Plan ''Barbarosa'' i otvaranje Istočnog fronta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan, 18. decembra 1940. godine Adolf Hitler naredio je generalštabu nemačke armije (OKW) da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa". U osnovi plana , nazvanog prema čuvenom osvajaču, nalazile su se pretenzije koje su prvi put javno objavljene u zloglasnom delu ''Mein Kampf'' koje niko nije ozbiljno shvatao dok nije počeo da se realizuje. Interesatno je, sa ove istorijske distance, uvideti sledeće: sada je jasno da Hitler nikada nije trebalo da napadne Rusiju, no on je to ipak učinio tada i to iz dva razloga (nezavisno od geostrateške promisli zvane ''prodor na istok'') . On je napadačku akciju preduzeo iz odbrambenih namera (napad je najbolja odbrana, uz motivaciju da bi ga Rusi, kad-tad napali) i , što je još važnije, na osnovu Kanarisovih procena. One su govorile isto što se i danas zna: da Ruse nikada ne treba napasti, ali ako je ikada bio trenutak , to je bila upravo 1941. godina jer je ruska armija bila u preoružavanju i u rasulu, što se moglo videti u toku Zimskog rata. Hitler je, dakle, žurio da Ruse zatekne ''spuštenih pantalona''. Takođe, planirao je da napad započne što ranije u proleće, kako bi do prvih zimskih meseci ostvario glavne ciljeve. Za razliku od Napoleona koji je išao samo prema Moskvi, OKW je isplanirala tri paralelna napada.
Evo teme za sladokusce rata na Istočnom frontu. Predlažem da na ovoj temi, dakle, razgovaramo ne samo o početku napada, već uopšte o planu, njegovim zamislima i , naravno, njegovoj realizaciji, a da istorijska granica teme bude prekretnica - početak ruske protivofanzive pod Moskvom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10 ::Malo van teme, inace se slazem sa svim sto rece postovani kolega.
Rusija je velika zemlja, u svakom smislu. Uspesno osvajanje takvih zemalja je skoro nemoguce. Jedini nacin je da ih urusute iznutra. Sto smo imali prilike da gledamo u skorasnjoj istoriji.

..Pa ni to im nije uspelo.

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Direktiva koja se odnosila na Barbarose je br. 21
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]ührer_Directive_21

Deo koji je interesantan za nas je o početku operacije:
Citat:I shall give the order for the assembly of troops, etc., for the proposed operation against Soviet Russia, should the occasion arise, eight weeks before the operation is due to begin. Preparations that require more time than this shall - so far as they have not already been made - be begun at once and are to be completed by the 15th May, 1941.

Kako se vidi, ovaj deo i nije najjasniji.
Neko može da ga tumači da napad treba da počne 15. maja, ali je realnije da se radilo o tome da napad nije trebao da počne posle 10. jula.

Prvi datum je dao povoda tezi da je Aprilski rat uticao na to da Nemci nisu mogli da počnu pripreme za napad na SSSR na vreme, te da su zato počeli ofanzivu 5 nedelja kasnije, pa ih je uhvatila zima, te su zato izgubili - odnosno Jugoslavija je spasla SSSR.
Ovo naravno da nema veze sa mozgom, Kraljevina Jugoslavija nije imala dobre odnose sa SSSR, a puč je podstrekivan od strane Engleza, da bi se njima olakšao položaj.
Ova teza se i danas ponavlja (skoro ju je Dejan Lučić ponovio na TV-u, u sklopu izlaganja "vi ništa ne znate, ja ću vam objasniti")

Ipak, ozbiljnijom proverom se može naći da ovo nema veze sa realnošću:
- od snaga odvojenih za invaziju, jedna oklopna divizija je angažovana u Aprilskom ratu, od ukupno 166 divizija. I ona je vratila na vreme za napad na SSSR.
- do početka leta u SSSR je vladala rasputica, odnosno kretanje van puteva je bilo krajnje otežano. Svaki napad za vreme rasputice bi se jednostavno zaglavio u blatu.

I za kraj, pogledajmo datume ofanziva u Rusiji:
- Napoleon, 24. jun
- Barbarossa, 22. jun
- Neuspela sovjetska ofanziva kod Harkova, 12. maj
Uspešan nemački prodor ka Staljingradu, 28. jun
- Kurska bitka, 4. jul (nemačke pripreme su kasnile ove godine)
- Operacija Bagration, 22. jun

Dopuna: 18 Dec 2009 12:20

Sirius ::10x10 ::Malo van teme, inace se slazem sa svim sto rece postovani kolega.
Rusija je velika zemlja, u svakom smislu. Uspesno osvajanje takvih zemalja je skoro nemoguce. Jedini nacin je da ih urusute iznutra. Sto smo imali prilike da gledamo u skorasnjoj istoriji.

..Pa ni to im nije uspelo.
Da dodamo samo da je Staljin pred početak II svetskog rata ubrzano radio na povratku teritorija koje je izgubila Carska Rusija posle revolucije.
Da nisu doživeli debakl u Zimskom ratu, verovatno bi ubrzo pripojili celu Finsku, a i Nemci bi se teže odlučili za napad na armiju koja se dobro pokazala i protiv japanaca, poljaka i finaca.

Zanimljivo kako su lokalni sukobi u Finskoj i Mongoliji imali dalekosežne posledice na tamošnja ratišta - japanci su videli koliko su sovjeti jaki, pa su ih se klonili ko đavo od krsta do kraja rata, a nemci su videli da sovjeti imaju slabosti, pa su se odlučili za napad.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako. I jedni i drugi su na svoj način, kako kome odgovara, tumačili sovjetsku vojnu moć i spremnost.

Jedan od razloga zbog kojih sam pokrenuo ovu temu je upravo i teza koja se kod nas učila kao službena istorija - da je Hitler tih presudnih dvadesetak dana potrošio na Jugoslaviju pa smo mi, eto spasili Ruse. Naravno da je ta tvrdnja istorijski i naučno netačna jer su je oborili svi ozbiljni svetski istoričari, osim naših, partijskih podanika. Koliko je Hitler usput i s lakoćom završio s nama govori činjenica da je od 27. marta do šestog aprila prošlo desetak dana. Oni su malim prstom leve ruke završili s nama, skoro da nisu ni primetili taj izlet. A to famozno ''kašnjenje'' i upadanje u zimske uslove bitke pod Moskvom je takođe teza koju su proturali neuspeli nemački generali. Materijalna istina je ovo što si spomenuo o ''rasputicama''. Nemci su više nego Rusi priželjkivali da se zemlja stegne (smrzne) kako bi podigli svoju mehanizaciju. Floskula o tome kako je Tito spasao SSSR jeste priča kojom su naši istoričari samo nervirali Ruse. Oni su nam, pak, vraćali tako što su u svojim prigodnim filmovima na spiskovima pobednika uvek prvo izređali ceo VU, uključujući sve ''preletače'' (Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku), pa te bi onda nas stavljali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar nije glupo to što su Njemci na SSSR krenuli u tri pravca. Ruku na srce Moskva i nije imala neku važnost, možda je bila važna kao saobraćajni čvor a i to je manje bitno. I Lenjingrad nije bio toliko bitan, jeste da je tamo bila kompletna proizvodnja turbina i Putilovljevi zavodi al opet ne toliko rentabilna, možda su Njemci i najbolje prošli kod Lenjingrada jer su sa ne tako velikim snagama uzrokovali velike patnje i stradanja. Po nekom mom mišljenju trebali su sa svim snagama da udare na Jug, da uzmu Ukrajinu sa gvozdenom rudom, manganom, ugljem, žitom i Krimom kao zemaljskim nosačem aviona usmjerenim ka Ploeštiju. I onda sa Harkovom i Donjeckom i Kijevom u džepu da polagano uz minimalne gubitke nastave ka Staljingradu (proizvodnja tenkova) i Bakuu (proizvodnja nafte). Bez nepotrebnog angažovanja pod Moskvom pa i Lenjingradom ove ciljeve bi ostvarili bez većih problema uključujući tu i Staljingrad. Tako da bi ostvarili sve planove i izbili bi na iransku granicu sa mogućnošću ugrožavanja naftnih polja makar napadima iz vazduha. Što se tiče Staljina i Sovjeta oni ne bi imali potrebno vrijeme reagovanja, takođe Njemci bi bili na teritoriji koju ne naseljavaju Rusi i na takvom prostoru na kojem barem do 1944 Rusi ne bi imali sposobnost da izvode napade pogotovo da im se ne bi desilo ono što im se dešavalo na kasapnicama Lenjingrada, Rževa, Harkova, Rostova. Ne bi me čudilo da bi Staljin prihvatio separatni mir. Zanimljivo je i to kada je Vermaht napao SSSR nstupila je kompletna paraliza uzrokovana upadljivim Staljinovim odsustvom. Smatra se da je staljin namjerno odsustvovao da vidi ko će od članova Prezidijuma nešto da kaže ili učini pa da ga smakne. Većina tadašnjih komunista smatrala je i da u toj situaciji Staljin igra svoje igre. Tako da je SSSR hebeno dugo vremena bio bez glave u situaciji kada je Vermaht atakovao. Mnoge jedinice Crvene armije koje su se ruku na srce grčevito branila posljednjim snagama i municijom iz PP magacina dobijala su naređenja da "preuzmu inicijativu od protivnika i pređu u napad". Tada je bilo mnogo sovjetskih oficira koji su u nepojmljivo teškim mukama vodili svoje jedinice probijajući se iz okruženja i koji su tek kasnih šesdesetih i sedamdesetih pisali svoje komentare pune teške gorčine na ono što im je Vrhovna komanda priredila. Ali u svakom slučaju, izdržali su.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kljift,
Prvo da ti kažem da bi valjalo da koristiš taster return, koji služi da se obeleži novi paragraf. Post ti je haotičan, a manjak paragrafa definitivno ne pomaže.

Što se tiče sadržaja, nemci su 1941. napredovali u tri pravca jer su svuda bili jači, pa su mogli. Da su se fokusirali na jedan pravac, teško da bi mogli da napreduju više, a ostali bi im bokovi otkriveni.
Sledeće godine su napredovali na jednom pravcu (malo su se istrošili tokom zime), a 1943. svega na dva odseka nekoliko desetina km širine, i još manje dubine.

Staljin bi teško sklopio separatni mir posle pobede pod Moskvom, jer je znao da je ravnoteža na njegovoj strani.

• 3Ovo se svidja korisnicima: sombor, Isidora01, ninoslav1011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Taj (i ne samo taj, naravno) deo ruske istorije poznajem odlično. Posebno sam emotivno vezan za njega jer sam lično bio na odlučnim mestima bitke za Moskvu. Treba stati tamo, na tu svetu zemlju, i shvatiti da Nemci nisu imali nikakve šanse. Prosto , bili su osvajači. Vasilij Ključkov je kod Dubosekova rekao: ''Velika je Rusija, ali mi nemamo kuda da se povlačimo - iza nas je Moskva''. S takvom psihologijom se ne gubi rat. Treba imati na umu sledeće i ne potcenjivati nemačku vojnu misao i veštinu : nemački stratezi i planeri su bili vrhunski svetski znalci u toj struci i na nemačke vojne škole dolazili su oficiri iz celog sveta u studijske posete. Ako su oni isplanirali tri pravca, to je bilo savršeno rešenje i to je to. Zašto nisu uspeli? NIKO ne bi uspeo jer je mentalitet Rusa takav. Oni su se za manje od jednog veka od moskovske kneževine proširili na jednu šestinu zemljine kugle i šta god da uzmu nerado to vraćaju i gube. Rekoh da je Kanaris preporučio Hitleru da je najbolje da SSSR uopšte ne napadnu, već da nađu političko rešenje za nju i da se okrenu protiv ostatka sveta. E, onda bi se i SAD , onako nespremnim, tresle gaće od te sile. Hitler je patio od manije veličine, a Staljin opet od kompleksa niže vrednosti prema svojim školovanim saradnicima. Ovo drugo imalo je jači motivacioni ciklus. To je bio i sudar dvojice vođa - ''od zla oca i od gore majke''. Pobedio je pokvareniji i lukaviji.

Evo moje fotke s mesta koje se zove ''Štiki'', odnosno bajoneti. Kilometar 41. od Moskve. Dotle su stigli Nemci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vatra, post je pisan u "cugu", paragrafi bi ga samo rastegli a i ne vidim neki haos u njemu. Njemci jeste da su bili jači, ali ipak tri pravca na onolikoj teritoriji jesu prevelik zalogaj. Da su navalili na Jug i produžili do Bakua uzeli bi šta im treba a glavna oslone tačke bili bi ukrajinski gradovi i Staljingrad. Od ostalih mogli su da uzmu baltičke zemlje i Bjelorusiju sa Minskom i to je to. No vjerovatno je zamisao bila da se te 1941 uzmu Moskva i Lenjingrad i Sovjeti unište. Sigurno je da su njemački planovi bili dobri ali rekao bih kad se malo bolje pogleda i u fizičkom smislu teško izvodljivi.Koliko god da su bili brzi u isto vrijeme su bili spori, koliko god da su bili jači trošili su se najviše tamo gdje nije bilo ničega.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U kom pravcu je bio usmeren glavni udar?
Ka Moskvi ili ka Ukrajini?