Nike Ajax/Hercules/Zeus/X; Sentinel/Safeguard; Bomarc; Američki sistemi PVO i PRO

4

Nike Ajax/Hercules/Zeus/X; Sentinel/Safeguard; Bomarc; Američki sistemi PVO i PRO

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

@raketaš
O toj nesreći je već pisao Gargantua, pa evo da ponovim taj deo:
"Jedan od najvažnijih problema sa ranim Bomarkom bio je visoko korozivno tečno raketno gorivo. Ovo gorivo nije bilo moguće čuvati na samoj raketi i moralo je biti napunjeno pre lansiranja, proces koji je odlagao skoro dva minuta start rakete.
Koliko je prvobitno rešenje pogona rakete bio problematično pokazalo se 7. juna 1960 u Fort Diksu, Nju Džersi, Bomark baza No1 kada je došlo do eksplozije helijumskog rezervoara koji je bio smešten između dva rezervoara goriva što je dovelo do požara na raketi koji je doveo to topljenja nuklearne bojeve glave. Sam požar na raketi je trajao oko pola sata dok je gašenje same glave trajalo nekih 15 sati. Tako je Bomark postao i „slomljena strela“.
Rešenje je bilo zamena motora na tečno gorivo sa motorom sa jednim velikim blokom čvrstog goriva. Međutim i tako veliki buster je bio manji od originalnog rezevoara tako da se mogla povećati zapremina ramdžet rezevoara. Rezultat je bio mnogo sigurniji i bolji za korišćenje IM-99B Super Bomark, koji je imao vreme odziva do lansiranja manje od 30 sekundi. Model B je imao povećani domet od 710 kilometara, dok je maksimalna brzina iznosila 2.8 Maha, model B je testiran na brzine od 4 Maha i bio je efikasan od nivoa mora do visine od 30.480 metara."

Ziveli



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3357

sad vidim da je Gargantua to daleko bolje prikazao od mene.

Malo su mi te dvije minute za" brzo " punjenje rakete sa dušićnom kiselinom nategnute ali dobro nek im budne. U to su vrijeme ruje već imali tankove u raketama i u kojima je dušićna mogla stajati deset godina , zapečaćena , bolje rečeno zavarena u tanku.



online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Napisano: 20 Jul 2018 16:01

Na jednoj od tema, mislim da je bila "Ruski radari", imali smo prilike da pročitamo dosta toga o gigantizmu u sovjetskoj radarsko-tehničkoj industriji. O tome nam je @Oluj2.1 zaista iscrpno pisao.
Ja bih se sada, osvrnuo, a u vezi je ove teme, na gigantizam kod Amerikanaca i to za početak kod protiv-raketnog sistema Nike Zeus.
U ranijem tekstu sam na najjednostavniji i najopštiji način objasnio princip funkcionisanja, ali s obzirom da mi je radarski sistem Nike Zeus-a impresivan na svaki način, a pogotovo gigantizmom, hteo sam malo da se osvrnem na taj deo...
Dakle tema moga proučavanja i pisanja je:
ZEUS AKVIZICIJSKI RADAR (ZAR) PROTIV-RAKETNOG SISTEMA NIKE ZEUS
Zadatke osmatranja za protiv-raketni sistem Nike Zeus, obavljao je Zeus Akvizicijski Radar, u nastavku teksta ZAR. To je bio radar visokih performansi sa „track while scan“ načinom rada.
Primarna funkcija ZAR-a je bila detekcija svakog objekta u vazdušnom prostoru koji se približavao branjenoj zoni i pružanje podataka koji će omogućiti da se utvrdi da li je objekat pretnja ili ne. Ipak, to je određivao jedan drugi radar sistema Nike Zeus (Radar za utvrđivanje pretnje ili Discrimination Radar) ali o njemu ne bih, bar ne za sada.

ZAR se sastojao od 2 odvojena antenska sistema, od koji je jedan predajni, a drugi prijemni. Oba antenska sistema su se kontinuirano i sinhronizovano okretala u krugu 360 stepeni i pokrivale uglove elevacije do 70 stepeni. Brzina rotacije jedne predajne antene je bila 3 i 1/3 po minuti, odnosno 10 r/min za sve tri predajne antene, što bi značilo da jedan cilj bude ozračen svakih 6 sekundi od strane jedne predajne antene, odnosno svake 2 sekunde od strane tri predajne antene.
Maksimalni domet po daljini za cilj refleksne površine 0,1 m2 iznosi oko 960 km.

Prvo bih počeo sa Predajnim antenskim sistemom ZAR-a.
Opis Predajnog antenskog sistema ZAR:
Predajnik je rotacioni trouglasti jednakostranični antenski sistem sa tri predajne antene, smešten unutar fortifikacijskog bunkera, ograde, koja je za 4,72 metara visočija od predajnog antenskog sistema i od koje se elektromagnetna energija odbija i formira vertikalni snop do 70 stepeni.
Antena kontinualno kruži 360 stepeni i pokriva već rečenih 70 stepeni po elevaciji.
Maksimalna izlazna snaga radara je 10 MW. Svaki od 3 antenska predajnika imao je po 2 širokopojansa klistronska pojačavača paralelno postavljena radi obezbeđenje potrebne snage.
Dimenzija jedne stranice antenskog sistema je 24,38 metara x 0,76 metara visine. Antenski sistem emituje snop širine 0,9 stepeni po azimutu i 70 stepeni po elevaciji.
Tri antene predajnika, razmaknute su jedna od druge za 120 stepeni po azimutu, na istoj obrtnoj osi. Tri predajnika imala su mogućnost rada na različitim frekvencijama od 870-960 MHz, koja su unapred bile podešene.
Predajni antenski radarski sistem ZAR, bio je okružen fortifikacijskom ogradom ili bunkerom ili betonskom strukturom, koja je bila od antenskog predajnika visočija za 4,72 metra iz razloga formiranja vertikalnog snopa i ta fortifikacija je imala prečnik od oko 200 metara.

Slika Predajnog antenskog sklopa ZAR: (podseća na antene sistema S-25 Berkut? Wink )

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Dopuna: 20 Jul 2018 19:45

U nastavku ću više o Prijemnom antenskom sistemu ZAR:
Opis Prijemnog antenskog sistema ZAR:
Prijemnik je rotirajući polu-loptasti Luneberg reflektor sa tri prijemne horn antenske strukture i stacionarne refleksne ravni (površine), prečnika oko 200 metara.
Prečnik jednog prijemnika je 24,38 metara.
Konstrukcija poluloptastog Luneberg reflektora je od hiljada polyfoam blokova. Reflektori su simetrični i to omogućava formiranje snopova u svim pravcima.
Prečnik Prijemnog antenskog poluloptastog Luneberg reflektora je oko 30 metara.
Na konstrukciji poluloptastog Luneberg reflektora nalaze se tri prijemna rešetkasta uvodnika međusobno razmaknutih za 120 stepeni po azimutu. Svaki od ta tri prijemna rešetkasta uvodnika ima 77 prijemnih ulaza za prijem signala odgovarajućeg frekventnog opsega.
Unutar poluloptaste strukture nalaze se tri parabolička reflektora, svaki sa po 77 Luneberg reflektujućih sočiva, ukupno 231, kao i 77 feed horn antena sa pripadajućim RF prijemnicima, ukupno 231, montiranim na odgovarajućim nosačima iza prijemnih rešetkastih uvodnika.
Oko Prijemnika, nalazi se refleksna ravan prečnika oko 200 m, koja služi za refleksiju primljenog signala ka Prijemniku, odnosno ka prijemnim rešetkastim uvodnicima.

Slika Prijemnog antenskog sistema ZAR:



U sledećem tekstu, pokušaću da objasnim "kako to radi"! Smile

online
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22862
  • Gde živiš: Petrovgrad

Zaboravih da postavim odma. Ovaj sajt je brutalan Arrow http://ed-thelen.org/index.html#missiles

covek je opisao svaki detalj Herkulesa. Neznam odakle bih krenuo, a morao bih da kopiram ceo sajt na kraju. Vi krenite redom da ga secirate.

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Napisano: 20 Jul 2018 20:45

Toni ::Zaboravih da postavim odma. Ovaj sajt je brutalan Arrow http://ed-thelen.org/index.html#missiles

covek je opisao svaki detalj Herkulesa. Neznam odakle bih krenuo, a morao bih da kopiram ceo sajt na kraju. Vi krenite redom da ga secirate.


Bogami Toni, ovde ima materijala, što se mene tiče do penzije (a neće tako brzo) imam šta da pišem na MCM forumu.... Wink Ziveli

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Dopuna: 21 Jul 2018 13:25

U trećem delu teksta o Zeus Akvizicijskom Radaru (ZAR) američkog protiv-raketnog sistema "Nike Zeus", pokušao bih koliko mi znanje omogućava, što jednostavnijim rečnikom da objasnim princip rada ZAR-a.

Prvo, moramo da se podsetimo da su Predajni antenski sistem ZAR i Prijemni antenski sistem ZAR deo jednog jedinstvenog Zeus Akvizicijskog Radara i da deluju potpuno jedinstveno i sinhronizovano.

Evo shematskog prikaza da se stekne slika kompletnog ZAR-a, pa da nastavim:



ZAR se sastojao od 2 fizički odvojena antenska sistema, od koji je jedan predajni, a drugi prijemni. Oba antenska sistema su se kontinuirano i sinhronizovano okretala u krugu 360 stepeni i pokrivale uglove elevacije do 70 stepeni. Brzina rotacije jedne predajne antene je bila 3 i 1/3 po minuti, odnosno 10 r/min za sve tri predajne antene, što bi značilo da jedan cilj bude ozračen svakih 6 sekundi od strane jedne predajne antene, odnosno svake 2 sekunde od strane tri predajne antene.
Maksimalni domet po daljini za cilj refleksne površine 0,1 m2 iznosi oko 960 km. Maksimalna visina detekcije preko 200 km.

Predajna antenska struktura ZAR emituje visokofrekventnu energiju, snop širine 0,9 stepeni po azimutu koja se odbija od fortifikacijske ograde i reflektuje u prostor, formirajući snop od 70 stepeni po elevaciji.
Predajne antene se kontinualno okreću i pretražuju vazdušni prostor u krugu od 360 stepeni.
Paralelno i sinhronizovano sa Predajnom antenskom strukturom ZAR, Prijemna antenska struktura ZAR se takođe kontinualno okreće u krugu od 360 stepeni.
Prijemna antenska struktura u obliku poluloptastog Luneberg reflektora se sastoji od tri prijemna rešetkasta uvodnika sa 77 prijemnih ulaza za prijem eho signala odgovarajućeg frekventnog opsega.
Tri prijemna rešetkasta uvodnika su pandani trima predajnim antenama na Predajnoj antenskoj strukturi i jednako tako su razmaknuti jedan od drugoga za 120 stepeni i pokrivaju ugao elevacije od 70 stepeni.
Kada se visokofrekventni snop emitovan od strane Predajnika ZAR odbije od cilja, vraća se nazad i odbija, reflektuje od refletkujuće ravni koja okružuje Prijemnik ZAR i prolazi, ukoliko je odgovarajućeg frekventnog opsega, kroz prijemne rešetkaste uvodnike i ide pravo na jedan od Luneberg sočiva na jednom od tri parabolična reflektora. Odatle se eho cilja ponovo reflektuje ka jednoj od feed horn antena koje se nalaze odmah do prijemnih rešetkastih uvodnika i ima ih takođe 77 po jednom rešetkastom uvodniku, odnosno po jednom paraboličnom reflektoru.
S obzirom da Prijemnik ZAR ima 3 parabolična reflektora (kao što i Predajnik ZAR ima 3 parabolična predajnika) ukupan broj prijemnih rešetkastih uvodnika je 77 x 3 = 231, a toliko isto ima i Feed Horn antena.
Kada se eho signal cilja reflektuje do Feed Horn antena, odmah se prosleđuje ka azimutalnom magnetnom memorijskom bubnju koji je smešten do rotacionog sistema cele antenske strukture Prijemnika i koji predstavlja projekciju rotacije antene po obimu razvijene površine memorijskog bubnja.
Odatle se podaci prosleđuju ka Računarskom centru za određivanje koordinata cilja.
Koji podaci se prosleđuju?

Potrebno je znati da se Feed Horn antene nalaze pored svakog od 77 prijemnih ulaza rešetkastog uvodnika i da su postavljene na otprilike 0,9 stepeni fiksno određenog ugla elevacije, da bi pokrile svih 70 stepeni po elevaciji. Kada eho cilja dođe do Feed Horn antene jednog rešetkastog uvodnika, podatak se šalje ka Računarskom centru za određivanje koordinata. Zatim se isti eho, prilikom okretanja Prijemnika, prima kroz druga dva rešetkasta uvodnika i reflektuje preko dva Luneberg sočiva na Feed Horn antene druga dva rešetkasta uvodnika. I ti podaci se takođe šalju u Računarski centar.
U ovom trenutku Računarski centar ima podatke pod kojim uglom elevacije je došao eho signal cilja i može ga uporediti sa fiksno određenim uglovima elevacije za ta tri Feed Horna.
Paralelno i istovremeno s tim, podatak je stigao i na azimutalni magnetni memorijski bubanj koji je projekcija rotacija antene po obimu razvijene površine memorijskog bubnja i koji je u trenutku informacije da je Feed Horn registrovao eho cilja, "označio" položaj cilja na svojoj projekciji koordinatnog sistema i isti podatak prosledio Računarskom centru.
S obzirom da se zna brzina protoka pulsa, onog momenta kada Feed Horn primi eho cilja, meri se vreme od emitovanog pulsa sa Predajnika ZAR do trenutka prijema pulsa na Feed Horn anteni i to je početni podatak za određivanje daljine cilja.

Računarski centar za određivanje koordinata cilja na osnovu:
- ugla elevacije pod kojim je eho cilja primljen na Feed Horn antenama na sva 3 prijemna rešetkasta uvodnika u odnosu na fiksne uglove elevacije za te Feed horn antene;
- označene pozicije eho cilja na projekciji koordinatnog sistema memorijskog magnetnog bubnja;
- vremena koje je proteklo od poslatog pulsa Predajnika ZAR do momenta prijema pulsa na jednoj od Feed Horn antena:
određuje: mesni ugao, azimut i daljinu cilja..... Ziveli

Ovi podaci se dalje prosleđuju u Radar za Diskriminaciju, odnosno radar koji utvrđuje da li je neki cilj pretnja ili ne. Ako je cilj pretnja, podaci se dalje prosleđuju radarima za praćenje cilja i raketa i kreće zahvatanje cilja i gađanje.
O tome ne bih za sada, jer je preobimno, jedino ako bi se još neko uključio.
Cilj ove teme mi je bio da pokušam da objasnim principe i način funkcionisanja zaista jedne impresivne gigantske antenske strukture ZAR za protiv-raketni sistem "Nike Zeus" i još jednog relikta Hladnog rata.

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Dalji razvoj PRO sistema: Projekat PRO „Sentinel“ i Program PRO „SAFEGUARD“

Uvod:

Razvojem protiv-raketnog sistema „Nike Zeus“ iz PVO sistema „Nike Ajax“ i „Nike Hercules“, ustanovljeno je vremenom (početkom 60-tih godina prošlog veka) da sistem više ne zadovoljava u potpunosti potrebe protiv-raketne ili bolje reći protiv-interkontinentalno balističke raketne odbrane.
U tom smislu započeti su projekti modernizacije PRO sistema „Nike Zeus“ i prvi takav razvojni projekat je nazvan „Nike X“.
Glavni razlozi tako brze potrebe za modernizacijom PRO „Nike Zeus“ su bili što je jedna baterija mogla gađati samo 3 cilja jednovremeno i u tom smislu je mogla već sa 4 istovremeno lansirana sovjetska ICBM projektila mogla biti prezasićena.
Cilj projekta „Nike X“ je bio razvoj radara sa faznom rešetkom koji bi značajno uvećao mogućnosti radarskih struktura i jednovremeno praćenje, zahvat i gađanje znatno većeg broja ciljeva od strane jedne vatrene jedinice.
Koncept je takođe predviđao i razvoj veoma brze rakete znatno kraćeg dometa tipa „Sprint“, koje bi presretale ICBM projektile na visinama od 6.1 do 30 kilometara i daljinama od 8 – 40 m. Presretanje na nižim visinama bi smanjilo problem nuklearnog zamračenja nakon uspešno izvršenog presretanja, jer bi zamračenje bilo na znatno manjem prostoru nego da je presretanje na većim visinama. Raketa je trebalo biti korištena zajedno sa dalekodomentnom raketom „Zeus B“ za sistem „Nike Zeus“ dometa oko 140 km i maksimalne visine leta od 280 km.
Kod razvoja radara, krenulo se sa radarom sa faznom rešetkom MAR (multi-funkcionalni rešetkasti radar). Nakon početnog testiranja u kome se kao „kontrolni“ korišteni TTR i MTR radari za praćenje cilja i rakete sistema „Nike Hercules“, ustanovljeno je da radar MAR ispunjava sve uslove za pretraživanje, zahvat i vođenje projektila tipa „Sprint“ i radari sistema „Nike Hercules“ su povučeni iz projekta „Nike X“.
Da malo skratim ovaj uvod... Uprkos političkim pritiscima da se sistem uvede u operativnu upotrebu, sistem jednostavno nije bio finansijski isplativ jer i dalje nije mogao zaštiti teritoriju SAD od sovjetskih ICBM bez 20-40 miliona žrtava u prvom udaru, što je ocenjeno kao neprihvatljivo.
Ipak, 17.06.1967 godine Kina je izvršila prvu detonaciju hidrogenske bombe i to je iskorišteno da se projekat „prenameni“ za zaštitu od potencijalnog kineskog napada i u tom smislu je novembra 1967. i određeno prvih 10 lokacija za modernizovani PRO sistem.
Takođe, i tadašnji predsednik SAD Nixon i američki vojno-obaveštajni vrh su ocenili da nije moguće dovoljno kvalitetno zaštiti teritoriju SAD od napada ICBM projektila SSSR i Kine i odlučeno je da se novi modernizovani sistem upotrebi kao zaštita raketnih baza Vojske SAD za ICBM „Minuteman“ i „Titan II“. Objašnjenje je bilo da se raketne baze zaštite u prvom udaru SSSR/Kineskih ICBM i da se budu sposobne za tako snažan uzvratni udar sopstvenim ICBM po potencijalnim napadačima iz SSSR i Kine da im „ne padne napamet da uopšte prvi gađaju SAD sa ICBM“....
U tom smislu je projekat „Nike X“ modernizovan kroz projekat „Sentinel“ i 1969. godine počelo je njegovo uvođenje u operativnu upotrebu...Uvodi se i nova dalekodometna raketa kao dalja modernizacija rakete „Zeus B“ - „LIM-49 Spartan“
O razvoju i tt karakteristikama novih raketa „Sprint“ i „Spartan“ i uvođenju „Sentinela“ u operativnu upotrebu, više u nastavku......

Slika radara MAR-I u fazi ispitivanja, u kombinaciji sa radarima za praćenje ciljeva i raketa sistema "Nike Hercules"

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Projekat Sentinel / Safeguard

Već sam pisao da se odustalo od kompletne zaštite teritorije SAD jer je to ocenjeno kao prskupo i nemoguće bez milionskih žrtava već u prvom udaru.
Stoga je odlučeno da se modernizovani Nike Zeus/X pretvori u sistem „Sentinel“ koji će biti manje ambiciozan i koji će štititi samo najveće gradske urbane aglomeracije i raketne baze za američke ICBM projektile, radi uzvratnog udara , a u cilju odvraćanja SSSR-a i Kine od napada.
Tokom 1967. godine objavljena je namera o formiranju 17 pozicija sa PRO sistem „Sentinel“ sa oko 700 novih „Sprint“ projektila.
Nakon velikog protivljenja javnog mnjenja da se PRO sa nuklearnim b/g smešta u blizini najvećih gradskih aglomeracija, odlučeno je da se suspenduje odluka i još jednom razmotri.
Konačno, marta 1969. godine, donešena je konačna odluka o preimenovanju projekta PRO „Sentinel“ u projekat PRO „Safeguard“, koji će biti još manje ambiciozan i koji će štititi isključivo raketne baze sa silosima za ICBM projektile „Minuteman“ i „Titan II“.
Nova koncepcija sistema „Sentinel“ sada nazvana „Safeguard“, zamislila je odbranu raketnih baza-silosa za američke ICBM projektile u 2 zone odbrane, dalju i bližu.
U daljoj zoni dejstvovala bi nova raketa „LIM-49 Spartan“ koja bi trebalo da presretne nadolazeće ICBM projektila izvan zemljine atmosfere, a ako ona ne uspe, onda se presretanje vrši u bližoj zoni ultra-brzom raketom kraćeg dometa tipa „Sprint“.

U sledećem tekstu o raketama "Sprint" i "Spartan" sa slikama....

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2974

Karakteristike novih raketa PRO sistema „Sentinel“ / „Safeguard“

Dalekodometna raketa "LIM-49 Spartan":
-težina – 13100 kg
-dužina 16,8 m
-bojeva glava – nuklearna, 5 megatona
- motor – 3-stepeni
- gorivo – čvrsto raketno
- operativni domet – 740 km
- visina leta – 560 km
- brzina rakete – 8 Macha
- vođenje – radiokomandno
- lansirna platforma – silos

Slika prikazuje raketu LIM-49 Spartan:



Slika prikazuje raketu LIM-49 Spartan priliko lansiranja:




Ultra-brza raketa kraćeg dometa "Sprint":
-težina -–3500 kg
- dužina – 8,20 m
- bojeva glava – nuklearna, do 1 kiloton
- motor – 2-stepeni
- gorivo- čvrsto raketno
- operativni domet – do 40 km
- plafon leta – do 30 km
- brzina rakete – 10 Macha
- vođenje – radiokomandno
- lansirna platforma - silos

Slika prikazuje raketu Sprint:



Slika prikazuje raketu Sprint prilikom lansiranja:



U nastavu teme, više o radarskim sistemima i načinu funcionisanja PRO sistema Sentinel / Safeguard....
Ziveli

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 763 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 4 sakrivenih i 711 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, amaterSRB, blue, Botovac, bubrija, Cigi, Crki, dane007, darcaud, darkangel, darkstar101, delrey, dino.usa, dozorni, Faki-Valjevo, FOX, galijot, husky, ivance95, Jovan Kovačević, komesm, Kubovac, kybonacci, M74AB3, Mercury, mgaji21, MikeHammer, miljannis, Mirage 2000N, nedeljkovici, NoOneEver Dreams, pavle_pzs, pein, randjelira, Revolucion, ruma, rus1974, samsung, sliwker, slonic_tonic, Sr.Stat., stug, time, Toni, VJ, vlvl, yufighter, Zoran Rapajić