Aktivni sistemi za ometanje/unistavanje nadolazecih raketa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Али питање је какви су мамци испаљени.

Беше нови мамци имају доста дима?

• 2Ovo se svidja korisnicima: zixo, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otićićemo u off, ali mislim da ovi mamci odgovaraju onima koje koriste Ruje. Mamce sa dosta“dima“ koristi zapad. To je u svari zavesa od iskri koje pri sagorevanju oslobađaju i dim. Inače cilj je da se zbuni sekundarni senzor u svim novijim ruskim IC GSN koji radi u bliskom spektru(1,8-2,3nm) i koji služi za praćenje mamaca. Pošto je površina koju prave ogromna pri nepovoljnim uglovima tragač jednostavno ne može da ih razdvoji od pravog cilja i dolazi do “raskoraka“ sa primarnim InSb senzorom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se mamaca tice, Igla (prava Igla, ne Igla-1) veliku vecinu komotno ignorise, '90ih su Finci imal veliki problem da nadju pogodne mete za vezbovna gadjanje, predjasnje mete (koje su bile zapravo daljinski upravljani avioncic sa par zakacenih mamaca) nijsu radile uopste...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da su Finci korisnici Igla-1E i i Igla-1M(sa IFF). Za tu raketu je jednokratni spori aviončić sa par mamaca sitna meta. Ipak je to bilo samo prelazno rešenje od S-3 do Igle(InSb senzor u GSN S-3 i ostatak rakete i lansera od tada nedovršene Igle), ali ne treba zanemariti komercijalni uspeh.
InSb ima prednosti, ali ima i mane. Ima svedočenja po forumu od strane naših članova koji tvrde da je Igla na fonu oblaka nemoćna. Nije to samo sa njom slučaj. Ameri su na Stingeru iskombinovali IC i UV, a Japanci na Type 91 IC i vidljivi deo spektra upravo zbog te nezgodne osobine InSb. Ne samo da je nestabilan u zahvatu, već i u praćenju.
Zbog toga se danas i teži prelasku na dalja talasna područja 8-12nm i FPA tehnologiju. Ima i onih koji kažu da je Komar napravio pravu stvar sa PbSe senzorom koji takođe radi na 3-5nm ali mu je dovoljno termoelektrično hlađenje( mada može i gasom). On ima samo dve mane. Prva je ta da gubi svojstva na preko 332K, ali ima istu osetljivost zahvata na 195K kao i InSb na 77K i nešto slabija na sobnoj temperaturi uz mnogo stabilniji zahvat i praćenje. Druga je osetljivost na vlagu što se u današnjim uslovima da mnogo lakše srediti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramise, imali su i 9K310 Igla-1E aka SA-16 aka ItO-86 i 9K38 Igla aka SA-18 aka ItO-86M. Kaze covek da u uporednim testovima sa Stingerom i Mistralom 9K38 oduvala konkurenciju...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bojank
brojčana oznaka je ista, samo je dodato M što upućuje da je sistem isti sa modernizacijom. I sami Rusi Iglu-1 sa 1L14 i sa lasernim mehanizmom 9P519-2 označavaju sa M. Viđao sam po netu slike finskih Igla-1 sa i bez 1L14 sistema IFF, ali ni jednu Iglu. Ali sve i da si u pravu, zameniće ga sa RBS-70/90.
Ovde imaš iskustvo strelca na LPRS
http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/L.....ml#1137129
Citat:Pa S2M lakše obezbjeđuje zahvat nego IGLA,a ja pravo da vam kažem ne znam zašto.Ali sam u praksi to iskusio.
Isto sam čuo za S2M i od ljudi iz VTI, “kada nešto uđe u zonu zagrize k'o Pit-bul“. Takođe pominju problem zahvata i stabilnosti praćenja glave Igle iz PPS na fonu oblaka.
Ne ulazim u to koji je od pomenutih sistema bolji, već da je materjal za izradu senzora cele generacije raketa iznuđen zahtevom za osetljivošću iz PPS. Francuzi su to uočili kod Mistrala pa je Mistral 2 dobio senzor od 64 elemenata umesto prvobitnih 4 koji time obezbeđuje stabilan zahvat i praćenje(prvi ozbiljniji FPA). Rusi su dodali stari dobri PbS, a Ameri na Stingeru u uslovima kada ne mogu da zahvate cilj u IC režimu prebacuju dugmetom na praćenje u UV režimu pre lansiranja.
Mislim da je Igla-1 oduvala konkurenciju u Finskoj zbog modućnosti izbora režima rada, pa iskusniji strelac može da iskoristi poluautomatski režim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inace M u finskim oznakama nema znacenje samo medernizovan, recimo POVR Fagot je PstOhj 82, a POVR Konkurs PstOhj 82M. Ima josh primera. Uglavnom je pravilo da je broj godina uvodjenja u naoruzanje, M je za drugi model sredstva uveden iste godine u naoruzanje...
Pitacu da li ima koju sliku gde se jasno da videti, ali lepo je covek napisao 9K38...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Thales FLASH

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CASIDIAN je razvio zastitu protiv laserski navodjenih raketa

Citat:Cassidian, the defence and security division of EADS, has developed an electronic defence system which, for the first time, will provide vehicles, ships and helicopters with reliable protection against laser-guided weapons.

The defence concept, which Cassidian has developed for the German procurement authority, is based on the so-called "dazzling" process, which means dazzling the targeting optics of the enemy missile with an eye-safe laser beam. Laser-guided missiles are guided to their targets by the marksman keeping the weapon station's sight aimed at the target. The weapon station either sends control signals to the missile via laser, or it aims a laser beam itself at the target, whose reflections then guide the missile to its target. In both cases, the marksman can no longer track the target due to the dazzling beam so that the missile no longer receives any targeting information and shoots past the target. The most common countermeasure currently is to spray artificial fog.

http://dmilt.com/index.php?option=com_content&.....;Itemid=57

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koji PVO sistemi sa laserskim navođenjem postoje osim Sosne, Starstreak i RBS-70?