"Rekvijem za heroje: Najteža noć u Raketnim jedinicama PVO 1999-te"

5

"Rekvijem za heroje: Najteža noć u Raketnim jedinicama PVO 1999-te"

offline
  • Oscar  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 06 Maj 2010
  • Poruke: 796

^^



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 03 Jun 2016
  • Poruke: 1122

Kubovac ::@yu8nu



Pišem često kritički iako me neki ne razumeju. Lepo je što smo nabavili par migova i tako dalje. Ali naš jedini mogući protivnik je NATO. I nadam se da to novog sukoba sa njima nikada više neće doći. Ali svaka država koja vodi računa o svojim interesima, već bi nabavila savremene sisteme PVO i VOJIN i ne bi se mnogo osvrtala na "povike" sa zapada, istoka, juga ili ne znam ni ja odakle.
Rekao sam više puta. Prosto da mi je neko rekao po završetku rata 1999-te, da ćemo 2019. imati isto ono što smo imali i 1999-te samo u još manjem broju (samo par migonja više), ja bi mu rekao nešto što nije za forum....ali tako je....


PVO kao sredstvo odvračanja je onaj minimum, kog Srbija nema. I posle 20 godina. Optimalno je, da se pored adekvatne PVO razpolaže i sa raketnim jedinicama, koje su u stanju vratiti napad na aerodrome i ostale vojne ciljeve neprijatelja.



offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10259
  • Gde živiš: Banja Luka

Voja1978 ::Pa mozda cemo uskoro i da nabavimo po nesto novo i od pvo i od vojin. Naravno, jos je zec u sumi ali sada vec moze da se u nozdrvama oseti miris rostilja koji je spremljen za njega.
Nista lepse od optimizma. I sam sam optimista.
Ja ne sumnjam da se za novac moze kupiti sve. Sve moze sem domaceg znanja. I znanje se moze kupiti...znanje nekog Rusa, npr., al' on nije rodoljub odan otadzbini, vec placenik , a to je velika razlika.
Mene brine domaca pamet, tj. visoko obrazovani i visoko motivisani kadrovi koji su spremni dati zivot za otadzbinu. Mislim da ih u danasnjoj VS ima vrlo malo, za razliku od VJ '99.
Da napomenem. U JNA je vladalo opste misljenje da podoficir, ili oficir, koji radi na visokosofisticiranim uredjajima, stice kivalifikaciju za samostalan strucan rad na sredstvu nakon 10 - 12 godina intezivne obuke, vezbi i borbenih dezurstava, pod uslovom da je zainteresovan i da pokazuje licno angazovanje.
Nisam siguran da danasnja VS ima kadar i tempo obuke blizak onom iz JNA, ili VJ.

offline
  • yu8nu 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 29 Apr 2011
  • Poruke: 16
  • Gde živiš: KN03xh

Kako se sudbina , dva puta, poigrala sa 311. pukom. Danas je utorak 11. juna 2019. godine.

Utorak je bio i 11. februara 1992. godine, prohladan ali sunčani dan. Užurbano su se formirale kolone jedinica, jer je trebalo u 11,00 časova krenuti sa predislokacijom u rejon Prištine. Ljudstvo malobrojno, tehnike dosta, trebalo je što više borbene tehnike izvući u prvoj koloni. Svako ko je iole znao da vozi, uzeo je po nešto i sedao za upravljač. Malo njih je znalo da vozi guseničare. Ja se javio da vozim lanser u jednoj od baterija. Rekoše mi: Ovo je tvoj. U lanseru, na mestu gde sedi operator, pun i otvoren sanduk sa ručnim bombama, na mestu gde sedi komandir, automatska puška sa 5 okvira i metkom u cevi, ja na mestu vozača sa škorpionom, tri okvira municije i lanser.
Nas dvojica smo se neprekidno družili 16 sati, koliko je bilo potrebno da se samohodno izvrši marš iz rejona Skoplja, auto putem, pa preko Kumanova, Vranja, Gnjilana, Gračanice, Prištine, do aerodroma. Posle 5-6 sati vožnje, obloge su se toliko ugrejale da je kod svakog manevra bilo potrebno upotrebiti snagu sa obe ruke da bi skrenuo lanser levo ili desno. Posle 8 sati vožnje, buku i truckanje uopšte i neprimećuješ od bolova u rukama.
Negde posle ponoći, smo ušli u Gračanicu, spustila se neka gusta magla, ne vidi se više od desetak metara. Lanser ispred mene uopšte ne vidim, samo pratim tragove na asfaltu da vidim kuda su prošli guseničari.
A narod izašao na put, kao da je podne. Uzvikuju, mašu, aplaudiraju, radosni što smo došli, neki istrčavaju ispred vozila, nude hranu, sokove. Prosto, ne može čovek da poveruje.
U ranim jutarnjim satima smo stigli i parkirali se na pomoćnu pistu aerodorma.

Petak je bio 11. juna 1999. godine. 12,00 časova, selo Miloševo, kontrolna tačka na raskrsnici puta u selu. Čelo puka ju je prešlo tačno u 12,00 časova kako je i naređeno. Ostale jedinice su sve prošle preko te tačke u zadatim vremenima. To se razvuklo do 14,00 časova. Slična slika kao i onog utorka. Oružje pored svakog pripadnika. Ovoga puta nije nedostajalo ni vozača ni vojnika. Lanseri puni sa po tri člana posade.
Samo nema onog naroda koji nas je dočekao, mahao i aplaudirao. Mogao si samo da vidiš smrknuta lica koja su se raznim vozilima gurala i pokušavala da uđu u tu našu kolonu. I njima je Miloševo bila kontrolna tačka jer je sigurnije bilo putovati sa svojom vojskom. Kolona mešovita, iza lansera se pričljućio traktor sa prikolicom a iza njega 101-ica, pa opet lanser i tako u beskraj. Sve se to kretalo prema Srbiji. Tamo je bila sigurnost.
Sva moguća scenarija su mi prošla kroz glavu. U većini tih scenarija sam video sebe kako preko nišana puške gledam NATO vojnika koji je krenuo da me napadne. To sam priželjkivao i očekivao. Ova kolona u Miloševu mi nikad nije pala na pamet kao moguća opcija.

Danas je isto utorak, prošlo je 20 godina. Neko je rekao da vreme sve leči. Laže k’o pas. Vreme leči one srećne trenutke u životu i sećanja na njih blede. Ali vreme, tu 99. godinu uopšte nije izbledelo, čak šta više, pojačalo je emocije i sećanja na taj period.

Heroji puka, heroji tog vremena su devet pripadnika jedinice koji su dali svoje živote.
Heroji puka su jedanaest ranjenih pripadnika jedinice koji i dan danas žive kao invalidi.
A ostali ?
Ostali su samo radili svoj posao.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2232

@.......

Što se tiče 311. srp PVO Kub-M, mislim da je ta jedinica zaslužila da se o njoj barem više piše, ako ne i nešto više od toga. Jedinice ovog puka su od rane faze rata bili konstantno pod dnevno-noćnim udarima NATO avijacije, stalno osmatrani brojnim bespilotnim letelicama i ostalim izviđačkim sredstvima agresora, bombardovani svim i svačim od PRR, do kasetnih bombi, vođenih bombi i projektila, pa do granata sa i bez osiromašenog uranijuma. Pored toga, bili su stalno na oprezu i od terorističkih snaga OVK i od eventualnih "špijunskih elemenata". I pored toga, korišćenjem malih taktičkih inovacija, ali i velikim trudom, izraženim patriotizmom i samopregornim radom, uspeli su da izvrše 14 gađanja na NATO avijaciju, ispalivši pritom 25 raketa sistema Kub.
Kraj rata su dočekale u punom borbenom poretku sa matične 3 raketne baterije (zavisi od izvora do izvora) i pojačane sa još 2 raketne baterije 60. srp PVO iz Danilovgrada, spremne za nastavak borbenih dejstava, ali je politika potpisala kraj.
U borbama sa nadmoćnim agresorom, život je položilo 6 pripadnika Puka, a 11 je ranjeno....
Naravno, ovo ne umanjuje rad, trud, patriotizam i želju za uspešnim dejstvima svih naših raketnih baterija Kub, diviziona Neva i ostalih jedinica ARJ PVO i VJ u celini....

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2014
  • Poruke: 11

Moze li neko pojasnit ometanja Sta je najvise ometano sa cime i sa koliko efekta Ovo mi je slabo poznato jer sam vozac tenka(1,5 god JNA+4god VRS) a od PVA sam se druzio samo sa iglama,strijelama,bovovima i strasnim pragama pa mi je to slabije poznaro. Lijep pozdrav i hvala

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22295
  • Gde živiš: I ja se pitam...

yu8nu ::Kako se sudbina , dva puta, poigrala sa 311. pukom. Danas je utorak 11. juna 2019. godine.

Utorak je bio i 11. februara 1992. godine, prohladan ali sunčani dan. Užurbano su se formirale kolone jedinica, jer je trebalo u 11,00 časova krenuti sa predislokacijom u rejon Prištine. Ljudstvo malobrojno, tehnike dosta, trebalo je što više borbene tehnike izvući u prvoj koloni. Svako ko je iole znao da vozi, uzeo je po nešto i sedao za upravljač. Malo njih je znalo da vozi guseničare. Ja se javio da vozim lanser u jednoj od baterija. Rekoše mi: Ovo je tvoj. U lanseru, na mestu gde sedi operator, pun i otvoren sanduk sa ručnim bombama, na mestu gde sedi komandir, automatska puška sa 5 okvira i metkom u cevi, ja na mestu vozača sa škorpionom, tri okvira municije i lanser.
Nas dvojica smo se neprekidno družili 16 sati, koliko je bilo potrebno da se samohodno izvrši marš iz rejona Skoplja, auto putem, pa preko Kumanova, Vranja, Gnjilana, Gračanice, Prištine, do aerodroma. Posle 5-6 sati vožnje, obloge su se toliko ugrejale da je kod svakog manevra bilo potrebno upotrebiti snagu sa obe ruke da bi skrenuo lanser levo ili desno. Posle 8 sati vožnje, buku i truckanje uopšte i neprimećuješ od bolova u rukama.
Negde posle ponoći, smo ušli u Gračanicu, spustila se neka gusta magla, ne vidi se više od desetak metara. Lanser ispred mene uopšte ne vidim, samo pratim tragove na asfaltu da vidim kuda su prošli guseničari.
A narod izašao na put, kao da je podne. Uzvikuju, mašu, aplaudiraju, radosni što smo došli, neki istrčavaju ispred vozila, nude hranu, sokove. Prosto, ne može čovek da poveruje.
U ranim jutarnjim satima smo stigli i parkirali se na pomoćnu pistu aerodorma.

Petak je bio 11. juna 1999. godine. 12,00 časova, selo Miloševo, kontrolna tačka na raskrsnici puta u selu. Čelo puka ju je prešlo tačno u 12,00 časova kako je i naređeno. Ostale jedinice su sve prošle preko te tačke u zadatim vremenima. To se razvuklo do 14,00 časova. Slična slika kao i onog utorka. Oružje pored svakog pripadnika. Ovoga puta nije nedostajalo ni vozača ni vojnika. Lanseri puni sa po tri člana posade.
Samo nema onog naroda koji nas je dočekao, mahao i aplaudirao. Mogao si samo da vidiš smrknuta lica koja su se raznim vozilima gurala i pokušavala da uđu u tu našu kolonu. I njima je Miloševo bila kontrolna tačka jer je sigurnije bilo putovati sa svojom vojskom. Kolona mešovita, iza lansera se pričljućio traktor sa prikolicom a iza njega 101-ica, pa opet lanser i tako u beskraj. Sve se to kretalo prema Srbiji. Tamo je bila sigurnost.
Sva moguća scenarija su mi prošla kroz glavu. U većini tih scenarija sam video sebe kako preko nišana puške gledam NATO vojnika koji je krenuo da me napadne. To sam priželjkivao i očekivao. Ova kolona u Miloševu mi nikad nije pala na pamet kao moguća opcija.

Danas je isto utorak, prošlo je 20 godina. Neko je rekao da vreme sve leči. Laže k’o pas. Vreme leči one srećne trenutke u životu i sećanja na njih blede. Ali vreme, tu 99. godinu uopšte nije izbledelo, čak šta više, pojačalo je emocije i sećanja na taj period.

Heroji puka, heroji tog vremena su devet pripadnika jedinice koji su dali svoje živote.
Heroji puka su jedanaest ranjenih pripadnika jedinice koji i dan danas žive kao invalidi.
A ostali ?
Ostali su samo radili svoj posao.


Дубоко се клањам, до земље! До свете, српске земље!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 550 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 2 sakrivenih i 506 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4bobo, _Sale, A.R.Chafee.Jr., aramis s, babaroga, bato, bespilotni, Bloody, bobanrakidjic, BRATORIII, BSD, Cobi026, dekipg, goxin, GreenMan, hooraay, ikan, ivica976, lakiluciano, Marko Marković, MB120mm, miki69, Milan Kosić, milan.tatanac1, Mlav, nborovac, NenadG, Njemac, Novi, nuke92, pein, Pippi Langstrumpf, raketaš, shaja1, Sr.Stat., stefanmpurtic, vathra, Vlada1389, vlvl, Voja1978, wizzardone, yufighter