Овако како си ме "цитирао", испада да сам ја то рекао... а нисам. Само сам пренео вест. Али, кад смо већ код тога...
Са чим се тачно не слажеш?
Ispalo je da tebe licno prozivam, izvini, ispravljam.
A sto se doticne tice. Vidi ovako, cim je neko samozvani ekspert za nesto, to je samo po sebi dovoljno. Mi je pun k.. tih nedojebanih babetina Filmonova, Guskova i ostalih eksperata koji pisu o nama kako izdajemo Rusiju, da smo veci NATO od NATOa i slicno.
U ostalom, pogledaj samo naslov teksta, hit...
Mercury ::
Ispalo je da tebe licno prozivam, izvini, ispravljam.
Све О.К.
Mercury ::
A sto se doticne tice. Vidi ovako, cim je neko samozvani ekspert za nesto, to je vev dovoljno. Licno mi je pun k.. tih nedojebanih babetina Filmonova, Guskova i ostalih eksperata koji pisu o nama kako izdajemo Rusiju, da smo veci NATO od NATOa i slicno.
U ostalom, pogledaj samo naslov teksta, hit!
Искрено, ја овако тумачим шта је она написала. Најпре, у наслову нигде не каже да ми издајемо Русију... већ да то чини један човек. Има изузетно јаке разлоге да га тако оквалификује.
И то не само да издаје Русију, већ и своју земљу - Србију.
Нигде до сада у твојим постовима нисам видео да се поистовећујеш с Вучићем. Нити ја... тако да нема потребе да се било ко осећа прозваним (осим стварних издајица).
Међутим, није само оплела по Вучићу. Оштро је напала и политику оклевања коју Русија води на Балкану. Не знам да ли си прочитао цео текст (или си одустао већ код наслова), па ћу овај део цитирати:
Citat:Према њеном мишљењу, слично лепљење ознака сведочи о једностраном, грубом прилазу који, нажалост, открива огромне проблеме у спољној политици Русије на Балкану. „Као прво, проблем је везан за то, што сама Русија на Балкану нема никакве стратешке планове. По правилу, постоји рефлексна, тактичка реакција, која није условљена принципима и аргументима, већ строго материјалним интересима. Нажалост, за сада се ситуација не мења. Русија не поставља себи јасне задатке у Србији, не решава их и нема организације које би се бавиле решавањем тих питања. Ми видимо следећу слику: руски органи и руски медији потпуно игноришу чињеницу да Вучићев режим у суштини носи антидржавни, антинационални и у целини аморални карактер“, изјавила је Филимонова.
Ето, поткачила је Русе и због паушалног етикетирања протеста као "у служби Запада".
По мом мишљењу, чланак је избалансиран и све што је рекла, стоји.
A sto se doticne tice. Vidi ovako, cim je neko samozvani ekspert za nesto, to je samo po sebi dovoljno. Mi je pun k.. tih nedojebanih babetina Filmonova, Guskova i ostalih eksperata koji pisu o nama kako izdajemo Rusiju, da smo veci NATO od NATOa i slicno.
U ostalom, pogledaj samo naslov teksta, hit...
И шта у овом њеном тексту није истина? Лако је вређати, тиме се само показује сопствени ниво културе, у овом случају веома низак, али је аргументе мало теже наћи. Власт у Србији не издаје Русију него Србију. То што раде са НАТО-ом је чак и горе од учлањивања јер је Србија овако преузела све обавезе НАТО чланице а права не.
Овако како си ме "цитирао", испада да сам ја то рекао... а нисам. Само сам пренео вест. Али, кад смо већ код тога...
Са чим се тачно не слажеш?
Ako je Rusija spala na to da ce je jedna Srbija povuci na dno onda treba svi u Kremlju da izvrse kolektivni harakiri.
Niti smo se mi ista zaklinjali Rusiji pa da bi mogli da izdamo Rusiju niti smo ista duzni Rusiji. Sve te babe ( istok-zapad, svejedno) ne kapiraju da nas vredjaju i kao suverenu drzavu i kao narod tim svojatanjem da mi pripadamo nekom pa da smo nesto duzni ili da izdajemo nekog. Aj ova je Ruskinja pa pise sa tacke gledista kako njima odgovara i brani svoje interese dok su pro zapadne babe Srpkinje i brane tudje interese za novac. U principu se moze zapusiti nos na ovakve tekstove buduci da medju vodjinim simpatizerima ima mnogo onih koji drze sliku Putina kraj ikone i koji iskreno veruju da ce AV uz podrsku Putina zajebati Merkelevu, Brisel, USA...
U nekom scenariju u kom bi se Srbija okrenula zapadu ( cak i da udje u NATO ) a da nam to donese referendum u RS i sever Kosova kao zagrizeni rusofil uopste ne bi imao problem da prijateljima u Rusiji ponavljam rusku mantru iz 90-tih "to je vlast izdala vas a mi smo bratski narod".
Jbg, jedno NJET u SB UN je moglo nasu istoriju da promeni , od krupnih stvari pa sve do hiperinflacije, kupovine goriva iz flasa 1,5l, redova za osnovne namirnice... Ruske babe ne spominju tu "izdaju"jer su gledali svoj interes.
P.S. Ako se globalne okolnosti promene i Rusi pocnu konkretno da se pitaju za Balkan mi cemo preko Sofije pricati sa Moskvom jer su Bugari bili i bice centar ruske sfere na Balkanu.
Двојица српских младића нападнута су ножевима од стране Ашкалија у свом дворишту и у покушају убиства срећом су прошли само са лакшим телесним повредама.
Нападачи су касније пресрели и напали мајку једног од Срба на које су кидисали, док се жена враћала с посла и моткама разбили возило у коме се жена налазила.
Један од нападнутих Леонид Дубић је локалном радију рекао да су само срећом нису избегли тешке повреде.
- Kренуо сам из Осојана, кад смо стигли у Лукавац, испред моје куће се налази један лежећи полицајац, стао сам, да прође поред мене ауто, међутим, тај ауто, то су нам нове комшије, кренуо је на мене колима. Изашао сам из аута, питао сам га, што радиш то, што идеш на мене колима? Он је кренуо да ме удари, ту смо кренули да се гурамо, дошао је баш М… После тога је он извадио нож из аута, кренуо да ме јури, да ме убоде, ударио ме ножем по глави, нанео ми повреде и расекао ми прст ножем. После тога су почели да нас јуре. Склонили смо се у једно српско двориште, код мојих рођака Дубића, моји рођаци. Да би се спасап од ножа М. је побегао у двориште. Они су га спречили да уђе у двориште и почели да га туку. Један од Ашкалија је на њега кренуо ножем, покушао је да га убоде. Срећом је погодио ножем у телефон - испричао је Леонид.
Међутим, нападачи се нису задовољили овим, очигледно су желели крв. Наставили су да их прогањају.
- После тога, М је дошао код мене кући, они су и даље јуришали и пред кућом су нас практично јурили ножевима. Постоји снимак. Ту се завршило, позвали смо полицију. Полиција их је одвела, ми смо дали изјаве. Шта је са њима, не знам, каже Дубић.
Они нису желели да проблем даље увећају и примирирли су се са надом да ће се на томе завршити. Међутим, напади су настављени.
- Нисмо хтели да објављујемо ништа али смо сутрадан имали нови проблем. Мајка је била на послу, зауставили су је на путу испред њихове куће и ту су кренули фактички да је даве, да је ударају. Моткама су разбили кола док је она била још унутра. Она је побегла, оставила ауто и дошла кући, тада смо звали полицију. Мајка је тренутно отишла и одвезла ауто у полицијску станицу, не знам због чега и шта и како, због сликања и то је то, објашњава Дубић.
Он каже да му није јасно зашто су нападнути. Случај је пријављен такозваној "косовској полицији" одакле је потврђено да је истрага у току.
У серији напада започетој 16. априла поподне, страдале су четири жртве. Двојица Срба, мајка једног од њих и једна од жена Ашкалија која је покушавала да спречи да дође до веће несреће услед чега је и сама постала жртва. Двојица нападача су ухапшена и задржана у протвору такозване "косовске полиције".
У Сувом Лукавцу данас живи девет Српских повратничких породица као и шест породица Ромске, Ашкалијске и Египћанаке зајединце. Срби су у овом селу били честе мете напада а углавном се то односи на њихову имовину и летину које су паљене са намером застрашивања преосталих Срба.
Попут претходног случаја када је Шиптар три ученице средње медицинске школе повезао док су стопирале ка неколико километара удаљеној школи, а онда наставио да вози даље док девојчице нису почеле панично да вриште, и овај напад пролази без неопходне пажње српских медија. Тачније, систематски је прикривен а у медијским извештајима се чак и не помиње. Локални радио који је објавио ову вест поставио је и видеокоји су касније одбили да прикажу интернет портали иако то технички не представља никакав проблем. Истовремено, екипе теевизија са КиМ су се нашле у Београду да прикажу и објасне разлоге Срба са Косова и Метохије који су у Београду учествовали на митингу подршке Александру Вучићу. Наравно, и тоне на правичан и објективан начин који би расветлио уцене и приморавања којима су натерани да учествују на том митингу већ су наводно из убеђења превалили више стотина километара.
Језива је ситуација у коју нас увлаче медији под контролом режима чија политика директно подстиче злочине храбрењем нападача на КиМ тиме што непрестано кука да је држава немоћна. Тако шаље јасну поруку нападачима да су Срби остављени на њихову милост и немилост. У окружењу где су Шиптари већина, или као у овом случају Ашкалије који припадају групи ромских заједница али оној најекстремнијој про-албанској, за Србе који тамо живе вакво понашање српских власти готово је потписивање смртне пресуде. Свакодневно се суочавамо са ситуацијама које то потврђују и за сада, само срећом и чињеницом да их Бог није напустио, међу косовским Србима нема фаталних исхода и смрти, али... докле?
Slobodarko ::
Ako je Rusija spala na to da ce je jedna Srbija povuci na dno onda treba svi u Kremlju da izvrse kolektivni harakiri.
Не би било први пут да једна мала Србија спасава велику Русију. Учинили смо то '41, а врло је могуће и '99 прошлог века.
Slobodarko ::
Niti smo se mi ista zaklinjali Rusiji pa da bi mogli da izdamo Rusiju niti smo ista duzni Rusiji.
Не мора човек да се закуне некоме или обећа нешто, да би према њему осећао моралну обавезу. Ако је пристојан, осећаће је свеједно. Ми смо данас још увек у де јуре поседу КиМ једино и искључиво захваљујући руском вету у У.Н.
Исто важи и за наше цркве и светиње на КиМ, које су још увек у нашем поседу уместо шиптарском, само зато јер је руско жестоко лобирање спречило њихово учлањење у УНЕСКО.
Исто важи и за то што Срби из Републике Српске нису уписани у историјске књиге као геноцидан народ. Само и захваљујући Русима. Ако је то неком мало, онда добро.
Клише "али вето их није коштао ништа." не стоји. Наравно да их је коштао, за све постоји цена да се плати, свако ко се са коњокрадицама конфронтирао зна то врло добро, и сваком мислећем је то јасно. Но, небитно - дијалога ради, претпоставимо да их вето ништа није коштао. Лобирање сигурно јесте, а колико - то само они знају.
Slobodarko ::Sve te babe ( istok-zapad, svejedno) ne kapiraju da nas vredjaju i kao suverenu drzavu i kao narod tim svojatanjem da mi pripadamo nekom pa da smo nesto duzni ili da izdajemo nekog. Aj ova je Ruskinja pa pise sa tacke gledista kako njima odgovara i brani svoje interese dok su pro zapadne babe Srpkinje i brane tudje interese za novac. U principu se moze zapusiti nos na ovakve tekstove buduci da medju vodjinim simpatizerima ima mnogo onih koji drze sliku Putina kraj ikone i koji iskreno veruju da ce AV uz podrsku Putina zajebati Merkelevu, Brisel, USA...
U nekom scenariju u kom bi se Srbija okrenula zapadu ( cak i da udje u NATO ) a da nam to donese referendum u RS i sever Kosova kao zagrizeni rusofil uopste ne bi imao problem da prijateljima u Rusiji ponavljam rusku mantru iz 90-tih "to je vlast izdala vas a mi smo bratski narod".
Најпре ћу о делу из последње реченице (под наводницима). Нажалост, то је истина. Живо се сећам једног снимка из Москве '99 године. Испред коњокрадичке амбасаде протести против бомбардовња. Два лика се довозе у пикапу. Један узима зољу, нишани, зоља слаже. Баца ту, узима другу, и она слаже. Дају гас и беже.
Данас нажалост видимо да је устаљена пракса, а не изузетак. Политичари се рутински оглушују о вољу народа који их је изабрао (и плаћа их!) да исту спроводе.
У Лондону је 2003 године 2 000 000 људи марширало против рата - у који их је тони блер свеједно увео. Данас у Француској такође имамо шансу да видимо колико влада слуша и поштује вољу народа.
А што се тиче хипотетичког преокрета и приступања НАТО-у (под условом референдума у РС и Северу КиМ). То је ужа слика - и како таква је примамљива. "Теоретски љубав лепо звучи, малчице је друкчије у пракси", рече Бора Чорба.
Шира слика је - бацати се у загрљај свом џелату, неком ко нас је више пута кроз историју бомбардовао и убијао, а све жалећи се да нас је издао неко ко нас је увек само помагао - кад год је то могао (и није никад убијао!) није мудро. "Све што се једном деси, не мора се никада поновити, али све што се деси два пута, десиће се сигурно и трећи пут".
У најмању руку то би водило дефинитивном губитку суверенитета. Коњокрадице имају опробани рецепт сучељавања својих сужања, у сврху изнуђивања уступака које земље-сужњи не желе да донесу добровољно. Примери су многобројни, али дужина ове реплике ми је добрано измакла контроли, па не бих додатно да ширим (али могу по потреби).
Slobodarko ::
Jbg, jedno NJET u SB UN je moglo nasu istoriju da promeni , od krupnih stvari pa sve do hiperinflacije, kupovine goriva iz flasa 1,5l, redova za osnovne namirnice... Ruske babe ne spominju tu "izdaju"jer su gledali svoj interes.
Могло је, да се на челу Русије тада није налазио потпуно бескорисни ноторни алкохоличар, који није штитио ни руске сопствене интересе, а камоли наше. На челу Русије је ипак сада неко други.
С друге стране, данас се не помиње једно друго ЊЕТ, а које су Руси употребили и које ЈЕСТЕ променило нашу историју. То је било ЊЕТ којим је Русија одговорила А/У монархији на захтев за немешање у рат који су нам управо били објавили... Проток времена, међутим, није умањио његов значај, јер данас не бисмо ни постојали као држава да га није било.
А ове "руске бабе" ни то не помињу... (имају пристојности). А могле би.
Slobodarko ::
P.S. Ako se globalne okolnosti promene i Rusi pocnu konkretno da se pitaju za Balkan mi cemo preko Sofije pricati sa Moskvom jer su Bugari bili i bice centar ruske sfere na Balkanu.
Руси су тада водили такву политику према Бугарима јер су намеравали да ударе на Цариград и одговарало им је да их ојачају из више разлога.
Данас Руси више немају таквих планова нити воде такву политику (све чешће говоре о Москви као о "трећем Риму"), а потези Васељенског Патријарха их све више гурају у том правцу.
Напослетку, Бугари су им 3х забадали нож у леђа (трећи пут минирањем Јужног тока), а за Русе се доста тога може рећи, али не и да су будале. Не бих се кладио на наставак играња Руса на Бугаре, у случају њиховог повратка на Балкан. Знају добро ко им се тамо показао као најпоузданији савезник.
Као што се могло и очекивати, Вучић није одржао ни онај мали, кукавни услов да неће ићи на преговоре док Албанци не укину царину. Његово громопуцатељство из трске није променило, нити је то могло, сценаријске оквире водвиља у коме је његова улога од 2013. године надаље да држи отвореном капију одбрамбене тврђаве. Да га човек не познаје, рекао би – овај човек ће живот дати да Албанци укину царину, кад оно – један позив мења све. Вучић иде у Берлин, јер га је позвало. И грдно се вара свако ко не схвата да је Берлин 29. априла почетак последње фазе разговора (никаквих преговора) који ће исходити потписивањем de iure признања Косова од стране Србије.
Пред овом чињеницом последњи месеци политичког препуцавања између „Београда и Приштине“ делују као драмски заплет који претходи претпостављеном сценском расплету. Ако гледаоци још могу имати неку дилему у вези финала, за сценаристу, режисера и глумце нема недоумица, сем у погледу квалитета представе. За ову политичку представу уживо може се рећи да је лоша, крајње неуспела, али не може се рећи да се неће завршити како је замишљена. Сем уколико се гледалиште не побуни и не прекине је.
Пошто је рефлексно реаговао на позив прстом, Вучићу у домаћим приликама преостаје оно што већ чини. Рецимо, сада прича да ће у Берлину, у који ће неизоставно отићи, свима скресати у брк да нема преговора без претходног укидања царине. Зар му не би било ефикасније, када би стварно мислио то што говори, да је одбио позив у Берлин док се не укине царина. Али, како онај који је све тражено дао, може сада озбиљно да инсистира на било чему. Надаље, прича да ће бити тешко, готово немогуће „доћи до компромиса“, јер наводно сада нико из белог света ни из земље није за компромис сем њега. Ако је тако, зар није најбоље да се прикључи том општем мишљењу и дигне руке од свега. Најзад, каже, и ту је најгласнији, да не могу Албанци да добију све, а Србија ништа. Ово је реторичка покривалица његовог главног плана и на томе ћемо се задржати.
Најпре, треба рећи да „главни план“ није никаква Вучићева платформа за преговоре/разговоре. Он платформу као државну позицију у суочењу са међународним посредницима и косметским Албацима никада није имао. Сам формат „процеса нормализације“, на који је државно руководство Србије пристало од пролећа 2013, не подноси никакву српску државну платформу. Да ли се данас неко сећа „Томине платформе“, која је уредно прихваћена једном скупштнском резолуцијом средином јануара 2013. Шта год данас, као и тада, мислили о њеној садржини, а то је концепт широке аутономије Срба на Косову нејасног статуса, она је била усвојена великом већином у Скупштини (за њу је гласала и већина опозиционих посланика) и тиме је обавезивала Владу и будуће преговараче. Али, улазећи у „процес“, који није посредовала међународна заједница већ Европска унија, наши државни преговарачи нису ни поменули обавезујућу државну платформу, већ су прихватили унапред спремљен и одлучно подастрт „Споразум“. То је био знак прихваћеног стила „преговарања“, тако да у свим каснијим „споразумима“ Србија није имала свој претходни политички став, већ је слепо следила и дневни ред и обавезе које су јој биле наметане.
Али, за све то време Вучић је имао свој „главни план“. Прво, посредством овог „процеса“ ојачати своју позицију код западних играча, а тиме и своју власт код куће. Друго, манипулисати српским јавним мњењем које огромном већином није за признање сецесије Косова. То су и данас носећи стубови његове унутрашње бриге и главни мотивациони чиниоци његових политичких маневара.
Када је реч о првом стубу, његова одлука без промишљања да иде у Берлин говори о јакој константи његове политике. Она је стопроцентно предата у руке запада. Не само да се промптно одазвао позиву европског лидерског дуета Меркел/Макрон, него му не смета ни чудна композиција преосталих учесника са „посредничке“ стране. Ту су још: Ж-К. Јункер, Ф. Могерини, Илир Мета, Еди Рама, преставници Хрватске и Словеније (како наводи немачки амбасадор у Београду, Т. Шиб, а преноси Данас у броју од 12. априла). Све сами непристрасни учесници, доказани политички пријатељи Србије, а посебно када је реч о Косову и Метохији. То што у овој паневропској композицији нема представника САД треба да оправда чињеницу да неће бити ни представника Русије. Као што видимо, избегавање Русије је нарочито да узбудило самог Вучића. Али, када је реч о самој ЕУ, чијих је учесника највише, овде нема ни Шпаније (вид. мој прилог овде) ни преставника још четири државе чланице које нису признале сецесију Косова. Вучићев превид?!!!
Други стуб „плана“ је манипулација домаћом сценом. Овде је Вучићев успех у претходних седам година неупоредиво мањи, јер и поред његове медијске доминације он остаје незадовољан и забринут. Исцрпли су се сви његови покушаји убеђивања да Србија нешто конкретно добија будући да је предаја Косова уписана као свето писмо у њену званичну политику. Од чланства у ЕУ, преко заједнице српских општина и разграничења „Срба и Албанаца“ остало је још само оно „нешто“. Ипак, његов „главни план“ остао је недирнут, а његова платформа за предстојеће разговоре садржана је у овој магијској речи – „нешто“. Вучић већ месецима припрема терен за то „нешто“, стално понављајући да Србија на Косову и Метохији нема „ништа“.
Ова велика „комуникациона стратегија“ заснива се на простој лакомислености њеног креатора да људи у Србији не знају да је управо он распискао све оно чиме је Србија управљачки располагала док он није дошао на власт – пет општина, правосудно и полицијско присуство, цивилна заштита, електродистрибуција и телекомуникације у добром делу покрајине, неколико јавних предузећа, међународни позивни број. Али, независно од тога, остало је још много тога „нечега“ чиме Србија располаже: Срби у покрајини и њихова имовина, српске цркве и манастири и имовина СПЦ, јавна имовина државе и предузећа, Резолуција СБ УН 1244, Повеља УН, Завршни акт из Хелсинкија, Бадентерова мишљења, сам Устав Србије итд. Председник ове државе не либи се да све ово прикаже као „ништа“ да би легитимисао оно нејасно и празно „нешто“, оног зеца кога ће у Берлину извући из шешира. То напросто не бива.
Берлин је замишљен као почетак последње фазе предаје Косова и Метохије, али и као крај те фазе, ма колико трајала фарса између. Оно што ће бити договорено у Берлину, биће и дефинитивни исход, плус-минус ситни детаљи. Ако би се ствари одвијале по правилности догађања од Првог бриселског споразума до данас, Вучић би остварио основни смисао своје аутократске владавине – правно признање сецесије Косова. Зато је демократски смисао сваког народног или грађанског отпора садржан у јавном противљењу оваквом исходу. Не само ради очувања Косова и Метохије, него и ради демократске будућности Србије.
Da li ti ozbiljno verujes u mit da su kao Svabe pile pivo u miru, Rusi na drugoj strani vodtku pa iz vedra neba Car Nikolaj rekao "Rusija ulazi u rat ako napadnete Srbiju" ili u drugi mit da je Aprilski Rat spasao SSSR ?
Bosansko pitanje je bilo mala maca naspram ruskog pitanja na zapadnim granicama carstva. Finska, Letonija, Estonija, Litvanija su bile "bosansko pitanje" za neprijatelje Rusije a zapadna Ukrajina bosansko pitanje za Rusiju unutar AU. Cist interes i resavanje svojih problema ( 100 puta vecih od naseg problema aneksije Bosne ) su uvukle Rusiju u rat a ne jeftini romantizam o pomoci bratskoj Srbiji. A carstvo su izgubili prvenstveno zbog toga sto su ratujuci za svoje ciljeve pretrpeli katastrofalne vojne poraze pa boljsevici iskoristili nezadovoljstvo naroda a ne zato sto su usli u rat zbog nas.
Aprilski rat veze nema sa spasavanjem Rusije jer je to bila pokazna vezba, za 6 dana su marsirali Beogradom , uzeli Grcku ( zatvorili protok ka Crnom moru) i teritorijalno namirili saveznike cime su ih obavezali da salju vojsku na istok.
Nisu marsovci birali Jelcina nego Rusi (dva puta) koji su se tada ko babe u lidlu tukli za sony video rekorder ,muzicki stub i levis 501 i bilo ih bas briga da li on nama uvodi sankcije ili ne. Da nije bilo pijanog i slabog Jelcina ne bi bilo ni jakog Putina a kada smo vec na temi ljubav/interes zapitaj se da li bi Putin priznao Kosovo u zamenu za priznanje Krima u Rusiji? Do kraja cemo imati nadrealnu situaciju gde ce ovaj nas zlotvor zeleti da prizna KiM i veto Rusije ce mu biti kamicak u cipeli a Rusi ce braniti medjunarodno pravo od presedana dok se ne namire da se prizna i njihov presedan.
