LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

10

LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

offline
  • Pridružio: 21 Avg 2009
  • Poruke: 482

Mene bi interesovao prvo princip rada odseka krmila, jer pretpostavljam da se raketa valja, pa onda moze da se upravlja samo sa 2 krmila, ali da ne predpostavljam, voleo bi da to detaljno obradite Smile



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

ODESK KRMILA

Već sam istakao da je namenjen za smeštaj uređeja za upravljanje i izvora za napajanje energijom u letu. Pa da ostavimo po strani INR (izvor za napajanje rakete), kao da smo savladali dobijanje energije, a da se fokusiramo na uređaj za upravljanje letom.
Ako u posebnom prozoru otvorite sliku Odsek krmila, onda možete pratii dalje izlaganje.
Podećanja radi, u telu odseka smešten je pokretač krmila (5), turbogenerator (6), demodulator (9), davač ugaonih brzian (10), barutni akumulator pritiska BPP(1) gasogenerator, stabilizator - ispravljač (7), priključno gnezdo (Cool i blok armiranja( 7).
Da se ne bismo upustili u detalje i uneli konfuziju, simplifikovaćemo ovako, kada BAP (BGG)obezbedi dovoljno energije pokretču krmila, on će moći da pokreće aerodinamička krmila iz jednog krajnjeg položaja u drugi. Po svojoj funkciji pokretač krmila predstavlja gasodinamički pojačavač električnih signala upravljanja koje proizvodi IC-glava za samonavođenje.
S obzirom da raketa u toku leta rotira, konstantno zadržavanje krmila u jednom položaju izazvalo bi skretanje radijalno na pravac kretanja, pa bi ona opisivala sve veće i veće krugove. Zato se pokretaču neprekidno dostavljaju komande za prelazak iz jednog krajnjeg u drugi krajnji položaj, da bi se ostvario pravolinijski let. Za promenu tačke u koju leti, (za skretanje prema novoj tački gde se nalazi cilj), krmila će se zadržati duže u komandovanom položaju, odnosno kad se raketa zaokrene, boraviće kraće vreme u suprotnom položaju.
Sve ovo se ostvaruje putem električnih signala za propuštanje gasova na klip u cilindru, odnosno suprotna radnja - propuštanja gasova iz druge grane na čelo klipa, kako bi otišao u suprotnu stranu.



Ovo je najprostije objašnjenje rada ovog uređaja, bez da pominjemo amplitudne korekcije i fazna kašnjenja.



offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 24326
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

E sada, pošto raketa pravi 20 obrtaja u sekundi, kolika je učestalost premeštanja kormila iz jednog krajnjeg položaja u drugi? sa svakim okretom ili ne? Ako ikako postoji podatak koliki je otklon u tu stranu?

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

aramis s ::E sada, pošto raketa pravi 20 obrtaja u sekundi, kolika je učestalost premeštanja kormila iz jednog krajnjeg položaja u drugi? sa svakim okretom ili ne? Ako ikako postoji podatak koliki je otklon u tu stranu?
Krajnji položaj, dakle otklon krila iznosi 30 stepeni.
U jednoj skundi raketa se oko uzdužne ose okrene 20 puta, a krmila 4 puta promene položaj u toku jednog obrta rakete. Ziveli

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 24326
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

80 otklona krmila u sekundi. Čisto poređenja radi, toliko zamaha u sekundi ima i ptica kolibri Ziveli

offline
  • zixo  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2006
  • Poruke: 24628
  • Gde živiš: Beograd

Citat:80 otklona krmila u sekundi. Čisto poređenja radi, toliko zamaha u sekundi ima i ptica kolibri Ziveli

Covece koji je to kvalitet materijala i koje su tolerancije pri izradi?

Ali dobro to je pravljeno da traje kratko.

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

zixo ::Citat:80 otklona krmila u sekundi. Čisto poređenja radi, toliko zamaha u sekundi ima i ptica kolibri Ziveli

Covece koji je to kvalitet materijala i koje su tolerancije pri izradi?

Ali dobro to je pravljeno da traje kratko.


Maksimalno do 18 sekundi samolikvidacija se vrši od 14 do 17 sekundi

offline
  • zixo  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2006
  • Poruke: 24628
  • Gde živiš: Beograd

Onda OK pojmljivo mi je (zbog toga sto sam navikao da sklopovi i podsklopovi traju duze Smile )

offline
  • Pridružio: 21 Avg 2009
  • Poruke: 482



Nadjoh snimak gde se lepo vidi kolika je mana nedostatak blizinskog upaljaca.

Na kojoj blizini od aviona se aktivira granata 40mm sa blizinskim upaljacem za bofi?

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

Anubis ::
Nadjoh snimak gde se lepo vidi kolika je mana nedostatak blizinskog upaljaca.

Mana ili ne, rus je tako odlučio. Snimak je izvanredan.
Rekli smo, valjda napred negde, da je verovatnoća pogađanja ispod 0,5 (prilikom kupovine sistema odnosno pri uvođenju u operativnu upotrebi srednja verovatnoća pogađanja bila je 0,8), odnosno u ptimalnim uslovima 1,66 raketa za 1 pogodak. Verovatnoća obaranja-uništenja još je manja, a zavisi od:
- verovatnoće otkrivanja cilja,
- borbene gotovosti jedinice, bezotkaznosti rada sistema,
- mogućnosti preživljavanja jedinica.
I sve to umanjuje, ili, povećava verovatnoću uništenja. Sistem je malih gabarita, lak za obuku, za opsluživanje i samim tim je masovan. Ugradnja blizinskog upaljača bi, svakako usložilo neku od ovih kvalitativnih osobina. Napredniji sistem S-1M, je imao taj blizinski upaljač.
Izbacivanje IC mamaca, je znatno umanjilo efikasnost IC GSN, ali, ovaj sistem je ešeloniran od fronta po celoj dubini, a LBA, ne nosi neograničen broj mamaca. Pa kad kažu, "LBA do cilja leti na višoj visini od maksimalne visine pogađanja", pa to je i bio cilja ovog sistema, da se avijacija digne na visinu efikasnosti dejstva teritorijane PVO.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 444 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 431 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Boris90, darios, DM1994, Ehinacea, General Grivas, havoc995, manda87, saputnik plavetnila, Sass Drake, spektorsky, VJ