Sistem S-200 Angara (SA-5 Gammon)

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, aljosa7, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::''Дальность поражения наземных объектов может достигать 120 км. Ограничителем здесь выступает система наведения. Между тем энерговооруженность ракеты позволяет ей покрывать гораздо большие расстояния. Известно, что в ходе работы над комплексом С-400 в восьмидесятые годы был произведен успешный экспериментальный пуск ракеты комплекса С-300 на 400 км по траектории, близкой к баллистической, с максимальной высотой 70 км.''


''Daljina gađanja zemaljskih ciljeva je do 120km. Ograničenje je iz razloga sistema navođenja. Međutim potencijal rakete omogućava pokrivanje daleko većih udaljenosti. Poznato je da u toku razrade sistema S-400 osamdesetih godina uspješno provedeno eksperimentalno lansiranje rakete sistema S-300 na 400km po trajektoriji bliskoj balističkoj, sa maksimalnom visinom 70km.''

L=222,4 * arctan (1,95^2*tan45)/(62,57*(1+tan^2 45)-1,95^2)=400km

Шта ли ће још да исплива...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osamdesetih godina, pre 30 i vise godina su krenuli sa razradom, radom na S 400?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda ne treba ''čitati'' S-400 kao ono što danas poznajemo pod ovom oznakom već kao projekt S-400. Ne sumnjam da su već osamdesetih krenuli u nadogradnju S-300 sa ciljem dizanja dometa, ali sve je usporeno zbog ludih godina koje su nastupile.
Inače ako se ne varam, a vrlo sam siguran da se ne varam (mogu provjeriti) S-200D iliti Dubna je u početku imenovana S-400.

• 9Ovo se svidja korisnicima: Viceroy, perko91, lacko, Sirius, voja64, yrraf, nradukic, Zandar, Velibor Rado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada

Evo, odlučio sam se da pokušam, nadam se uz pomoć i ostalih članova foruma da malo "raspetljamo" više o sistemu PVO S-200V. Dosta toga je napisano na ovih 58 stranica i trudiću se da se ne ponavljam, pa ću samo vrlo kratko sublimirati osnovne stvari, da bi što pre krenuli na opis sistema, funkcije, režime, metode vođenja i način rada....

Jedna raketna baterija S-200V ima samo jedan kanal za praćenje i dejstvo po ciljevima u VaP-u, a na te ciljeve se može lansirati čak do 6 raketa. Obično se jedan raketni divizion, koji je najčešće najniža borbena formacija sastoji od 2 ili 3 raketne baterije, što znači da jedan takav divizion teoretski može dejstvovati na 2 ili 3 cilja jednovremeno. U SSSR-u je bilo primera na nekoliko vatrenih položaja, da je čak uvezano 5 raketnih baterija u sastav jednog raketnog diviziona, ali to su veoma izolovani slučajevi i postavljeni na strateškim pravcima.
Maksimalna brzina gađanog cilja iznosi oko 1200m/s (Mach 4), daljina 255 km i 40.8 km visina cilja.

Najčešći vatreni položaj raketnog diviziona S-200V sastoji se od 2 raketne baterije i komandne baterije i razmešta se na površini od oko 1,1 km2.

Komandna baterija najčešće ima sledeća sredstva:
- Komandnu kabinu diviziona K-9M
- Osmatračko-akvizicijski radar velikog dometa P-14F Oborona
- Radar za merenje visine ciljeva PRV-17
- Mikrotalasna akvizicijska relejna stanica 5Ya62 ili 5Ya63 "Cikloida" za vezu sa integrisanim sistemom PVO
"Senezh ME", koja se realizuje preko Kabine 5F24

Otkrivanje ciljeva:
- Osnovni način preko IADS "Senezh-ME"
- Pomoćni način preko OAR P-14F i PRV-17

Da ne bude previše komplikovano za prvi tekst, sada ću prikazati slike uz prateće tekstove za osnovna sredstva komandne baterije, P-14F i "Cikloidu", kao i skicu sa objašnjenjima razmeštaja sredstava raketnog diviziona sa 2 raketne baterija na vatrenom položaju...

Slika 1: IADS "Senezh-ME" i relejna stanica "Cikloida"



Slika 2: Osmatračko-akvizicijski radar velikog dometa P-14F "Oborona"



Slika 3: Razmeštaj sredstava raketnog diviziona na vatrenom položaju - osvrt na sredstva komandne baterije i 2 raketne baterije



Slika 4: Razmeštaj sredstava raketnog diviziona na vatrenom položaju - osvrt na sredstva tehničke baterije



Toliko za sada, pa ćemo nastaviti....

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, shmele, nradukic, voja64, Velibor Rado, perko91
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada

Raketna baterija S-200V ima u svom sastavu sledeća sredstva:
- 5N62VE Radar praćenja i osvetljavanja cilja - 1 kom
- K-2V Kabina upravljanja vatrom - 1 kom
- 5P72VE Lansirni uređaj sa raketom V-880 - 6 kom
- K-3V Kabina predlansirne pripreme - 1 kom
- 5Yu24ME Šinski punjač raketa - 12 kom

Evo i slika sa dodatnim pojašnjenjima nekih osnovnih sredstava Raketne baterije:

Slika 1: 5N62VE Radar praćenja i osvetljavanja cilja - "srce sistema"



Slika 2: 5P72VE Lansirni uređaj sa raketom V-880



Slika 3: 5Yu24ME Šinski punjač raketa



Toliko za večeras....Sutra ću krenuti sa "otkrivanjem ciljeva" i polako ću ići korak po korak sa ilustracijama i objašnjenjima.
O raketi i sredstvima tehničke baterije sam mislio na kraju opisa rada sistema, ali naravno ostali članovi foruma mogu taj deo i ranije obraditi....

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, perko91, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada

Pre nego krenemo na otkrivanje cilja, potrebno je ukratko reći nešto više o Radaru praćenja i osvetljavanja cilja RNR 5N62VE koji je i "srce" sistema. Moramo pomenuti i u kratkim crtama objasniti režime rada radara po osnovu širine dijagrama zračenja i po osnovu oblika kontinualnog talasa, jer je to bitna predispozicija za ono što sledi, a tiče se borbenog rada Radarske stanice od otkrivanja cilja do njegovog uništenja raketom V-880.

Režimi rada radara RNR 5N62VE mogu se podeliti na osnovu širine dijagrama zračenja (snopa) na:

- režim rada u uskom snopu širine 0,7 stepeni kod otkrivanja cilja na daljinama preko 200 km i kod automatskog praćenja cilja
- režim rada u širokom snopu širine 1,4 stepeni kod otkrivanja cilja na daljinama ispod 200 km

Režimi rada radara RNR 5N62VE dalje se mogu podeliti na osnovu oblika kontinualnog talasa na:

- režim mono-hromatskog kontinualnog isijavanja MHI
Ovim režimom se kod automatskog praćenja cilja određuje azimut i elevacija cilja kao i njegova brzina. Ovaj režim kod automatskog praćenja cilja funkcioniše u režimu AS-3. Njegova karakteristika je da je signal jednobojan, jednolik i u veoma uskom frekventnom području, tako da ima najveću mogućnost otkrivanja cilja po daljini.

- režim fazno-kodiranog modulisanog kontinualnog isijavanja FKM
Ovim režimom se kod automatskog praćenja cilja određuje azimut, elevacija, brzina cilja i takođe i daljina cilja. Ovaj režim kod automatskog praćenja cilja funkcioniše u režimu AS-4. Njegova karakteristika je da je signal digitalno kodiran, ali u širem frekventnom području, tako da ima se ciljevi otkrivaju na nešto manjim daljinama.

Pored ovoga, postoje i 2 pod-režima koji se mogu koristiti kod bilo kod ova dva režima na osnovu oblika isijavanja kontinualnog talasa:

Prvi je pod-režim sa frekventnom modulacijom FM, koji ima karakteristiku da može pratiti cilj po uglovima čak i u slučaju da mu je uglovna brzina gotovo jednaka nuli.
Drugi je pod-režim AS-RPC koga karakteriše to da ukoliko se cilj čija je uglovna brzina ispod minimuma, a koji se ne može pratiti po uglovima pod-režimom FM, može i dalje pratiti na osnovu računski određene projektovane putanje leta koju izračunava PLAMJA-KV-CVM digitalni računar.

Plamja-KV-CVM digitalni računar ima 5 ugrađenih programa:

1. Režim mirovanja – u ovom programu, računar određuje najbolji način za dejstvo i lansiranje raketa
2. IADS akvizicija cilja – u ovom programu, računar na osnovu podataka o cilju od strane IADS „Senjež“, metodom interpolacije računa-predviđa poziciju cilja između primljenih novih informacija
3. Praćenje cilja – u ovom programu, računar konstantno računa putanju leta cilja i određuje najbolji način za dejstvo i lansiranje raketa
4. Praćenja ciljeva ometača – u ovom programu računar računa-predviđa putanju leta cilja uz ručno unešenu daljinu. Ovaj režim praćenja se naziva AS-2.
5. Auto kontrola

Slika 1: Režimi rada Radara praćenja i osvetljavanja 5N62VE po osnovu oblika kontinualnog talasa



Slika 2: Digitalni računar Plamja KV-CVM

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, perko91, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dok sam ja trkeljo vamo tamo otoje čudo mi je uglavnom služilo ko ladovina a vala ima ladovine dobre iza toga

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada

Već sam pisao da je osnovni način otkrivanja cilja, preko sistema integrisane protivvazdušne odbrane (IADS) čiji je nosilac ASU (automatski sistem upravljanja) "Senjež-ME".

Radar je po prijemu podataka o cilju od strane IADS „Senjež-ME“ prvo automatski usmeravao svoje antene prema cilju po elevaciji, a onda i po azimutu.
Kada su antene okrenute ka cilj po obe ravni, radar prelazi u režim Mono-Hromatsko kontinualno isijavanje MHI radi većeg maksimalnog dometa otkrivanja cilja po daljini. Tada se daljina cilja i brzina cilja dobijene od IADS „Senjež“ unose u opseg daljina RNR 5N62VE i brzina po Doppleru.
Ukoliko je cilj dalje od 200 km, RNR će kod otkrivanja cilja zračiti uskim snopom širine 0,7 stepeni, a ako je cilj bliže od 200 km onda će zračiti širokom snopom od 1,4 stepena.
Uključuje se predajnik zračenja i RNR 5N62VE počinje da traži cilj.
Kada se cilj pojavi na pokazivaču brzine po Dopleru, uključuje se režim punog automatskog praćenja AS-3, sa pod-režimom AS-RPC, u kome računar, radi neometanog praćenja cilja, konstantno preračunava putanju leta cilja.

Slika 1: Otkrivanje i zahvat cilja Radarom praćenja i osvetljavanja 5N62VE preko ASU "Senjež-ME" kao nosioca IADS sistema



Na osnovu ovog prikaza, stiče se da je rad veoma jednostavan. Ali, u svakom sistemu automatskog upravljanja, bilo da se radi o K-1 Krabi, Poljani D-1, D4 ili Senjež-ME, bi tako i trebalo da bude.
Sistem automatskog upravljanja ima zadatak da automatski i brzo navede nišanski radar na cilj.
I to smo sada videli kako izgleda u teoriji, kada sve teče glatko.

Ono što sledi u narednom tekstu, je situacija koja je u današnjem vremenu češća, a to je da sistem ASU ne funkcioniše ili je uništen ili se uspešno ometa.
Tada se cilj otkriva uz pomoć divizionskih osmatračko-akvizicijskih radara poput P-14F i visinca PRV-17. Tu je situacija malo komplikovanija i kod otkrivanja i zahvata cilja ima više posla i traži se više umešnosti od strane posade.....

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada

Kada se otkrivanje cilja vrši preko divizionskog osmatračko-akvizicijskog radara poput P-14F, procedura je nešto duža i zahteva nešto više umešnosti od strane radarskih operatera.
Prvo se cilj uoči na radaru P-14F, slika se prenosi na panoramski pokazivač Kabine K2V Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE i tada se vrši obeležavanje cilja odgovarajućim obeleživačima (Slika 1).

Slika 1: Obeležavanje cilja na pokazivaču slike sa OAR P-14F, u Kabini K2V Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE



Postupak otkrivanja se nastavlja u režimu Mono-Hromatskog kontinualnog isijavanja MHI, radi maksimalizacije mogućnosti otkrivanja cilja na većim daljinama.
Ukoliko je cilj na daljini većoj od 200 km, zračenje će biti širokim snopom od 1,4 stepeni, a ukoliko je cilj na daljinama manjim od 200 km, onda će zračenje biti uskim snopom od 0,7 stepeni.
Uključuje se predajnik i radar počinje zračenje MHI isijavanjem, širinom snopa u zavisnosti od daljine cilja, radi njegovog otkrivanja Radarom za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE.

Postupak otkrivanja:
- Kružna – Cirkularna pretraga koničnim skeniranjem
Postupak otkrivanja cilja započinje kružnom pretragom koničnim skeniranjem, a to znači da se feed horn na feedu antene okretao oko fokalne (centralne) tačke antene i tako u prostoru emitovao kružni snop koji je kružio oko cilja i u prostor oko cilja radi lakšeg otkrivanja i pozicioniranja u prostoru. (Slike 2 i 3)

Slika 2: Postupak Kružne-cirkularne pretrage koničnim skeniranjem, Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE



Slika 3: Kružna cirkularna pretraga koničnim skeniranjem, Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE



Ako cilj nije otkriven ovim skeniranjem prelazi se na:
- Sektorsku pretragu skeniranjem po linijskom programu
Postupak otkrivanja cilja teče skeniranje kontinualnim talasima po određenom linijskom programu, po azimutu i po elevaciji. (Slike 4 i 5)

Slika 4: Postupak Sektorske pretrage skeniranjem po linijskom programu, Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE



Slika 5: Sektorska pretraga skeniranjem po linijskom programu, Radara za praćenje i osvetljavanje cilja, 5N62VE



Ovim bi zaključili osnovne elemente kod otkrivanja i zahvata cilja, Radarom za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62VE.
Prvo smo prošli otkrivanje i zahvat cilja korišćenjem ASU "Senjež-ME" kao nosioca IADS sistema, a zatim smo prošli i otkrivanje i zahvat cilja uz pomoć divizionskog radara poput P-14F i PRV-17, kroz dva osnovna postupka, kružnog-cirkularnog skeniranja i sektorskog skeniranja po linijskom programu.

U nastavku teme, pisaću o daljim postupcima oko uspostavljanja automatskog praćenja zahvaćenog cilja i to kada se cilj zahvata korišćenjem dvizionskog radara P-14F, nevezano sa tim kakvim je postupkom cilj otkriven i zahvaćen (kružnim ili sektorskim skeniranjem)....

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можда је питање неумесно (или сам пропутио), но мене интересује: који су реални аналози овом систему у свету (у време настанка и данас)? Хвала унапред!