Sirius ::Можда је питање неумесно (или сам пропутио), но мене интересује: који су реални аналози овом систему у свету (у време настанка и данас)? Хвала унапред!
Što se tiče analognih sistema, a da su u rangu S-200V, iz tog vremena bih svakako izdvojio britanski PVO sistem "Bristol Bloodhound Mk.II" o kome sam takođe pisao pre neke 2 godine čini mi se...
Domet je nešto kraći, navodi se do 80 km, ali za cilj odrazne površine oko 5 m2. Sistem obično ima 2 nišanska radara u sastavu diviziona (odnosno kod njih "skvadrona"), tako da je 2-kanalan po cilju, a i S-200V najčešće ima 2 nišanska radara u sastavu diviziona (ali može i 3, čak i do 5)...
Noviji nišanski radar Type 87 Scorpion je gotovo identičan po fukcijama kao i 5N62VE kod S-200V, ima 2 antene, jedan predajna, druga prijemna i služe za osvetljavanje i praćenje cilja. Ovaj radar je po svojoj konfiguraciji i kompleksnosti, nešto komplikovaniji za premeštanje (iako je moguće) tako da i tu deli sličnost sa S-200V koga je moguće premeštati, ali ako to nije premeštanje na unapred uređene položaje, mislim da je to veoma komplikovana "rabota" kod oba sistema.
Navođenje raketa je poluaktivno radarski sa metodom vođenja "proporcionalna navigacija" kod oba sistema, čak i način leta je sličan: raketa Bloodhound leti malo iznad cilja, pa se obrušava na njega, dok se to kod S-200V praktikuje kada je cilj dalje od 80 km.
S tim da S-200V ima i neke dodatne funkcije i načine delovanja protiv ometača (atipičan metod vođenja: poluaktivno radarsko samonavođenje po metodu sa tri tačke, o tome ću tek pisati)...
I na kraju, S-200V ima 2 do 3 puta veći realni domet po daljini ...(cca 80 na prema cca 180 - 240 km varijanta Angara i Vega)...
Danas mislim da su najbliži da budu ekvivalenti, sistemi S-300 prvih verzija, ali s tim da su mobilni. Bili su 2-4 kanalni po cilju (kao i S-200V sa 2 ili 3 nišanska radara u divizionu), slično vođenje: poluaktivno radarsko po metodi proporcionalne navigacije, i cilj je divizionima dodeljivan sa OAR-a velikog dometa putem ASU, jedino što su to bili savremeniji sistemi od "Senjež-M"...
Ipak, ovde postoje i znatne razlike, jer je S-200 stacionaran sistem, praktično samo teoretski mobilan i danas nema pravog ekvivalenta u sistemima PVO. Ovo je nešto najsličnije....po mom mišljenju....
* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada
Uspostavljanje automatskog praćenja cilja Radarom za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62V
Nakon otkrivanja i zahvata cilja Radarom za praćenje i osvetljavanje ciljeva 5N62VE, potrebno je uspostaviti automatsko praćenje cilja i odrediti odgovarajući režim automatskog praćenja cilja.
1.
I dalje, nakon otkrivanja i zahvata cilja, radimo u režimu Mono-Hromatskog kontinualnog isijavanja MHI.
Prvo je potrebno na osnovu brzine cilja dobijene od Radara 5N62VE odgovarajućim upravljačkim mišem, oznaku cilja ubaciti u indikator opsega brzina po Dopleru, koji odgovara izmerenoj brzini cilja.
Tada Radar uključujemo na automatsko praćenje cilja po brzini, u režim AS-3. Ako je sve u redu, upaliće se odgovarajuća lampica da signalizira automatsko praćenje cilja po brzini.
2.
Zatim se Radar prebacuje u režim rada polu-FKM.
U ovom režimu potrebno je da odredimo što tačniju daljinu cilja, pre predaje na puno automatsko praćenje po daljini.
Daljina se na indikatore opsega daljina uvodi na osnovu izmerenih daljina cilja od strane Radara 5N62V, tako što se oznaka cilja uvodi, odgovarajućim upravljačkim mišem, u opseg daljina koji je obeležen na indikatoru dvema paralelnim vertikalnim linijama.
Postoje 4 Nonius režima na osnovu kojih se uvodi daljina u 4 koraka:
- Nonius, koji pokazuje daljinu do 450 km i ima grešku kod uvođenja opsega daljina do 15 km
- Srednji Nonius, koji pokazuje daljinu do 150 km i ima grešku uvođenja opsega daljina do 5 km
- Fini Nonius, koji pokazuje daljinu do 12 km i ima grešku uvođenja opsega daljina do 400 m
- 55, koji pokazuje daljine do 2,7 km i ima grešku uvođenja opsega daljina do 90 m
U bilo kom od ovih režima imamo mogućnost da pređemo na puno automatsko praćenje, ali uz oprez zbog greške po daljini koja je različita od režima do režima Noniusa.
3.
Pod pretpostavkom da smo prošli sva 4 koraka po Noniusu, uključujemo automatsko praćenje cilja u režimu punog Fazno-kodiranog modulisanog kontinualnog isijavanja FKM, režim automatskog praćenja cilja AS-4. Nakon toga uključujemo puno automatsko praćenje cilja u pod-režimu AS-RPC u kome računar konstantno preračunava, radi neometanog praćenja cilja, putanju leta cilja.
4.
Zatim se iz režima punog FKM, prelazi ponovo u režim polu-FKM, a zatim se prelazi u režim Mono-Hromatskog kontinualnog isijavanja i režim automatskog praćenja AS-3, uz nastavak punog automatskog praćenja u pod-režimu AS-RPC, kako je iznad i opisano.
Slika 1: Blok ormar sa pokazivačem izmerene brzine i daljine cilja i indikatorom opsega brzina i daljina
Zaključak:
Cilj je otkriven, zahvaćen i uspostavljeno je automatsko praćenje. Sledeći korak su predlansirne pripreme i lansiranje raketa na cilj!
Шта данас значи аутоматско праћење, у ери свих могућих програма? Колико је еволуирало у односу на некадашњи појам аутоматског рада (у стилу ''испали и заборави'', или - ''машина ће одрадити остало''). ?
Sirius ::Шта данас значи аутоматско праћење, у ери свих могућих програма? Колико је еволуирало у односу на некадашњи појам аутоматског рада (у стилу ''испали и заборави'', или - ''машина ће одрадити остало''). ?
Počeo sam da ti pišem, pa sam ispisao već celu stranicu, a nisam ni do pola misli stigao.
Moram skraćenu-skraćenu verziju!
Odgovor je veoma kompleksan, a sastoji se u tome da danas bez automatike gotovo da nije zamisliv rad savremenog PVO sistema sa radarski vođenim raketama.
Automatika, odnosno računar sistema za upravljanje vatrom, na osnovu parametara cilja konstantno preračunava putanju kretanja cilja i u tom pravcu usmerava antenu ili radarski snop radi nastavka praćenja. U zavisnosti od sistema vođenja, na osnovu toga se kod radio-komandnih sistema šalju radio-korekcije (komande upravljanja) na raketu, a kod sistema sa poluaktivnim samonavođenjem se omogućava konstatno osvetljavanje cilja čije reflektovane signale prima RGS u raketi i samonavodi se.
Postoje i kombinacije, kada se cilj prati ručno - recimo preko televizijskih ili termovizijskih senzora, a radio-korekcije ili osvetljavanje cilja se onda šalje na osnovu toga. Ovi ručni sistemi se uglavnom primenjuju kada su radari "pogušeni" smetnjama i kada je rizik od pogađanja radara protivradarskom raketom prevelik. Ovo je iznuđena metoda i mi smo 99-te sa sistemom Kub ovo primenjivali kada god se moglo (najviše na KiM, jer se televizijom moglo pratiti samo danju, a na KiM su najduži period leteli i danju). Takođe, pred kraj rata 99-te i naši Nevaši su termovizijom počeli pasivno otkrivati i pratiti ciljeve.
Ovo nije beskorisno i danas se može konstruisati sasvim dobar sistem koji bi kombinovao pasivno otkrivanje putem TV/Termovizijskih senzora uz dalje vođenje radio-korekcijama ili samonavođenje osvetljavanjem cilja.
Ograničenja su u tome da čak i u termovizijskom režimu nekada meteo uslovi i noćni rad mogu biti problem, a domet je inferioran zbog toga što u TV režimu sve zavisi od kvaliteta kamere i vidnog polja, a slično i kod termovizije i retko prelazi 40-50 km.
Kod savremenih sistema PVO sa PESA i AESA radarima, automatsko praćenje je dovedeno gotovo do savršenstva sa veoma brzim elektronskim skeniranjem, mogućnošću istovremenog praćenja i osvetljavanja 2, 4, 6, pa čak i do 8 ciljeva (kod aviona lovaca), sa mogućnostima da se čak i metode vođenja menjaju tokom leta rakete!
Evo kakve se sve mogućnosti vođenja raketa nude kod Buk-M3, a citiram našeg člana @Oluj2.1 da ne prepisujem tekst:
Citat Oluj2.1:
"SARH na terminalu i kombinacije: kratki INS plus korigovanje većim putem za daleke ciljeve, srednje dugački INS plus korigovanje za srednje daleke, samo INS za bliske ciljeve - za SARH raketu; za ARH raketu koja se sada očito pojavljuje u igri je samo INS( početni i programirani u zbiru) pa ARH za bliske ili početni INS plus korekcija pa programirani INS pa glava za dalje ciljeve; moguće je da za krajnji domet bude i dve korekcije ili da srednji deo trajektorije bude sa većim udelom korekcije ali se na kraju obavezno ubaci završni kratki programirani INS jer je tada cilj po pravilu sišao sa radarskog horizonta. " Kraj citata
Znam da ti se pomalo "zavrtelo" u glavi kad si ovo pročitao, ali nemoj da se "sekiraš", i meni je!
* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada
Predlansirne pripreme, lansiranje raketa na cilj, način i metod vođenja i samonavođenja raketa
Kada su sve rakete V-880 priključene na lansirne uređaje i kada postoji povratna informacija da je RGS raketa u funkciji i ispravan, u Kabini predlansirne pripreme i lansiranja K-3, na Indikatoru Lansiranja zasvetleće odgovarajuće lampice i indikatori će pokazivati prisustvo i ispravnost RGS raketa.
Kada RGS raketa počne primati reflektovani signal od cilja dovoljne snage i učestalosti, započinje proces automatskog praćenja cilja RGS-om u samoj raketi.
Ukoliko se cilj nalazi u zoni lansiranja, zasvetleće odgovarajuća lampica u Kabini K-3.
Sve je spremno za lansiranje.
Operator lansiranja paralelno pritiska zaštitni taster da se skine blokada sa lansiranja i taster „lansiranje“!
Nekoliko napomena pre nastavka teksta. U Kabini K-3 se nalazi se već pomenuti Indikator Lansiranja koji Komandiru baterije i operatorima lansiranja govore sledeće:
- ukoliko je cilj sub-soničan i na daljini bližoj od 255 km, može se odmah lansirati
- ukoliko cilj let na visini ispod 7 km, maksimalni efektivni domet rakete biće smanjen i to će biti prikazano na Indikatoru
- ukoliko cilj leti na visini iznad 20 km, maksimalni efektivni domet rakete biće smanjen i to će biti prikazano na Indikatoru
- nakon lansiranja, biće prikazana projektovana tačka susreta rakete sa ciljem, koja će se stalno preračunavati uzimajući u obzir parametre cilja i eventualno manevrisanje
- kada raketa stigne na tačku susreta sa ciljem, možemo smatrati da je raketa stigla do cilja i pogodila ga
Izvršeno je lansiranje raketa!
Preporuke kod sistema S-200V govore da se protiv velikih, masivnih i slabo manevrišućih ciljeva lansira plotun od 2 rakete, a protiv manjih, bržih i okretnijih lovaca i jurišnika plotun od 3 rakete.
Odmah po lansiranju, uključen je taster „KRO“ koji je u vezi sa prijemnom antenom „KRO“ na antenskom postolju Radara praćenja i osvetljavanja cilja 5N62V i služi da primi informaciju od RGS rakete ukoliko one tokom leta izgube zahvat cilja.
Na samoj raketi V-880 postoji računar koji izvršava 2 moguće komande profila leta rakete, u zavisnosti od daljine cilja. Odabir programa leta rakete pre lansiranja je izračunao računar Plamja KV-CVM Radara praćenja i osvetljavanja cilja 5N62V koji se nalazi u Kabini upravljanja vatrom K-2V i prosledio je raketi i njenom računaru preko lansirnog uređaja.
Ukoliko je cilj udaljen do 80 km, raketa će odmah leteti po metodi samonavođenja „proporcionalna navigacija“, jer će računar u raketi izvršavati program „nižeg potiska“, u kome će raketa ubrzati do brzina iznad 3 Macha.
Slika 1.: Lansiranje rakete na cilj bliži od 80 km, samonavođenje rakete na cilj
Ukoliko je cilj udaljen više od 80 km, raketa će leteti po kombinovanom metodu navođenja. Početni deo putanje raketa će leteti po INS-u, metodom navođenja „paralelno zbližavanje“.
Raketa će leteti po azimutu u pravcu proračunate tačke susreta sa ciljem, ali pod konstantnim uglom elevacije od 48 stepeni u trajanju od 30 sekundi, dok ne izađe iz guste atmosfere, a onda će se obrušavati prema cilju dostižući brzine do 6 Macha, a računar će izvršavati program „maksimalnog potiska“. Na ovaj način raketa će dostići dovoljno ubrzanja nakon što istroši kompletno gorivo. U ovoj fazi leta, kada krene u obrušavanje, raketa leti po metodi samonavođenja „proporcionalna navigacija“.
Slika 2: Lansiranje raketa na cilj dalji od 80 km, kombinovani metod vođenja i samonavođenja rakete na cilj
Ovim bi završio ovaj, rekao bih, osnovni deo. Možda je bilo previše dugačko, ali ovaj kompleks S-200V je složeniji sistem i nije ga lako objasniti u kraćim crtama.
Ovo je ono najosnovnije.
Ipak, u nastavku pisanja, opisaću još 2 karakteristična načina gađanja i to kada se gađaju ciljevi sa uglovnim brzinama ispod 100 m/s, ciljevi u odlasku kao i ciljevi nosači ometača.
* Opis sistema S-200V Vega-E, funkcije, režimi, metode i način rada
Opis 2 slučaja sa 2 karakteristična posebna načina gađanja sa "zahvatom cilja u vazduhu"
1. Slučaj: Cilj leti brzinom nižom od 100 m/s, ili je u odlasku.
U ovom slučaju RGS u samoj raketi nije u stanju da uspostavi automatsko praćenje. Problem se rešava tako što se na odgovarajućem prekidaču u Kabini predlansirne pripreme i lansiranja K-3, postavi opcija: "Zahvat cilja RGS-om". U ovoj opciji, raketa će uspostaviti automatsko praćenje svojim RGS-om nakon lansiranja.
2. Slučaj: Cilj nosi ometače
U ovom slučaju ukoliko postoji ometanje i OAR-a P-14F i Radara za praćenje i osvetljavanje cilja 5N62V, u Kabini upravljanja vatrom K-2V uključuje se opcija "Smetnje". Pritiskom tastera na režim automatskog praćenja AS-3, u stvari se prelazi na automatsko praćenje AS-2 tj. na praćenje samo po uglovima, jer nemamo daljinu i nemamo brzinu cilja. U indikator visine unese se visina cilja sa ometačem na osnovu izmerene visine sa P-14F i Radarom za merenje visine PRV-17 i zatim se prelazi na puno automatsko praćenje u režimu AS-2 (samo po uglovima) u pod-režimu AS-RPC.
I u ovoj opciji, potrebno je postaviti prekidač u Kabini K-3 u položaj "Zahvat cilja RGS-om", tako da će raketa uspostaviti automatsko praćenje svojim RGS-om nakon lansiranja, u vazduhu.
U ovom režimu računar preračunava tačan položaj cilja u svakom narednom trenutku po uglovima i na taj način usmerava predajnu antenu Radara praćenja i osvetljavanja cilja 5N62VE da osvetljavanjem cilja-ometača, omogućava RGS-u u raketi da nakon izvršenog lansiranja izvrši "Zahvat cilja u vazduhu" i samonavodi se na cilj. Tako da ovaj metod vođenja može biti nazvan "samonavođenje po metodi sa 3 tačke" kada se raketa V-880 navodi na ravan radar-raketa-cilj, poput radio-komandnih sistema sa vođenjem sa 3 tačke.
Ovo bi bilo u najkraćim mogućim crtama opis sistema S-200V i opis njegovo rada.
U nekom zaključku još bih dodao, ovo su samo najosnovnije stvar. Postoji još taktičkih mera, radnji i postupaka koje posade sprovode tokom rada, a koje se naprosto ne mogu sve detaljno pojasniti i pobrojati da ne bi bile previše naporne, verujem da je i ovo bilo pomalo teško, ali ipak skraćeno i sublimirano koliko sam ja to mogao.
Ipak, rekao bih da u te taktičke mere svakako spadaju:
- nakon otkrivanja i zahvata cilja ispod 200 km širokom snopom, svakako da u određenom trenutku operatori prelaze (mada ne uvek, zavisno od situacije i jačine i gustine naleta) u uski snop praćenja cilja, radi veće preciznosti u praćenju i osvetljavanju i manjeg rizika od pogađanja protivradarskim raketama
- kada je cilj van dometa automatskog praćenja RGS-om rakete (cca 130 km za cilj veličine MiG-21), a u dolasku je i očito je da će ući u zonu automatskog praćenja sa RGS-om, svakako je moguće izvršiti lansiranje rakete sa opcijom "Zahvat cilja RGS-om" odnosno zahvat cilja u vazduhu, unošenjem podatka o realnoj brzini cilja ispod 100 m/s (iako je ona u stvarnosti veća).
Sigurno je da postoje i dodatne taktičke opcije, posebno protiv aviona-ometača, ali u ovom trenutku mislim da je ovo više nego dovoljno da se shvati osnova funkcionisanja sistema S-200V....
