Novi grb Srbije

86

Novi grb Srbije

offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

^ Moguće je da zato Palavestrin (pre svega vizuelno) deluje bolje od Grujićevog. To što si naveo stoji, no ne objašnjava gotovo fanatično zauzimanje nekih heraldičara za novi predlog. Ali, ja i ne mogu da vidim logično pojašnjenje tog pitanja...

Ponavljam, nisam protiv usvajanja više kvalitetnih emblazona, modernih/klasičnih/neoklasičnih/ostalih, ali mi je potpuno neprihvatljivo da neki od pomenutih pokušava da bude protiv razuma ekskluzivno jedini, te da potisne tradicionalni koji uostalom u našem slučaju ima pored istorijskog i pravno utemeljenje. A i ne vuče za sobom "repove".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Sep 2010
  • Poruke: 2401

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/61900-Srpski-simboli.html

Citat:Mali pojmovnik srbijatrije
Srpski simboli

Državni simboli predstavljaju željene vrednosti. Funkcija im je da obuhvate sve građane. Sadašnji simboli Srbije vezani su prevashodno za crkvu i monarhiju. Nije jedini problem što oni smetaju nesrbima. Sa njima ni mnogi Srbi ne mogu da se poistovete

GRB
Grb sa četiri ocila uveo je Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, nakon što je 1402. postao romejski podanik. Ocila predstavljaju četiri slova beta (ββββ), vladarski akronim dinastije Paleolog: Bazileus Bazileom Bazilenom Bazilenovius ("Vladar vladara vlada vladarima"). Očito da smo romejske simbole morali prihvatiti u trenutku nacionalnog poraza. U narednim vekovima ocila su skoro zaboravljena, ali od 18. veka crkva počinje da ih koristi. Vremenom postaju srpski simbol, a 1835. godine ulaze u prvi grb Srbije.
Prvi grb Srbije, sa četiri ocila, oivičen maslinovom i hrastovom granom, na zastavi francuske revolucije, bez oznaka monarhije, značio je napuštanje imperijalnih ambicija srednjovekovne vlastele. Sretenjski grb afirmiše sledeće vrednosti: mir (maslinova grančica), drevnu tradiciju i stabilnost (hrast), hrišćansku i srednjevekovnu tradiciju (krst sa četiri ocila) i savremene evropske vrednosti (trobojka francuske revolucije). Tvorac grba je Dimitrije Davidović. Nakon proglašenja kraljevine 1888. godine, u grb Srbije je ubačen dvoglavi orao, a izbačene su maslinova i hrastova grana.
Romejski dvoglavi orao označava spoj duhovne i svetovne vlasti, a predstavlja kontinuitet sa imperijalnim orlom Rimskog carstva. Dvoglavog orla je koristio Stefan Dušan, radi legitimizacije imperijalnih pretenzija. Dvoglavi orao, u našem istorijskom kontekstu, pre svega je simbol dinastičkog imperijalizma. Umetnut je u grb Srbije 1888. godine, u skladu sa ideologijom „obnove carstva“. Obnova carstva je značila i pripajanje Bosne, koja nikad nije bila u sastavu "carstva". Pod kandžama dvoglavog orla našao se zlatni ljiljan, simbol bosanske dinastije Kotromanića, koju Nemanjići nikada nisu uspeli da pokore. Bosanski ljiljan pod nogama dvoglavog orla u imaginaciji dokazuje vlast Nemanjića nad Kotromanićima, odnosno Srbije nad Bosnom.

Dvoglavi orao je postao simbol dinastičke hegemonije u Kraljevini Jugoslaviji, i četništva u drugom svetskom ratu, sve dok 1947. nije uklonjen sa grba.



1947. godine je usvojen grb Narodne Republike Srbije, iz kojeg su izbačena dinastička obeležja, a ubačena obeležja radnika i seljaka, u duhu socrealizma. Zadržan je štit sa četiri ocila, izbačen dvoglavi orao, a vraćena hrastova grana. Od novih elemenata je ubačena pšenica koja predstavlja seljake, zupčanik koji predstavlja radnike, crvena petokraka - simbol komunizma, i sunce na izlasku koje znači novo svitanje. U dnu su ispisane godine narodnih ustanaka u Srbiji, 1804. i 1941. Tvorac grba je Đorđe Andrejević Kun. Ovaj grb Srbije je službeno važio 62 godine (uveden ustavom 1947 - ukinut zakonom 2009), što ga čini najdugovečnijim grbom Srbije u novijoj istoriji.
Povampirenjem četništva 1990-ih ponovo je vaskrsao i dvoglavi orao. Iako je na referendumu o nacionalnim simbolima 1992. većina građana bila za grb sa četiri ocila, bez dvoglavoga orla, monarhijski simboli, snažno asocirani uz četništvo, ipak su uvedeni. Skupština Srbije je 2004. mimo ustava naložila da se važeći grb Republike suspenduje, a da se koristi grb Kraljevine iz 1888. godine, što je 2009. godine zakonom potvrđeno.
ZASTAVA
Postoje razne anegdote o nastanku srpke zastave, a svode se na to da je Knez Miloš uzeo rusku zastavu, obrnuo je i proglasio srpskom. Manje je poznato da je prva zastava Srbije iz 1835. bila crveno-belo-plava (kao francuska trobojka), ali je zbog odlučnog protivljenja Rusije morala biti zamenjena crveno-plavo-belom (obrnutom ruskom zastavom). Usvojena kako je usvojena, vremenom je prihvaćena kao narodna zastava.

Zanimljivo da je nakon raspada SFRJ na referendumu o nacionalnim simbolima maja 1992. većina građana Srbije bila za zastavu sa crvenom petokrakom. No, referendum nije uspeo, petokraka je ubrzo skinuta sa zastave, a deceniju kasnije vraćena kokarda. Možda je najbolje da nam zastava bude samo trobojka, bez umetanja simbola sukobljenih strana.

HIMNA
Bože pravde je svečana pozorišna pesma koju je za kneza Milana Obrenovića 1872. godine napisao direktor Narodnog Pozorišta Jovan Đorđević, povodom preuzimanja vlasti od namesništva. Komponovao ju je Davorin Jenko oslanjajući se na austrijsku himnu "Bože, čuvaj cara Franca". Pesma je stekla popularnost, a proglašenjem kraljevine 1882. postaje državna himna. Ironično, nastala je pod uticajem Zmajeve satirične Jututunske narodne himne, pisane 1865. protiv Milanovog prethodnika kneza Mihajla.
Bože pravde je bila himna Srbije krajem 19. i početkom 20. veka, a nedavno su je opet vratili. Himna Bože pravde nosi čitav niz problema. Ateisti su isključeni iz građanstva već samim naslovom. Drugo, himna je etnički isključiva, jer veliča samo Srbe. Od Boga traži spas, sreću i zaštitu samo za "srpski rod", dok je za druge državljane nije briga. Treći problem su tvz. "srpske zemlje" koje se pominju u himni. Prizivanjem „srpskih zemalja“ naša država podgreva teritorijalne pretenzije ka većini susednih država.

Svakodnevno vojnici stoje uz himnu koja ih zaklinje da brane „srpske zemlje, srpski rod“. A znamo gde se brane srpske zemlje. Zar nije moglo jednostavno „našu zemlju, naš narod“? Nova državna himna bi trebalo da bude usredsređena na Srbiju i njene građane. Među postojećim kandidatima se izdvajaju Vostani Serbie i Oj Srbijo mila mati.
ZAKLJUČAK
Sadašnji simboli Srbije su: romejski orao, grb paleologa i obrnuta ruska zastava. Šta nam otkriva analiza nastanka i upotrebe srpskih simbola:
ruski uticaj
crkveni uticaj
srednjevekovlje
kompleks Vizantije
imperijalne pretenzije
pobedu četnika
gaženje Bosne
Da smo bili romejski vazali, i da se ponosimo time. Da su partizani pobedili u ratu, a četnici u miru. Da nakon oružane agresije, Srbija nastavlja simbolički da gazi Bosnu.
Teško da možemo naći neprikladniji državni simbol od dvoglave romejske nemani koja kandžama gazi bosanski ljiljan. Kako se miroljubiv čovek, i pored najbolje volje, može poistovetiti sa tim? Imperijalnim grbom i velikosrpskom himnom šaljemo susedima poruku da pored nas niko nije siguran. Kako rešiti šizofreniju vrednosti? Možda je najbolje vratiti se obeležjima Sretenjskog ustava, koja najviše priliče Republici.


Damjan Pavlica za e-novine


Ето пријатељи, џабе се овде расправљате. Сви сте ви назадни, фашисти, робови двоглаве ромејске немани. Very Happy

Ех, што нисам власт...



offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 7218

Батали балављења ових ћупана са "е-новина" Wink Само се фрљају са чињеницама и износе полуистине. Ипак су "агресорског четничко-ромејског" двоглавог орла као државно знамење вратили "демократски изабрани проевропски антинационалистички" представници наорда, а не неки тамо великосрпски агресорски диктатори.

Шта кажу ти "Е-"борци за фер однос према суседним државама тек за химну Француске?

offline
  • Pridružio: 30 Nov 2011
  • Poruke: 86

A za kraljevsku himnu Danske tek?! Onaj deo kad kralj Kristijan razbija mačem lobanju dušmaninu dok mu po licu pršti neprijateljska krv i moždana masa...

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2010
  • Poruke: 2401

О томе нису информисани. Very Happy

Али зато је Марш на Дрину потпуно неевропска песма која промовише насиље и блаблабла...

offline
  • Pridružio: 30 Nov 2011
  • Poruke: 86

Po toj logici borbeni poklič Vojske Srbije treba da bude nešto u stilu:

Vodimo ljubav a ne rat!

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2010
  • Poruke: 2401

Па то би они и хтели. Ако би уопште и постојала Војска Србије.

Јбг, никако не схватам да има људи који толико мрзе сопствени народ, историју, традицију. Те Е-новине су бљувотина највећа.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8384
  • Gde živiš: Ravni Banat

Ова тема је лепо напредовала до помињања писања "е-новина".

Дајте овако: ко осети потребу да запљуне по њима, нека то учини и настави ову тему у добром правцу.

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2010
  • Poruke: 2401

Ја се извињавам Зорге. Случајно сам налетео на чланак читајући о државним симболима, па ме мало понело... Треба имати стомак да свариш оно.

offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

tomcat114 ::A za kraljevsku himnu Danske tek?! Onaj deo kad kralj Kristijan razbija mačem lobanju dušmaninu dok mu po licu pršti neprijateljska krv i moždana masa...Uh, što se ranije nisam uključio! Ovo mi je omiljeni argument...

Pa upravo mi Sloveni i drugi „remetilački i nazadni“ sistemi imamo najmiroljubivije, idealističke himne! Uporediste samo himnu Istočne Nemačke koja odiše čistim pacifizmom sa današnjom (kao, pročišćenom) šovinističkom himnom SR Nemačke! Mi Srbi smo čak i u vreme ustanka imali delimično priznatu himnu Vostani Serbije koja ni jednom jedinom rečju ne pominje ikakvu agresiju...

Evo ukratko nekih interesantnih podataka vezanih za himne:
- albanska naziva izdajicom svakog ko se uzdržava od rata
- austrijska prikriveno priziva ujedinjenje, poput izraelske Nove Nade
- bugarska svojata celu Staru planinu,
- italijanska uz antiaustrijske i antiruske stihove poziva na okup bojni koje su za smrt spremne
- crnogorska ima elemente teksta iz fašističkog perioda
- američka je rađena po melodiji irske pesme za opijanje
- francuska priziva da nečista krv (divljih vojnika) natopi ulice, peva o klanju, smrt i ubistva se uz uvrede često pominju, baca se kletva
- britanska poziva maršala Vejda da slomi buntovne Škote (!!!)
- u nemačkoj (jedan od tri zvanična jezika u B) izvedbi himne Belgije se četiri puta kliče hajl


@ Koska
Ovaj predlog je imao jedan ozbiljni heraldički nedostatak – kako se ovakav obrub smatra još jednim štitom, osnovna boja grba ne bi bila crvena već zlatna.

Evo još nekih predloga radne grupe iz 1991. godine koji nisu ušli u uži izbor. Primetićete da se tada nije puno pažnje poklanjalo preciznom određivanju boja, tako su kasnije Srpska i Krajina kratkotrajno imale belog orla na plavom štitu...


U međuvremenu je postojala radna grupa iz 1993. godine, a ranije i neformalna/poluzvanična iz 1989-1990. godine.

Predlog grupe iz 2001. je usvojen 2004. preporukom, a zatim i zakonom iz 2009. godine, oslanjajući se i pozivajući na zakon iz 1882. to jest Novaković-Kralov emblazon.
Acović, član ovih tela, tada ističe da je blazon grba Srbije izmenjen/dopunjen, daje intervjue te piše knjige i tekstove u kojima isto to tvrdi, a krajem 2010. ulazi u konflikt sa samim sobom pedantno pokušavajući da pobije sopstvene prethodne argumente.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 959 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 5 sakrivenih i 928 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Ageofloneliness, Alibaba1981, Bubimir, Darko8, doklevise, Dukelander, Joja, Koridor, kybonacci, m0nstrum_, mercedesamg, Milos ZA, Miškić, moldway, nemkea71, Outis, Planinar, rikirubio, robert1979, Shinobi, Simon simonović, vasa.93, vaso1, VJ, xanadu, Zi0mek