offline
- ds69

- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 902
|
- 28Ovo se svidja korisnicima: Još malo pa deda, GrammaticalAnalysis, Tvrtko I, HogarStrashni, Frunze, Sirius, Metanoja, Denaya, zlaya011, Panter, ILGromovnik, laurusri, Lucije Kvint, babaroga, ladro, pein, kybonacci, Žrnov, jukeboxer, proleter373, kunktator, uruk, Trinitron1, rovac, Istman, Batinas, MiG-29M2, amaterSRB
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Већ неколико дана квалитет порука прогрересивно расте. Асови форума су узели тему под личну контролу, како то кажу руси, забринути до редовне пијанке петком не налазе инспирацију илити вдохновление. Поштовани Шумар не стиже да евидентира све промене на фронту, хвала му и за ово што може.
На украјинским групама по Fb или ТikTok-у често слушам песму Наш разред (Наш клас). Ради се о прилагођеном украјинском преводу песме Nasza klasa, коју је написао пољак Јацек Качмарски, који је направио Олександр Шевченко и пева га, на украјинском, Оља Бордкина, у форми ауторске песме. Песма говори о стању у ком се данас налази предратна УА, навучена у исто гранд обећањима и лажним осмесима коалиције екстремних либерала и нациста, оличених у Ђоки Бидону и Зе-коњу.
Нисам убеђен да речи ове песме дају неку наду УА пропагандистима.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
«Шо ж там стало з нашим класом?
Пише Аня з Тель-Авіву,
А сама була з Донбасу,
Працювала у архіві,
Працювала у архіві...
«Шта је било са нашим разредом?
Пише Ања из Тел-Авива,
А сама је била из Донбаса,
Радила је у архиви,
Радила је у архиви.
Шо ж там стало з нашим класом?
Пашка в Осло миє вікна,
Був спортсменом, плавав брасом,
Та живе доволі бідно,
Та тепер живе він бідно...
Шта је било с нашим разредом?
Пашка у Ослу пере окна,
Био је спортиста, пливао је прсно,
И живи довољно бедно,
И сада живи он бедно...
Лєнка з Санькою в Канаді,
Бо там мають перспективи,
А от Льошка на посаді,
Добру має там наживу,
І гребе тепер наживу...
Ленка и Сања су у Канади,
Јер тамо имају перспективу,
А ето Љоша је на власти,
Добро му се тамо ужива,
И граби сада уживо...
Діма не виходить з дому,
Бо боїться він облави,
Не вдягне військову форму,
І поїде до Варшави,
Якось виїде в Варшаву...
Дима не излази из дома,
Јер се боји он отмице
Неће обући војну униформу,
И отићи ће до Варшаве,
Ако стигне у Варшаву...
А от Вітька - той героєм,
Він пішов на фронт найпершим,
І за розвідку був боєм,
Нагороджений посмертно,
Нагороджений посмертно...
А ето Витка - тај херој,
Он је пошао на фронт први,
И за извиђање је био бојем,
Одликован посмртно,
Одликован посмртно...
Катя вийшла за іспанця,
І живе тепер в Мадриді,
Не кохає хоч обранця,
Та які там краєвиди,
Та чужі там краєвиди...
Катја се удала за шпанца,
И живи сада у Мадриду,
Не воли свог изабранца,
И какви су тамо пејзажи,
Па туђи су тамо пејзажи...
Ось і всі, шо мали бути,
Пишу Ані з центру Відня,
Як нам з вами не забути,
Шо ми всі одне коріння?..
Шо ми всі - одне коріння...»
Овде и сви, што су требали бити,
Пишем Ани из центра Беча,
Како нама свима не заборавити,
Да смо сви једног корена?...
Да смо сви ми - једног корена...»
Књижевну украјинску реч що сам променио у шо, јер на истоку Украјине тако сви говоре, па и сам када говорим на руском, чешће говорим шо уместо чё, али је при уласку у РФ много боље говорити ову другу варијанту. За сада.
|