российской армии против немецких войск на Восточном фронте.
(...)
По мысли документа подписанного Николаем Николаевичем 17 ноября 1914, создаваемые подразделения имели добровольно-партизанский характер, и были предназначены для использования в разведывательных и диверсионных целях, действий группами в тылу и на коммуникациях неприятеля. Так как это не было регулярные части, то карьеру в них сделать было мало возможно.
(...)
Номинальным командиром был Витольд Горчинский, но командовать I Польским Легионом, названным Пулавским, был назначен 17 января 1915 года подполковник Антоний Теофилович Реутт, офицер армии. Принято также решение о создании II Легиона в Люблине, для которого ген. Свидзинский отобрал 4 февраля 1915 года 800 завербованных добровольцев, и о формировании двух эскадронов улан в Крампе и Ксаверинове у Мацеёвиц, где квартировало около 300 добровольцев.
(...)
В эскадроны кавалерии (уланов) направлялись добровольцы, которые прибыли с собственным седлом и упряжью. В их рядах в качестве рядовых улан были и мещане и интеллигенция, как, например, будущий командир (в 1939) 1-го полка Креховских уланов Ян Литевский и известный позднее тенор Салецкий.
lažni đoko ::Ако у пјешадијској дивизији има артиљеријски пук, опет та дивизија је пјешадијска, а не артиљеријска!
Црвеном сам означио нерегуларну јединицу, остале су регуларне!

Nije đoko - sve su neregularne ... i naravno sve su inorodačke.
lažni đoko ::ЂЕ нађе "поручика пољских улана"? Знаш ли шта је то?
Pa valjda poručnik.

Dopuna: 15 Feb 2014 21:50

Eutropije ::apostata ::
I đoko ja sada stvarno mislim da je dosta ovoga.


Vala baš Razz

Lako je tebi konzule zaebavt se.
Mr. Green

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 774

Napisano: 15 Feb 2014 22:33

Eutropije ::apostata ::
I đoko ja sada stvarno mislim da je dosta ovoga.


Vala baš Razz

Изгледа да си у прави!
Мислим да би смо требали почети од стројевих радњи у мјесту, наравно без оружја.
Нема смисла са неким ко не зна бројати до сто расправљати о диференцијалном и интегралном рачуну! GUZ - Glavom U Zid

Dopuna: 15 Feb 2014 22:47

apostata ::
“Ваше Высокое Превосходительство,
Высоко чтимый государь, Николай Николаевич!

26 июля 1914 г. на историческом заседании Государственной Думы, я имел честь засвидетельствовать пред представителями народа и правительством великой России высокое патриотическое воодушевление всего латышского народа, как только были получены первые сообщения о коварных замыслах врага. Все же истинный патриотизм не может заключаться только в словах; с первых дней этой кровавой войны все латыши стремятся доказать это на деле и активно принять участие в борьбе за освобождение родины. События последних дней особенно укрепило в латышском народе его стремление, и чтобы это провести в жизнь, народные представители обратились ко мне с просьбой известить соответствующие учреждения о несгибаемом желании латышей участвовать в защите России от бесстыдного врага и сформировать в этих целях особые латышские боевые дружины из молодых латышских добровольцев по примеру польского легиона и армянских дружин; и просить военное правление о необходимой поддержке, чтобы это патриотическое предложение было реализовано (...).

Покорнейше прошу Ваше Высокое Превосходительство, если военное правление разрешит основывать латышские дружины, не отказать об этом сообщить мне и местным властям (...).

В ожидании Вашего благосклонного ответа, прошу принять заверения в моем глубоком уважении и преданности.

Член Государственной Думы Я. Я. Гольманис
Рига, 28 мая 1915 г.


Formirane su:
1-я Латышская стрелковая бригада:
1-й Латышский стрелковый Усть-Двинский полк
2-й Латышский стрелковый Рижский полк
3-й Латышский стрелковый Курземкий полк
4-й Латышский стрелковый Видземский полк

2-я Латышская стрелковая бригада:
5-й Латышский стрелковый Земгальский полк
6-й Латышский стрелковый Тукумский полк
7-й Латышский стрелковый Баускский полк
8-й Латышский стрелковый Валмиерский полк

Па нигдје не пише да су то ирегуларне јединице!
apostata ::
lažni đoko ::apostata ::3. Всадник «Дикой» дивизии, 1914—1917 гг. Laughing
Pa nije valjda da stvarno misliš da je Кавказская туземная конная дивизия zvana Дикая regularna jedinica?

Сам си поставио списак ирегуларних јединица, на коме нема дивље дивизије.
apostata ::lažni đoko ::apostata ::4. Поручик Польских улан, 1917 г.
Пулавский легион (официально I Польский Легион, 739 Новоалександрийская Дружина — польское воинское формирование, созданное во время Первой мировой войны по инициативе Национального польского комитета, насчитывала ок. 1000 добровольцев; воевала в составе российской армии против немецких войск на Восточном фронте.
(...)
По мысли документа подписанного Николаем Николаевичем 17 ноября 1914, создаваемые подразделения имели добровольно-партизанский характер, и были предназначены для использования в разведывательных и диверсионных целях, действий группами в тылу и на коммуникациях неприятеля. Так как это не было регулярные части, то карьеру в них сделать было мало возможно.
(...)
Номинальным командиром был Витольд Горчинский, но командовать I Польским Легионом, названным Пулавским, был назначен 17 января 1915 года подполковник Антоний Теофилович Реутт, офицер армии. Принято также решение о создании II Легиона в Люблине, для которого ген. Свидзинский отобрал 4 февраля 1915 года 800 завербованных добровольцев, и о формировании двух эскадронов улан в Крампе и Ксаверинове у Мацеёвиц, где квартировало около 300 добровольцев.
(...)
В эскадроны кавалерии (уланов) направлялись добровольцы, которые прибыли с собственным седлом и упряжью. В их рядах в качестве рядовых улан были и мещане и интеллигенция, как, например, будущий командир (в 1939) 1-го полка Креховских уланов Ян Литевский и известный позднее тенор Салецкий.

Пољаци нису били ослобођени од служења војног рока! Тако, да и ако су формиране неке ирегуларне јединице од пољака, то је последица неповољног развоја ситуације на фронту.
apostata ::lažni đoko ::Ако у пјешадијској дивизији има артиљеријски пук, опет та дивизија је пјешадијска, а не артиљеријска!
Црвеном сам означио нерегуларну јединицу, остале су регуларне!

Nije đoko - sve su neregularne ... i naravno sve su inorodačke.

Сам себе демантујеш!
Поставио си цитат, гдје су децидно набројане ирегуларне јединице! И само је Туркестански коњички дивизион нерегуларна јединица. А и он се састојао од два ескадрона, што му по бројном стању дође око 1/3 пјешадијског батаљона.Па толико се у рату мобилише из једне мало веће мјесне заједнице! GUZ - Glavom U Zid
apostata ::lažni đoko ::ЂЕ нађе "поручика пољских улана"? Знаш ли шта је то?
Pa valjda poručnik.

ДА
Поручник је чин, а не јединица! GUZ - Glavom U Zid

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1434 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 9 sakrivenih i 1387 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Ageofloneliness, antonije64, Brana01, CikaKURE, cuculo, Dorcolac, draganca, Dukelander, dzoni19, Georgius, gmlale, janbo, kolle.the.kid, ladro, lord sir giga, Lošmi, Luka Blažević, Magistar78, Mcdado, mercedesamg, Metanoja, milimoj, Milometer, Misirac, Mixelotti, mocnijogurt, naki011, Nemanja.M, raptorsi, Srle993, Stanlio, Toper, Vlad000, Vlada1389, vladulns, yrraf, zlaya011