Nike Ajax/Hercules/Zeus/X; Sentinel/Safeguard; Bomarc; Američki sistemi PVO i PRO

3

Nike Ajax/Hercules/Zeus/X; Sentinel/Safeguard; Bomarc; Američki sistemi PVO i PRO

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2914

Kod sistema IM-99 Bomarc, ostala nam je praznina u samom funkcionisanju od momenta prijema komande za lansiranje pa do uništenja cilja. Ostalo smo sve obradili prilično dobro, ali ovo nam je nekako promaklo, pa bi bio red da to malo dopunimo. Kod Nike sistema smo bili malo precizniji, a ovaj sistem je bio veoma značajan za sistem odbrane SAD-a i Kanade i bilo bi stvarno šteta da malo ne produbimo priču...koliko budemo znali...

Sistem vođenja i kontrola leta projektila-presratača IM-99 Bomarc
Vođenje i kontrola leta projektila-presretača IM-99 se postiže uz pomoć zemaljske opreme za kontrolu i vođenje, koja funkcioniše zajedno sa elektronskom opremom koja se nalazi u samom projektilu-presretaču.
Zemaljska oprema za kontrolu i vođenje je najčešće funkcionisala u okviru sistema SAGE (polu-automatsko zemaljsko orkuženje). SAGE je odgovorana za zadatke vazdušnog osmatranja, identifikacije ciljeva, planiranje dejstava i oružja i oruđa za dejstvo.
Za sistem IM-99 Bomarc, SAGE obezbeđuje i pruža pred-lansirne pripremne komande, praćenje ciljeva i projektila-presretača iz sistema Bomarc, kao i vođenje u srednjem delu putanje projektila-presretača i predviđanje odnosno određivanje tačke/vremena početka poniranja (ulaska u završnu fazu) i uključivanja aktivnog radara projektila-presretača.
Pozicija, odnosno koordinate cilja, dobijaju se od osmatračko-akvizicijskih radarskih stanica, dok se podaci o položaju projektila-presretača IM-99 dobijaju korištenjem radarskog pitača standarda Mark X.
Direkcioni centar SAGE koji sadrži kompjutersko-računarski uređaj AN/FSQ-7 je centralna i ključna tačka za prijem podataka o cilju sa različitih osmatračko-akvizicijskih radarskih stanica kao i podataka o položaju projektila-presretača u prostoru posredstvom radarskog pitača standarda Mark X i odgovarača u samom projektilu koji je kompatibilan sa sistemom SAGE i na osnovu toga za izračunavanje i slanje u Operativni centar Raketnog Puka IM-99 Bomarc svih potrebnih podataka i komandi po opisu koji sledi u nastavku teksta, dok se komande za korekciju leta prema projektilu-presretaču šalju preko antenskih predajnika GAT (ground to air transmiter).
Kod sistema GAT, obično su se koristile 2 antenska predajnika sa kružnim zračenjem u horizontalnoj ravni, ali sa znatno užim zračenjem u vertikalnoj ravni i 1 komplet sa više usmerenih antenskih predajnika koji su zračili znatno uže u određenom pravcu sa ciljem da se što više usmeri zračenje radio-talasa, jer što je uži ugao zračenja to se šalje jači signal (ili prima u drugim primerima sličnih antena)....
Oba antenska sistema su, naravno, bila uvezana u sistem SAGE...

1. Pred-lansirna pripremna faza:
Pre lansiranja projektila-presretača IM-99, iz Direkcionog centra SAGE se u Operativni centar Raketnog Puka Bomarc i odatle u projektile-presretače se šalju podaci o azimutu cilja, orijentaciji aktivnog radarskog tragača prema cilju, i podaci o visini i okvirnom vremenskom trajanju leta projektila pre ulaska u fazu poniranja, kao i ugao poniranja.

2. Faza lansiranja:
Nakon lansiranja projektila-presretača, projektil-presretač se penje po visini, pri fiksnom azimutu. Ne prima još uvek nikakve podatke i komande sa zemlje. Prelazak sa programirane faze početnog penjanja na vođenje u srednjem delu je automatsko i postepeno.

3. Srednji deo leta:
U srednjem delu leta, projektil-presretač krstari na istoj, konstantnoj visini i pri konstantnoj dostignutoj brzini. Praćen je zemaljskim radarom-pitačem standarda Mark X. Projektil na upite odgovara svojim odgovaračem, a podaci se prosleđuju u Direkcioni centar sistema SAGE. Podaci o položaju projektila-presretača i cilja koji se dobijaju od osmatračko-akvizicijskih radarskih stanica uvezanih u sistem SAGE, dolaze u Direkcioni centar SAGE, a tu se vrši proračun za korekciju leta projektila-presretača i podaci se na projektil-presretač šalju predajnim antenskim sistemom GAT (Ground to air transmitter). Ovaj proces se odvija sve do trenutka poniranja projektila-presretača pri ulasku u završnu fazu. Dakle, u ovoj fazi se određuje vreme kada će projektil-presretač krenuti u poniranje, a ugao poniranja je pre-programiran u pripremnoj pred-lansirnoj fazi, na osnovu početnih podataka o cilju i njegovom kretanju. Aktivni radarski tragač je takođe u pripremnoj pred-lansirnoj fazi približno orijentisan na osnovu koordinata cilja po azimutu i elevaciji. U ovoj fazi, u projektil stižu konstanti podaci o korekciji leta projektila-presretača, preko antenskog predajnog sistema GAT.
Kada dođe vreme da projektil-presretač krene u poniranje, formira se komanda za poniranje i šalje na projektil koji kreće u poniranje po ranije određenom uglu. Ovo ujedno označava i ulazak u završnu fazu.

4. Završna faza:
U toku ove faze aktivni tragač RGS projektila-presretača IM-99 je pretraživao i zahvatio cilj. RGS stalno gleda u cilj i na osnovu toga sada aktivni radar samog projektila šalje komande pokretnim površinama projektila (kormilima) za korekciju leta projektila, nezavisno od zemaljske kontrole. Kada se projektil približi cilju na odgovarajuću udaljenost dolazi do aktiviranje b/g i uništenja cilja.

Slika položaja predajnih antena GAT, karika koja je nedostajala da se kompletira slika:



Shema principa rada prevedena na naš jezik:



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1439

UHF DATA link 1958 godine a bre Kubovac pa kako to može bez modernih računara. Zločesto zločesto...



offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2914

@Oluj2.1
Izvor koga sam najviše koristio je skripta američke vojske: "Standard missile characteristics IM-99A Bomarc Boeing" by Authority of the Secretary of Air Force, iz maja 1958. godine....
Shema je originalna, sa mojih par prevoda da ostali bolje razumeju. UHF data link je njihov zapis na shemi....
Koristio sam i drugu literaturu, vezano za GAT... Smile

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1439

Šalim se mladi svašta misle danas a da je svet počeo od pojave androida a da on rešava sve probleme sveta to sigurno. Još kada bi im neko rekao da je internet protokol 10 godina stariji od PC računara i da je vojnog porekla, da su mobilni izmišljeni zapravo krajem pedesetih pre mog rođenja čak, onda verovatno ne bi fetišizovano doživljavali pojmove kao što su satelitska navigacija ili data link.
A na pitanje koliko ciljeva treba da uništiš da bi recimo SAD ostao bez GPS-a iznad Rusije odma počnu da broje žabe...

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2914

U nastavku da pokušam još da napišem par reči o sistemu vođenja i kontrole leta u samom projektilu-presretaču IM-99 Bomarc.

1. Sistem Odgovarača
Sistem Odgovarača je sistem koji se nalazi u projektilu-presretaču i služi u okviru sistema za identifikaciju i praćenje projektila. Odgovarajući na signale Pitača, standarda Mark X, koji je deo Osmatračko-akvizicijske radarske stanice na zemlji, sistem olakšava određivanje pozicije projektila-presretača i identifikaciju svakog pojedinačnog lansiranog projektila radi pravilnog navođenja i kontrole leta u srednjem delu, radi dostizanja tačke presretanja projektila sa ciljem.

2. Komandni sistem (Prijemnik i Dekoder)
Upravljačke komande se projektilu-presretaču šalju iz zemaljskog Direkcionog centra SAGE, kroz Operativni centar Raketnog Puka IM-99 Bomarc, a pomoću predajnih antena sistema GAT. Komande se šalju u USAF šifrovanom data linku u formi 16-bitne poruke. Ove poruke se šalju u sekvencama sa 24 dostupna kanala u UHF opsegu.
Komandni sistem u projektilu prima i dekodira složene radio signale, pretvarajući ih u upotrebljivu formu pozicioniranjem mehaničkih upravljačkih sistema (osovina) ili upravljanjem elektromehaničkim upravljačkim mehanizmom (davanje i oduzimanje napona).
Digitalna poruka koja se šalje projektilu-presretaču tokom srednjeg dela leta, koristi se za kontrolu i upravljanje pravcem leta rakete (azimut), uglom elevacije, uglovima usmeravanja aktivnog radarskog tragača i određivanje vremena početka poniranja projektila po ulasku u završnu fazu leta.
Pred-lansirne pripremne komande definišu azimut penjanja projektila, grubo orijentišu aktivni radarski tragač po uglovima i određuju visinu leta projektila pre obrušavanja jer je to uslovljeno i dometom aktivnog radara (16-20 km).

3. Sistem završnog vođenja (Antena i talasovod, predajnik-prijemnik, kontrolna oprema)
Projektil-presretač se tokom završne faze leta vodi pulsnim radarom AN/DPN-34. Dve glavne funkcije radara su: pretraživanje i akvizicija cilja i automatsko praćenje cilja do tačke presretanja.
Tokom faze pretraživanja, pravac pretraživanja je uslovljen pravcem leta projektila, pa se isti kontroliše iz zemaljskog računara sistema SAGE radio komandnim putem. U toku faze praćenja. radar je usmeren prema cilju, određuje daljinu do cilja i uglove i šalje komande korekcije leta na kormila vodeći na taj način projektil do tačke presretanja.
Podaci o daljini cilja se prosleđuju i kolima za aktiviranje blizinskog upaljača.

4. Sistem kontrole leta (kontrola manevra i pretvarač koordinata)
Sistem kontrole leta se u suštini sastoji od elektronskih sklopova koji odgovaraju na komande sa zemlje kroz pretvarač koordinata i uz pomoć ovih ulaznih podataka podešavaju elektro-hidraulične sklopove regulišući na taj način kretanje projektila. Pretvarač koordinata upoređuje komandovane uglove azimuta i elevacije sa stvarnim uglovima i rezultate prevodi u upravljačke koordinate leta projektila i šalje ih u pokretne površine projektila, kormila, radi korekcije leta.

5. Stabilizirajući nosač-pregrada
Pretvarač koordinata i aktivni radarski tragač su montirani na stabilizirajući nosač-pregradu. Kontrolni hidraulički mehanizam napaja i kontroliše sistem stabilizacije celog nosača- pregrade, odnosno pretvarača koordinata i aktivnog radarskog tragača.

Shema koja prikazuje komponente ovog sistema na projektilu, prevedeno na naš jezik:

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3272

Nevezano uz temu, ali zgodan prikaz koje je to bilo paćenje samog sebe. Onda su se svi jedan period malo primirili, zahtjevi i konstrukcije su bili realni da bi danas opet svi poblesavili sa nekim željama kilometara i kilometara nekog dometa.
Ovo je Oriole raketa propo projekt, nije ni čudo kada se sredinom '40ih željela raketa sa aktivnim radarom, a ona teška 680 kila sa jadnom glavom od 11 kg i kilavog dometa od 16km i to lansirana sa aviona.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2914

@Drug pukovnik

Ma naravno....i ovo sa Bomarcom je slična priča. Meni je on svakako zanimljiv jer ga lično smatram navođenom dalekodometnom bespilotnom letelicom, zato i izbegavam termin "raketa", nego koristim "kompromisni" projektil-presretač....A domet od 400-700 km (A i B verzije) je svakako impresivan i zanimljiv za malo proučiti, a pogotovo imajući u vidu da je sistem bio aktivan i u upotrebi (za razliku od Dalja, sa kojim ima sličnost u principima navođenja)...

Elem...Postavio je Gargantua i neke dijagrame, ne mogu to tumačiti, zamara me....ali svejedno sam uvideo da je krajnji domet od oko 400 km za tip A i oko 710 km za tip B, praktično za avione koji lete gotovo pravolinijski i ne kreću u manevre izbegavanja projektila, a da pritom projektil-presretač nema nikakve smetnje i da se sve na liniji komunikacija odvija "školski" po PS-u... Wink
Kada je u pitanju manevrišući cilj, da bi projektil-presretač izveo presretanje uz manevarsko opterećenje od samo 1,5g, krajni teoretski efikasan domet opada za čak do 20%. Nisu navodili, za razliku od Sovjeta/Rusa koji navode takve podatke kao "verovatnoća uništenja", ali samo za pretpostaviti je da i verovatnoća uništenja značajno opada na već umanjenom krajnjem dometu....O pogađanju visoko manevrišućeg cilja ovde skoro da i ne može biti reči, mada ovaj sistem i nije konstruisan za takve zadatke...

Tu vidim i deo "propagandne borbe"...Navede se da projektil ima domet od recimo 400 km (verzija A), a suštinski u praksi jer bar 20% niže, uz gotovo nemoguću situaciju oko obaranja lovaca ili čak taktičkih jurišnika-frontovskih bombardera....
Slično imamo i kod Bristol Bloodhounda, gde se navodi domet od čak 190 km, a onda prikažu dijagram da je to za cilj refleksije 20m2.....I onda negde jeeedva iskopaš da je maksimalni realni domet do 80 km i to opet zavisi od tipa cilja koji se gađa (bombarder ili lovac i sl) itd...itd.... Smile

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3272

Ja volim čitati projektnu dokumentaciju, tamo svašta piše, ako i ne žele neke nedostatke i probleme opisati to se ipak kroz tekst može isčitati.
Ovdje kod kauboja toga nema pa možemo samo nagađati. Naravno da ne treba gledati mogućnosti ovog sistema protiv ciljeva tipa lovac kada takvih pretnji nije ni bilo, ali i ovako ja sve to vidim kao totalni promašaj.
Ako je i pisalo da je vjerojatnost 90% to odmah polovimo i pola od ukupnog broja raketa odbacimo. Ostaje 285 koje po svemu sudeći gađaju grupne ciljeve. Onda raspršimo jata bombardera po visini i po azimutu i broj opet polovimo ako ne i još jednom i još jednom. I osta ćorak.
Braniš sve, a u biti ne braniš ništa. A tek pravi šah mat su bile interkontinentalne rakete koje su napravile šah mat jednim potezom. Aus ende.

Koncept leta ramjeta mi je dovoljno jasan, po brzini i po visini kao i tehnološki problemi sa temperaturama , ali ovo poniranje i da onda raketa sa svojim radarom nešta hvata e to baš ne razabiram. I dali raketa gađa samo na krajnjem dometu ili može tako iz obrušavanja puna i teška ciljati i nešto i na 50-100km.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2914

Ipak si me "naterao" da malo pogledam bolje te dijagrame! Wink
Ima tu nedoumica...Ja recimo nisam uspeo da pronađem podatke o bližoj zoni uništenja, tako da je tvoje pitanje baš na mestu. Malo sam gledao dijagrame i sudeći po njima, projektil kreće u krstareću fazu- srednji navođeni deo leta nakona boosta i penjanja, na daljini od oko 30 milja (cca 50 km). U tom trenutku je dostigao i optimalnu visinu krstarenja od oko 20 km, za dostizanje maksimalnog dometa po daljini.
Tada bi trebao da može preći u završnu fazu. Možemo samo pogađati, ali pretpostavljam da se mogu gađati ciljevi na daljinama preko 50 km....
Za bližu zonu ne tvrdim da ne može, ali nemamo nikakvih podataka, a i dijagrami koji su dostupni pokazuju ovako. Pretpostavljam da je moguće da se pretprogramira manja visina leta odnosno krstarenja, pa se samim tim i smanjuje domet i mogu gađati ciljevi koji su verovatno još bliže.....Nemamo dovoljno podataka, ali se svodi da se izgleda "gura" taj krajnji domet kao nešto što treba primenjivati. Tu je i pitanje preciznosti projektila na manjim daljinama, uz svo ono gorivo koje nosi a koje "nije stigao" da potroši ( u smislu manevrabilnosti projektila).

Takođe, pitanje je, a upravo je bila i neka rasprava na temi o S-400, o problemima aktivne glave samonavođenja kada iz obrušavanja krene da zahvata cilj u zaleđu fona zemlje i problemima koje to stvara....

Što se tiče preciznosti sistema, još u to vreme su bile razne rasprave između pristalica sistema Nike Ajax/Hercules i Bomarc oko preciznosti, pouzdanosti, isplativosti....
Ispalo je da je Bomarc jedan preskup projekat, sa preciznošću koja nije na visokom nivou, pa je zato napravljen projektil IM-99B koji nosi isključivo nuklearnu bojevu glavu i ima domet od čak 710 kilometara, što takođe kazuje da neka izuzetna preciznost i nije bila na kraju ni tražena....Takođe, donešena je odluka o instaliranju samo 12 sistema ( a čini mi se u praksi samo 10) i to 2 u Kanadi....

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3355

Ne znam da li je već bilo na temi ili nekoj drugoj BOMARC je u startu zamišljen kao bespilotni lovac presretać trebao je nositi dvije rakete sa samonavođenjem i nakon toga se vratiti u bazu i sletjeti na pistu. Bilo je to malo preambiciozno , sletjeti sa nadzvučnim ramjetima . Puno godina kasnije je to realizirano sa SR 71 ali on je imao i normalne turbomlazne motore koji su na velikoj visini i brzini postajali ramjeti.

Kad je otpala varijanta sa nošenjem vanjskih raketa i povratkom u bazu odjednom im se poduplao domet , a radari i navođenje nije bilo doraslo tom dometu pa je stavljena nuklearka za grupne ciljeve na velikom dometu

Nakon godinu dana od uvođenja u naoružanje nešto je grunulo u skladištu , sve se zapalilo , mislim da su obloge na nukleraki gorile još deset sati od izbijanja požara .

Nakon toga je ugrađen tiokolov buster na kruto gorivo koji je bio puno manji od onog na tekuće gorivo pa je bilo još mjesta za kerozin pa su još jednom digli domet

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 366 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 360 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: batofilm, goxin, LUDI, MilosKop, Mixelotti, wizzardone