Nationale Volksarmee - Vojska Istocne Nemacke

• 5Ovo se svidja korisnicima: vathra, Levčanin, 037, Vl veliki, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CroCop ::Poštovani,

Kakav je inače bio odnos DDR-a i SFRJ po pitanju politickih suglasnosti, suradnje ? ili pak vojne i ekonomske suradnje ? jel bila tjesna i jesmo li tada kao SFRJ u dosta segmenata kao društvo bili povezani sa DDR-om ili gotovo nikakva ? zanimaju me informacije po pitanju relacija ddr-SFRJ, pogotvo vojna suradnja. Jel bilo međusobne razmjene vojnika u vidu specijalizacija, vojnih škola itd. Ipak su nam režimi bili veoma slični, možda i među najsličnijim u Europi u ono doba , jedino što su komu-švabe kako ih ja zovem vozile trabante, a jugovići zastavu 101 ili pak yugo 45

LP,

Cro Co

Ja sam imao priliku da budem u blizini alatnih i serijskih mašina, masivnih, zategnutih, sa pultom za numeričko upravljanje i monitorom. Mislio sam da su sa Zapada kad ono Karl Marks Štat.
Mislim i da je tvornica "Prvomajska" iz Zagreba vukla Nilesove licence iz DDR, mada ne držite me za riječ.
Negdje sam čuo i da su se piloti MiGova 21 obučavali po istočnonjemačkim iskustvima.
Što se tiče bezbjedonosne saradnje, Štazi je veoma držao do saradnje sa bezbjednjacima is Istočne Evrope i prijateljskih država svijeta. U stvari "uspostavio" je kubanske, angolske, sirijske službe.
Specifičnost Štazija bili su Zap. Njemačka, Švedska, Austrija i šire. U Zap. Njemačkoj imali su svoje saradnike u BND, studentskim organizacijama, ljevičarima, desničarima, neonacistima, državnom aparatu. U Austriji su držali jednog od većih tajkuna, u Švedskoj kanale u nekoliko velikih kompanija.
Kad se već pomenuše automobili, DDR je imao veliki uticaj, ekonomski pa i kulturološki impakt na građane SFRJ. Ko god nije znao šta će sam sa sobom (a takvih je ovdje uvijek dosta) mogao je od oca, ujaka, strica, koje li već žrtve da uzajmi neke pare i kupi Vartburg karavan. Zatim je mogao da uzajmi nekakav sir, kajmak, povrće ili onu malu prasad. I sve to da natrpa u Vartburg i prodaje širom SFRJ. Od tih para zidane su mnoge kuće, kupovane burme, plaćane svadbe. I tako do oslobođenja 1991, kada su se Vartburzi povukli sa drumova što je najavilo dolazak nekih teških vremena.
Ja i danas predlažem komisiji Evropske Unije da umjesto predpristupnih fondova u zemlje regije za potrebe obnove i izgradnje te prevazilaženja posljedica ekonomske krize pošalje milion Vartburga. Jerbo kao da nas je stigla kletva "drumovi će poželjeti Vartburga, a Vartburga više biti neće".

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najbolji i poslednji je bi model sa Golfovim motorom 1.3
Proizvodio se od '88 - '91.god
Imao sam prilike voziti se u njemu, moderan motor od 65 KS daje dovoljno snage neverovatno jakoj šasiji i karoseriji


Takođe fabrika Melkus je proizvodila doduše u Drezdenu i ovu sportsku verziju Wartburga 353, gde je iz starog trocilindričnog dvodaktnog motora izvlačila neverovatno 90 KS do 118KS za trkačku verziju.

• 1Ovo se svidja korisniku: Zorge
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Nov 2012 21:13

http://www.youtube.com/watch?v=xFtaX5W_1YU
Vartburg u "Porocima Berlina".
http://www.youtube.com/watch?v=kYGCiYERwFU
Vartburg vs Lada (Mercedes Istoka).
http://www.youtube.com/watch?v=bm5_wGLpYNk
Protest DDR - graničara svojim zapadnim kolegama zbog neaktivnosti tokom "provokativnih protesta" bivših građana DDR, 13. avgusta 1986. Osamdesetih je između dvije strane uspostavljen tkz. "crveni telefon" radi brzog organizovanja sastanaka.
Snimak je izuzetno rijetka sekvenca u redovnim aktivnostima "Berlinskog Zida" jer kamera nije prisustvovala ovakvim sastancima što se može vidjeti po uzbuđenom držanju oficira Graničnih jedinica DDR.
Pošto Zapadna Njemačka nije priznavala Istočnu Njemačku kao suverenu državu, oficiri Graničnih jedinica DDR često su koristili "vruću telefonsku liniju" za dokazivanje suvereniteta u odnosu na vlasti Bundes republike.
Sastanak je završen riječima oficira Zapadne Njemačke: "Ja bih vas podsjetio da je ovaj sastanak bio čisto tehničke prirode".

Dopuna: 15 Nov 2012 0:04

http://www.youtube.com/watch?v=aaSZCG7t7A8
Fallschirmjagerbatallions "Willi Sanger" - Lstr 40 u posjeti Vojnoj akademiji "Frunze".
http://www.youtube.com/watch?v=vgFPZUx-oSU&feature=relmfu
"Kampfschwimmer und Fallschirmjager des Sozialismus".
http://www.youtube.com/watch?v=gN5_1K5hRys
Volksmarine NVA KRR18 Rubesh Styx P15 P21 - MAS-543.

Dopuna: 15 Nov 2012 1:17

http://www.youtube.com/watch?v=oRPyeLV9h2w&feature=related
Fallschirmjager der Nationalen Volksarmee. Obuka je vršena u borbenom kampu "Lenjin", Prora, ostrvo Rigen uz apsolvente iz sovjetske Frunze Akademije. Za potrebe padobranaca usvojena je Kyoksul borilačka vještina, na posebnim kursevima preuzeta od sjevernokorejskih kolega. Jedinice padobranaca posebno su "štelovane" i osposobljavane za eventualna borbena dejstva u Zapadnom Berlinu. Padobranci su po završetku službe imali prednost u zapošljavanju kod interventnih vodova Narodne Policije i u Regimenti "Đeržinski".

Dopuna: 15 Nov 2012 16:44

40. Fallschirmjagerbataillon "Willi Sanger"



40. Fallschirmjagerbataillon "Willi Sanger" bio je jedina vazdušnodesantna pešadijska formacija istočnonjemačke NVA. Bataljon je bio baziran u mjestu Prora ostrvo Rigen (1962-82), a kasnije pored Potsdama (1982-90). Činilo ga je od 400 do 500 ljudi.

1960, četiri godine po formiranju NVA, prva padobranska jedinica formirana je od 5. motostreljačkog bataljona (Motorschutzenbataillons 5; MSB 5). February 28, 1962, preimenovan je u 5. Padobranski Bataljon (Fallschirmjagerbataillon 5; FJB 5). Padobranci su bili najmanja organizacija dodjeljena KoVu.
U javnosti, jedinica se prvu put pojavila tokom majske parade 1964.

Početkom 1981, četa padobranaca počela je da čuva štab Ministarstva Nacionalne Odbrane u Strausbergu.

Od 1982 izvršeno je preseljenje jedinice u Truppenubungsplatz Lehnin pored Potsdama.

Od 1986 jedinica je proširena u formu Luftsturmregiment 40.

Iako je LStR-40 osmišljen po konceptu specijalnih jedinica za potrebe NVA, smatrani su i snagom Ministarstva Državne Bezbjednosti.

U slučaju rata, bataljon bi bio korišten za infiltraciju i sabotažu NATO komandnih struktura i prekidanje ruta snadbjevanja. Padobranci bi bili upućeni na eliminaciju nosača nuklearnog oružja, neprijateljskih komandnih mjesta, sprečavanja dopune neprijateljskih snaga, te zauzimanje vitalno važnih objekata na neprijateljskoj teritoriji do dolaska svojih glavnih snaga.

Jedan od bitnijih zadataka jedinice bio je dubinsko izviđanje u operativnoj dubini neprijateljske pozadine i izvještavanje putem elektronskih sredstava:

osmatranje vojnih, ekonomskih i administrativnih ciljeva;
ciljna raspodjela podataka za potrebe avio - bombarderskih snaga (uz pomoć isturenog avio - osmatrača), kao i detaljne podatke i informacije za pripremu artiljerijskih i raketnih udara;
špijunaža neprijateljskih operativnih snaga i strateških rezervi (luke, aerodromi, željeznice) i pravce njihovih pokreta;
praćenje neprijateljskih VIP ličnosti i izviđanje neprijateljskih snaga u svom zaleđu.

Komandoski zadaci:

nuklearno oružje, sredstva i artiljerijska oruđa sposobna za ispaljivanje nuklearnog naoružanja;
komandno kontrolne centre protivnika, centre veza, sisteme elektronskog ratovanja i stanice za navođenje vazduhoplovnih snaga, naročito na ruti napredovanja sopstvenih snaga;
važni oružni sistemi (izviđački kompleksi, hemijska i biološka oružja za masovno uništenje);
transportna oprema i naročito mostovi, akvadukti i vijadukti na putnim pravcima, brane, ranžirne stanice, televizijski tornjevi, pristaništa, aerodromi;
zalihe vitalnog značaja (skladišta goriva municije, itd.) te važni pojedinci na teritoriji protivnika.

Specijalni zadaci:
otmice i ubistva visokih činovnika u vojnom, političkom i ekonomskom životu protivnika;
vraćanje prebjega sa neprijateljske teritorije bitnih za Varšavski Pakt;
upad i ispunjavanje zadataka u najbitnijim bunkerima i unutar infrastrukture protivnika;
obuka, učestvovanje i savjetovanje lica u ilegalnim grupama na svojoj i protivnikovoj teritoriji;
akcije tokom zategnutih situacija neposredno prije izbijanja rata u protivnikovoj teritoriji.

Iako je jedinica tokom osamdesetih proširena na nivo Regimente, u originalnom konceptu upotrebe nije napušteno djelovanje u okviru malih borbenih grupa.

Organizacija je počinjala od malih borbenih grupa (Einsatzgruppen) sa timovima od 5 ili 12 vojnika za potrebe obavljanja jednog ili više specifikovanih zadataka. Postojao je i koncept koordinisane upotrebe nekoliko malih borbenih grupa, a posebna pažnja posvećena je konceptu sovjetskih "reidjavika".
Einsatzgruppen bile su u stanju da formiraju Fallschirmjagerzug ali se zbog nedostatka aviona i helikoptera upotreba padobranaca i dalje oslonjala na taktiku Einsatzgruppen kao posebne jedinice. Akcenat je dat na fizičko vaspitanje, borbenu obuku, sa specijalistima iz oblasti radio - veza, snajpera te borbenim roniocima. Godišnje je vršeno od 10 do 15 padobranskih skokova uz obuku u planinarenju, miniranju, borilačke vještine i sl. Provjere su vršene na svakih 6 mjeseci.

Pored uobičajene obuke, svaki padobranac individualno, konstantno je pohađao specijalističke kurseve:
vozila i oklopna sredstva,
snajperski kurs,
taktički kurs,
borbeni trening za stručnjake, produžetak normalng programa,
medicinska obuka,
kurs za izviđanje,
izučavanje taktika NATO snaga.


Regrutacija
Svaki pripadnik padobranske jedinice bio je dobrovoljac. Pošto je izrazio želju da bude u padobranskoj jedinici bio bi ispitan prema podobnosti. Kao takav bio bi delegiran od Okružnog obrazovnog centra i GST organizacije za karijernog padobranca. Za potrebe ispitavanja, obično od oktobra do aprila bio je oslobođen nastave tokom jedne sedmice mjesečno.
Ova ispitivanja dobrovoljaca obično je vodio bivši padobranac zadužen za obuku sa mladima. Tinejdžeri su bili upućivani na marševe sa preprekama, upotrebu mapa i kompasa, sami ili u grupi, obuku sa malokalibarskim oružjem, uz tehnike skakanja (osnovni trening od 12 skokova u Društvu za sport i tehnologiju). Tinejdžeri su morali biti i osposobljeni i za vožnju motocikala i kamiona. Ko nije uspio da prođe ovaj proces ispitavanja imao je veoma male šanse da bude primljen u padobransku jedinicu.

U padobranskoj jedinici, specijalistička obuka je bila naglašena u:
naoružanje i snajperi,
radio - oprema svih vrsta,
automobilski specijalista,
lekar,
obuka u borilačkim vještinama, naročitou tehnici Kyoksul usvojenoj na kursevima od sjevernokorejskih kolega,
topografija i procjena zemljišta,
jezici, uglavnom engleski,
te znanja o protivniku (struktura, objekti, karakter i naoružanje NATO pakta).

Od 1986 sa uvođenjem taktike vazdušnih napada, proširen je obim akcija padobranaca. Jedinica je dobila teže naoružanje kao što su bestrzajni topovi, minobacači, PT rakete, a povećana je i transportna naročito helikopterska komponenta. Mobilnost i operativnost jedinice naglo je porasla uvođenjem terenskog vozila UAZ 469.

Od naoružanja korišteni su derivati AK 47, Maschinenkarabiner AKM KMS-72, Maschinenpistole (MPi), 7,62x39mm proizvedeni u DDR. Od 1985. uvedena je AK 74N 5,45x39mm.
Puškomitraljezi RPK (7,62 x 39), do istočnonjemačkog LMG K-500 (5,45 x 39) uz RPD.
Od ručnih bacača korišteni su RPG 2, kasnije preklopni padobranski RPG 7D ili RPG 18.
Ručne bombe F-1, RGD-5 ili HG 4.
Korišten je pištolj PM Makarova 9mm i snajperska puška SVD. I na AK 74N po potrebi je montiran optički nišan za gađanja do 600 metara.
Od bestrazajnih topova korišteni su RG 82 82mm, RG 107 107mm i naročito BsT SPG 9D od 73mm montiran na terenskom vozilu UAZ 469. Od 1986. uvedeni su i POLK kompleti AT4 Fagot i Metis te PVO MANPAD Strela 2.
Padobranci su bili opremljeni i posebnim kompletima za miniranje kao i vrstama eksploziva.

Za prevoz korišteni su točkaši sovjetske i DDR proizvodnje, GAZ 69, P 3 i naročito "desantni" UAZ 469 uz kamione IFA W 50. Korišteni su i motocikli.
Od transportnih aviona korišteni su Il-14, An-8, An-12, An-26 i An-2, a računalo se i na sovjetski AN 22 sa kapacitetom od 150 padobranaca. Od helikoptera korišteni su Mi 4 i Mi 8.
Od padobranske opreme prilikom skokova korišteni su Offnungsautomaten (KAP-3), RS 9/2 A, Rettungsgerat BE-8, a od osamdesetih RL-10/2 ST und RL-12/2 ST.

Tokom događaja iz 1989 godine na jedinicu je posebno računao Štazi. Jedinica je u tajnosti prebačena u Lajpcig gdje su i počeli protesti koji će označiti kraj DDR. Takođe, jednica je trebala biti upotrebljena zajedno sa Hauptabteilung XXII (Antiterror) Narodne Policije za potrebe gušenja nemira i pobuna ali naređenje za upotrebu padobranaca za gušenje novembarskih protesta 1989 nikada nije stiglo.
Po ujedinjenju Njemačke jedinica je rasformirana 30. juna 1991.


Oznake na reverima.


















GaZ 69 SSSR.


UAZ 469 sa SPG 9D 73mm.




R 126.




RPG 7 Desantnij.


SPG 9D.


MPi-K, 7,62x39mm.


MPi-KM.


MPi-KMS 72.


MPi-KMS-K.


MPi-AK 74N, 5,45x39mm.


MPi-AK 74N, 5,45x39mm. Sovjetska licenca iz 1981.



MPi-AKS 74NK, 5,45x39mm - (Mashinenpistole-Automat Kalaschnikow mit Stutze fur Nachtsichtgerat und ZF Kleine).


K 500, 5,45x39mm.


Fallschirmjagertornister-74 (FJT-74) 2.




Marschkompass F65 (001)







Dopuna: 17 Nov 2012 14:12

Truppenubungsplatz Lehnin

Vojni poligon Lehnin nalazio se kod Potsdam-Mittelmark, oblast Brandenburga - DDR. Nalazio se 25km jugozapadno od Potsdama, okružen borovom šumom. Osnovan je 1956. godine pod kodnim imenom "Dunkelkammer" za potrebe NVA. Od 1984. započeta je izgradnja centra za vođenje taktičke bitke Bau der Ortskampfanlage (OKA) uz objekat Stadtkampfobjekt (SKO) Scholzenslust za uvježbavanje borbi u urbanim uslovima. Od 1981. padobranci iz LSTR 40 bili su stacionirani na sjevernom obodu poligona.
Tvrdilo se da je pojas OKA poligona replika sektora Zapadnog Berlina (po preuzimanju poligonu ta tvrdnja je ocjenjena pretjeranom).

Akcenat poligona dat je na urbano ratovanje:

tri lokalna borilačka sistema (OKA):

ОКА 1 (Rauhberg) selo gradskog karaktera, sa svim karakteristikama grada. Oko 70 kuća različite osnovne strukture, kanalaziacija, podvožnjak, željeznička stanica, škola, aerodrom i ostalo. Sistemi za predstavljanje požara i zvučnici za simulaciju bitke. Električno kontrolisani ciljevi naročito podešeni za snajperiste.

ОКА 2 (stari vojni logor "Golub") i

OKA 3, urbani teren za obuku manevarskom municijom.

Tu su još i lokacije za obuku u rukovanju ručnim bombama, eksplozivima, malokalibarskim oružjem, uz obuku sa PT i PVO sistemima, preprekama i spasavanju povrijeđenih.
Poligon se prostire na približno 7.500 hektara, sa 550 kreveta u kasarnskim objektima i sa bivakom za 450 vojnika.

Centar je preuzet od strane Bundesvera i intezivno se koristi.






Transportmo desantni Mi 8 helikopteri i UAZ 469 džipovi korišteni su na fonu upotrebe aero - mobilnih, prepadnih jedinica sovjetskih "reidjavika".

Dopuna: 19 Nov 2012 0:10

Jagdfliegergeschwader 3

Jagdfliegergeschwader 3 (JG-3) sa počasnim imenom "Wladimir Komarow" bila je avio jedinica vazduhoplovnih snaga NVA nivoa puka, direktno podređena 1. Luftverteidigungsdivision.

Eskadrila je formirana 14. decembra 1954, kao 3. komanda 1. aerokluba. Do 1. decembra 1961 jedinica je dovedena na nivo Jagdfliegergeschwader 3, a 1. marta 1971 jedinica je nagrađena počasnim nazivom "Wladimir Komarow". Puk je obično bio na dežurstvima utorkom, četvrtkom i subotom. Jedinica je bila dio 1. Luftverteidigungsdivision (1. LVD) sa štabom u Kotbusu.

Poslednji let u sastavu NVA obavili su 27. septembra 1990. Radilo se o MiGu 29 "604" sa posebno izvezenim oznakama.

3. oktobra 1990, eskadrila je prebačena u Luftwaffe der Bundeswehr. Letjeli su pod oznakom LG 3 ali bez počasnog imena. 1. aprila 1991, od dvije eskadrile MiGova 29, formirana je opitna Erprobungsgeschwader MiG-29. 1. juna 1993, od opitne eskadrile i Jagdbombergeschwader 35 formirana je Jagdgeschwader 73 (JG 73) koja je 1994 prekomandovana u Lage. MiGovi 29 korišteni su do 2004 u njemačkom vaduhoplovstvu da bi zatim bili prodati Poljskoj.

Pored jaK 11 i 18 klipnih aviona, JG 3 koristio je i gotovo sve tipove MiGovih aviona.

20 MiGova 29A i četiri MiG 29UB usvojeno je u naoružanje Luftwaffe der Bundeswehr tokom 1990. Jedan avion je izgubljen u nesreći, a jedan je ustupljen muzeju. Ostali su bili u upotrebi, formacijski priključeni Jagdgeschwader 73 „Steinhoff“ u Lageu kraj Rostoka do 2004, kada su ustupljeni Poljskoj (po cijeni od jednog dolara za komad).

Jak-11, Jak-18 1954–1956
MiG-15bis 1956–1959
MiG-15UTI 1962–1969
MiG-17F 1957–1963
MiG-19S, MiG-19PM 1959–1968
MiG-21F-13 1962–1985
MiG-21U 1965–1985
MiG-21SPS 1968–1982
MiG-21SPS-K 1968–1976
MiG-21US 1970–1989
MiG-21M 1969–1982
MiG-21UM, MiG-21MF 1972–1990
MiG-29A, MiG-29UB 1988–1990.

Jedinica je bila lovačkog karaktera, sa brojnim stanjem od 600 vojnika i 100 civilnih lica. Bazirana je na Flugplatz Preschen.








MiG 15.


MiG 21F.


MiG 21SPS, 1979.














OHS "Franz Mehring".

Dopuna: 19 Nov 2012 21:39

1. Luftverteidigungsdivision

1. Luftverteidigungsdivision zajedno sa 3. Luftverteidigungsdivision (3. LVD) i Führungsorgan Front- u. Militärtransportfliegerkräfte (FO FMTFK) činila je Kommando Luftstreitkräfte/Luftverteidigung (Kdo. LSK/LV). 1. LVD je garantovala "bezbjednost južnog neba DDR".

Jedinica je formirana od aero - klubova Narodne policije 1952. Komandno mjesto GS 31 bilo je u Kolkvitcu blizu Kotbusa.

Trupe podređene 1. LVD.

Komandno mjesto 31 (GS-31) 1. LVD - Kolkvitc.

Jagdfliegergeschwader 1 (JG-1) „Fritz Schmenkel“, Cottbus (bis 1982), Holzdorf
Fliegertechnisches Bataillon 1 (FTB-1) „Willi Budich“, Holzdorf
Nachrichten- und Flugsicherungsbataillon 1 (NFB-1), Holzdorf

Jagdfliegergeschwader 3 (JG-3) „Wladimir Komarow“, Preschen
Fliegertechnisches Bataillon 3 (FTB-3) „Walter Stoecker“, Preschen
Nachrichten- und Flugsicherungsbataillon 3 (NFB-3), Preschen

Jagdfliegergeschwader 7 (JG-7) „Wilhelm Pieck“, Drewitz (1989 aufgelöst)
Fliegertechnisches Bataillon 7 (FTB-7), Drewitz
Nachrichten- und Flugsicherungsbataillon 7 (NFB-7), Drewitz

Jagdfliegergeschwader 8 (JG- „Hermann Matern“, Preschen (bis 1960), Marxwalde
Fliegertechnisches Bataillon 8 (FTB-, Neuhardenberg
Nachrichten- und Flugsicherungsbataillon 8 (NFB-, Neuhardenberg
Treib- und Schmierstofflager (TSL), Trebnitz.







41. Fla-Raketenbrigade (41. FRBr) „Hermann Dunker“, Ladeburg
51. Fla-Raketenbrigade (51. FRBr) „Werner Lamberz“, Sprötau
Fla-Raketenregiment 31 (FRR-31) „Jaroslaw Dombrowski“, Straßgräbchen


Funktechnisches Bataillon 31 (FuTB 31), Döbel
Funktechnisches Bataillon 41 (FuTB-41) „Arvid Harnack“, Schönewalde
Funktechnisches Bataillon 51 (FuTB-51) „Paul Schäfer“, Sprötau
Funktechnisches Bataillon 61 (FuTB-61), Müncheberg bei Strausberg


Auswerte- Rechen- und Informationsgruppe 31, Cottbus

Bombenwurf- und Erdschießplatz 31, Jerischke bei Döbern

Chemisches Pioniergerätelager 31, Cottbus

Fla-Raketentechnisches Lager 31, Lindhardt bei Naunhof
Fla-Raketenwerkstatt 31, Cottbus
Fliegertechnisches Lager 31, Cottbus
Funkmeßwerkstatt 31, Eisenhüttenstadt
Funktechnische Ausbildungskompanie 31, Cottbus (Obj. Rennbahn)
Funktechnische Störkompanie 31, Großräschen
Kfz-Gerätelager 31, Weißwasser
Kfz-Instandsetzuingswrkstadt 31, Cottbus
Kurier- und Feldpostzentrale, Cottbus

Medizinisches Versorgungslager 31, Cottbus
Munitionslager 31, Bronkow bei Calau

Nachrichten- und Flugsicherungswerkstadt/Lager 31, Cottbus
Nachrichtenbataillon 31 (NB-31) „August Willich“, Cottbus

Sauerstoffgewinnungs- und Versorgungseinheit 31, Preschen
Stabskompanie 31, Cottbus

Transportkompanie 31, Cottbus

Verbindungsfliegerkette 31, Cottbus
Versorgungslager 31, Weißwasser

Waffenwerkstatt 31, Weißwasser

Zug Chemische Abwehr 31, Cottbus








JG 7 sa više od 40 MiG 21M i šest dvosjeda MiG 21U.



MiG 23BN. Jagdbombenfliegergeschwader 37 - FO FMTFK.






Geschützter Gefechtstand der 1. Luftverteidigungsdivision
in Kolkwitz GS-31 - Zaštićeno komandno mjesto 1.LVD GS 31 u Kolkvitcu.




Komandno mjesto GS 31 u Kolkvitcu bio je komandni bunker za 1.LVD sa štabom u Kotbusu. Bunker je konfigurisan ranih šezdesetih sa pravilima zaštite od vazdušnih napada.
Zaštitna struktura građena je od 1963 dо 1965, a u punoj funkciji bio je naročito tokom događaja u Čehoslovačkoj, 1968. Zadatak je bio komandovanje jedinicama 1.LVD i praćenje situacije u VaPu u južnoj Njemačkoj i sjevernoj i zapadnoj Poljskoj.

Funktechnischen Kompanie izvještavali su o situaciji u VaPu, a Gefechtstanden der Funktechnischen Batailone vršili su obradu tih informacija i njihovo proslijeđivanje divizijama vazdušne odbrane. Tretman informacija je vršen na velikom proekcionom ekranu. Sve važne informacije prijavljivane su na ZGS-14 (Zentralen Gefechtsstand der LSK/LV ) u Furtsenvaldu. Tu je bilo i rukovodstvo sopstvenih trupa, a obavljana je i kontrola međunarodnog avio saobraćaja.

Bunker je osim za zaštitu opremljen svim potrebnim sredstvima za omogućavanje života i rada ljudstva i tehnike. U normalnim uslovima bunker je obično posijedala posada od 50 vojnih lica, u ratnim uslovima bunker je projektovan za 200 vojnih lica.

http://www.untergrund-brandenburg.de/Sub_Sites/NVA.....lkwitz.php

http://www.blauermel.de/b_gs31.html

Dopuna: 20 Nov 2012 22:17

Marinefliegergeschwader 28

Mornarička vazduhoplovna grupa formirana je uz Jagdbombengeschwader 77 sa bazom u mjestu Lage - Rostok. Jedinica je formirana u strogoj tajnosti 1985, a proces formiranja završen je 1987. Trupna zastava preuzeta je 1988. Smatra se da se radilo o transferovanju borbene opreme, naročito lovaca - bombardera Su 22 M4 u Mornaricu radi izbjegavanja odredaba konferencije o razoružanju u Beču koja nije obuhvatala Volksmarinu.
Grupacija je postojala do 7.oktobra 1989 kada je ukinuta. Samo dan ranije dobila je počasno ime "Paul Wieczorek".
Grupa je bila formalno u sastavu Volksmarine, praktično je bila dio FO FMTFK - RV i PVO.


Jedinica je bila opremljena sa 24 lovca - bombardera Su-22M-4 i 4 dvosjeda Su-22UM-3K. Pored mašina istog tipa iz JBG-77 i MiGova 29 iz JG 3, avioni iz MFG 28 bili su najnapredniji aparati der NVA.

Dopuna: 22 Nov 2012 0:49

Jagdbombenfliegergeschwader 77 „Gebhard Leberecht von Blücher“

JBG-77 bila je jedinica vazduhoplovnih snaga NVA jačine puka, direktno podređena Führungsorgan Front- u. Militärtransportfliegerkräfte (FO FMTFK). Jedinica je bila bazirana na Flugplatz Laage u blizini Rostoka i brojala je 600 vojnih i 100 civilnih lica.



Namjena JBG 77 bila je napad na zemaljske ciljeve te izviđanje. Zajedno sa JBG 37 čino je dva vazduhoplovna bombarderska puka za podršku dva vojna okruga koja bi u slučaju rata bili preformirani u armije.
JBG 77 bio je odgovor na zahtjeve članica Varšavskog Ugovora za ojačavanje bombarderske komponente Vazduhoplovnih snaga DDR. Za potrebe opremanja puka 1984 uveden je u upotrebu lovac - bombarder Su 22 M4. Puk je u formacijskom i vojno tehničkom smislu bio u sastavu FO FMTFK. Prilikom podizanja bojeve gotovosti puk je prelazio u "nadležnost" sovjetske 16. vazduhoplovne armije.
Puk je bio opremljen sa 24 lovca bombardera Su 22 M4 i 4 dvosjeda Su-22UM-3K te širokim spektrom oružnih sistema i izviđačkih senzora.
Puk je raspušten septembra 1990.


ККR - 1Т je kombinovani kontejner za fotografisanje iz vazduha kao i za radio - tehničko (elektronsko) izviđanje. Prednji dio sadrži foto - kompleks sa standardnom kamerom AFA-39, panoramskom kamerom PA-1 i kamerom za noćna snimanja UA-47.
U osnovnom centralnom dijelu nalazi se KDF-38, u zadnjem dijelu sistem radio - tehničkog izviđanja SRS-13 "TANGAZH".


Sekcija radio tehničkog izviđanja.
Radio - tehnički elektronski izviđački SRS 13 pratio je frekvencije i bilježio mjesta njihovog emitovanja. Radilo se o multi - kanalnom prijemniku sa automatskim snimanjem i analizom prikupljenih obavještajnih podataka i signala.


Ometač SPS 141
Zajedno sa avionim isporučeni su i ometači SPS 141. Sredstvo je služilo za samozaštitu aviona, zaštitu vazduhoplovne grupe od od v - v raketa, raketne PVO kao i radarski navođenih topova. U zavisnosti od dobijenih radarskih signala SPS 141 automatski je vršio selekciju ometanja.
Program 1: individualna zaštita, 2: kolektivna zaštita, 3: Doppler-Noise-Mode, 4. na nadmorskoj visini od 300 metara uz Terrain-bouncing efekat te jako osvjetljavajuće površine, naročito na moru.
SPS 141 bio je fokusiran i protix HAWK PVO sistema. Operativni frekvencijski opseg je od G- do I-Band.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако не приредиш неку књигу о НВА, ништа ниси урадио.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Nov 2012 20:27

Zorge ::Ако не приредиш неку књигу о НВА, ништа ниси урадио.

Šta ću kad su smešni.

Dopuna: 22 Nov 2012 21:44

Zentraler Gefechtsstand 14

Zentraler Gefechtsstand 14 (ZGS 14) bio je Glavni štab ili Glavna komanda ( Hauptgefechtsstand oder Hauptgefechtsstand 1) vazduhoplovnih snaga (Kommandos LSK/LV) NVA (NVA-Luftstreitkräfte).
Sa ovog komandnog mjesta komandovalo se jedinicama do nivoa puka, a tokom vježbi u objektu je funkcionisao i obavještajno - izviđački centar - Aufklarung - und Informations-Zentrums (AIZ).
Sa objekta je od 1965. godine, centralno rukovodstvo vršilo operativno raspoređivanje i komandovanje sa sistemima PVO i RV. Objekat je bio prilagođen koordinaciji sa članicama VU i GSVG. U fukciji je bio 24/365 dana u godini, a prihvatao je na sebe dužnosti tokom velikih događaja, posjeta državnih delegacija, zajedničkih manevara te kontrole i zatvaranja VaPa.

Telekomunikacionu i obavještajnu podršku pružao je Nachrichtenbataillon 2 iz sastava Nachrichtenregiments 14 (NR-14).

Kodno ime objekta bilo je FBZ Raduga, a komandovanje i navođenje po standardima Varšavskog Pakta vršeno je preko sovjetskog automatizovanog sistema za navođenje "ALMA". Za potrebe NVA korišten je sistem "ARKONA".

Posle gašenja DDR objekat je usvojila Savezna Republika Njemačka i koristi ga za svoje potrebe kontrole VaPa ali i "koalicionih operacija".

Objekat se nalazi u Furstenvaldu - Brandenburg, sa 9.000 metara kvadratnih površine, preko 650 metara koridora sa više od 200 radnih mjesta i do 350 članova posade. Jedan je od najvećih bunkera u DDR.

http://www.bunkeranlage-fuchsbau.de/

http://www.untergrund-brandenburg.de/Sub_Sites/NVA.....nwalde.php

http://bunker.dottermusch.com/nva/zgs-14

• 1Ovo se svidja korisniku: kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сец.

• 1Ovo se svidja korisniku: Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nachrichtenregiment 14

Nachrichtenregiment 14 „Harro Schulze-Boysen“ (NR-14) bio je puk za vezu na komandnim mjestima RV i PVO i glavnom komandnom mjestu Zentralen Gefechtsstands 14 LSK/LV. NR 14 vršio je direktno proslijeđivanje izvještaja Komande RV i PVO der NVA. Pukovski nivo je kompletiran 1970.


Štab.


Štruktura.

Oprema:
1960/61
Funk-Gerätesatz UKW R-824
Funk-Gerätesatz KW R-118 AM auf SPW 152N
Richtfunk-Gerätesatz R-403
Leitungsbautrupp C ( motorisiert).
Fernsprechführungsbetriebstrupp B ( motorisiert)
Fernschreibtrupp C ( motorisiert).

1962:
Funk-Gerätesatz KW R-820.
--Richtfunk-Gerätesatz R-401

1962/63:
Funk-Gerätesatz KW R-202 M2.
Richtfunkgerätesatz R-403 für R-401.

1963/64:
Fernschreibtrupp 5 für Fernschreibtrupp C.
Fernsprechvermittlung OB 62/60 für Fernsprechführungsbetriebstrupp B

1964/65:
Funk-Gerätesatz KW R188 BM3
Kabelverlege-Gerätesatz KVA-63 als erste mechanisierte Kabelverlegetechnik für Leitungsbautrupp C.
Richtfunk-Gerätesatz RVG-934 auf der Richtfunkachse

1968/69:
Funk-Gerätesatz DM -R-834
Funkempfangs-Gerätesatz LOTOS

1969/70:
Richtfunk-Gerätesatz RT 415 für R-401 und R-403.

1970/71:
Fernschreib-Gerätesatz P-237 für Fernschreib-GS-5

1971/72:
Funk-Gerätesatz KW/UKW R-839.

1972-74:
Funk-Gerätesatz ESB-KW R-140 D

1975/76:
Bewegliche Führungsstelle R-145 BM auf SPW 60 PB für R-118 AM
Funkempfangspunkt R-450 für Funkempfangstrupp LOTOS
Funk-Fernbedientrupp 77 (A)
Kabelverlege-und Kabeltransport-Gerätesatz ( KVGS und KTGS) für KVA-63

1976/77:
Funk-Gerätesatz DM R-831.
SAS-Fernsprech-Gerätesatz P-244.
SAS-Fernschreib-Gerätesatz P-222.
Chiffrier-Gerätesatz .

1977/78:
Fernsprechvermittlung P-253.
Funk-Gerätesatz UKW/KW R-142
Funk-Gerätesatz UKW/KW R-849 für R-839.

1979/80:
Landeanlage Swetluzka.
Leuchtmittelsatz MLOK-2
Leuchtmittelsatz MLOK-P
Landescheinwerfer APM-90
Funkpeiler PAR 8 S
Codeleuchtfeuer KNS 1 P
Startkommandopunkt-9
Funkpeiler ARP-6
Funkpeiler ARP-10

1981/82:
Richtfunk-Gerätesatz FM 24/400
TF-Gerätesatz 24

1982:
Richtfunk-Breitbandeinheitssystem ( BES) RFB-3 zum ZGS-14
Funkdispatcher-Gerätesatz R-453
Funk-Gerätesatz DM R-844

1984/85:
Funkempfangs-Gerätesatz R-454 F
Kurier SPW 40 P2.
Troposhärenfunk-Gerätesatz R-412 A ( mobil).
Funk-Gerätesatz KW R-137 auf SPW 60 PB

1986/87:
Startkommandopunkt 11.
Funk-Gerätesatz UKW/DM R-845
Kommandeursnachrichtenbetriebstrupp 1
Richtfunk-Gerätesatz 5Ja61 M3AS ( M2AS).


https://en.wikipedia.org/wiki/Nachrichtenregiment_14

https://wikipalapp.com/?did=30913916_m_Nachrichtenregiment%2014

http://www.5lwdiv.de/uest1_5.htm

http://www.nachrichtenregiment-14.de/inhalt2.htm


Od 1980, NVA je počela sa korištenjem mobilnog radio sistema troposferske komunikacije R 412A na kamionima Ural 375. Jedno vozilo je nosilo U radio predajnik sa prijemnom stanicom I-606, a drugo vozilo sistem napajanja I-613M. NVA je u svom inventaru imala dva kompleta od četiri planirana.
Technische Parameter:
Frequenzbereich : 4438 bis 4749 MHz
Anzahl der HF-Kanäle: 6000
mit Frequenzmodulation
Sendeleistung: max: 800 Watt
Nennreichweite: 150 km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: kljift, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сец.

• 1Ovo se svidja korisniku: Levčanin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stütz-Nachrichtenzentrale / Tropospharenfunkzentrale -301

Der Bunker Wollenberg u Bad Freienwalde - Brandenburg bio je sjedište 301. troposferskog radio - centra. Još dva takva centra 302. i 303. izgrađena su tokom osamdesetih. Centri pripadaju strateškom troposferskom sistemu veza „BARS“ država članica Varšavskog Ugovora.
Bunker se sastoji od dva sprata - nivoa, klase D, što je jednako udarnom talasu atomskog oružja od 30 N/cm² ili bunker - buster bombi od 250kg eksploziva.
Nivo 2 logistika (napajanje, HVAC, filteri, voda, radionice i sl.),
Nivo 1 obuhvata tri seta primopredajne opreme sa drugom dodatnom komunikacionom opremom, uključujući telefonsku razmjenu. Personal od 60 - 70 vojnih i civilnih lica činio je posadu čvorišta.

Centar je funkcionisao u Tropospharen-Nachrichtensystem „BARS“ sistemu sa jedinstvenim sistemom poruka sa ostalim članicama VU. Centar je davao podršku i sistemu veza NVA. Kodno ime sistema bilo je „TUSHURKA“.

Troposferski radio centar 301 sa svojih 10 hektara bio je konfigurisan za prijem četiri troposferska radio seta, sa mogućnošću korištenja četiri pravca troposferskih radio veza. No instalirana su tri radio kompleta sa 60 troposferskih radio kanala. Od ukupnog broja kanala, 48 je koristilo Ministarstvo Odbrane iz svog bunkera Harnekop preko telekomunikacionog kabla Fernmeldekabel ili mikro talasnom radio opremom PCM-Pulscodemodulation.
Proslijeđivanje i isporuka kanala bila je dijelom obuke i mjera u korišćenju programa sistemskih vremena i međunarodnih vježbi. Iz glavnog centra veza Štazija (Hauptnachrichtenzentrale des Ministeriums fur Nationale Verteidigung) prvi operativni obavještajni kanali uključeni su maja 1990 kao rezerva vladinih WTsch-Regierungsverbindungen veza preko troposferske radio stanice 301 ka inostranstvu.

Stacionarni sistem toposferske radio tehnologije bio je sdelan u SSSR i označen kao R-417 „BAGET-S“. Pored toga 301. centar koristio je i konvencionalne radio, miktotalasne i telekomunikacione sisteme.
Centar je zauzimao površinu od 10 hektara. Autonomija bunkera sa zatvorenim kapcima i u punom pogonu je oko 30 dana.

U jednom predvorju napravljen je punkt sa mobilnim rezervnim sistemom. Radilo se o mobilnom troposferskom radio kompleksu R 417 BAGET i njegovoj napojnoj jednici na vozilima Kamaz.

Bunker je privatizovan i pretvoren u Militarhistorisches Sonderobjekt 301 Wollenberg e. V.


http://dk0zn.darc.de/event/wollb07/wollb07.shtml

http://www.maerkisch-oderland-abc.de/verzeichnis/visitenkarte.php?mandat=54576

http://www.modernruins.de/index.php?option=com_con.....Itemid=175

• 1Ovo se svidja korisniku: Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сец.