Poslao: 04 Sep 2013 10:48
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
Pa kažem ti. Verovatno glavni razlog (ma koliko to čudno zvučalo) je podizanje arhiepiskopije u rang patrijaršije i "samoproglašenje"za cara bez podrške carigradske patrijaršije. Zbog toga je bačena i vizantijsak anatema 1350 godine. Sve to mu srpska crkva nikada nije oprostila.
Citat:После престављења патријарха кир Јоаникија Стефан цар сабра сабор српски и грчки у граду Серу, и постави Саву за патријарха на престолу светога Саве. И када је пребивао у дому Спасову, овај цар Стефан венча се на царство и избра себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патријарха, као што приличи, но заиска благослов бешчино од патријарха трновскога и од архиепископа охридскога и са српским сабором, тако се зацари и постави патријарха, како не приличи.
Овака је повест о цару Стефану. Муж велик. и силан у крепости и у премудрости најсилнији, примивши Богом дану власт, распространи се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове и крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, узвиси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, зажелевши царско достојанство, венча се на царство. И после овога остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријарха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митрополите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда. А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист, посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није могао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од овога живота и предаде се гробу, оставивши ову злобу непотребену.
После овога прими царство његов син Урош, благоденствовавши дочека велику беду од своје властеле и мало година царствова, и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред реченој злоби.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 04 Sep 2013 13:15
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 04 Sep 2013 12:05
Eutropije :: Naravno, za njegovog života nije ni mogao biti sanktifikovan ali je nesporna činjenica da mu srpska crkva (koju je uzgred on izdigao u rang patrijaršije) nikada nije oprostila neke stvari (tu naravno ne mislim na očevo ubistvo jer je to pre bila praksa nego izuzetak u postupcima srednjovekovnih vladara). Uzgred, ni Stefan Dušan nije podario patrijaršiju zbog dobre volje nego iz čisto pragmatičnih razloga - trebao je patrijarh da ga proglasi za cara a kako to nije mogao očekivati ni od pape ni od carigradskog patrijarha našao je rešenje koje ga je eto kasnije koštalo oreola svetosti.
Pozdrav, Eutropije!
Okuplja se staro drustvo dok nas moderatori ne rasteraju...
Moje misljenje je da kralj Radoslav nije proglasen za sveca jer se nije ni osecao Srbinom, a radije se potpisivao kao "Duka" nego kao "Nemanjic". Po mom skromnom misljenju on je najbledji srpski vladar medju Nemanjicima.
Sto se tice kralja Urosa I, po meni je on jedan od uspesnijih srpskih vladara. Mozda ga crkva nije uvrstila medju svece jer je poslednji koji se medju Nemanjicima kolebao izmedju istocne i zapadne orijentacije u pogledu kulturnog nasledja. Od kralja Milutina srpske ambicije su jasne - prosirenje na jug i jugoistok i teznja da se zauzme celno vizantijsko mesto u pravoslavnom svetu!
Sto se tice cara Dusana, sto nije uvrsten u svece, mislim da je najmanji problem to sto je "oceubica". Pa, njegovog oca, kralja Urosa III je najpre oslepeo otac, kralj Milutin, kako bi ga eliminisao iz trke za presto, pa su ga proglasili za svece, verovatno zbog velike ktitorske delatnosti.
Kasnije cu izneti jednu veoma smelu tezu o caru Dusanu, sada nemam bas puno vremena, a potrebno mi je obrazlozenje, malo opsirnije.
Dopuna: 04 Sep 2013 12:10
Sto se tice patrijarsije, Vaseljenska patrijarsija je anatemisala patrijarha Joanikija II i tek je knez Lazar sa patrijarhom Spiridonom (u filmu "Boj na Kosovu" glumi ga Mrgud Radovanovic) "ispeglao" te odnose sa Vizantijom. Mozda su Vizantinci postali popustljiviji prema Srbiji usled sve vece turske opasnosti? Uglavnom, ovo skidanje anateme sa Srpske patrijarsije znacajno je doprinelo podizanju ugleda kneza Lazara. Od tada crkva na celu sa patrijarhom Spiridonom postaje najveca podrska njegove vlasti, a Moravska Srbija od teritorije jednog oblasnog gospodara postaje stozerna oblast oko koje se okuplja vecina feudalaca nakon sloma centralne nemanjicke drzave. Knez Lazar ni po teritoriiji koju je drzao ni po tituli nije u pocetku bio najmocniji srpski velikas, ali je pragmaticki delovao i obezbedio dinastiji Lazarevica primat u potonjim decenijama.
Opet se vracam na crkvene prilike u doba cara Dusana. On je u osvojenim predelima u kojima su ziveli Grci zahtevao da oni, umesto Ohridske arhiepiskopije, priznaju hijerarhiju Srpske patrijarsije, a neposlusnei kler je proterivao iz parohija i eparhija i postavljao srpske klirike. To je jos vise naljutilo Vizantiju i Vaseljensku patrijarsiju.
Dopuna: 04 Sep 2013 13:15
Dakle, moja teza (veoma smela, priznajem!) je da je car Dusan umro u najpovoljnijem mogucem trenutku po njegov kult koji je docnije razvijan u srpskom narodu!
Car Dusan je proglasenjem za cara imao ambicije da postane najmocniji vladar svih pravoslavnih drzava! Imao je ambicije da njegova imperija preraste teritorije na kojima zive Srbi i da postane vladar ne samo Srba, vec kompletnog Balkanskog poluostrva i Male Azije. NJegov pravac sirenja bio je jasan: jug i jugoistok, pokoravanje ne nekih vizantijskih oblasti, nego kompletne Vizantije. E, sada, zamislite da je car Dusan poziveo duze, a umro je iznenada, bez vremena da ucvrsti carstvo i dotadasnja osvajanja, sta bi bilo. Recimo, da nije bilo turske opasnosti sa istoka, da je uspeo da izgradi mocnu srpsku flotu (flota je bila rak-rana ne samo Srba vec i svih Slovena i zato su vizantijska utvrdjenja poput Soluna bila ili neosvojiva ili tesko osvojiva), da je uspeo da zauzme Carigrad, verovatno bi se proglasio za vizantijskog imperatora i najmocnijeg vladara pravoslavnog sveta koji bi ucestvovao cak i u izboru vaseljenskog patrijarha! Bio bi na celu jedne anacionalne i u isto vreme mnogonacionalne imperije. Bio bi, dakle, univerzalni vladar, a Srbija bi bila samo jedna od provincija njegove mocne imperije. Dakle, bio bi vladar koga bi za Srbe vezivalo samo poreklo, kao Konstantina Dragasa, poslednjeg vizantijskog cara.
Sasvim sigurno da njegov kult onda ne bi bio toliko razvijen. Cak pretpostavljam da bi se u Srbiji neki oblasni gospodar pobunio protiv centralne vlasti cara Dusana iz Carigrada. To je neka moja teza, neko moje razmisljanje o srednjovekovnim tokovima.
Naravno, ovo kazem da bi bio najpovoljniji trenutak za njegov kult licnosti, za dinastiju Nemanjica, za Srbe, za uopste sve balkanske narode koje je ubrzo ocekivala turska najezda, pa dugorocno i nepodnosljivo ropstvo, smrt cara Dusana bila je pocetak nevolja.-..
|
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2013 16:56
|
offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
6.lickadivizija ::
Hoćeš da kažeš da bi stvorio državu koja ne bi bila samo srpska već i grčka, bugarska odnosno da bi Srbi i Srbija bili samo deo njegove države i naroda kojim bi vladao - nešto slično Aleksandrovoj Jugoslaviji. (naravno, ovde aludiram na temu u kojoj smo već ukrstili koplja).
Ok, može se reći da se donekle slažem sa ovim viđenjem. Kult Cara Dušana u Srba je nastao upravo iz tog razloga što je Dušanova misija prekinuta njegovom iznenadnom smrću. Gledano iz te perspektive a uzevši u obzir da njegova smrt nije preterano ražalostila njegove savremenike (srpsku vlastelu) te da nisu, barem većinja nih nešto preterano žalili za nestankom ili (tačnije) prestankom Srpskog Carstva, onda je njegova smrt za razvitak kulta (a za šta su opet umnogome zaslužne gusle) došla u pravo vreme. Međutim, gledano sa aspekta istorijskih posledica (koliko god to bilo moguće) po Srbe i po druge balkanske narode, njegova smrt je došla prerano i može se posmatrati kao jedan od presudnih događaja. Jer, da je kojim slučajem poživeo dovoljno dugo kao recimo njegovi savremenici Vukašin ili Lazar (ako se ne varam, rođen je 1308. godine) bio bi daleko ozbiljniji protivnik teurkim emirima nego što su ova dvojica bili. Možda je Dimotika bila iznenađenje za njega (gde usput nije lično učestvovao) ali je nesumnjivo bio u stanju da im odoli.
Ne bih se složio sa tim da bi se Dušanovo carstvo širilo dalje od Bosfora i Dardanela tim pre što bi, kao što si spomenuo, usled nedostatka mornarice prelazak u Malu Aziju bio nemoguća misija. Širenje njegovog carstva pratilo bi stari slovenski cilj - osvajanje Carigrada i, uzevši u obzir stanje u Vizantiji, bio je kadar da to ostvari. Dušan bi svakako pored Carigrada učvrstio svoju državu na istočnom Balkanu te bi pored Srbije, vladao i predelima današnje Bugarske, Grčke, Albanije (delom Hercegovine). Sledeći neke primere iz istorije i iz tog doba, slobodan sam da iznesem mogućnost se Dušan proglasi vizantijskim carem. Njegovo carstvo i država ne bi u tom slučaju bila samo srpska. Ne kažem da bi se ta država održala posle njegove smrti, barem ne u punoj snazi ali bi svakako promenila tok istorije balkanskih naroda. Na kraju suzbila bi tursku ekspanziju, odnosno skrenula bi je na neke druge krajeve.
|
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2013 17:41
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Jovan Nenad ::6.lickadivizija ::
Hoćeš da kažeš da bi stvorio državu koja ne bi bila samo srpska već i grčka, bugarska odnosno da bi Srbi i Srbija bili samo deo njegove države i naroda kojim bi vladao - nešto slično Aleksandrovoj Jugoslaviji. (naravno, ovde aludiram na temu u kojoj smo već ukrstili koplja).
Aj da ovoga puta svi mi budemo malo pametniji, pa da nam moderatori opet ne zapecate temu!
Jovan Nenad ::
Kult Cara Dušana u Srba je nastao upravo iz tog razloga što je Dušanova misija prekinuta njegovom iznenadnom smrću.
Mislim da je pre u pitanju neka kolektivna reminiscencija u doba kada srpski narod nije imao svoju drzavu i kada je robovao pod vise razlicitih gospodara. Onda se secao stare slave i posto je u nekom secanju ostalo da je srednjovekovna Srbija bila najjaca upravo u doba cara Dusana, onda je njegovo ime povezivano sa vrhuncem moci i sjaja, sto je u osnovi i tacno jer Srbija nikada nije bila jaca nego sto je to bila u tom periodu! Osim toga, Stojan Novakovic belezi da je u doba obnove Pecke patrijarsije (sredina XVI veka) crkveni kler od Porte dobio pravo da resava i primarne gradjanske sporove (ako tada uopste mozemo govoriti o nekom gradjanstvu medju Srbima u Turskoj) i da je osnova za presude bio Dusanov zakonik u krajevima gde se sacuvao poneki prepisan njegov primerak.
Jovan Nenad ::
Gledano iz te perspektive a uzevši u obzir da njegova smrt nije preterano ražalostila njegove savremenike (srpsku vlastelu) te da nisu, barem većinja nih nešto preterano žalili za nestankom ili (tačnije) prestankom Srpskog Carstva, onda je njegova smrt za razvitak kulta (a za šta su opet umnogome zaslužne gusle) došla u pravo vreme.
"Velikasi, proklete im duse,
na komate razdrobise carstvo!"
Naravno, tako je bilo. S tim sto kod tih ljudi nije postojala nikakva nacionalna ideja, sto je razumljivo ako shvatimo prilike srednjeg veka, ali je u isto vreme zaprepascujuce da niko u pocetku od te vlastele nije uocavao tursku opasnost. ni na Marici 1371. ni na Kosovu 1389. godine se nije pojavila sva srpska vlastela, sto znaci da niko nije imao tu objedinjujucu snagu da je okupi oko zajednickog cilja - odbrane ne samo drzave, nego i njihovih vlastitih poseda od Turaka!
Ono sto je zanimljivo, u narodu postoji predstava da se Srpsko Carstvo raspalo jos dok se car Dusan "nije o'ladio" sto je netacno. Imamo primer polubrata cara Dusana Simeona (Sinise) koji se nije osecao Srbinom, vec Grkom. On je odmah od vlasti cara Urosa V otcepio Epir, Tesaliju i juzne oblasti u kojima je vecinsko stanovnistvo bilo grcko, ali ostala srpska vlastela nije koristila priliku da raskomada ostatak Srbije, vec je bila ujedinjena protiv njega. Carstvo je polako upadalo u agoniju, a preuvelicavana negativna uloga Mrnjavcevica vise je poetska, nego realna.
Jovan Nenad ::
Širenje njegovog carstva pratilo bi stari slovenski cilj - osvajanje Carigrada i, uzevši u obzir stanje u Vizantiji, bio je kadar da to ostvari.
Samim zauzecem Carigrada ("drugi Rim") car Dusan bi postao lider celokupnog pravoslavlja i imperator, najmocniji cinilac u istocnom svetu. To bi znacilo da on vise nije samo srpski car, sto prema tituli nije ni bio jos od 1346. godine, vec zastitnik svih pravoslavaca i bastinik krune koju je u Vizantion odneo jos Konstantin veliki u IV veku! Onaj ko drzi Carigrad, ne moze se meriti sa ostalim vladaocima istocnog dela Evrope i hriscanstva, a i pape bi drugacije sa njim korespondirale!
Jovan Nenad ::
Na kraju suzbila bi tursku ekspanziju, odnosno skrenula bi je na neke druge krajeve.
Ovo je, pak, veliko pitanje. On bi bio taj objedinjujuci faktor jer je imao centralno vlast, ciji su vazali bili svi oblasni gospodari, koji bi imali obavezu da izvedu svoju vojsku u boj sa Turcima. Kralj Vukasin, despot Ugljesa, knez Lazar...sve su to bili oblasni gospodari koji su bili konkurentni sa mnogima drugima i oni su predvodili samo deo vojske koje su Srbi mogli da izvedu. Car Dusan bi svakako izveo sve raspolozive snage, ali, opet, taj razvijeni feudalizam i rasparcavanje fedualnih drzava po oblastima koji je bio dominantan u Evropi toga doba umanjivao je sanse hriscanskim drzavama protiv sve jacih Turaka. Opet, Turci su tek kasnije, kada su bili mocniji, zapadali u dinasticke borbe i, sto bi se marksistickim recnikom reklo, staleske protivurecnosti. Sve do Beca, Turska je bila sve mocnija i mocnija i pitanje je sta bi car Dusan ucinio protiv Turaka...
|
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2013 21:33
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
6.lickadivizija ::
Pozdrav Lička.
Moram reći da moje posmatranje uloge Radoslava i Uroša nije slično tvom. Ne mislim da je prvi bio tako "bled" nego je pre bio žrtva širih okolnosti i svoje pogrešne političke odluke bezrezervnog vezivanja za jednu stranu bez ostavljanja "malih vrata". Isto tako se ne bih složio da se Uroš kolebao oko istoka i zapada. On se sasvim jasno opredelio za potonji. Međutim ovo samo dokazuje politiku i pragmatizam čiji je duh uvek provejavao među pravoslavnom (i svakom drugom) crkvom. Stefan Prvovenčani je u vreme braka sa Evdokijom bio okrenut Vizantiji (zapravo zato je i stupio u brak) a Evdokiju je oterao kada je snaga Vizantije počela naglo da slabi (dobro, ima i ta priča o njenom neverstvu). Druga žena Stefanova došla je na srpski dvor kao potvrda saveza sa Bugarima (i ona je bila oterana kada je ispunila svoju ulogu), a njegova treća žena je bila katolkinja, mletačka princeza Ana, čija je uloga bila da preko Mletačke repubike isposluje krunu od pape Honorija. I ipak je sanktfikovan. Po čemu su "gresi" Uroša I veći od "greha" Stefana? Po kom kriterijumu je Crkva odredila da je neprihvtljiviji savez sa Karlom Anžujskim od traženja zlatne krune od biskupa Rima?
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2013 09:55
|
offline
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 557
|
U to doba nije bilo nacija kakve danas poznajemo, a još manje nacionalne svijesti. Vladarima su granice bile maglovite i svi podanici isti. Bitno je bilo skupiti ekipu, uzeti što više sela da bi se ubralo što više poreza. Naravno ovo je pojednostavljeno gledište. Bio si ono što je tvoj trenutni vladar.
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2013 10:39
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Ja se samo pitam u cijem interesu rade oni koji sistematski pljuju po svemu sto treba da predstavlja neku vrstu srpskog nacionalnog ponosa i identita, koji se crpe iz nase istorije bez obzira da li je u pitanju car Dusan, Slobodan Jovanovic ili neko treci. Nadam se da bar to rade za novac, jer u suprotnom upadaju u kategoriju "korisne budale".
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2013 11:09
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
sajkaca ::Ja se samo pitam u cijem interesu rade oni koji sistematski pljuju po svemu sto treba da predstavlja neku vrstu srpskog nacionalnog ponosa i identita, koji se crpe iz nase istorije bez obzira da li je u pitanju car Dusan, Slobodan Jovanovic ili neko treci. Nadam se da bar to rade za novac, jer u suprotnom upadaju u kategoriju "korisne budale".
Verujem da se ova opaska odnosila na mene pošto sam jedan od onih koji smatraju da romantizovane biografije nisu kvalitativan doprinos razvoju svesti jednog naroda o sopstvenoj istoriji.
U čijem interesu radim?
Kao profesionalni istoričar, pokušavam da to bude u interesu istine. Sasvim je moguće da širem sloju zainteresovanih ta istraživanja i zaključci ne prijaju, ali ja tu ne mogu ništa. Moje uže stručno područje je Srednji vek (na temi o JVuO sam bio zarad ličnog zadovoljstva) i karakterišući moj rad na ovaj način izražavate sumnju u moju stručnost i intelektualno poštenej. Dakle, opovrgnite bilo šta od onoga što sam rekao, argumentovano i sistematično, i ja ću se sa iskrenim žarom upustiti u diskusiju i pokušati da branim svoje stavove. Ako ćete pak nastaviti sa ovim načinom etiketiranja i paušalija u meni nećete imati sagovornika.
Treba li dakle da zbog "nacionalnog ponosa i identiteta" da zatvorim oba oka, ili baš zbog tog nacionalnog ponosa i identiteta treba da razvejavam bajkovite priče o srpskom caru visokom 2,14 čija je mera nealkoholisanosti bila 2,5 l vina i koji je sa 101 čovekom pregazio celu Albaniju? Možda bi trebalo zaboraviti i da su bogumili uopšte postojali? Ili možda treba da ćutim o tvrdnji da su Srbi "narod najstariji" koja je izneta na osnovu lingvističkih, problematičkih, senzacionalističkih i neprofesionalno odrađenih istraživanja? Znam da nekima prija da čitaju Deretića i Pjanovićku - meni ne (ali moram).
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2013 12:30
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Eutropije ::
Moram reći da moje posmatranje uloge Radoslava i Uroša nije slično tvom. Ne mislim da je prvi bio tako "bled" nego je pre bio žrtva širih okolnosti i svoje pogrešne političke odluke bezrezervnog vezivanja za jednu stranu bez ostavljanja "malih vrata".
Eto, kralj Radoslav je bio redak primer medju Nemanjicima koji nije imao taj pragmatizam. Bilans Nemanjica je izuzetno uspesan, ma kako da je ta dinastija na kraju zavrsila. Jedan od osnovnih postulata skoro svih vladara te dinastije bio je: ne robovati dogmama! Osim, toga gotovo svi su imali veoma izrazen diplomatski dar.
Sto se neproglasavanja kralja Radoslava za sveca tice, mozda je jedan od uzroka i njegova (ne)ktitorska delatnost? Poznato je da je veliki zupan Nemanja jos u doba kada je bio oblasni gospodar Toplice primecen kao graditelj crkava, manastir Svetog Nikole kod Kursumlije primer je njegovog ranog graditeljstva. Tako je utro put zaduzbinarstvu i bliskoj vezi sa crkvama. Za sve Nemanjice moze se navesti barem po jedna velika zaduzbina, sto kod kralja Radoslava nije slucaj. Jedino se secam da je sazidao pripratu u manastiru Studenica.
Eutropije ::
Isto tako se ne bih složio da se Uroš kolebao oko istoka i zapada. On se sasvim jasno opredelio za potonji.
OK, hteo sam reci da je kralj Uros I poslednji nemanjicki vladar kod koga se prelamaju ti politicki uticaji istoka i zapada. Vec kod kralja Milutina mi imamo jasno izrazenu "ideologiju" usvajanja svega vizantijskog i to ne kao puko kopiranje vec kao teznja da centralno mesto u "vizantijskom komonveltu" (Dimitrije Obolenski) zauzme Srbija. Ali, da se ne ponavljam. Ne spominjem ovde slucajno kralja Milutina. Umetnicka delatnost njegovog doba ne samo da je utrla put daljeg razvitka umetnosti u Srbiji, vec je u znacajnoj meri reinterpretirala proslost. Recimo, jedan od najdragocenijih izvora toga doba su Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih od arhiepiskopa Danila II i njegovih nastavljaca. Delo nastalo posle smrti kraja Milutina. Pogled na kralja Urosa I i njegovo delo nije isti u doba kada je on vladao i nakon uticaja kralja Milutina.
Eutropije ::
Stefan Prvovenčani je u vreme braka sa Evdokijom bio okrenut Vizantiji (zapravo zato je i stupio u brak) a Evdokiju je oterao kada je snaga Vizantije počela naglo da slabi (dobro, ima i ta priča o njenom neverstvu).
Sva tri braka kralja Stefana imala su pragmaticne pobude i posledice po Srbiju. Otac princeze Jevdokije, Isak II Andjeo postao je 1195. godine vizantijski car. Nigde nisam naisao na tu pretpostavku, ali mozda je upravo ta cinjenica uticala na dobrovoljno povlacenje sa prestola velikog zupana Nemanje samo godinu kasnije - cinjenica da je novi veliki zupan Raske carski zet! U poslednjim godinama vladavine velikog zupana Nemanje Vizantija je ponovo zauzela dolinu Velike Morave i Juzne Morave i izbila na Savu i Dunav koristeci pometenost krstasa nakon davjenja cara Fridriha I. Znaci, u odba kada se princ Stefan zeni princezom Jevdokijom, Vizantija je trenutno najjaca sila na Balkanskom poluostrvu. Ovo za neverstvo, valjda je i on varao nju, tako sam citao.
Medjutim, kada je nastupila borba za prestiz, pa i srpski presto izmedju velikog zupana Stefana i Vukana, kome je otac ostavio u nasledje Duklju sa pretezno katolickim plemstvom, obojica pretendenata se obracaju papi Inokentiju III 1202. godine za kraljevskom krunom. Vukan istice da je pokrovitelj katolika, da vlada teritorijom nad kojom je jurisdikcija za katolike veoma bitne Barske nadbiskupije, a veliki zupan Stefan, koji vlada gotovo stoprocentno pravoslavnom Raskom istice da mu je papa "duhovni otac". To samo govori o pragmatizmu Nemanjica. Nije on nudio Rasku papi na tacnu, vec samo nije birao sredstva da dodje do kraljevske krune koja bi ga ucvrstila na prestolu! Danas kada bi neko od srpskih politicara napisao da je papa njegov "duhovni otac" bas u ime "svetorodne loze Nemanjica" neke vladike bi mu zivom ocitale opelo!
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2013 14:07
|
offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
Napisano: 05 Sep 2013 13:53
[quote="6.lickadivizija"]Eutropije ::
Medjutim, kada je nastupila borba za prestiz, pa i srpski presto izmedju velikog zupana Stefana i Vukana, kome je otac ostavio u nasledje Duklju sa pretezno katolickim plemstvom, obojica pretendenata se obracaju papi Inokentiju III 1202. godine za kraljevskom krunom. Vukan istice da je pokrovitelj katolika, da vlada teritorijom nad kojom je jurisdikcija za katolike veoma bitne Barske nadbiskupije, a veliki zupan Stefan, koji vlada gotovo stoprocentno pravoslavnom Raskom istice da mu je papa "duhovni otac". To samo govori o pragmatizmu Nemanjica. Nije on nudio Rasku papi na tacnu, vec samo nije birao sredstva da dodje do kraljevske krune koja bi ga ucvrstila na prestolu! Danas kada bi neko od srpskih politicara napisao da je papa njegov "duhovni otac" bas u ime "svetorodne loze Nemanjica" neke vladike bi mu zivom ocitale opelo!
Pre svega, mislim da odnose između dve crkve u XII i XIII veku ne možemo posmatrati iz perspektive XX I veka. Naročito ne možemo današnju perspektivu koristiti u analizi odnosa Balkanskih naroda u odnosu na Istočno ili Zapadno hrišćanstvo. Veliki Župan Nemanja vlada Raškom nekih stotinak godina nakon rascepa te cenim da svest o rascepu i težini rascepa crkve među svetovnim življem nije bila dovoljno jasna. Sam Nemanja je je kršten u rimokatoličkoj crkvi (otuda i ta izjava o ,,papi kao duhivnom ocu,,) da bi kasnije postao vladar većinski pravoslavne Raške i bio jedan od najvećih ktitora pravoslavnih svetinja. Takođe, moramo posmatrati kao posebnu celinu i same Srbe, odnosno njihovo prihvatanje hrišćanstva koje je dolazilo pre svega iz Carigrada - duhovnog centra istočnog hrišćanstva koji je bio i centar Vizantije, države često suprotstavljene Srbima, te se može reći da je širenje hrišćanstva među uvek nezgodne Srbe bio i državni projekat ,,grčkih careva,,. Kao što je uostalomi, širenje hrišćanstva iz Rima među Slovene bio državni projekat germanskih vladara. Mišljenja sam da su srpski vladari iz XII i XIII veka osim naravno sa duhovnog aspekta (meni nikako zanemarivog) hrišćanstvo posmatrali i sa političkog i diplomatskog aspekta, upravo zato što je dolazilo iz Carigrada, sa kojim su, u zavisnosti od perioda bili u vezi ili konfrontaciji. Iz tog razloga su se na taj način i ophodili prema hrišćanstvu. Na kraju, samo Svetosavlje jeste upravo srpski odgovor na ,,grčku dominaciju,, i treba ga između ostalog i tako posmatrati.
|
|
|
|