Stvaraoci koji su voleli oružje i učestvovali u ratovima i revolucijama

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puškin...

Fatalni dvoboj..



Izvor: -101 heroj svetske istorije-, Montefjore

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs

Citat:Млади доктор наука, хемичар и професор Универзитета у Лозани, први пут долази у Србију 1914. године, на позив актуелне владе, како би истраживао злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске, почињене над цивилним становништвом почетком Великог рата.
На ову тему написао је многе књиге и радове, а често је слао и извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газетте. Тако је као цењени и признати криминолог извештавао свет о положају српског народа и тако кварио пропагандну слику Немаца и Аустријанаца о Србима као дивљачком народу.

„Швајцарски добровољац српске војске“, како је себе називао, период од 1914. – 1918. године проводи на фронтовима са српском војском. Раме уз раме са војницима Моравске дивизије прешао је Албанију, а затим учествовао и у пробоју Солунског фронта, не би ли 1. новембра 1918. године умарширао у ослобођени Београд. Тада угледни и богати професор Универзитета у Лозани, даје оставку на том положају и остаје да живи у Србији.
Умро је 8. августа 1929. године, у расправи са бившим министром Капетановићем, управо једним од оних високих функционера о којима је и писао. Сахрањен је на Топчидеру, али је тестаментом своје срце завештао Кајмакчалану, да тамо почива уз његове саборце. Бугари су, према историјским списима украли његово срце у Другом светском рату.

https://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/Znameniti.....l#p1944671

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Albert Ajnštajn

-...Nacistička stranka 1931. Godine, napala je Ajnštajna i njegovu –jevrejsku fiziku-. Sledeće godine je napustio Nemaku zauvek, shvativši da mu je život u opasnosti. Naselio se u Americi, na Univerzitetu Prinston. Njegovo mirotvorstvo koje ga je vodilo ka otvorenom pritivljenju Drugom svetskom ratu slabilo je suočeno sa nacističkim nasiljem. Podržao je naoružavanje protiv Hitlera i 1939. godine je napisao poismo predsedniku Frenku Ruzveltu u kome je naglasio opasnost od nacističke atomske bomboe.
Ovo je ubrzalo saveznike da sarađuju na projektu –Menhetn- da bi i sami napravili atomsku bombu. Kad se drugi svetski rat završio 1945, razaranjem Hirošime i Nagasakija, Ajnštajn se oštro i javno usprotivio daljem nuklearnom razvoju i pozvao na međunarodno ograničavanje.
Čak ga je nadgledao FBI zbog njegovih mirotvoračkih pogleda. ...-

Projekat -Menhetn-
https://sh.wikipedia.org/wiki/Projekat_Manhattan

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gernika /jedno od Pikasovih najpoznatijih dela/

Slika sa antiratnom porukom...



-Stvoreno je posle bombardovanja španskog grada istog imena 1937. godine.
Slikarsko platno predstavlja sliku ratne apokaliipse. Delo je sećanje na bespomoćne ljude ubijene u ovoj akciji za vremene građanskog rata /1936.-1939/ godine i upozorenje na strahote koje donosi rat.
Pikaso je radeći na svojoj velikoj slici u Parizu, odlučio da joj promeni naziv kako bi odao poštu užasnoj sudbini grada.-
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%BE%D0%BC%.....0%BA%D0%B5
-Pikaso se toliko razbesneo na Frankov režim da nije dozvolio da se slika prenese u Španiju sve dok je diktator živ. Konačno 1981. godine, se prebacila u Španiju...˝

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fridrih Šiler

-Nemački pisac i pesnik, bio je i vojni hirurg-studirao je prava i medicinu, u Študgartu je postao vojni doktor. Bio je hapšen zbog svojih revolucionarnih poruka u dramama.-

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Слика која је била инспирација Пикасу да наслика Гарнику која је јуче споменута..

Франциско Гоја-3. мај


-Слика шпанског сликара Франциска Гоје насликана 1814. која се налази у музеју Прадо у Мадриду. На овој слици Гоја је покушао да обележи шпански отпор Наполеоновим војскама током окупације 1808. у Шпанском рату за независност. Садржај слике, презентација и емоционална сила обезбеђују статус револуционарне, архетипске слике ужаса рата.
Трећи мај 1808. је „прва слика која се може назвати револуционарном у сваком смислу те речи..-



Едуар Мане

-Манеов одговор на савремени живот обухватио је радове посвећене рату, на теме које се могу сматрати тумачењима жанра „историје сликарства“. Прво такво дело била је Битка код Чербурга и Алабаме (1864), морски окршај познат под називом Битка за Чербург из америчког грађанског рата која се одиграла крај француске обале, а вероватно је уметник томе сведочио.

Следећа је била занимљивост француске интервенције у Мексику; од 1867. до 1869. Мане је насликао три верзије погубљења цара Максимилијана, догађај који је изазвао забринутост у вези са француском спољном и унутрашњом политиком.[9] Неколико верзија Погубљења спадају међу највеће Манеове слике, што сугерише да је тема била она коју је сликар сматрао најважнијом. Његова тема је погубљење мексичке ватрене јединице хабзбуршког цара коју је поставио Наполеон Трећи. Ни слике, ни литографија предмета нису смеле бити приказане у Француској. Као оптужница за формализовано клање, слике се осврћу на Гоју, и предвиђају Пикасову Гернику.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rat - transfuzija i rekonstruktivna hirurgija

Citat:-Prvu transfuziju obavio srpski lekar

"Ako govorimo o modernoj transfuziji, bilo svetskoj ili domaćoj, ona potiče iz Prvog svetskog rata, do tada su svi pokušaji bili neuspešni. Prvi čovek koji primenjuje transfuziju je naš lekar Nikola Krstić, naravno na Solunskom frontu, dajući krv našem vojniku" objašnjava primarijus Miloje Anđelić, specijalista transfuzione medicine.

Šta je otkriveno na Solunskom frontu?

Transfuzije su bile direktne, iz vene u venu bez prečišćavanja. Nije se znalo ni koliko se krvi uzima, a ni koja je količina dovoljna. Ipak i tako nesavršene, transfuzije su bile veoma značajne, jer je upravo na Solunskom frontu rođena teorija o nasleđivanju krvnih grupa. Postavio je imunolog Ludvig HiršFald, koji je bio dobrovoljac u srpskoj vojsci.

"Primetio je da kod različitih naroda nisu zastupljene iste krvne grupe kao kod nekih drugih. Znači, prva frekfenca potiče od njega, i to baš sa Solunskog fronta, jer je tu bilo vojnika iz raznih zemalja. To mu je bio dobar izvor za ispitivanje," zaključuje Anđelić.

Nova vrsta naoružanja, surovi vremenski uslovi i veliki mrazevi, nanosili su teške telesne povrede vojnicima, što je ubrzalo razvoj rekonstruktivne hirurgije. Prema mišljenju načelnika VMA, Brigadnog generala prof. dr Marijana Novakovića, za vreme Velikog rata su se primenjivale konzervativne metode.

"Na žalost, mnogo veća hirurška procedura je bila takozvana, amputaciona hirurgija. Pokušavalo se raznim napravama u smislu olakšavanja i smanjivanja bola ranjenicima, tim zastarelim vidovima štaka, imobilizacionim materijalima i ostalim..."-


Dr Nikola Krstić (1878- 1947)

Dr Nikola Krstić, srpski transfuziolog, hirurg, rendgenolog, је bio učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je jedan od hirurga u čuvenoj bolnici u Dragomancima, zajedno sa dr Vojislavom Subotićem, dr Mihajlom Petrovićem, i dr Leonom Konom.
Na međusavezničkim hirurškim sastancima, isticao se zrelošću prilikom diskusija o najrazličitijim hirurškim problemima. Među savezničkim lekarima retki su bili višestruki specijalisti kakav je bio dr Nikola Krstić.
Godine 1915., dr Krstić je s dr Ludvikom Hiršfeldom dao prvu transfuziju sveže krvi jednom ranjenom vojniku, a godinu dana kasnije i transfuziju konzervisane krvi.
Tako je pored tri specijalnosti, hirurgije, ortopedije i rendgenologije dr Krstić u tom periodu bio i transfuziolog.
Tokom Drugog svetskog rata dr Nikola Krstić nije napuštao Beograd. Neumorno je radio na svom odeljenju senatorijuma Vračar. Svoja lična sredstva uložio je u izgradnju nove bolnice koja je priznata za samostalnu ortopedsku kliniku.

Prva poljska bolnica u Dragomancima
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%B2%.....0%BC%D0%B0

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danilo Kiš (1935-1989)

Rođen u Subotici od oca mađarskog jevrejina i majke Crnogorke.
Uspenskoj crkvi kršten po pravoslavnom obredu u vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj..Nije nikad nosio žutu zvezdu...

-1941. Počinje rat. "... ja sam u Novom Sadu, školske 1940/41. godine počeo da pohađam srpsku osnovnu školu,
a 27. marta četrdeset i prve mahao sam jugoslovenskom zastavicom i skandirao sa razredom "Bolje rat nego pakt" (tu zagonetnu rečenicu sa asonantnom rimom čije značenje, dakako, nisam shvatao), dok je u izlogu brijačnica bio istaknut portret mladog kralja Petra, u poluprofilu, kao na markama." (Gorki talog iskustva)
U Vojvodini traju progoni Jevreja. "... kako je zakon predviđao da u mešovitim brakovima sin bude smatran pripadnikom očeve a kći majčine vere, to je moja majka sašila na svojoj singerici dve Davidove zvezde, jednu veću i jednu manju, upotrebivši za to ostatke žute jorganske svile.
Stajali smo pred njom, moj otac i ja, ukrućeni kao na probi odela, a ona je, sa čiodama među usnama, premeštala zvezde gore-dole po reverima naših kaputa. Da li je moj otac smogao hrabrosti da u mom slučaju pređe preko naredbe vlasti ili je, zahvaljujući mom krštenju, uspeo da nađe rupu u zakonu, ne znam. Ta žuta zvezda nalik na maslačak, još dugo je stajala u fioci šivaće mašine među šarenim koncima, krpicama i dugmadima; no osim toga dana, na 'generalnoj probi', nisam je više nikada stavio." (Gorki talog iskustva)

1944. Eduard Kiš, Danilov otac, odveden je (zajedno sa većinom svojih rođaka) u Zalaegerseg, a odatle u Aušvic iz kojeg se neće vratiti.

Njegov otac se pojavljuje kao junak priča Rani jadi, i kao glavni lik romana Bašta i pepeo.
Od samog početka, Kiš je pisao samo o svojim opsesijama: -Opsednut sam iskustvom, iz detinstva, holokaustom, nestankom oca, uspemenama na ratno detinjstvo...-
/čitavog života je tvrdio da je ateista a živeo je moralnije i i čistije od svih vernika/

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veselin Čajkanović (1881 -1946)

Bio je doktor filozofije, filolog, etnolog, prevodilac, istoričar religije, mitolog, profesor Univerziteta u Beogradu i dopisni član SKA /danas SANU/.
-Učestvovao je u Balkanskim, kao četnik dobrovoljac i u Prvom svetskom ratu.
Učestvovao je u Bici na Konatici, na Solunskom frontu, Kumanovskoj bici, pokazavši vojničku hrabrost i rodoljubivi duh.
Tokom Prvog svetskog rata je učestvovao nekoliko puta u odbrani Beograda, a jedne noći 1915, nalazeći se na položaju, nakon vesti da Austrijanci prelaze Dunav je povređen pošto je pao ulazeći u rov. Od te povrede se nikada nije sasvim oporavio. Imao je čin rezervnog potpukovnika Srpske vojske, i bio vodnik, komandir čete i komandant bataljona u elitnom VII pešadijskom puku prvog poziva „Kralj Petra I“. Teško bolesnog od trbušnog tifusa, vojnici su ga na preneli preko Albanije. Odatle je evakuisan na Krf a zatim u francusku luku Bizertu u Tunisu.
U Bizerti je sa francuskim inženjerom, poručnikom Alberom Oforom, objavio je Francusko-srpski rečnik, a potom i Gramatiku, leksikon, i vodič za razgovor, koji su služili za komunikaciju srpskih i savezničkih vojnika. Sa njim je osnovao i Štampariju srpskih invalida, gde su invalidi obučavani tipografskom zanatu, kako bi po povratku u zemlju imali od čega da zarađuju...

Drugi svetski rat ga je zatekao na mestu dekana Filozofskog fakulteta.

Pred Aprilski rat 1941, pošto je bio rezervni pešadijski potpukovnik, trebalo je da ponovo bude aktiviran, kao pomoćnik komandanta jedne pešadijske divizije, ali nije stigao da se javi na dužnost i stupi u ratna dejstva, pošto je u međuvremenu došlo do rasula usled kapitulacije.

Tokom rata u njihovu vilu na Topčideru je useljen nemački oficir.

Kao dekan na fakultetu, tokom rata je nastoji očuva bar minimum kontinuiteta u radu svoje katedre, smatrajući da bi u suprotnom ministarstvo dovelo nekog nepodesnog, a na staranje mu je predata i katedra za arheologiju, kao i Muzej Vinča, arheološki muzej Univerziteta.

Uprkos pritisku, bio je jedan od retkih profesora, koji su odbili da potpišu Apel srpskom narodu.
Uprkos tome što se tokom tokom okupacije časno i patriotski držao, nakon rata je bio jedan od prvih osuđenika Suda časti, koji je formirao Beogradski univerzitet, sa zadatkom da sudi profesorima koji su se na Univerzitetu zatekli 1941, a ogrešili su se o narod ili interes Univerziteta. Ubrzo posle toga se razboleo...
Odlikovan je srebrnom i zlatnom Medaljom za hrabrost, Ordenom belog orla s mačevima , Ordenom Svetog Save i francuskim ordenom Legije časti.-

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D1%81%.....0%B8%D1%9B

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel, natrix, FOX, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poeta, stvaraoc.........Japan pretvoren u prdoklachinu.........nije mogao da izdrzi.