"Rekvijem za heroje: Najteža noć u Raketnim jedinicama PVO 1999-te"

4

"Rekvijem za heroje: Najteža noć u Raketnim jedinicama PVO 1999-te"

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10254
  • Gde živiš: Banja Luka

fantom_S ::Да, тај мод је генерал-пуковник Манојло Миловановић описивао кад се ВРС тукла са агресором. Имитатори радарског зрачења које је правио чини ми се Чајевец су постављани на положаје, па кад авион дође у зону дејства а ракета покупи сигнал имитатора сама се лансира док пилот извлачи авион и бјежи.
Imitatori radarskog zracenja su zaista odradjivali posao, ne samo u ovom modu.
Medjutim, ako agresor ne deluje "preventivno" protiv radarskim raketama, imitatori zahtevaju posadu od 1-2 coveka.
Naime, besmisleno je ukljuciti imitator zracenja i ostaviti ga da zraci nekoliko sati, ili dana na odabranom azimutu. I najgluplji Nato pilot ce skontati da se radi o laznom cilju. Mi smo, u svojoj zastiti polozaja, postavljali imitatore sa posadom koji su u odredjnim vremenskim intervalima i razlicitim azimutima zracili imitirajuci nisanski radar (za svaki dan razlicit raspored) . Posade su imale radio vezu i ako bi neko krenuo na njih, na vreme im je javljeno da se sklone u zaklon.
Drugi problem je pretstavljao izvor za napajanje imitatora zracenja. Ako nismo imali drugo resenje, uz imitator je isao i agregat od 7 KVA. Broj tako malih agregata je bio ogranicen, pa smo imitatore morali postavljati u blizini nekog niskonaponskog voda pod uslovom da je vod u funkciji, jer su restrikcije struje za javnu potrosnju bile svakodnevne i dugotrajne.
Iz tih razloga upucen je zahtev proizvodjacu da uz imitator isporuci i pretvarac napona kako bi se mogao napajati iz baterije veceg kapaciteta. Dokle je stigao taj zahtev, ne znam, jer je ubrzo rat s Nato-om okoncan.
Uzgred, imitatore je proizvodio VZ Kosmos.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2200

@...........

Evo pisao sam ranije o upotrebi IRZ za vreme rata 1999-te, mislim da je najbolji prikaz u jedinicama sistema Neva, a tu se i najviše koristio zbog "poklapanja" frekvencija rada....

Obmanjivanje kao način borbe RJ PVO

Takođe, kod jedinica sistema Neva, posadu odeljenja IRZ najčešće su činili jedan do dva vojnika-vozača i jedan podoficir kao komandir odeljenja....

Evo i jedne slike šeme korišćenja IRZ u raketnim jedinicama sa sistemom Neva:



offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1275

Kubovac, to kako ti kažeš prevetntivno lansiranje koje se potvrđuje kao takvo u opisu da je do pogotka došlo posle 7 sekundi, što je ipak nemoguće praktično, je po svojoj prilici bio mod sa fiskiranom fekvencijom i to fiskiranom za onu na osmatračkom Kuba, ne nišanskog.
Čelni je bio u najmanju ruku SEAD tim, njega je podržavao sa veće daljine neki ELINT avion, ne mora EC-135 dovoljno je i EA-6, a možda je ovaj drugi bio iz same grupe i na prvo zasecanje rada osmatračkog po glavnom snopu, prosleđivao SAEAD timu pribbližne koordinate, ako ništa drugo dobijali su koliko toliko dobar pravac, i onda su oni brzo lansirali te rakete.
Tako lansirane one ne mogu da uhvate galvni snop tako dobro, i fulaju ako se osmtrački ugasi dosta, ali zato hvataju bočne lepeze, ali do njih moraju da neko vreme putuju jer su ispaljene sa veće daljine, pa ako se radar isključi verovatnoća promašaja raste hiperbolički.
HARM je relativno neprecizna raketa u poređenju sa današnjim standardima vazd. ubojnih sredstava i zato je i bio veliki broj promašaja.
Druge rakete iz kasnijeg dejstva, koje su nosili su bile za samoodbranu ali verovatno sa *suženo podešenim* tragačima na oba Kubova radara i kao takve su u rejonu lansiranja već bile *unutar bočne lepeze osmatračkog Kuba* što je i dovelo do brzog pogotka i to ne zbog 7 sekundi zračenja nišanskog nego zbog toga što su prvo uhvatili bočnu lepezu osmatračkog nešto ranije.

Relativna *bliskost*, akvizivcionog Kuba i njegovog nišanaca je ono što je ljudima na Kubovima bio vrlo vleiki problem jer u tim bliskim opsezima HARM-vi lakše rade, prednost kod Nevaša je bila što su radari za akviziciju bili teži ciljevi sa svojim dalekim bandovima u odnosu na nišance, naravno ko je imao metraša ili bar P-15 koji je već bio izložen al ne toliko opasno kao Kub.
Meni je interesantno da su Žirafe tako dobro prolazile relativno a imaju radno polje skoro kao i Kubovo, ali je tu onda dolazilo do toga da imaju drugačiju snagu i manje bočne lepeze i drugu taktičku upotrebu pa ih je to manje izlagalo.

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10254
  • Gde živiš: Banja Luka

@...

Nadam se da mi @Kubovac nece zameriti sto mu temu opterecujem dogadjajima iz VRS, al' zelim vam ispricati jednu anegdotu u vezi imitatora radarskog zracenja.
U prethodnom post-u sam naglasio da je napajanje imitatora bio ozbiljan problem, jer smo obmanjivanje agresora zamislili sa sto vecim brojem imitatora, tako da ih totalno dovedemo u zabludu.
Kad su imitatori postali aktuelni, neke smo postavili u blizini RP, a za neke nismo znali kako da resimo napajanje.
Posto je k-dir jedinice bio invetivan, predlozi mi da odemo u G. Podgradce (naselje ispod severne padine Kozare), pronadjemo preds. lokalne samouprave i zatrazimo informaciju koji objekat u naselju stalno ima struju (bez restrikcije).
Kad smo dosli do njega, covek se iznenadio i vidno obradovao (dosla mu vojna delegacija i trazi pomoc) Smile
Kad smo pitali za objekat bez restrikcije struje, odmah je rekao: "Pilana radi u dve smene, uvek imaju struju, a imaju i agregat ako negde zapne.
Pozvao je direktora pilane da dodje na vazan sastanak s vojskom, pojavise se tu jos neki ljudi, na stolu odjednom domaca rakija, prsut, domaci sir, domaci hleb...
Kad je direktor pilane dosao, uljudno pita: Ljudi, kako vam mogu pomoci?
K-dir mu objasnjava da u blizini pilane nameravamo postaviti neki uredjaj koji ce biti upotrebljen protiv Nato-a kad nadlete to podrucje, pa nam je potrebna struja za njegov rad.
Direktor odusevljeno: Ma, nikakav problem. Ako treba, ispraznicu kancelariju, pa ga tu smestite da ne kisne.
Vidim ja da covek ne razume o cemu se radi, pa sam mu pojasnio.
"Nije to tako bezazlen uredjaj. Njegov zadatak bi bio da navuce one rakete na sebe koje Nato avijacija ispali na nas."
Covek proguta knedlu, probledi i rece: Ljudi, ako treba ubite me vi odmah. Ako oni moji radnici saznaju da sam im taj "magnet" stavio u pilanu, prvo ce mi odrati kozu, pa onda ubiti.
Naglo je presto govoriti, piti i jesti do kraja "satanka" Smile
Dalje objasnjenje da "magnet" ne bi bio u krugu pilane, vec nekoliko stotina metara od ograde, postalo je besmisleno.

Naravno, mi smo odustali od te ideje.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2200

@ cezar35

Ma samo napred....ja to sve tumačim kao neki doprinos temi, jer su ovi razgovori o tome kako se moglo bar koliko toliko parirati tim "čudima" s kojima su nas tražili, nišanili i gađali "s neba"...

@ Oluj2.1

NATO se definitivno veoma dobro "spremio" za Kub. Dobili su po nosu u RS par godina ranije i sada nisu hteli ništa da prepuste slučaju.
Leteli su gotovo uvek sa SEAD pratnjom, tu su bili i silni AWACSi i druge izviđačke pilotirane i bespilotne letelice i sateliti (gen. Smiljanić ovu operaciju NATO naziva "vazdušno-kosmičkom operacijom"), zatim brojni i snažni avioni ometači, plus što je većina aviona bila opremljena ili sa PRR ili sa radarskim ometačima AN/ALE-50 posebno projektovanih za sistem Kub.

Ugušili su centralizovani sistem K-1 do gotovo potpune neupotrebljivosti i onda su baterije bile prinuđene na autonomni rad, iako se u našim stručnim publikacijama to naziva "planšetni rad", ali za mene je sve to gde RStON mora pronaći cilj svojim osmatračem bez obzira na približno "usmeravanje" od strane Mečke ili drugog OAR-a, autonomni rad.
Jedino rešenje je bilo nekako naći načine za uspostavljanje sistema K-1 ili u radu sa TOV (televizijski optički vizir) ali to je moguće samo danju.

Što se tiče uspostavljanje sistema K-1, imao sam prilike da se sretnem sa @sambukm4 na druženju bivših pripadnika nekadašnjeg 60. srp PVO Kub-M u Domu Vazduhoplovstva u Zemunu pre 2-3 godine i čovek mi je ukratko objasnio da je Mečka bila gotovo neupotrebljiva za K-1 jer su je "gušili" sa svih strana i sa neba i sa zemlje. Onda je on pokušao jedne noći da uveže K-1 sa OAR P-12 i UKUV-om i uspeo u tome. Sistem je uspostavljen i radio je te noći. Ipak, već sledeće noći počinju ometanja OAR-a P-12. Tada se došlo na ideju da se uvežu 2 UKUV-a. Jedan UKUV bi bio pretpostavljeni UKUV koji bi preko "specijalne žične" PTT veze primao podatke o ciljevima u VaP-u od više radara i onda ih prosleđivao isto preko "specijalne žične" PTT veze UKUVU-u 240. srp PVO iz Novog Sada. U tom smislu je krajem maja 1999-te godine, od našeg 60. srp PVO izuzet UKUV i pridodat 240. srp PVO u Novom Sadu da se ovaj sistem počne uvezivati. Koliko sam ga shvatio, sistem je bio uvezan par dana pre kraja rata, ali eto, potpisan je sporazum i nije se stiglo ovo primeniti u praksi.

Drugi pristup je bio u reonu Kosova i Metohije gde su avioni NATO još od prvih dana aprila počeli letenje i danju i onda se počelo sa radom uz korišćenje TOV-a umesto osmatračkog radara radi pretraživanja.
Ovakav metod se najčešće koristi protiv lebdećih helikoptera ili niskoletećih ciljeva (NLC) ali sada su baterije bile primorane da gađaju manevrišuće NATO lovce i jurišnike i na srednjim visinama što je donekle snižavalo verovatnoću uništenja ali je ipak bilo unekoliko delotvorno, a ovo nije bilo striktno predviđeno Pravilom gađanja za sistem Kub, pa se slobodno može reći da je ovo "naša taktička modifikacija". Većina gađanja ciljeva u VaP-u na Kosovu je bila korišćenjem TOV-a, a i u reonu Niša je korišćen ovaj metod nešto češće.
U ovom načinu rada, pretraživanje VaP-a se vrši pasivno putem TOV-a, tako što se upravljačkom palicom okreće i vrši pretraživanje. TOV je spregnut sa nišanskim radarom. Kada se cilj uoči na TOV-u, uključuje se na RStON-u "Režim II" i komanda "Zahvat u vazduhu" koja se onda sa SLO (njegovog Analognog komandnog računara) dalje prenosi na raketu, a u RGS-u rakete se uključuje komanda "Zabrana zahvata". U SLO, tj. njegovom bloku lansiranja, skida se blokiranje, koje bi u normalnom režimu zahvatilo cilj sa RGS rakete. Praktično to omogućava silazak rakete, ali samo po signalu iz RGS, ne iz SLO, a ova ga izveštava da je cilj njome KAO zahvaćen i da ga automatski prati. Na nišanski radar RStON-a, sa SLO daje se komanda "Gotovost Rakete za lansiranje" iako RGS nije faktički zahvatila cilj. Tada, po komandi "Lansiranje", sa RStON-a ili SLO, raketa silazi sa SLO, antena RGS usmerena je u pravcu cilja, a RGS je pripremljena za pretraživanje i zahvat-hvatanje cilja.
U ovom trenutku ( ili čak cca 3 sekunde kasnije) je operator na nišanskom radaru uključio predajnik osvetljenja, dok nišanski radar za praćenje cilja ostaje isključen jer se praćenje cilja vrši putem TOV-a tako što operator upravljačkm palicom drži cilj u preseku krsta končića i to prati na TV monitoru u kabini RStON-a.
Posle 4,5 sekunde od trenutka lansiranja, u RGS rakete se ukida komanda "Zabrana Zahvata" i ona počinje da leti do "Dalje zone uništenja" i stvarno traži cilj po frekvenciji, hvata ga i obezbeđuje navođenje raketa na njega. Pri gađanju cilja u "Bližoj zoni uništenja" RGS ukida komandu "Zabrana Zahvata" ali 3 sekunde posle silaska rakete sa SLO, kada pouzdano zahvata cilj u vazduhu.
Ovaj režim je, kao što rekoh, pouzdaniji za NLC. Budući da su mogućnosti za ponovno gađanje cilja ograničene, u ovom režimu NLC-a, za gadjanje pojedinačnog cilja, po Pravilu se odredjuju 2 rakete sa ukupno verovatnoćom unistenja od 0,9, i sa više raketa se ono realno može još poboljšati.

Ovo je do sada najobimniji opis tog načina rada sa TOV-om i izvinjavam se ako je prekomplikovan. Ako treba mogu pokušati i jednostavnije u onim delovima koji su vam nedovoljno jasni, ali ne zamerite i shvatite da je ovo čitavo jedno poglavlje u Pravilu gađanja, a ja sam ga "zbombao" u jedan post ovde.... Smile

Inače ovakav način rada, sa TOV-om je doprineo povećanju broja gađanja i umanjio gubitke u pogođenim RStON-ima i poboljšao i produžio vreme preživljavanja baterija.

offline
  • yu8nu 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 29 Apr 2011
  • Poruke: 16
  • Gde živiš: KN03xh

Sredinom 80-tih godina, u širem rejonu Zadra je izvedena pokazna vežba po diplomskom radu jednog pukovnika koji je polagao za generala. Tema je bila: PVO u uslovima ometanja.
Sva raspoloživa tehnika EI i PED u bivšoj JNA je učestvovala na vežbi. Tada sam se prvi put sreo sa takvim sistemima i imao priliku da vidim sa čime smo mi u tom momentu raspolagali a i da vidim efekte ometanja. Sistem K-1 je ometan bez većih poteškoća. Na jednoj analizi, uoči same vežbe, je to i konstatovano. Da bi KUB mogao da radi u sistemu K-1, u 22,00 časa je naređeno da se 2 raketne baterije spoje žičnom vezom. U 05,00 ujutru je to i realizovano ( blizu 40 km žice ). Zaključci sa te vežbe su podeljeni jedinicama.
Pripadnici 311. puka su te zaključke implementirali u plan obuke starešina i uvežbavali različite postupke u pojedinim situacijama. Do kraja 80-tih su prorađene sve mnoguće varijante a najviše na školsko trenažnim gađanjima i uvežbavanjima u praćenju ciljeva.

Na jednom takvom uvežbavanju, jedna baterija je bila udaljena od aerodroma oko 17 km i to tačno po produženoj liniji piste. Avioni koji su poletali sa aerodroma, hvatali su visinu i preletali pravo preko baterije u parametru +/- 3 km.
Jedno brdo je bilo kao prepreka prema aerodromu na daljini oko 12 km.
Kada bi jedinica dobila uzbunu, prešla u borbeni rad, dok je čekao cilj sa KM puka, komandir radara je uvežbavao vojnike operatore u hvatanju i praćenju ciljeva TOV-om. Jednostavno bi ručno okrenuo nišanski radar u pravcu tog brda i kako bi koji avion preleteo to brdo, operator bi ga hvatao na TOV-u i pratio do parametra. I tako više puta.
Posle nekog vremena, komandir je skupio starešine i objasnio da će sutra da sve to probaju ali sa prenosom podataka na SLO i raketu, da se vidi hoće li školska raketa dati gotovnost.
Suština je da radar lanseru treba da da tri podatka: azimut, ugao mesta i daljinu.
Azimut i ugao mesta su išli preko TOV-a dok je komandir radara ručno pomerao marker daljine procenjujući vizuelno na kojoj daljini se nalazi cilj.
Kada su sutra probali u prvom naletu nije išlo ali je u drugom sve to prošlo bez uključenja nišanskog radara. Predajnik osvetlenja je uključivan na 8 do 10 km od cilja i raketa je davala gotovost ( mogla je da se lansira u stvarnoj situaciji ).

Na jednom od takvih uvežbavanja, tih godina, rešeno je da se diplomira na radu u sistemu K-1. Raspored jedinica i KM puka je bio sužen ( sve raketne baterije su bile optički vidljive sa KM puka. Daje se uzbuna, pali radar, kreće se sa radom ali sa isključenim osmatračkim radarom. Antena radara stoji, ne okreće se, a šef sa KM puka dvogledom proverava dali neko zabušava. I kreću ciljevi po K-1 direktno na nišanski radar bez osmatrača. U početku malo kilavo ali kako koji cilj sve bolje i bolje.

Završni nivo je bio da se cilj da sistemom K-1 bez uključivanja nišanskog radara sa preuzimanjem praćenja sa TOV-om.

KUB je zahtevan sistem. U tom lancu je bitna svaka karika. Trebalo je uraditi određen broj radnji u toku posedanja položaja i pripreme za dejstvo. Dovoljno je da jedan napravi grešku i uvede pogrešan podatak i sistem nije radio.
Drugi deo se odnosi na sam borbeni rad. I tu, ako neko pogreši raketa neće da poleti.
Treći deo : sve to uraditi u borbenim dejstvima. Isto je bilo dovoljno da jedan u tom lancu zakaže.
U međuvremenu, sastav ljudstva iz tog vremena se promenio, došli neki novi klinci. Nekoliko pojedinaca, koji su ostali, nisu zaboravili uvežbavanja krajem 80-tih godina.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1275

Lepo ali neprimenljivo kada je Mečka podavljena.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2200

@yu8nu

Odličan tekst i nadam se da ćeš se češće javljati i pisati!
Ovo jeste obuka za način rada sistema Kub u uslovima snažnog elektronskog ometanja.

Problemi su tu ipak višestruki i samo ću kratko reći:

- nakon raspada Juge prekinuto školovanje novih kadrova podoficira za sistem Kub (i Neva), što je, uz odlazak određenog broja kadrova, izazvalo značajan manjak tog starešinskog kadra
- organizovano jednogodišnje školovanje za podoficire sistema Kub (i Neva) ali tek od 1996. godine, uz jednu klasu iz 1995. koja je školovana za druge sisteme ARJ PVO pa naknadno dodatno preobučena za Kub
- nedovoljno stručnih kadrova za provođenje obuke, premalo vremena, finansija i drugih tehničkih objektivnih ali i subjektivnih razloga iz koga ova obuka za rad u uslovima elektronskog ometanja nije vršena u periodu od raspada SFRJ do sukoba 99-te
- nažalost uspešno "davljenje" Mečke (kako je to @Oluj slikovito rekao) dovelo je do faktičke blokade rada sistema K-1M
- uspešno ometanje radio veza onemogućilo je rad u K-1M putem radio-veza i zahtevalo rad sa žicom što je sigurniji način, ali i komplikovaniji iz više razloga, od kojih neki deluju potpuno banalno (krave ili koze/ovce pregrizu kablove, traktori i ostala polj. mašinerija pokidaju iste itd, ovo se dešavalo i govorim iz ličnog iskustva), ovakav način rada faktički je onemogućavao baterije da vrše zasedna dejstva u sistemu K-1 jer se nisu mogla mnogo udaljavati od komandnog mesta Puka (zbog žice), pa su baterije izdvajane u zasedna dejstva u samostalan, autonoman rad sa P-15 kao izvorom informacija.
- rad u K-1M preko TOV-a je rad koji je moguć samo danju, a čak i tada kada su povoljni meteo uslovi. Dakle, noću ovakav rad nije bio moguć, a NATO pakt je veći deo rata leteo uglavnom noću, tek u drugoj polovini ili možda i drugoj trećini rata sve češće i danju. Izuzetak je KiM gde su NATO avioni već u ranijim fazama počeli i letove danju, pa je zato češće korišćen TOV, ali bez K-1 iz već navedenih razloga. Inače, na Kosovu je funkcionisao 311. srp PVO, upravo taj koji je bio nosilac tih vežbi za rad u uslovima elektronskog ometanja sredinom 80-tih i možda je i to jedan od razloga što su baterije tog Puka sasvim dobro koristile rad sa TOV-om..

Dakle, bilo je to dosta razloga, objektivnih i subjektivnih zašto je rad u uslovima elektronskog ometanja bio skromno primenjivan. Ipak i bez toga, baterije su uspevale da dejstvuju i sačuvano je 2/3 baterija nakon čak 78 dana rata, što je po meni izuzetna stvar, uzimajući u obzir na primer iskustva iz Iraka.
Kub sistem je na dan završetka rata imao 13 baterija spremnih za nastavak rata, dakle mi nismo "pobeđeni", potpisan je mir i prestao je rat. Ali ja sam više puta govorio i pisao, da smo mi "kubovci" iako pod stresom i strahom koji smo osećali bili spremni i za "drugu rundu"....
Mislim da smo uspeli, zajedno sa drugim jedinicama ARJ PVO da značajno pomognemo u očuvanju naših kopnenih borbenih kapaciteta, o čemu svedoči veoma mali broj pogođenih i uništenih tenkova, artiljerijsko-raketnih oruđa z-z i ostale oklopne i artiljerijske tehnike.

Čini mi se da je problem bio u nemogućnosti celog sistema PVO da na adekvatan način spreči rušenje civilne infrastrukture, mostova, rafinerija, fabrika, nadvožnjaka i drugih sistema čije uništenje bi Srbiju vratilo gotovo u predindustrijsko doba.....

Pišem često kritički iako me neki ne razumeju. Lepo je što smo nabavili par migova i tako dalje. Ali naš jedini mogući protivnik je NATO. I nadam se da to novog sukoba sa njima nikada više neće doći. Ali svaka država koja vodi računa o svojim interesima, već bi nabavila savremene sisteme PVO i VOJIN i ne bi se mnogo osvrtala na "povike" sa zapada, istoka, juga ili ne znam ni ja odakle.
Rekao sam više puta. Prosto da mi je neko rekao po završetku rata 1999-te, da ćemo 2019. imati isto ono što smo imali i 1999-te samo u još manjem broju (samo par migonja više), ja bi mu rekao nešto što nije za forum....ali tako je....

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2200
  • Gde živiš: Beograd

Pa mozda cemo uskoro i da nabavimo po nesto novo i od pvo i od vojin. Naravno, jos je zec u sumi ali sada vec moze da se u nozdrvama oseti miris rostilja koji je spremljen za njega.

online
  • Pridružio: 10 Feb 2010
  • Poruke: 3360

Kubovac ::Čini mi se da je problem bio u nemogućnosti celog sistema PVO da na adekvatan način spreči rušenje civilne infrastrukture, mostova, rafinerija, fabrika, nadvožnjaka i drugih sistema čije uništenje bi Srbiju vratilo gotovo u predindustrijsko doba.....

Koja drzava bi to mogla protiv NATO, nijedna. Mozda Rusija i Kina.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 513 korisnika na forumu :: 23 registrovanih, 3 sakrivenih i 487 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aljosa7, amstel, Apok, d.arsenal321, dane007, Ehinacea, Eyes Wide Shut, Filip Ilic, Gama, Ivan Gajic, Kožedub, Metanoja, milijarder, Mixelotti, Mugy, Raptor1, sasa76, sekretar, smilicstefan, srecko81, Srki94, wolf431, yrraf