Vazduhoplovno bombardersko naoruzanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ALAS nije namenjen za ispaljivanje sa BPL, vec sa zemlje, patrolnih camaca i brodova i eventualno sa vecih helikoptera.
Mikro kabl nije tehnologija sa Eryx-a (bakarni), vec opticki dvokanalni debljine 0,25mm.
Motor je razvoj EDePro-a, a softver VTI-a. SONI CCD kamera, sa mogucnosti automatskog pracenja jer softver sve vreme drzi minimalno 85% slike u nisanskom kvadratu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ahhhh neko je citao ODBRANU.
cuo sam da je MUNGOS domaci ali.
tacno,nisam bio u toku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:ahhhh neko je citao ODBRANU
Neko je citavih petnaest minuta razgovarao sa inzinjerom na standu EDePro-a i pitao sta ga interesuje, da bi upotpunio sliku o sredstvu
Inace Mungos koji je predstavljen na sjmu za ALAS ima fiksne parametre rada, trenutno se razvija jaci sa FADEC sistemom upravljanja parametrima rada koji je namenjen za BPL.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zao mi je sto sam propustio priliku da dodjem
naravno da u odbrani nije pisalo sve...
bitan je samo datalink izmedju bpl i stanice.

Dopuna: 29 Jul 2007 15:38

aramis s ::
Mikro kabl nije tehnologija sa Eryx-a (bakarni), vec opticki dvokanalni debljine 0,25mm.
.
bio je to paket sa sagemom i centrale i opticki kablovi i mikrokablovi samo sto je opticki u ovom slucaju neophodan zbog mnogo informacija tv-slika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato se ta familija raketa oznacava sa FOG(fiber optic guidance) sa mogucnosti reizbora cilja,nalazenja cilja u ocekivanom reonu,prekida misije i izbora tacke udara, a familija u koju spada Eryx(II generacija) SACLOS(semi activ comand line of sight) je mnogo slabijih mogucnosti po pitanju manevra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

kolko bi se Alasa moglo ugurati u ovo[ daj neki photoshop posto ja nisam bas vican znam da su jedna neva ili 2 archerke moge stati u nju] mozda do 4 komada? [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poroblem ispaljivanja raketa vodjenih kablom(bilo kakvim) je ogranicenje brzine kretanja nosaca u pravcu leta i skretanje od ose.Sve BPL se naoruzavaju sredstvima koje nakon lansiranja nemaju fizicku vezu sa nosacem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ODAB-500 - ruski odgovor na američki BLU-82 Daisy Cutter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan tekst iz stručne literature u vezi ove teme:

Avion u letu, sa nebom u pozadini, predstavlja jasno uočljiv cilj za glave vođenih raketa. Međutim, objekti dejstva na kopnu mogu biti teže uočljivi, zahvaljujući sredini koja ih okružuje i jednostavnoj kamuflaži, čak i pre nego što ih prikriju dim borbe ili tmurni meteorološki uslovi.

Prvi problem je, prema tome, otkrivanje objekata dejstva. Premda izviđanjem i preko isturene stanice za navođenje aviona mogu da se dobiju tačne koordinate cilja, nužno velika brzina približavanja na maloj visini pokazuje da stari metodi određivanja smera kretanja i štoperica nisu više dovoljni. Na sličan način će neprijatelj, ukoliko odluči da napad izvrši noću ili u lošim meteorološkim uslovima, odmah postići prevlast u vazdušnom prostoru ukoliko snage za neposrednu vazduhoplovnu vatrenu podršku ne mogu da polete ili da ga otkriju. Drugi problem je označavanje ciljeva – napad iz leta velikom brzinom na maloj visini nije idealan profil leta za precizno odbacivanje bombi na protivnika koji je u borbenom dodiru sa sopstvenim snagama.

Snage za neposrednu vazduhoplovnu vatrenu podršku, stoga, primenjuju dva tehnološka dostignuća – IC uređaj za osmatranje prednje polusfere (FLIR) i lasersko obeležavanje cilja – dok višenamenski lovci imaju radar koji radi na više režima, i koji može da obavlja potrebne funkcije u vazdušnim borbama i da daje podatke potrebne za navigaciju i izvođenje napada.

Uređaj za IC osmatranje prednje polusfere (FLIR) radi veoma slično TV kameri, jedino što za razlaganje slike umesto svetlosti koristi toplotu. On može da prikaže sliku predela ispred aviona koja je nastala od kontura toplotnog zračenja (grmlja, vegetacije na stenama itd.) kao i od bilo kog čoveka ili mašine koji se kreću po njemu. Uređaji za IC osmatranje prednje polusfere na jurišnim avionima prvobitno su smeštani u podvesne spremnike, a kasnije tokom 1980-ih godina su izađeni novi koji su ugrađivani u same letelice (avione i helikoptere).

Avion F-16 koji ima dvostruku namenu, koristi se za vazdušnu borbu i za dejstvo po objektima na kopnu, ima radar AN/APG-66 firme Westinghouse koji prati ciljeve u vazduhu iznad i ispod horizonta. Kada se dejstvuje po objektima na kopnu (moru) radar ima osam režima rada za navigaciju i napad na površinske ciljeve. Radar ima tri režima „snimanja“ terena ispred sebe i daje pilotu pokretnu sliku mape terena u svim vremenskim uslovima. U jednom režimu mapa se može zapamtiti, a put aviona se prikazuje kursorom koga generiše računar na osnovu podataka inercionog navigacionog sistema aviona F-16. To znači da kada se nađe u zoni objekta dejstva avion može da vrši navigaciju bez radarskih emisija.

U režimu tačnog merenja daljine do označenih objekata dejstva na kopnu radar snabdeva računar sistema za upravljanje vatrom podacima potrebnim za precizno odbacivanje oružja. Radar ima i dva režima napada na ciljeve na morskoj površini koji se koriste za otkrivanje brodova po kojima će se dejstvovati u različitim uslovima morske površine. Režim za osmatranje morske površine (Sea 2), koji se koristi za eliminisanje stalnih odraza morskih talasa, može se koristiti i za otkrivanje pokretnih objekata dejstva na kopnu.

Ukoliko dodamo takozvani „metod rada sa sintetizovanim otvorom“ znatno će se povećati ograničena mogućnost avionskog radara da otkrije stacionarne objekte dejstva na kopnu. Doplerova tehnika se koristi za razlikovanje objekata dejstva na kopnu koji se nalaze jedan blizu drugoga, a potrebni Doplerov pomak postiže se relativnim kretanjem samog aviona. Računar sortira signale i elektronskim putem stvara sliku terena i bilo kog objekta dejstva. Avion F-15 ima standardni radar sa više režima rada AN/APG-63 firme Hughes. Radar je modifikovan za primenu tehnike sintetizovanog otvora, a prvi put je testiran na modernizovanom F-15E Strike Eagle. Tvrdi se da ima rezoluciju deset puta bolju nego raniji avionski taktički radar za pokazivanje karte terena.

Kada se avion uspešnom navigacijom dovede do bojišta i kada zahvati objekat dejstva pomoću IC uređaja za osmatranje prednje polusfere (FLIR) ili radara za dejstva po objektima na kopnu, može da se primeni i prečišćavanje laserskog obeležavanja, da stvarno pretvori cilj na kopnu u aktivni odašiljač signala pomoću koga se oružje navodi, iako on to nije bio.

Laserski vođene bombe prvi put su uspešno testirane u američkom Centru za razvoj i testiranje naoružanja u vazduhoplovnoj bazi Eglin 1966. godine. Tako je započet projekat Paveway u okviru koga je firma Texas Instruments razvila dodatni komplet za vođenje standardne fugasne bombe koja se koristi u ratnom vazduhoplovstvu SAD. U ovom sistemu igličasti snop svetlosne laserske energije usmeren je sa udaljenog obeleživača ka cilju, a njime može upravljati pešadija na kopnu ili je upućen sa bespilotne letelice, aviona ili helikoptera.

Cilj je sada osvetljen i u svim pravcima odbija energiju u impulsima po prethodno određenom kodu. Ukoliko se tada lansira laserski vođeno oružje njegov tragač će filtrirati sve osim infra-crvene transmisije i očitavaće impulse po odgovarajućem kodu. Kada se sve to sabere glava tragača će se usmeriti u pravcu izvora energije i za sobom povući raketu ili slobodno padajuću bombu.

Lasersko obeležavanje koriste i rakete vazduh-zemlja kao što su francuska AS.30 Laser i američka Laser Maverick. Raketa Maverick je veoma važna raketa klase vazduh-zemlja sa kumulativnim punjenjem brizantnog eksploziva za probijanje oklopa ili armiranog betona. Prvobitni model je imao televizijski sistem vođenja – u nosnom delu se nalazila TV kamera koja je davala sliku koju je pilot mogao da vidi na svom ekranu. Kada se tragač usmeri prema cilju i zahvati ga, računar rakete preuzima njeno dalje vođenje. Verzije ove rakete sa laserskim vođenjem i verzija sa IC snimanjem koja može da dejstvuje noću i u lošim meteorološkim uslovima razvijene su za dejstva u neposrednoj vatrenoj podršci sopstvenih kopnenih snaga.

Za razliku od ubojnih sredstava koja se s velikom preciznošću dovode do cilja, neka ubojna sredstva za dejstva po objektima na kopnu tako su konstruisana da se njihova destruktivna moć odražava na širem području. Neka od ovih sredstava, poput napalm bombi ili mešavine goriva i vazduha, pre detonacije stvaraju oblak aerosola. Alternativno, njihova destruktivna moć može biti podeljena u manja pakovanja potkalibarskih ubojnih sredstava.

Od konstrukcije ubojnog sredstva zavisi i kakva će svojstva imati punjenje koje će se koristiti za izvođenje specifičnih napada, u zavisnosti od vrste objekta po kome se dejstvuje – eksplozivno dejstvo, dejstvo vatrom, pojačani udarni talas sa dužim impulsom povećanog pritiska, rasprskavajuće dejstvo, pancirna municija, protivpešadijska municija, ubojna sredstva za proboj u zemlju, betonsku površinu ili rušenje poletno-sletnih staza, ubojna sredstva sa usporenim dejstvom namenjena za miniranje itd. Nekoliko ovakvih karakteristika mogu biti kombinovane u kasetnim bombama ili razbacane iz specijalnih razbacivača potkalibarskih ubojnih sredstava. Američka kasetna bomba CBU-24 sadrži 655 potkalibarskih ubojnih sredstava Sadeye, od kojih svako ima eksplozivno punjenje u kome je smešteno 600 čeličnih parčadi smrtonosnih na daljini do 40 stopa. Kombinovanjem tri vrste upaljača dobiće se mešavina eksplozije u vazduhu, eksplozije na zemlji i eksplozije usporenog dejstva do koje će doći tek pošto vojnici izađu iz zaklona. Efekat istovremenog napada kasetnom bombom opisan je kao ekvivalentan preciznoj zaprečnoj minobacačkoj vatri koja se izvodi sa šest stotina mina kalibra 80 mm koje se ispaljuju istovremeno.

Avioni namenjeni za dejstva po objektima na kopnu nose laserske obeleživače, i/ili tragače laserom obeleženog cilja. Avioni Jaguar i Harrier, na primer, imaju u svom nosu laserski tragač koji hvata impulse laserske energije koja se reflektuje od cilja koji je obeležio laserski obeleživač sa zemlje, a koji se nalazi izvan pilotovog vidnog polja. Tragač ih interpretira kao podatke potrebne pilotu za nišanjenje posle čega pilot može da lansira bombe tipa Paveway sa sopstvenim autonomnim glavama za lasersko navođenje. Avioni A-10 ili F-16 iz sastava USAF imaju ekvivalentan sistem Pave Penny. Nasuprot tome, američki sistem Pave Spike je avionski obeleživač sa žiroskopski stabilisanim sistemom za usmeravanje snopa koji može da osvetljava cilj iz aviona koji manevriše izvan zone protivnikove protivvazdušne odbrane.

Američki sistem Pave Tack kombinuje laserski obeleživač i daljinomer sa ostalim elektrooptičkim sistemima koji omogućavaju otkrivanje i obeležavanje ciljeva noću i u lošim meteorološkim uslovima. Sistem koristi laser i IC-uređaj za osmatranje prednje polusfere (FLIR) u stabilizovanoj tureli koja se može usmeriti ka cilju i održavati u tom položaju u toku većeg dela manevra izbegavanja. Ukoliko se spremnik usmeri napred dobija se sistem za osmatranje terena noću i izbegavanje prepreka. Tehnološka poboljšanja ovog sistema obuhvatila su automatsko praćenje cilja čime se operater oslobađa obaveze da cilj drži na monitoru.

LANTIRN – Low Altitude Navigation, Targeting Infra-Red Night je sistem za navigaciju i lasersko obeležavanje ciljeva koji avionima omogućava da izvode precizna jurišna dejstva u svim meteorološkim uslovima.