Radari u SFRJ/SRJ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@s5014b.....
Citat:.Mala tehnicka ispravka struja je 87,5 A,na 90 A vec izbacuje izvor EM.Termicki osiguraci na osmatracu su od 92 stepena C
Lepo je znati da jos ima ljudi koji poznaju radar. terhniku
Nisam hteo precizirati oko tih podataka, jer sam nameravao napisati sustinske stvari.
Kada uhvatim vremena, pokusacu pojasniti prednju plocu ekstraktora visine.


Hvala za slike

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo kako izlgeda kabina S-600 posle remonta... Ruke su moje, kao i sat na ruci

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Djokkinen ::Evo kako izlgeda kabina S-600 posle remonta... Ruke su moje, kao i sat na ruci


Iz kog perioda je ova slika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova slika je kad je covek sluzio vojsku 94/95.Na slici se vidi kabina S 5013 "ANVIL",tacnije trece radno mesto.

Dopuna: 04 Dec 2007 13:57

s5014b ::Ova slika je kad je covek sluzio vojsku 94/95.Na slici se vidi kabina S 5013 "ANVIL",tacnije trece radno mesto.S 600 se pokazao kao jedan od izdrzljivih radara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@....
Citat:S 600 se pokazao kao jedan od izdrzljivih radara.
Da, slozio bih se sa ovim.
Vreme izmedju dva gen. remonta je 80-100 000 sati rada pod visokim naponom.
U tehnickom smislu najveci problem su predstavljale prekidacke cevi (tiratroni) i jednim delom predajne cevi (magnetroni).
Kada su uoceni problemi sa tiratronima, pristupilo se modifikaciji i uz manje tehnicke izmene ugradjeni su sovjetski tiratroni (nekoliko tipova)
Ovi tiratroni su izdrzavali desetorostruko duze vremena od originalnih.
Problem magnetrona je u nekoj meri resio INFIZ (institut za fiziku)
Naime, usvojio je tehnologiju repariranja katode magnetrona i na taj nacin je produzavan radni vek magnetrona.
Da dodam, magnetron i tiratron su vitalni delovi radarskog predajnika i predstavljaju krupnu financijsku stavku kod odrzavanja radara

Dopuna: 04 Dec 2007 21:10

@....

Mozda ce nekoga zanimati.


Slika je iz visinomera S-613 i predstavlja dva ormara ekstraktora visine
A)_Sklop upravljanja, zastite i kontrole
B)_Ekstraktor visine

1_Indikacija prisutnosti svih niskonaponskih izvora
2_Temperatura otporne mreze azimuta
3_Pravilna kasnjenja izvora
4_Prisutnost el. polja na motorima azimuta i elevacije
5_Visoka ili niska temperatura ulja u reduktorima
6_Ispravan polozaj mehanickih sklopova antene
7_Granicni mikroprekidaci na reduktoru elevacije
8_Stanje svih mikroprekidaca neophodnih za normalan rad antene
9_Prisutnost napona sa niskonaponskih izvora
10_Temperatura otporne mreze elevacije
11_Stanje strujnih osiguraca
12_Indikacija automatskog rada
13_Indikacija rucnog upravljanja antenom
14_Indikacija stanja elevacione kocnice (iskljucena je kada je antena u pokretu)
15_Indikacija rada "samo azimut"
16_Indikacija rada"samo elevacija"
17_Prekidac za odabir rada
18_Prekidac za odabir nacina upravljanja antenom
19_preskocio
20_Indikacija "normalnog" nacina rada ekstraktora
21_Indikacija da je sekstraktor u rezimu servisiranja
22_Indikacija normalnog pogona motora
23_Indikacija zatvorenosti svih interloka na diodnoj i relejnoj logickoj ploci
24_Indikacija daljinskog upravljanja ekstraktorom (Anvil ili Furnus)
25_Indikacija lokalnog upravljanja ekstraktorom
26_Glavni kljuc za ukljucenje ekstraktora u sevisni rezim, ili normalan rad
27_Taster za resetovanje diodno- relejne logicke ploce
28_Prekidac za odabir nacina upravljanja ekstraktorom
29_Taster za iskljucenje napona na antenskim motorima
30_Indikacija prisutnosti mreznog napona na ormaru
31_Taster za ukljucenje napona na antenske motore
32_Nije u serijskoj proizvodnji. Pretpostavljam da je deo modifikacije i trebao bi da resetuje stanje granicnih mikroprekidaca na reduktoru elevacije.
33_Instrument za proveru prisutnih napona
34_Prekidac za odabir napona koji ce se meriti na instrumentu

Napomena:Kako je ekstraktor visine veoma komplikovan i precizan elektronski sklop, sva podesavanja naponskih izvora vrsiti profesionalnom digitalnom mernom opremom (digitalni voltmetar sa tri decimale, a za proveru brujanja izvora koristiti osciloskop)

35_Indikacija o lokalnom testiranju ekstraktora
36_Indikacija "park" rezima
37_Indikacija "sector scan" rezima
38_Indikacija "volumetric" scan" rezima
39_Indikacija "normal" rezima
40_Indikacija o ispravnosti merenja visine za pojedini cilj
41_Prekidac za rucno testiranje ekstraktora
42_Prekidaci koji definisu adresu rucno zadate komande
43_Rucno odredjivanje kraja klacenja reflektora antene
44_Taster u gornjem polozaju simulira merenje visine, a u donjem polozaju omogucije upis rucno zadatih komandi.
45_10 prekidaca od cije kombinacije (uklj.- isklj.) zavisi sadrzaj rucno zadate komande
46_Instrument za nerenje napona i struje iz prisutnih izvora
47_Prekidac za selekciju merenja (prema tabeli)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo tema je veoma interesantna, e sad mozda je malo OT ali da sad ne trazim i citaram neko je pomenuo radarski poolozaj po SRJ i izmedju ostalog i na planini Cer. Koliko je meni poznato, tamo nikad nije bilo radara (pa mozda ni kao neko rezervno mesto) a pogotovo '99. tamo sigurno nije bilo radara. Tamo je bilo ili je jos uvek neko cvoriste veze. Inace "zasipan" je Cer '99. kao i civilni TV repetitori u vise navrata.

Jos bih dodao da je pored mene putem prosla za vreme agresije '99. "Mecka" (ali sa sklopljenom i prekrivenom antenom, pa tada nisam znao o cemu se radi) i da taj zvuk motora i skripu po asfaltu i danas pamtim. U blizini Sapca je i pogodjen ovaj radar (ili je promasen/ostecen) i ako se secam bilo je i poginulih (glupo da sad licitiram broj posto se vise i ne secam).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorozup ::Prvo tema je veoma interesantna, e sad mozda je malo OT ali da sad ne trazim i citaram neko je pomenuo radarski poolozaj po SRJ i izmedju ostalog i na planini Cer. Koliko je meni poznato, tamo nikad nije bilo radara (pa mozda ni kao neko rezervno mesto) a pogotovo '99. tamo sigurno nije bilo radara. Tamo je bilo ili je jos uvek neko cvoriste veze. Inace "zasipan" je Cer '99. kao i civilni TV repetitori u vise navrata.

Jos bih dodao da je pored mene putem prosla za vreme agresije '99. "Mecka" (ali sa sklopljenom i prekrivenom antenom, pa tada nisam znao o cemu se radi) i da taj zvuk motora i skripu po asfaltu i danas pamtim. U blizini Sapca je i pogodjen ovaj radar (ili je promasen/ostecen) i ako se secam bilo je i poginulih (glupo da sad licitiram broj posto se vise i ne secam).

Do 1997. god. na Ceru je bio TPS 63 sa automatskom predajom podataka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@strazevica.....

Godinu do kada je radio AN/TPS-63 na na Ceru ne znam tacno, ali mislim da je tvoj podatak odprilike pouzdan.
E sad, zanima me kako je isla automatska predaja podataka, jer koliko znam, VJ nije ugradjivala zasebne uradjaje u 63-ke kao sto je npr. NATRAP. Ako su podaci isli sa sekundarnog radara, onda to ne bih nazvao automatskom predajom radarskih podataka
O cemu se radi?
Sekundarni radar "vidi" ciljeve (letelice) sa aktivnim odgovorom. Drugim recima, vidi ciljeve koji imaju ukljucen transporder, tj. civilne letelice.
Ako ih vidi i primarni radar, onda se takva informacija korelise i salje u OC.
Mora se priznati da radarski polozaj na Ceru nije bio aktivan zbog civilne avijacije, vec..... o tome ne bih javno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uf, dobro pitanje cezar 35...Od sredine 2001.godine predaja podataka od radara ka operativnom centru ide pomocu modema za sve radare tako da ne bih znao kako je ranije TPS 63 davao podatke.Naravno, mislio sam na primarne(prave)odraze a ne na "sekundarce".Bez obzira sto Cer "plače" za jednim radarom, od toga u dogledno vreme nema ništa, na žalost...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec sam u temi o aerodromu (heliodromu) Divulje pomenuo, ali niko nije nista prokomentarisao sta je to pa cu i ovde ponoviti - verovatno je pravo mesto za to.
U okviru kasarne su bili razmesteni boforsi i bila je jedna "poljana" iza nekog objekta nacickana sa puno antena koja je bila prakticno uz samu obalu.
Moje pitanje je: da li su to neke radarske antene ili se radilo o nekim prislusnim antenama ?