TV serijal Krunisanje Stefana Prvovencanog: Prva nemanjicka kraljevina

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, bato, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mlav ::Gama ::"Za krst časni i slobodu zlatnu!" ???

Lepo ja rekoh, ovi će gledati istoriju iz današnjeg ugla.
Nigde nije zabeleženo da je Nemanja ili bilo ko iz tog perioda izgovorio taj poklič. Drugo, ko se još u srednjem veku borio za ideal slobode?

Eto prilike za čitaoce Informera i gledaoce Srećne i Ružičaste TV da vide kako su Srbi još od Nemanjića voleli slobodu i ginuli za veru .

Sada očekujem dijaka koji će hvaliti Nemanju putem tadašnjih sredstava javnog informisanja i projekat RasWaterfront ili neku stranu investiciju. Ko zna, možda je zbog toga Barbarosa direkt iz Nirnberga došao ovde.

Prijatelju, ja tebe stvarno ne razumem???
Pa sta si mislio da ce biti poenta ovakve "visokobudzetne" serije? Istorijska tacnost do u "sitna crevca" ili drzavni epp? Mislim, nije ovo History Chanel (i ostali istorijski kanali - mada i njihovoj objektivnosti ima sta da se zameri)...
Da se razumemo, smatram da drzavnom (patriotskom/rodoljubivom - nazovi kako hoces) epp-u nista ne fali, cak je u danasnje vreme i pozeljan. Uostalom jesi li skoro gledao neki visokobudzetni americki film ili seriju bez makar jednog pojavljivanja krupnog plana "stars and stripes" koje vijore na vetru ili se pakuju u trougao (i cisto da napomenem, oni se toga ne stide, niti to kritijuju, vec su na takve stvari ponosni i smatraju to svojom "patriotskom duznoscu" ma koliko to "otrcano" zvucalo)? Ostale bisere poput "Sulejmana Velicanstvenog" da ne pominjem...



Ако ишта, Србији би и требало мало патриотског и панегиричког историјског дискурса. Како где окренеш главу, пљување и испрђивање на наше претке.

Американцима нико не сме да дирне у причу о Индијанцима или о Хирошими и Нагасакију, о Југославији и Блиском истоку да не причам, одмах сви сложно навале са њиховим аргументима и покажу "објективном историчару" где му је место, а у Србији никог неће дотаћи ако за његове прадедове из светских ратова кажеш да су кукавице, дезертери, агресори, ратни злочинци, присвајачи туђе славе, и које све не гадости.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Gama, djboj, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па добро Гама ниси ваљда очекивао нешто у фазону Бернарда Корнвела )
Ја ћу ово да гледам само због костима, а и ту су замазали мотку са Смрда Мудић одеждама сељака. Још само фали да су им лица умазана блатом.

А што се тиче поклича вероватно су у средњем веку наши узвикивали нешто слично.
Монжо! Сен Дени!

Мислим нису узвикивали ''За већи жупански буџет и нова земљишна добраa!''

• 11Ovo se svidja korisnicima: Joja, Bane san, Skywhaler, Sim.a, radionica1, vathra, vladetije, amaterSRB, ltcolonel, bojank, uhogrlonos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mlav ::
Prijatelju, ja tebe stvarno ne razumem???
Pa sta si mislio da ce biti poenta ovakve "visokobudzetne" serije? Istorijska tacnost do u "sitna crevca" ili drzavni epp? Mislim, nije ovo History Chanel (i ostali istorijski kanali - mada i njihovoj objektivnosti ima sta da se zameri)...
Da se razumemo, smatram da drzavnom (patriotskom/rodoljubivom - nazovi kako hoces) epp-u nista ne fali, cak je u danasnje vreme i pozeljan. Uostalom jesi li skoro gledao neki visokobudzetni americki film ili seriju bez makar jednog pojavljivanja krupnog plana "stars and stripes" koje vijore na vetru ili se pakuju u trougao (i cisto da napomenem, oni se toga ne stide, niti to kritijuju, vec su na takve stvari ponosni i smatraju to svojom "patriotskom duznoscu" ma koliko to "otrcano" zvucalo)? Ostale bisere poput "Sulejmana Velicanstvenog" da ne pominjem...

Da pokušamo da se razumemo.

Niko ne očekuje istorijsku tačnost u „sitna crevca“ već da se ne ubacuju takvi jeftini klišei u vidu tekstova iz Informera i Srpskog telegrafa. Celo naše društvo se svelo na tabloidizaciju i kičeraj.

Neko, ko nepoznaje stvari stvoriće mit da smo se tada borili za slobodu. Postavlja se pitanje kakvu slobodu? Nema repera za to jer se niko ne bori za slobodu.
Ovo me malo podseća na film „Posetioci osvajaju Ameriku“gde Tara Rid kaže Andreu-konjušaru da ne treba da bude sluga, da treba da bude slobodan, da su svi jednaki i da Amerika svima omogućava slobodu, prosperitet i sreću. Ma sjajno, Amerikanac, koji nije imao srednji vek priča i prosvećuje ove kako da žive i da se bore za slobodu. Da se čoveku stomak okrene.

Da li su se Nemanja i Nemanjići borili za veru pravoslavnu koju su iskreno i jedino voleli da su bili spreman da poginu za nju? Pa sad, upitno je jer je bilo žestokog laviranja između Carigrada i Rima. Ovako: oterali smo vizantijsku pravoslavnu princezu, doveli latinku, molili smo papu za krunu, pa smo posle potpali pod jurisdikciju Carigrada od koga smo dobili autokefalnost. Naraovučenije: taktizirali smo da ugrabimo ono što je bilo dobro za tadašnju Srbiju. Ja to ne osuđujem jer je takvo vreme bilo. Gledali ljudi gde da prođu bolje.

Nemanja je bio podređen vizantijskom caru, izabraniku Boga na zemlji koga je krunisao Vaseljenski patrijarh. Onog trenutka kada se pobuniš protiv vizantijskog cara pljuno si na celokupno ustrojstvo tadašnjeg pravoslavnog sveta. Nemanja je ustao protiv vizantijskog cara, pokušavao da sklapa saveze protiv njega i podrivao je ono što je Božji izabranik, u ime Boga, sprovodio na zemlji. Sad ti vidi da li je bilo poštovanja vere i crkvenog ustrojstva.

Koji stereotip imamo danas (mislim na opštu populaciju koja guta sve sa TV ekrana)? Ide ovako: Srbija počinje sa Nemanjićima, ostale pre ko šiša, a mi smo od početka bili pravoslavci odani veri dok su drugi na nas gledali poput predatora da nas pokrste i istrebe. Kada se pomene da je jedan Nemanjić izređao pet žena to je daleko od toga da je on bio iskren hrišćanin-pravoslavac prema onome što se propisuje u Nomokanonu (ono što je Sveti Sava prepisao i prilagodio našim prilikama). Srpska autokefalna crkva priznavala je tada jedan brak, maksimum drugi, a Milutinu su izašli u susret ni manje ni više nego pet puta. Sad ti vidi ko je tada imao norme i koliko ih je gazio .

Zašto se ovo pominje i zašto je potrebna istine, a ne klišei? Ako neko voli svoju zemlju prihvata je takvu kakva je, sa svim manama i vrlinama. Ko nije siguran u svoje ideale, u svoju zemlju i svoj narod, uvek će tražiti neku motivaciju/propagandu iz straha da ga protivnička propaganda ne ubedi u nešto suprotno. Naša istorija je veličanstvena i bez karikiranja i naduvavanja.

Ovo nije ni državni epp. Zašto? Država ne počinje od Nemanjića već mnogo vekova pre njih. Da li trebamo da pljunemo na njih i da kažemo da su manje bitni ili da su bili Crnogorci, kako neki pokušavaju sad da prikažu?
Po mom skromnom mišljenju, ova serija samo još jedna maska za zgrtanja para određenih pulena. Najavljuju seriju koja je najskuplja, najveća, najorganizovanija ekipa do sada itd, a onda ćorak. Samo da nema scene: pejzaž, Drina u kadru, cvrkut ptica, sin Dragan – trajanje 5 minuta.

Što se tiče Hitler Channal-a (mislim da je to pravo ime), a i svih tih naučno-popularno-propagandnih kanala (Discovery, NatGeo, itd.) rekao sam već u prethodnim postovima na drugim temama. Na ovom kanalu koji pretenduje da se zove istorija, cilj nije istina već zamajavanje naroda. Kad god uključim taj kanal sve čari zapada: prodajem istoriju za pare . „Ko šiša pištolj moga pradede, daj ti meni for handrid baks ($400)“. Ima tu još nalupavanja tipa da su Vikinzi stvorili carstvo od Moskve do Pariza itd… Ove provale zahtevaju posebnu temu.

Od tih filmova američkih filmova mi pripadne muka. Kao i od nekih naših domaćih iz prošlosti i sadašnjosti. Film Patri(J)ot i Mel Gibson su ubedljivo poneli medalju „najobjektivnijeg“ ostvarenja. Oni mora da ističu ponos jer oni nemaju ono što imamo. Njima istorija kreće od 1492. godine, nama jedno 700 godina pre njih.
Znači filovanje istorije samo “da se dokaže kako smo mi bili najbolji” ili da se uzmu pare. Zato i toliko znamo našu istoriju – učimo je iz filmova.

Ja bih postavio jedno „pitanjce“:
Stručni konsultant je prof. dr Smilja Marjanović-Dušanić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kurikulum predmeta koje predaje mogu se videti ovde:
http://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=77

Kao što se da videti iz ovoga, dotična profesorka ne predaje ni jedan (1 – one, uno, eins) predmet koji ima veze sa nacionalnom istorijom. Izuzetak je Srpska diplomatika.
Zašto se nisu pozvali i drugi profesori, kojima je oblast nacionalna istorija srednjeg veka. Dvojica istoričara, jedan istoričar nacionalne istorije Srbije u srednjem veku i drugi vizantolog, napisala su knjigu o tom periodu i o tom događaju, a na stručnim debatama govore o tome. Umesto toga, profesorka Marjanović-Dušanić bila je u žiriju za izbor scenarija, a potom je dobila i mesto stručnog konsultanta.
Da nije to malo čudno?


Orsachiotto ::
Ако ишта, Србији би и требало мало патриотског и панегиричког историјског дискурса. Како где окренеш главу, пљување и испрђивање на наше претке.

Американцима нико не сме да дирне у причу о Индијанцима или о Хирошими и Нагасакију, о Југославији и Блиском истоку да не причам, одмах сви сложно навале са њиховим аргументима и покажу "објективном историчару" где му је место, а у Србији никог неће дотаћи ако за његове прадедове из светских ратова кажеш да су кукавице, дезертери, агресори, ратни злочинци, присвајачи туђе славе, и које све не гадости.

Srbija i tek kako ima stvarne priče iz prošlosti koje po junaštvu prevazilaze mitove. Što bi dodavali još nešto kada i bez toga može? Da izgleda još više veličanstveno?
Kad god se ima istorijski diskurs uvek je tu neki interes pojedinca ili grupe, a sirotinja raja izvuče deblji kraj motke.

Eto primera:
Bila inauguracija pre par meseci u Palati Srbija. Tu beše nekoliko soba u kojima su bile tematske postavke koje su pratile određeni kraj Srbije. Na kraju došli su do jedne sobe u kojoj je bio glumac koji je predstavljao Nikolu Teslu. Tako priča ovaj glumac, kao da to Nikola Tesla sam priča, neke mudre i vizionarske misli i tek izgovara svoju viziju o Beogradu na vodi i govori o tome ko je zaslužan za to:

Uostalom, eto ti snimak pa se uveri kako izgleda istorijski diskurs:
https://www.youtube.com/watch?v=DtMiJAhUh7A (na 2:51:20)

Po Amerima se i tek kako dižu priče o ovim temama i postoje rasprave o tome. Problem je što Ameri ne gledaju previše u prošlosti koju su prepustili istoričarima, već gledaju sadašnjost. Boli njih uvo što je Vašington jurio indijance, bitno je da legne zarada svakog prvog u mesecu. Njima je bitan Wall Mart, iPhone6 itd. Na drugoj strani, mi o sebi imamo jednu sliku koja je za nas ispravna i idealna, a kad neko uplovi sa drugom verzijom onda bukne sukob i pljušte optužbe da je neko izdajnik.

U vezi kukavice, dezerteri, itd…
Gle, imaš digitalizovane brojeve Službenog vojnog lista do 1941. godine. Uzmi neki broj pre 1914. pa pogledaj da vidiš da li je bilo bežanja vojnika iz vojske tj. „samovoljnog udaljavanja“. Sad ti vidi da li je „rado Srbin iš’o u vojnike“. Ne kažem da smo kukavice i dezerteri ali i toga je bilo, da ne grešimo dušu. Koji je motiv bežanja bio, ne piše, ali davanje prednosti nekim drugim stvarima u odnosu na vojsku očigledno da je bilo.
Da li je bilo homoseksualaca u Srbiji? Vidi biografiju Petra Živkovića i tu još nekih naših poznatih ličnosti. Uvek do nas stignu priče da smo mi čestit i pošten narod, a da su Srbi i ugledni domaćini, a zabeleženi su slučajevi gde su koristili usluge prositutki. Npr. u jednom selu kraj Pirota jedan broj uglednih domaćina imao je sifilis u periodu 1918 – 1941. Za to su okrivili ni manje ni više nego svoje supruge iako su konzumirali i druge žene u međuvremenu.

Ovim primerima hoću da predstavim da smo to mi. Niti smo crni niti smo beli. Takvi smo kakvi smo i nema šta da bežimo od toga i da za neke stvari optužujemo druge.

mikrimaus ::Па добро Гама ниси ваљда очекивао нешто у фазону Бернарда Корнвела )
Ја ћу ово да гледам само због костима, а и ту су замазали мотку са Смрда Мудић одеждама сељака. Још само фали да су им лица умазана блатом.

А што се тиче поклича вероватно су у средњем веку наши узвикивали нешто слично.
Монжо! Сен Дени!

Мислим нису узвикивали ''За већи жупански буџет и нова земљишна добраa!''

Pa ne to ali nešto koliko-toliko pristojno.

Interesantno je da se srednji vek predstavlja kao period marka iz današnjeg ugla (mada je to krenulo sa humanistima). Oni možda nisu imali sijalicu i struju ali daleko da je to bilo mračno doba za tadašnje standarde.

U trijes banki da će u seriji biti dijalog nešto u fazonu odbrana Kosmeta, da će se govoriti o evropskoj budućnosti Srbije, ulaganjima i o tome kako smo mi narod na vetrometini, da smo istok zapadu i zapad istoku?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, vladetije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^Gama

Eto doznali smo ime strucnog konsultanta. Danas nemoz' nista sakriti.
Pisao sam vec ranije ovde kratku analizu vesti sa neta oko istorijata konkursa i scenarija.

---

Zna li se budzet, tj koliko je potroseno za suvo snimanje, CG i postprodukciju ne racunam, odradice to ljudi sa RTSa svojim platama ;-)

Ovo pitam, jer ako serija "ispadne" dobra, lako se moze uprljati nastavak mahinacijama i sto bi rekli ovi iz "nevladinog" sektora - netransparentnoscu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne verujem da će baš biti toliko transparentno .

Ovo je jedino što sam našao a tiče se novca i serije Nemanjić je na sajtu Radio Slobodna Evropa:

Citat:U pripremi serije 'Ravna Gora' nikome nije jasno kako se došlo do teme Ravna Gora, kako se došlo do toga da Radoš Bajić piše scenario, kako se došlo do cene po epizodi... Za 'Nemanjiće' je raspisan korkurs, ljudi su se javljali, nazavisna komisija je ocenjivala, unapred se znala nagrada, 500.000 za scenario, po epizodi je koštalo oko 340 evra. Za 'Ravnu Goru' je cena po epizodi iznosila 2300 evra. Apsolutno je sve bilo netransparentno, nejasno. Gordan Mihić je pisao scenario za taj iznos, a Radoš Bajić je došao do cene direktnom pogodbom", upoređuje Dobrašinović produkciju dva serijala, "Ravna Gora" o Draži Mihailoviću rađen pre nekoliko godina, i "Nemanjiće" – serijal koji je u pripremi.


Opširnije:

RSE: 'Tajni dosije o javnom servisu Srbije'

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-javni-servis-dosije/28356151.html

Ovo sam pronašao na sajtu N1:

Citat:"Reč je o autentičnim istorijskim ličnostima, o autentičnim događajima. Dakle ne može da se odstupi od nečega, počevši od dekora, kostima, ali i do toga što je jedna elementarna osećajnost srednjeg veka. To je bio jedan delikatan zadatak za pisca i on se mnogo trudio da to dočara. Naravno uvek će progovoriti i naše vreme, pa možda je to i dobro, možda je i prirodno", kaže istoričarka Smilja Marjanović Dušanić.


Opširnije:

N1: "Nemanjići" - srpski GoT ili projekat od nacionalnog značaja

http://rs.n1info.com/a292071/Showbiz/Showbiz/Serija-Nemanjici.html

Stručni konsultant reče da će progovoriti i naše vreme i da je to možda dobro... Videćemo šta će "naše" vreme reći .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::Mlav ::
Prijatelju, ja tebe stvarno ne razumem???
Pa sta si mislio da ce biti poenta ovakve "visokobudzetne" serije? Istorijska tacnost do u "sitna crevca" ili drzavni epp? Mislim, nije ovo History Chanel (i ostali istorijski kanali - mada i njihovoj objektivnosti ima sta da se zameri)...
Da se razumemo, smatram da drzavnom (patriotskom/rodoljubivom - nazovi kako hoces) epp-u nista ne fali, cak je u danasnje vreme i pozeljan. Uostalom jesi li skoro gledao neki visokobudzetni americki film ili seriju bez makar jednog pojavljivanja krupnog plana "stars and stripes" koje vijore na vetru ili se pakuju u trougao (i cisto da napomenem, oni se toga ne stide, niti to kritijuju, vec su na takve stvari ponosni i smatraju to svojom "patriotskom duznoscu" ma koliko to "otrcano" zvucalo)? Ostale bisere poput "Sulejmana Velicanstvenog" da ne pominjem...

Da pokušamo da se razumemo.

Niko ne očekuje istorijsku tačnost u „sitna crevca“ već da se ne ubacuju takvi jeftini klišei u vidu tekstova iz Informera i Srpskog telegrafa. Celo naše društvo se svelo na tabloidizaciju i kičeraj.

Neko, ko nepoznaje stvari stvoriće mit da smo se tada borili za slobodu. Postavlja se pitanje kakvu slobodu? Nema repera za to jer se niko ne bori za slobodu.
Ovo me malo podseća na film „Posetioci osvajaju Ameriku“gde Tara Rid kaže Andreu-konjušaru da ne treba da bude sluga, da treba da bude slobodan, da su svi jednaki i da Amerika svima omogućava slobodu, prosperitet i sreću. Ma sjajno, Amerikanac, koji nije imao srednji vek priča i prosvećuje ove kako da žive i da se bore za slobodu. Da se čoveku stomak okrene.

Da li su se Nemanja i Nemanjići borili za veru pravoslavnu koju su iskreno i jedino voleli da su bili spreman da poginu za nju? Pa sad, upitno je jer je bilo žestokog laviranja između Carigrada i Rima. Ovako: oterali smo vizantijsku pravoslavnu princezu, doveli latinku, molili smo papu za krunu, pa smo posle potpali pod jurisdikciju Carigrada od koga smo dobili autokefalnost. Naraovučenije: taktizirali smo da ugrabimo ono što je bilo dobro za tadašnju Srbiju. Ja to ne osuđujem jer je takvo vreme bilo. Gledali ljudi gde da prođu bolje.

Nemanja je bio podređen vizantijskom caru, izabraniku Boga na zemlji koga je krunisao Vaseljenski patrijarh. Onog trenutka kada se pobuniš protiv vizantijskog cara pljuno si na celokupno ustrojstvo tadašnjeg pravoslavnog sveta. Nemanja je ustao protiv vizantijskog cara, pokušavao da sklapa saveze protiv njega i podrivao je ono što je Božji izabranik, u ime Boga, sprovodio na zemlji. Sad ti vidi da li je bilo poštovanja vere i crkvenog ustrojstva.

Koji stereotip imamo danas (mislim na opštu populaciju koja guta sve sa TV ekrana)? Ide ovako: Srbija počinje sa Nemanjićima, ostale pre ko šiša, a mi smo od početka bili pravoslavci odani veri dok su drugi na nas gledali poput predatora da nas pokrste i istrebe. Kada se pomene da je jedan Nemanjić izređao pet žena to je daleko od toga da je on bio iskren hrišćanin-pravoslavac prema onome što se propisuje u Nomokanonu (ono što je Sveti Sava prepisao i prilagodio našim prilikama). Srpska autokefalna crkva priznavala je tada jedan brak, maksimum drugi, a Milutinu su izašli u susret ni manje ni više nego pet puta. Sad ti vidi ko je tada imao norme i koliko ih je gazio .

Zašto se ovo pominje i zašto je potrebna istine, a ne klišei? Ako neko voli svoju zemlju prihvata je takvu kakva je, sa svim manama i vrlinama. Ko nije siguran u svoje ideale, u svoju zemlju i svoj narod, uvek će tražiti neku motivaciju/propagandu iz straha da ga protivnička propaganda ne ubedi u nešto suprotno. Naša istorija je veličanstvena i bez karikiranja i naduvavanja.

Ovo nije ni državni epp. Zašto? Država ne počinje od Nemanjića već mnogo vekova pre njih. Da li trebamo da pljunemo na njih i da kažemo da su manje bitni ili da su bili Crnogorci, kako neki pokušavaju sad da prikažu?
Po mom skromnom mišljenju, ova serija samo još jedna maska za zgrtanja para određenih pulena. Najavljuju seriju koja je najskuplja, najveća, najorganizovanija ekipa do sada itd, a onda ćorak. Samo da nema scene: pejzaž, Drina u kadru, cvrkut ptica, sin Dragan – trajanje 5 minuta.

Što se tiče Hitler Channal-a (mislim da je to pravo ime), a i svih tih naučno-popularno-propagandnih kanala (Discovery, NatGeo, itd.) rekao sam već u prethodnim postovima na drugim temama. Na ovom kanalu koji pretenduje da se zove istorija, cilj nije istina već zamajavanje naroda. Kad god uključim taj kanal sve čari zapada: prodajem istoriju za pare . „Ko šiša pištolj moga pradede, daj ti meni for handrid baks ($400)“. Ima tu još nalupavanja tipa da su Vikinzi stvorili carstvo od Moskve do Pariza itd… Ove provale zahtevaju posebnu temu.

Od tih filmova američkih filmova mi pripadne muka. Kao i od nekih naših domaćih iz prošlosti i sadašnjosti. Film Patri(J)ot i Mel Gibson su ubedljivo poneli medalju „najobjektivnijeg“ ostvarenja. Oni mora da ističu ponos jer oni nemaju ono što imamo. Njima istorija kreće od 1492. godine, nama jedno 700 godina pre njih.
Znači filovanje istorije samo “da se dokaže kako smo mi bili najbolji” ili da se uzmu pare. Zato i toliko znamo našu istoriju – učimo je iz filmova.

Ja bih postavio jedno „pitanjce“:
Stručni konsultant je prof. dr Smilja Marjanović-Dušanić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kurikulum predmeta koje predaje mogu se videti ovde:
f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=77

Kao što se da videti iz ovoga, dotična profesorka ne predaje ni jedan (1 – one, uno, eins) predmet koji ima veze sa nacionalnom istorijom. Izuzetak je Srpska diplomatika.
Zašto se nisu pozvali i drugi profesori, kojima je oblast nacionalna istorija srednjeg veka. Dvojica istoričara, jedan istoričar nacionalne istorije Srbije u srednjem veku i drugi vizantolog, napisala su knjigu o tom periodu i o tom događaju, a na stručnim debatama govore o tome. Umesto toga, profesorka Marjanović-Dušanić bila je u žiriju za izbor scenarija, a potom je dobila i mesto stručnog konsultanta.
Da nije to malo čudno?


Orsachiotto ::
Ако ишта, Србији би и требало мало патриотског и панегиричког историјског дискурса. Како где окренеш главу, пљување и испрђивање на наше претке.

Американцима нико не сме да дирне у причу о Индијанцима или о Хирошими и Нагасакију, о Југославији и Блиском истоку да не причам, одмах сви сложно навале са њиховим аргументима и покажу "објективном историчару" где му је место, а у Србији никог неће дотаћи ако за његове прадедове из светских ратова кажеш да су кукавице, дезертери, агресори, ратни злочинци, присвајачи туђе славе, и које све не гадости.

Srbija i tek kako ima stvarne priče iz prošlosti koje po junaštvu prevazilaze mitove. Što bi dodavali još nešto kada i bez toga može? Da izgleda još više veličanstveno?
Kad god se ima istorijski diskurs uvek je tu neki interes pojedinca ili grupe, a sirotinja raja izvuče deblji kraj motke.

Eto primera:
Bila inauguracija pre par meseci u Palati Srbija. Tu beše nekoliko soba u kojima su bile tematske postavke koje su pratile određeni kraj Srbije. Na kraju došli su do jedne sobe u kojoj je bio glumac koji je predstavljao Nikolu Teslu. Tako priča ovaj glumac, kao da to Nikola Tesla sam priča, neke mudre i vizionarske misli i tek izgovara svoju viziju o Beogradu na vodi i govori o tome ko je zaslužan za to:

Uostalom, eto ti snimak pa se uveri kako izgleda istorijski diskurs:
youtube.com/watch?v=DtMiJAhUh7A (na 2:51:20)

Po Amerima se i tek kako dižu priče o ovim temama i postoje rasprave o tome. Problem je što Ameri ne gledaju previše u prošlosti koju su prepustili istoričarima, već gledaju sadašnjost. Boli njih uvo što je Vašington jurio indijance, bitno je da legne zarada svakog prvog u mesecu. Njima je bitan Wall Mart, iPhone6 itd. Na drugoj strani, mi o sebi imamo jednu sliku koja je za nas ispravna i idealna, a kad neko uplovi sa drugom verzijom onda bukne sukob i pljušte optužbe da je neko izdajnik.

U vezi kukavice, dezerteri, itd…
Gle, imaš digitalizovane brojeve Službenog vojnog lista do 1941. godine. Uzmi neki broj pre 1914. pa pogledaj da vidiš da li je bilo bežanja vojnika iz vojske tj. „samovoljnog udaljavanja“. Sad ti vidi da li je „rado Srbin iš’o u vojnike“. Ne kažem da smo kukavice i dezerteri ali i toga je bilo, da ne grešimo dušu. Koji je motiv bežanja bio, ne piše, ali davanje prednosti nekim drugim stvarima u odnosu na vojsku očigledno da je bilo.
Da li je bilo homoseksualaca u Srbiji? Vidi biografiju Petra Živkovića i tu još nekih naših poznatih ličnosti. Uvek do nas stignu priče da smo mi čestit i pošten narod, a da su Srbi i ugledni domaćini, a zabeleženi su slučajevi gde su koristili usluge prositutki. Npr. u jednom selu kraj Pirota jedan broj uglednih domaćina imao je sifilis u periodu 1918 – 1941. Za to su okrivili ni manje ni više nego svoje supruge iako su konzumirali i druge žene u međuvremenu.

Ovim primerima hoću da predstavim da smo to mi. Niti smo crni niti smo beli. Takvi smo kakvi smo i nema šta da bežimo od toga i da za neke stvari optužujemo druge.

mikrimaus ::Па добро Гама ниси ваљда очекивао нешто у фазону Бернарда Корнвела )
Ја ћу ово да гледам само због костима, а и ту су замазали мотку са Смрда Мудић одеждама сељака. Још само фали да су им лица умазана блатом.

А што се тиче поклича вероватно су у средњем веку наши узвикивали нешто слично.
Монжо! Сен Дени!

Мислим нису узвикивали ''За већи жупански буџет и нова земљишна добраa!''

Pa ne to ali nešto koliko-toliko pristojno.

Interesantno je da se srednji vek predstavlja kao period marka iz današnjeg ugla (mada je to krenulo sa humanistima). Oni možda nisu imali sijalicu i struju ali daleko da je to bilo mračno doba za tadašnje standarde.

U trijes banki da će u seriji biti dijalog nešto u fazonu odbrana Kosmeta, da će se govoriti o evropskoj budućnosti Srbije, ulaganjima i o tome kako smo mi narod na vetrometini, da smo istok zapadu i zapad istoku?


Чак и ако историографски дискурс претендује на голе факте и изворе, истина је да увек постоји извесна идеолошка струја која ће и ту непристрасност функционализовати и окретати на своју воденицу. Заступници дискурса према ком су српски војници били традиционално оличење морала, храбрости и части могу се идентификовати са "патриотским", тј. ако хоћеш, "патриЈотским" групацијама на политичкој или културној сцени. Они који се према приказима српске историје односе са релативизмом и демистификацијом могу се категорисати као "демократска", "досманлијска", "либерална", или која већ струја. Опет, заступници "компромисних" историјских виђења заступају, директно или не, одређена компромисна идеолошка врдања својствена дојучерашњим патриотама а данашњим полуприкривеним режимлијама...

Моја поента је да су и моја жеља да се српској историји не дирају њени митови, и твоја жеља да се целокупна, па и српска историја максимално "оголе" и демистификују, равноправне у њиховим дискурзивним претензијама. А сваки дискурс је сам по себи идеолошког карактера, тиме што осим сопственог, не признаје алтернативни систем.

Но у тзв. патриотском дискурсу није круцијална његова искључивост, већ значај, место у колективној свести народа. А њен велики значај му је признавао не само српски народ, већ и бројни други европски народи, између осталих и Немци, који су на иницијативу фелдмаршала Макензена подигли споменик њиховим српским непријатељима, и чији је рајхсмаршал Геринг лично положио венац на одар убијеног краља Александра I, са траком на којој је писало "Нашем најцењенијем непријатељу". Признавали су га, вероватно највише на целом Западу, и Французи, чија су деца у основним школама учила како је "српски народ, после француског, најчаснији и најхрабрији на свету".

То је све, свакако, идеолошка, "глачана" историја, са низом пригодно потиснутих ствари, али ако је пројекат промовисања те историје био фарса и глупост, зашто би све те силе инсистирале на њему, спроводиле га у нешто о чему ће и њихови народи учити и усвајати?

Елем, ја нисам историчар, већ теоретичар књижевности и, у секундарној мери, антрополог. Историчар си ти, зато нећу "учити рибу пливању". На пољу историје, ја се занимам њеним "филозофским" аспектима, ваљда а пропо мојих афинитета.

А то са девијантним сексуалним навикама наших историјских личности, макар по мени, једва да "нарушава" њихову устаљену слику у народу. Макар у нас Срба швалерација не спада у некакав жиг и основ за одбацивање: познате су авантуре Милоша, Михаила и Милана Обреновића по Аустрији, краља Петра I и Александра Карађорђевића по Француској... И те авантуре никад нису биле "осуђиване" (чак и ако нису баш писани хвалоспеви о њима). Хомосексуалност већ спада у субверзивније елементе, али нисам сигуран ни да је она била шире заступљена, изузев случајева П. Живковића или наводно принца Ђорђа, за које сам и ја знао...

Најболније ми је када се, по којим год основама, српском народу и војсци пришивају епитети "дезертерства", или "кукавичлука", јер поред тога што се тиме подрива драгоцени митски дискурс народа, то једноставно није начин да се пише и говори о сопственим прецима. Надам се да нигде нећу поново чути ни видети нешто слично оном што ми је испричао један мој познаник анархиста који је у једном нашем разговору пре неколико година, у вези са повлачењем наше војске кроз Албанију, рекао: "Ало бре, нек се призна већ једном, побегли су к'о п***е"!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Gama, bojank, uhogrlonos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako "Za krst časni i slobodu zlatnu!" upakuju a tamo mu nije mesto onda prave medveđu uslugu narodu za koji se toliko trude da učine dobro. To nije neki mač koji istorijski ne pripada seriji već je nešto što se danas često čuje i za par godina će se neko pozvati na seriju jer je nju radio javni servis i jer je istoričar bio konsultant. Imamo već primer kako jedan gest stranke postaje srpski pozdrav koji su komunisti gušili-tri prsta po Vuku Draškoviću. Još gore je ono što se dešava u komšiluku gde je dosta da neki fudbaler naprasno postane istoričar samo zato što je dete emigranta pa objasni a to se zapati i kod predsednice. Samo kao primer sam ovo naveo, nije izjednačavanje ili slično. Nemoj da sad tema skrene na tu stranu.
Te stvari nisu nevažne i ne pomažu obnovi ili čuvanju duha i tradicije, zapravo baš obratno.
Barem o tome treba voditi računa. Naravno da će biti neke romantike ali treba imati mere.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gama, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад помену фудбал...

Међу већим филмским пројектима последњих десетак година код нас налазе се свакако и филмски и ТВ серијал ''Монтевидео'', као и ''Бићемо прваци света'' који говори о развоју кошарке код нас. Да не идем у детаље, оба филма обилују историјским грешкама које су већ увелико постале широко прихваћене као чињенице, а које су, сва је прилика, биле огледало тренутног односа снага унутар спортских савеза и инструмент тренутно превлађујуће струје у истим...

Романтичарски приступ је једно, искривљене чињенице су нешто сасвим друго...

• 7Ovo se svidja korisnicima: Gama, amaterSRB, gavrilon, Bane san, bojank, uhogrlonos, Sass Drake
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Davno je napuštena Rankeova teza da istoričar treba da otkrije šta se dogodilo, danas se prihvata da istoričar može samo da da svoje mišljenje o tome šta se dogodilo. Dakle, ne postoji neka apsolutna istina. Da dam primer. Neka vastr tri četiri drugara sedite u nekom kafiću dva tri sata i odlučite da napišete šta se dešavalo ta dva tri sata i o čemu ste razgovarali bićete iznenađeni koliko će se vaša "pisanija" razlikovati. O tome da se zvanična dokumenta po pravilo friziraju (da ne upotrebim teži izraz) da ne pričam. Međutim, istoričaru se ne dozvoljava da falsifikuje postojeće izvore, da ih prećutkuje ili izmišlja. Može samo da ih tumači na svoj način.
Mi imamo mnogo mitova u istoriji. jedan od najvećih mitova je pojam "tursko ropstvo" a potpuno se previđaju neke stvari ...
Recimo da su u vreme borbi sa Mađarima oko Dunava i Save u periodu od negde 1480 do 1530. godine okosnicu u osmanskoj vojsci Smederevskog sandžak bega činili upravo Srbi pravoslavci. Istovremeno su i okosnicu ugarske odbrane na istim rekama činili Srbi pravoslavci.
Krenimo dalje. Majka Sulejmana veličanstvenog je naverovatnije bila Srpkinja iz okoline Jagodine, tačnije okoline Paraćina. Čak i ako nije tako poznato je da je Sulejman tečno govorio, čitao i pisao srpski. Jedno vreme skoro sve paše na divanu su bili Srbi pa se rasprava obavljala na srpskom jeziku. Zbog toga je veliki muftija više puta upućivao pismene žalbe Sulejmanu žaleći se da on ne može da prati raspravu.
Dalje. Skoro sva zvanična dokumenta izdavana u vreme Sulejmana su imala i deo koji je glasio: da se ovaj ... (zavisno od vrste dokumenta) napiše na sva četiri jezika: jeziku Knjige (misli se na Kuran znači na arapskom), na jeziku mojih otaca (dakle na turskom), na jeziku najvećih pesnika (misli na persijski) i na jeziku mojih najboljih vojnika (misli na srpski).
Što se tiče robova svi u osmanskom carstvu, uključujući i velikog vezira, su bili sultanovi robovi. Osmansko carstvo je bilo orijentalna despotija gde je sva država bila privatno vlasništvo sultana i to skoro bez ograničenja. Feudalne države Evrope (ukuljučujući Srbiju) su takođe bile privatno vlasništvo vladara ali sa mnogo većim ograničenjima.
Pravno formalno raja je u osmanskom carstvu bila bolje zaštićena od nekog paše i nije bio redak slučaj do sredine XVII veka da su seljaci na sudu dobijali paše. Kasnije je to bivalo sve ređe i ređe ali to je važilo i za muslimansku raju isto tako. Postojala je i hrišćanska i muslimanska raja.
Sve ovo treba znati jer inače deluje vrlo čudno da se Srbi sve do samog kraja XVI veka ne dižu na ustanak.
Da bi bilo jasnije. Porez koji je raja plaćala u vreme Sulejmana veličanstvenog je bio skoro duplo manji od onog koji su sebri plaćali u vreme despotovine.
Da li o ovome treba da se ćuti i da dalje ostaje mit.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Bane san, amaterSRB, bojank, uhogrlonos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Orsachiotto ::
+ ...Чак и ако историографски дискурс претендује на голе факте и изворе, истина је да увек постоји извесна идеолошка струја која ће и ту непристрасност функционализовати и окретати на своју воденицу. Заступници дискурса према ком су српски војници били традиционално оличење морала, храбрости и части могу се идентификовати са "патриотским", тј. ако хоћеш, "патриЈотским" групацијама на политичкој или културној сцени. Они који се према приказима српске историје односе са релативизмом и демистификацијом могу се категорисати као "демократска", "досманлијска", "либерална", или која већ струја. Опет, заступници "компромисних" историјских виђења заступају, директно или не, одређена компромисна идеолошка врдања својствена дојучерашњим патриотама а данашњим полуприкривеним режимлијама...

Моја поента је да су и моја жеља да се српској историји не дирају њени митови, и твоја жеља да се целокупна, па и српска историја максимално "оголе" и демистификују, равноправне у њиховим дискурзивним претензијама. А сваки дискурс је сам по себи идеолошког карактера, тиме што осим сопственог, не признаје алтернативни систем.

Но у тзв. патриотском дискурсу није круцијална његова искључивост, већ значај, место у колективној свести народа. А њен велики значај му је признавао не само српски народ, већ и бројни други европски народи, између осталих и Немци, који су на иницијативу фелдмаршала Макензена подигли споменик њиховим српским непријатељима, и чији је рајхсмаршал Геринг лично положио венац на одар убијеног краља Александра I, са траком на којој је писало "Нашем најцењенијем непријатељу". Признавали су га, вероватно највише на целом Западу, и Французи, чија су деца у основним школама учила како је "српски народ, после француског, најчаснији и најхрабрији на свету".

То је све, свакако, идеолошка, "глачана" историја, са низом пригодно потиснутих ствари, али ако је пројекат промовисања те историје био фарса и глупост, зашто би све те силе инсистирале на њему, спроводиле га у нешто о чему ће и њихови народи учити и усвајати?

Елем, ја нисам историчар, већ теоретичар књижевности и, у секундарној мери, антрополог. Историчар си ти, зато нећу "учити рибу пливању". На пољу историје, ја се занимам њеним "филозофским" аспектима, ваљда а пропо мојих афинитета.

А то са девијантним сексуалним навикама наших историјских личности, макар по мени, једва да "нарушава" њихову устаљену слику у народу. Макар у нас Срба швалерација не спада у некакав жиг и основ за одбацивање: познате су авантуре Милоша, Михаила и Милана Обреновића по Аустрији, краља Петра I и Александра Карађорђевића по Француској... И те авантуре никад нису биле "осуђиване" (чак и ако нису баш писани хвалоспеви о њима). Хомосексуалност већ спада у субверзивније елементе, али нисам сигуран ни да је она била шире заступљена, изузев случајева П. Живковића или наводно принца Ђорђа, за које сам и ја знао...

Најболније ми је када се, по којим год основама, српском народу и војсци пришивају епитети "дезертерства", или "кукавичлука", јер поред тога што се тиме подрива драгоцени митски дискурс народа, то једноставно није начин да се пише и говори о сопственим прецима. Надам се да нигде нећу поново чути ни видети нешто слично оном што ми је испричао један мој познаник анархиста који је у једном нашем разговору пре неколико година, у вези са повлачењем наше војске кроз Албанију, рекао: "Ало бре, нек се призна већ једном, побегли су к'о п***е"!

Mit je mit, istorija je istorija. Mit ne pretenduje da ima tačnost, istorijska nauka nastoji da bude što više preciznija i da svoje stavove temelji na izvorima. Koristiti i mitove i istoriju za potrebe propagande je žestoko pogrešno. Mitovi donekle mogu da budu, istorijska nauka nikako. E, tada nastaje ideološka nauka koju smo mi imali poslednjih stotinak godina. Niko ne demistifikuje istoriju. Pojedinci je mistifikuju svojim prećutkivanjima i guranjem pod tepih stvari koje nam ne idu u prilog. Zato i nastane haos.

"Нашем најцењенијем непријатељу" – odakle ovaj podatak?

Niko ne želi da narušava sliku bilo koga već da se zna i da ne bude „iznenadismo se“, „antisrpska propaganda“, „pljuvanje po precima“, itd. Švaleracija je sa stanovišta patrijarhalne kulture u 19. veku, a i pre toga smatrana za nešto loše i u suprotnosti sa načelima Crkve jer se time krši sveta tajna braka. Stav da je Eva kriva jer je nagovorila Adama pretočen je u stav da su žene ispod muškaraca i da su one u podređenom položaju – švaleracija žena se nije tolerisala, ali muškaraca jeste do određene granice. Tolerancija je postojala za neke, naročito za vladare. S tim što su se i za njih ispredale priče iza leđa. Ovima je tolerisano zbog ostavljanja potomstva ne bi li se dinastija produžila i ojačala i iz političkih razloga. Npr. i Dušanov zakonik (član 54) govori o bludu vlastelinke ali ne i vlastelina. Sama činjenica da postoji „Crveni ban“ i „Mrsne priče“ govori da se „zabava za sirotinju“ ipak odvijala mimo onoga što se svrstavalo u termin "javni moral". Neko je tolerisan, drugi nije. Prodavati priču da su svi Srbi tog vremena bili pošteni časni, rodoljubi, junaci, vernici i ugledni domaćini ne pije vodu na osnovu istorijske građe. Svakako da su postojali ljudi koji su živeli po tim pravilima, to je nesporno. Ali postojali sui ovih drugi, s tim da se njihovo prećutkuje i gura pod tepih.
Bolje da znamo ko smo i šta smo nego da gajimo neku idealističku sliku o sebi.

Tokom istorije stav prema homoseksualnosti se menjao i varirao. Od tolerantnog stava u staroj Grčkoj, srednjevekovnog stava kroz prizmu crkve, pa do današnjeg koji naginje liberalizmu. Tako da bi se ja ogradio od tog epiteta „subverzivni element“ – gledam iz ugla istoričara ne svrstavajući se na bilo čijoj strani.
Elem, pogledaj da vidiš kako je knez Miloš kažnjavao homoseksualce ili kako piše u Bibliji (iz koje su i nastali ostali crkveni zakoni). Čim zakon propisuje znači da je bilo slučajeva. U pogledu izvora po tom pitanjum nemamo baš najjasniju sliku jer izvori uglavnom prate dešavanja u vrhu dok za primere homoseksualnosti saznajemo zahvaljujući „usputnim“ detaljima – sudske presude, smešne folklorne priče, itd. Prvi pomen homoseksualnosti kod nas se nalazi kod Teodosija u Žitiju Svetog Save, gde se Sava obraća monasima:
„Sa suzama svakoga moljaše da se bežeći kloni razvrata i preljube, muželoštva i skotološtva, i svakog bluda“. (Teodosije, Žitije Svetog Save, Beograd 1988, str. 231)

Termini poput muželoštvo, muželeganije ili muženeistovstvo (bukvalno: muško bezumlje) bili su česti u crkvenim spisima. Ali da sad ne idem u sitna crevca.
Niko ne kaže za nas da smo svi takvi, ali i licemerno je tvrditi da su svi Srbi bili "u pravcu".

Taj „anarhista” nema pojma. Bar kad je u pitanju vojna istorija. Čak i anarhisti se s vremena na vreme povuku te je čudno kako on to nije pomenuo.

Sim.a ::Ako "Za krst časni i slobodu zlatnu!" upakuju a tamo mu nije mesto onda prave medveđu uslugu narodu za koji se toliko trude da učine dobro. To nije neki mač koji istorijski ne pripada seriji već je nešto što se danas često čuje i za par godina će se neko pozvati na seriju jer je nju radio javni servis i jer je istoričar bio konsultant. Imamo već primer kako jedan gest stranke postaje srpski pozdrav koji su komunisti gušili-tri prsta po Vuku Draškoviću. Još gore je ono što se dešava u komšiluku gde je dosta da neki fudbaler naprasno postane istoričar samo zato što je dete emigranta pa objasni a to se zapati i kod predsednice. Samo kao primer sam ovo naveo, nije izjednačavanje ili slično. Nemoj da sad tema skrene na tu stranu.
Te stvari nisu nevažne i ne pomažu obnovi ili čuvanju duha i tradicije, zapravo baš obratno.
Barem o tome treba voditi računa. Naravno da će biti neke romantike ali treba imati mere.

Treba li da pomenemo i kultnu rečenicu:

„Ja ne odlučujem da li ću u boj na osnovu toga kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim“ koju je tobože izgovorio knez Lazar. Od filma iz 1989. godine, u kome je rečenica izgovorena dva puta, rečenica je postala toliko deo svesti da svi misle da je izgovorio sam knez Lazar iako trenutno nema izvora koji bi to potvrdili. Ceo film „Boj na Kosovu“ baziran je, u većm delu, na narodnom predanju i scena koje dominiraju pesmama kosovskog ciklusa.

Iako se još pre 1989. znalo da Vuk Branković nije izdajnik, Šotra izgleda da nije imao previše sluha u ekranizaciji drame Ljubomira Simovića. U celom filmu dominiraju motivi tadašnje dnevne politike.