Ja ne verujem da on razmišlja o nekom formalnom priznanju Kosova. Niko u Srbiji to ne radi. Iz pozicije vlasti on vidi neke stvari drugačije od nas. Gama je u tome u pravu. Problem je što se ovde kao rešenje pominje puč, pobuna i slično a ne obraća pažnja da kad se pominje 15% teritorije kao bitno, zaboravljamo da samo on pominje kako smo u prošlosti mislili da ne treba da naučimo albanski. Bavili bi se njima i većina o njima ima neko važno mišljenje a ne poznaje im jezik, kulturu, zapravo skoro ništa. Kad god vidim nekog našeg novinara tamo uvek Albanci naročito oni stariji govore srpski barem nekako ali retko se čuje albanska reč iz usta nekog našeg. Običan penzioner iz Prištine je naučio srpski nešto dok je vojsku služio u Beogradu ali koliko je Srba il Hrvata naučilo nešto albanskog, makedonskog ili mađarskog dok su vojsku služili ili poslovno špartali po bivšoj SFRJ? Naši problemi su tamo duboki i dugi. Meni se čini da smo od početka to smatrali kao svoj prirodni plen po nekom istorijskom pravu i nismo previše pokušali da uvučemo ili razumemo to društvo. Ne govorim o podmićivnaju njihovih političara kroz istoriju da sarađuju sa vlastima, više ili manje. Posle 1999. stvari su se još više pogoršale. U koliko škola se u Beogradu kao prestonici i sedištu mudrosti koji vodi Srbiju učilo albanski? To je jezik većine na teritoriji koju smatramo svetom bar u javnosti a jezik naroda se nije učio. Kao ona priča sa latinskim u crkvama. Mi se razumemo da rukovodimo i vladamo a vi narode blebećite svojim jezikom. Kako je ono završilo znamo a tako je i ovde. Nisu se vlasti mučile da to savladaju i sad imamo rezultate takvih odluka. Ovaj status će trajati dugo i samo je pitanje kako nešto uraditi da preostalim Srbima bude bolje. Veliki planovi i promene su samo reči u vetru. Mi živimo u posledicama ranijih takvih dela. Svaka vlast sa ovim pitanjem ima isti problem. Sad izgleda da je neka ranija vlast imala više uticaja ali to je zapravo bilo onoliko koliko su nam davali drugi. Kako vreme prolazi i kako se jača nova vlast na Kosovu tako istiskuje ostatke naše. Isto bi se desilo i Koštunici i Tadiću po svim pitanjima. Možda bi bilo ponovo zapaljenih prelaza ali oni imaju vremena i para da to grade. Za razliku od njih mi namamo para za to. Možeš ti ići alternativnim putevima i poslati ljude u civilu da napadaju vojnike tamo. Ali ne možeš stalno jer ti u civilu onda ne čuvaju Beograd i ostalo. Nema nas toliko i nemamo para za taj "sport" dugoročno. Pored toga onda ti mogu pomisliti da su iznad vlasti što smo već imali u istoriji pa imaš ponovo problem. Meni se čini da sve ovde može da se sredi i dovede u red osim pitanja Kosova. To će uvek ostati otvorena rana ove države. Iskreno i naravno samo kao moje mišljenje.
Pojma nemam šta i kako sad uraditi.
Sim.a ::Ja ne verujem da on razmišlja o nekom formalnom priznanju Kosova. Niko u Srbiji to ne radi. Iz pozicije vlasti on vidi neke stvari drugačije od nas. Gama je u tome u pravu. Problem je što se ovde kao rešenje pominje puč, pobuna i slično a ne obraća pažnja da kad se pominje 15% teritorije kao bitno, zaboravljamo da samo on pominje kako smo u prošlosti mislili da ne treba da naučimo albanski. Bavili bi se njima i većina o njima ima neko važno mišljenje a ne poznaje im jezik, kulturu, zapravo skoro ništa. Kad god vidim nekog našeg novinara tamo uvek Albanci naročito oni stariji govore srpski barem nekako ali retko se čuje albanska reč iz usta nekog našeg. Običan penzioner iz Prištine je naučio srpski nešto dok je vojsku služio u Beogradu ali koliko je Srba il Hrvata naučilo nešto albanskog, makedonskog ili mađarskog dok su vojsku služili ili poslovno špartali po bivšoj SFRJ? Naši problemi su tamo duboki i dugi. Meni se čini da smo od početka to smatrali kao svoj prirodni plen po nekom istorijskom pravu i nismo previše pokušali da uvučemo ili razumemo to društvo. Ne govorim o podmićivnaju njihovih političara kroz istoriju da sarađuju sa vlastima, više ili manje. Posle 1999. stvari su se još više pogoršale. U koliko škola se u Beogradu kao prestonici i sedištu mudrosti koji vodi Srbiju učilo albanski? To je jezik većine na teritoriji koju smatramo svetom bar u javnosti a jezik naroda se nije učio. Kao ona priča sa latinskim u crkvama. Mi se razumemo da rukovodimo i vladamo a vi narode blebećite svojim jezikom. Kako je ono završilo znamo a tako je i ovde. Nisu se vlasti mučile da to savladaju i sad imamo rezultate takvih odluka. Ovaj status će trajati dugo i samo je pitanje kako nešto uraditi da preostalim Srbima bude bolje. Veliki planovi i promene su samo reči u vetru. Mi živimo u posledicama ranijih takvih dela. Svaka vlast sa ovim pitanjem ima isti problem. Sad izgleda da je neka ranija vlast imala više uticaja ali to je zapravo bilo onoliko koliko su nam davali drugi. Kako vreme prolazi i kako se jača nova vlast na Kosovu tako istiskuje ostatke naše. Isto bi se desilo i Koštunici i Tadiću po svim pitanjima. Možda bi bilo ponovo zapaljenih prelaza ali oni imaju vremena i para da to grade. Za razliku od njih mi namamo para za to. Možeš ti ići alternativnim putevima i poslati ljude u civilu da napadaju vojnike tamo. Ali ne možeš stalno jer ti u civilu onda ne čuvaju Beograd i ostalo. Nema nas toliko i nemamo para za taj "sport" dugoročno. Pored toga onda ti mogu pomisliti da su iznad vlasti što smo već imali u istoriji pa imaš ponovo problem. Meni se čini da sve ovde može da se sredi i dovede u red osim pitanja Kosova. To će uvek ostati otvorena rana ove države. Iskreno i naravno samo kao moje mišljenje.
Pojma nemam šta i kako sad uraditi.
Čuveni dio Vučićeve tirade o albanskom jeziku i razumijevanju Albanaca. Ali šta vam vrijedi da ste svi odreda albanolozi ako ti Švabo nekad, a Jenki danas proizvedu i nametnu Haradinaja i Tačija koji su čak i na albanskoj društvenoj/plemenskoj ljestvici dno (i koji se sa tog dna probijaju ka vrhu zna se kakvim metodama). To je i jednog Ibrahima Rugovu iznenadilo i izbacilo iz sedla iako je on bio nekakav albanski dr mr, Mesija, šta li već. Inače Albanci vrlo slabo i među sobom komuniciraju, jedino ako ima nekog interesa.
Na kraju krajeva sa tog "njihovog" Kosova sad skoro si imao par stotina hiljada albanskih azilanata u bijegu al niko da pokrene "Milosrdnog anđela". I šta je sad Srbija trebala, da pokupi te albanske azilante, da im obuče uniforme, formira neku svoju OVK, obrne inžinjering, pokaže razumijevanje.
Ne treba meni Vučić da ja to primetim. Samo sam pomenuo da neko na vlasti to sad i kaže. Posle toliko vremena se neko setio. Nije to ni hvaljenje ni kuđenje njega samo činjenica odavno.
"Inače Albanci vrlo slabo i među sobom komuniciraju, jedino ako ima nekog interesa. "
Ovo mi baš nije jasno. To je kao neki štos, uvreda, naučna činjenica, telepatijom se koriste?
Oni samo kad ima zašto i kad je važno a mi blebećemo i u prazno kao tu na forumu. Oni ove oblike komunikacije nemaju?
Da ne citiram ceo post. Pokušaću tematski da odgovorim.
Namera mi nije da nikog ponižavam i diskreditujem. Namera mi nije niko da ubeđujem već da kroz razgovor razmotrimo situaciju iz svih uglova i da vidimo šta je najbolje u trenutnoj situaciji. Ovde samo iznosim ono što vidim u narodu pošto imam često kontakt sa njim i svašta se naslušam i nagledam.
Narod boli uvo za KiM, za plate predsednika i premijera i ministara. Narod muči sitan problem: da li mu je overena knjižica, da li mu ide staž, pukla mu cev za vodu kako da jeftino prođe, da li može da uzme socijalno kartu, nema para, a traži reprogram duga, da li u ulici kanalizacija na svom mestu, da li šaht može da odvede kišnicu, da li će imati pare za ekskurzije svoje dece, da li će benzin biti jeftiniji itd. Boli narod uvo za S-300 i donaciju MiG-29 jer to neće zaštiti useve od vremenske nepogode već to rade protivgradne rakete kojih nemamo… Čovek 50-60 godina plače jer mu je grad očistio sve useve u koje je uložio pare koje je uzeo preko kredita. I šta da gleda? Da se bavi politikom i da sprovodi građansku neposlušnost ili da se snalazi da opstane. Taj čovek ne misli o Kosovu već o svojem problemu. Ima još milion slučajeva koje sam čuo. Ovi razlozi (finansijsko-materijalne prirode) koji su u današnje vreme izuzetno izraženi, za razliku od pre sto godina, su glavni razlog zašto je vezir zaseo na tronu. Svaki narod se bavi kulturom tek kad ima „leba na astal“. Pitaj prosečnog čoveka na pijaci da li je pročitao bilo koju knjigu o Kosovu, recimo i onu Miloša Blagojevića, Srbija u doba Nemanjića iz 1989-1990. godine. Ovim hoću da kažem da ne možemo nekom usaditi nacionalna osećanja i svest da pripada kolektivu (Srbiji) ako on ima preča posla. Ukoliko narod umire od gladi, ne verujem da će se buniti, a još manje da se bavi principima građanske neposlušnosti za koje čisto sumnjam da je čuo.
Narodu smatra da je dovoljan Pink, Hepi i Informer i van toga ništa ne vidi i ne čita. Časti izuzecima. Mi ovde na forumu imamo daleko više informacija i kritičkog načina razmišljanja od recimo ljudi koji blenu u onu kutiju gde se vezir pojavljuje i na vremenskoj prognozi.
U vezi kviskoteke:
Verovatno misliš na Hrvatsku? Ukoliko je odgovor taj i ako je Hrvatska u pitanju hajde da pogledamo iz njihovog ugla. Oni su na svaki način nastojali da povrate državnost i povratili su je. Kad nisu imali izbora ušli su u Jugoslaviju kao prelazno rešenje. Potom u SFRJ i na kraju dobili to što su tražili. Boli njih uvo za istoriju i to ko ih je oslobodili, oni su ostvarili cilj. Za razliku od nas, hrvatski političari i intelektualci su bili daleko bili pragmatičniji i proračunatiji u pogledu borbe za svoju državu. Naša nesreća je što smo se devedesetih našli na strani poraženih jer smo odabrali lošeg saveznika (nikog, čak nam je i Rusija lupila šamar), a kad si na strani poraženih snosiš konsekvence jer pobednik diktira pravdu. Zar smo kroz sve to morali da prođemo zbog 1-2 američke baze koje bi bile raspoređene na teritoriji Srbije?
U pogledu devedesetih, kada je sve moglo da se sve reši bez razaranja i svega što nas je zadesilo, mi smo izabrali pogrešnu stranu, jer eto, krenulo je busanje u grudi junačke, da isterujemo pravdu da sudimo velikima i da ih prozivamo. Velike sile ne trpe male države koje im lupaju kontru. I dokle smo dogurali? Većina zagovornika anti-Zapadne politike namerno prećutkuje ili se prave da ne znaju da smo do 1992. bili prilično bliski sa SAD i Zapadom, a onda je pogrešan korak, jedan bedan korak tadašnjih političara, uništio sve i postavio temelj za ovo što danas gledamo.
U celoj Jugoslaviji, Srbi su za Amere bili No. 1. Zašto? Zato što je Amerima trebala neutralna Juga, a znali su da su Srbi za Jugoslaviju, a ostali nisu. Trebali da kažem i to da su firme koje su kupovali ovi sa Zapada početkom XXI veka napravljene zahvaljujući njihovim parama? Ili to da su Ameri i Nemci pomagali u paralisanju ustaške emigracije?
Devedesetih godina nismo imali kompas:
-verovali smo da će Berlinski zid ponovo biti izgrađen već 1991.
-verovali smo da će SSSR opstati,
-verovali smo da će Varšavski pakt opstati i da će nas on zaštiti od neke fantomske intervencije kapitalističkog Zapada (koju ovi nisu ni planirali),
-verovali smo da će komunizam opstati i da će Jeljcin podržati da Srbi preuzmu kontrolu nad celom Jugoslavijom
Hrvati šta su uradili? Ništa. Samo rekli: komunizam i SFRJ su pukli, u Hladnom ratu pobedile su SAD pa prema tome su oni i jedini saveznici. Rezultat znamo.
U spoljnopolitičkoj situaciji u kojoj smo danas, okruženi NATO-om, 60-70% izvoza ide na tržšište EU, a od njih primamo najviše bespovratnih donacija nego od Rusije, mi i nemamo baš mnogo mogućnosti da se na bilo koji način konfrontiramo sa Zapadom i da im bodemo prst u oko.
Voleo bih da čujem da li neko može da garantuje da sutra, recimo Rusija pošto ovde preovladava mišljenje da su nam jedini saveznici, Putin ne sedne sa Trampom i kaže: „Mi vama Srbiju, vi nama Ukrajinu (ili nešto drugo)“. Toga nema, a diplomatija je fluidna i menja se iz dana u dan.
Nemojmo samo da se vadimo na priču: mi nismo iskreni prema Rusiji. Pogledajte malo istoriju, pa ćete videti ko je koliko bio iskren u odnosima Srbije i Rusije.
Putin je lepo objasnio: Odnosi između država nisu bazirani onako kako između naroda država.
(na 0:57)
U vezi mehanizma odbrane vlasti:
Mislim da si karikirao koji bi odnos imala vojska/policija/službe bezbednosti prema novoj vlasti. Da li je dovoljno da kažem to da BIA ima kontakta svuda i da pokriva svoje aktivnosti čak i kada su protivzakonite? Svaka institucija je zamišljena da štiti poredak, a pre svega beneficije koje ostvaruje u tom poretku. Zašto se ne otvore dosijea DB-a? Zato što BIA to ne dozvoljava jer ima svoj interes tu i po ceni društvenog interesa koji je iznad njenog.
Ima tu dosta da se priča ali bojim se da ćemo uleteti u minsko polje, a nešto nemam tu ambiciju 😊.
Ja sam za stav da ne treba narod da političare dovodi u red. Smatram da narod treba da potpuno raskrsti sa svim političarima jer svi oni imaju koren u jednoj partiji. Samo se političari po potrebi reformišu, modifikuju, transformišu, itd… Sve u cilju da bi opstali na vlasti. Što govori o tome da imaju materijalnu pozadinu, a ne bilo kakva principijelna načela.
Kratko u vezi Čembrlena, Britanaca i njihovoj popustljivoj politici:
Tridesetih godina oni nisu imali popustljivu politiku (tako je nazvala publicistika, a istoriografija preuzela) mada je ona tako izlgedala novinarima i običnim ljudima. Britanci su samo imali interes: Jačanjem Nemačke sprečavali bi se pokušaji povezivanja Francuske i SSSR-a, pri tome bi Hitler bio usmeravan na širenje ka istoku Evrope dok bi batalio novu preraspodelu kolonija gde bi Britanci morali da se odreknu nečeg. Pragmatična politika: neka se drugi biju, a mi ćemo da jačamo.
Preporučujem ti da pročitaš knjigu Čedomira Popova, Od Versaja do Danciga.
Sad bilo bi redno da odgovoriš na moju kviskoteku 😊.
Ah da, šta ja mislim po pitanju KiM-a.
Za sada, trebalo bi postupiti na sledeći način:
„SAD/Zapad i Srbija se razlikuju po pitanju KiM-a. Međutim, to ne treba da nas sprečava da -sarađujemo u buduće za dobrobit svih nas, a pre svega naših naroda.“ Na taj način Srbija treba da ojača ekonomski i demografski. Pored toga treba preurediti obrazovanje i kulturu kako bi se budućim generacijama usadilo znanje ko smo i šta smo, odakle smo, šta je naše, a šta njihovo, kako da to ostvarimo, gde da to tražimo, da li treba da se solidarišemo.
Znači, trenutno:
-ne dizati halabuku i da bespotrebno privlačimo pažnju na sebe
-obrazovanje i kultura
kljift ::
Čuveni dio Vučićeve tirade o albanskom jeziku i razumijevanju Albanaca.
Upravo tako.
To je najobicnije bacanje prasine u oci.
Njima srpski jezik nije predstavljao ni najmanju barijeru kad su samo sa zavezljajima na ledjima i sa po desetoro dece iz Albanije stizali na Kosmet i ispunjavali obrasce za socijalnu pomoc. Ali eto, danas im predstavlja
Sim.a ::Ne treba meni Vučić da ja to primetim. Samo sam pomenuo da neko na vlasti to sad i kaže. Posle toliko vremena se neko setio. Nije to ni hvaljenje ni kuđenje njega samo činjenica odavno.
"Inače Albanci vrlo slabo i među sobom komuniciraju, jedino ako ima nekog interesa. "
Ovo mi baš nije jasno. To je kao neki štos, uvreda, naučna činjenica, telepatijom se koriste?
Oni samo kad ima zašto i kad je važno a mi blebećemo i u prazno kao tu na forumu. Oni ove oblike komunikacije nemaju?
Oni ne vjeruju jedni drugima. Više se plaše jedni od drugih nego od nekog spolja. Više imaju povjerenja u na primjer nekog doktora Miloševića, nego u Ramuša i Hašima. Imaš pune klinike po Srbiji upravo njih, a i još ponekih iz južnih plemena (toliko o nerazumjevanju i ko čiji jezik treba da uči). Zbog toga slabo i komuniciraju među sobom, nemaju ni nekih interesa, a i slabo ih šta vezuje (eventualno kad se žene i udaju, a i u tom poslu im pašu Srbi odgovarajuće vjere). I Ramuš i Hašim su tuđi projekat, ne njihov. Na Kosovu nemaš javnog zdravstva i mnogo čega drugog ali ako neko proba da se pobuni (blebeće) praviće "srpskog neprijatelja" od blata.
Nesto ne vidim da se Ameri polomise da nauce spanski a Mehosi i Kubanci im preplavili Floridu, Arizonu i Kaliforniju....
Ljudi koje znam da su sa KiM, mislim da razumeju albanski, mada zavisi iz kog dela su dosli.
Mislim da je problem daleko ozbiljniji od toga da li smo se mi potrudili da im se priblizimo. Da li im se neko uopste moze probliziti?
