LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Anubis
Daljina maximalne osetljivosti blizinskog upaljača za granatu Boforsa je 6,5m za avion i 4,5m za cilj veličine krstareće rakete.Na doplerovom je principu i malih je dimenzija tako da ne bi bio neki problem za ugradnju. Još bolje bi bilo kada bi S-2M/A dobila neki SUV sa daljinomerom koji bi tačno odredio "tunel", tj područje kada upaljač iz pasivnog prelazi u aktivni mod u cilju odbacivanja bilo kakvog "lažnog cilja".
Rusi su inače na svojim kasnijim LPRS primenjivali indukcioni blizinski upaljač koji je reagovao na maximalno 1m od metalnih delova letelice, do laserskog blizinskog na Igli-S.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To bi dosta poskupelo sam sistem, cenom dodatne elektronike. U tom slucaju bi pre upotrebio prekidac i dva moda:

1. gadjanje aviona, gde blizinski upaljac radi svoj posao
2. gadjanje krstarecih raketa i ostalih krstarecih kontejnera, bpl; iskljucen blizinski upaljac, ili mala zadrska od desetak stotinki ne vise, sto bi omogucilo da kontaktni odradi svoje, a ako promasi opet ce odreagovati blizinski

Ili radio raketu samo sa ovim drugim modom

Zbog potrebe masovnosti, cilj je da raketa bude sto jeftinija, a posto je osnova Strela 2M, verovatno bi uz sve izmene bila jeftinija od Igle-S 5-10X

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se uključim.
Blizinski upaljač kod "bofi" granate smanjuje joj efekat dejstva na cilj za oko 66%, odnosno, ono što je mogla jedna granata od Bofors L/60, potrebno je 3-4 granate sa blizinskim upaljačem sa L/70. Normalno da ovde NRG obezbeđuje vići broj pogodka pa se to kompenzira.
Podsećam na vrstu BG kod S-2M - fugasno-kumulativno dejstvo. Da bi parčadno dejstvovala mora imati fragmentisanu košuljicu BG, deblji zidovi, opet manje eksploziva. Sve to za koji % povećanja verovatnoće obaranja.
Tih raketa i nema toliko, koliko ih je bilo, da bi bilo isplativo modernizovati ih, a pitanje je, da li bi nam to dozvolili. Valjda ste informisani zašto su uništene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam podatak da je proizvedeno više od 4.000 kompleta S-2M/A za potrebe JNA, a posedovali smo i određeni broj original ruskih. Nisam potpuno siguran, ali ako je svaki komplet imao lanser i dve rakete u lansirnim cevima, cenim da ostalo je još toga i pored gubitaka raznih vrsta. Neka je ostalo i 100-150 celih isplati se modernizacija, jer je nabavka novih sistema jezivo skupa.
Što se načina dejstva po cilju tiče, postoji elegantno rešenje koje su Šveđani recimo primenili na RBS-70/90. Između postojeće košuljice i eksploziva se postavlja tanki plastični prsten ili silikonski u koga je ugrađena čelična sačma.
Neka osnovni način dejstva ostane kumulativno-razorni, ali pojačan velikim brojem kuglica, a rezervni-blizinski kuglicama. Pošto ipak pričamo o raketi, promašaj sigurno neće biti toliki da mora da odradi na 6m. Neka dopler odradi na 1-1,5m i biće OK.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bas tako, i taj avion ce nece brzo vratiti na fron cak i da nema vecih ostecenja trebace vremena da se sredi, a o psiholoskom dejstvu na pilota tog aviona i da ne govorimo, nece mu izlaziti iz glave da ga je samo 1m delio od verovatno sigurne smrti(i njima se prica da ce upasti u zoloski vrt medju zverove).

Jos ukoliko bi se gadjalo plotunom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gospodi, koja razvija teoriju modernizacije S-2M.

Vi ste sa stanovišta vaših ideja potpuno u pravu.
Iz skladišta JNA, pa preneto u VJ, pa preko VSCG, u Vojsci Srbije bilo je (kako reče jedan moj drug) preko NEKOLIKO hiljada komada. I uništeno ih je jako mnogo. Ne postoji niti jedna međunarodna obaveza Srbije za uništenje ovog, defanzivnog oružja. Možda će neko nekad reći kakvi su to nacionalni interesi bili da se unište ove rakete.

Čini mi se da sada trenutno ne postoji taktički nosilac koji bi pokrenuo studiju za modernizaciju ovog RS. Jedino da čita ove naše rasprave, pa da napiše obrazloženje. Ili da mi kroz još koju stranicu zaokružimo projekat, a da nadležni samo prepišu i potpišu.

Lično se pridružujem ideji modernizacije ovog RS.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Unistene su uz donaciju SAD-a, a "kao" razlog je navedeno da ne bi pale u "pogresne" ruke, ali ima posebna tema na forumu u vezi unistavanja Strela.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se vratimo trenutnom stanju. Pošto sličica i nije najjasnija(autor nije vodio računa o svetlosti ), morao sam da dodatno obeležim kanale kako bi dočarao presek raketnog motora i pogonskog punjenja. Tačno se vidi razlika između startnog i putnog dela.



Negde sam naišao na podatak da startni stepen radi 1,6s i ubrzava raketu od 28m/s do 480m/s. Za putni nemam podatke o vremenu rada, ali imam podatak da ubrzava raketu maxV iznosi 580m/s. Vreme rada izbacnih motora se verovatno meri u milisekundama i oni ubrzavaju raketu do 28m/s.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakako bi gorivo za putni trebalo promeniti nekim novim, samo se postavlja pitanje, da li ici i na jaci inpuls i kolko bi smela da se poveca snaga a da se ne ugrozi efikasnost rakete, a sto se tice duzine impulsa povecati maksimalno kolko moze.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::

Negde sam naišao na podatak da startni stepen radi 1,6s i ubrzava raketu od 28m/s do 480m/s. Za putni nemam podatke o vremenu rada, ali imam podatak da ubrzava raketu maxV iznosi 580m/s. Vreme rada izbacnih motora se verovatno meri u milisekundama i oni ubrzavaju raketu do 28m/s.
POGONSKA GRUPA

PG sa čvrstim gorivom namenjana je da izbaci raketu iz cevi i da je zarotira oko uzdužne ose do potrebne ugaone vrzine, kao i zato da je ubrza do srednje brzine od oko 500 m/s i održi tu brzinu za svo vreme vođenog leta.

Sastoji se od izbacnog i dvorežimskog marševskog motora.
Izbacni motor je predviđen za izbacivanje rakete iz LC brzinom od 28 m/s i za davanje raketi, ugaone brzine obrtanja oko uzdužne ose od 20 o/s. Radi ukupno 0,047-0,091s.
Dvorežimski jednokomornei marševski motor je predviđen za ubrzanje rakete do srednje brzine od oko 500 m/s, u prvom režimu rada, koji traje od 1,33-2,7s i održavanje te brzine za vreme vođenog leta u drugom režimu rada koji traje 4,65-6,83s.
Da bi se obezbedio dvorežimski rad deo površina barutnog punjenja premazan je inhibirajućom supstancom po sferičnom delu i delimično po spoljnjem obimu. Marševski motor se pali oko 0,3 sec nakon prestanka rada izbacnog motora, otprilike na oko 5,5 m od LC.

Dopuna podataka o obrtanju rakete: nakon izlaska iz cevi u "praznom režimu leta", obrtna brzina pada na 15 o/sec, i ona se održava celom putanjom vođenog leta. Opet je to 60 otklona krmilima u sekundi, blizu "kolibrija"
FAS org daje neprecizne podatke
http://www.fas.org/man/dod-101/sys/missile/row/sa-7.htm