Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2025. komentari

• 2Ovo se svidja korisnicima: Trinitron1, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да, стари снимак, претече ме pein
Овај форум злата вреди

• 61Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Žrnov, FOX, Kajzer Soze, Blogadan, kunktator, Apok, vlad4, Sirius, zlaya011, Georgius, Bubimir, Dolinc, Mcdado, zivojin32, Panter, Fabius, Ne doznajem se u oružje, lacko, laurusri, rovac, jalos, GrobarPovratak, flokac, bojank, galerija, PlayerOne, draganl, DonRumataEstorski, Pavel Medved, Parker, babaroga, Dorcolac, ladro, nebidrag, Arsenije, nextyamb, MaRtInsrbija1993, RED4G-304, ILGromovnik, neko iz mase, paja69, Denaya, dani.tomic, omen, sap, Profesor_018, Vlada1389, Sanda, GH69, kalens021, laki_bb, Milos1389, brundo65, Žoržo, ssekir75, crnogorac, styg, BraneS, amaterSRB, Otto Grunf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, ovo je kratka crtica, samo 2 posta, ali 2 čovjeka koji opisuju situciju iz NATO perspektive i čovjek koji je bio na ukrajinskim poljima. Samo da zahvalim obojci na komentarima jer ova 2 posta vrijede kao hiljade stranica sličnih foruma, gdje se pametuje iz tople fotelje, od ljudi koji su najbliže ratu bili u Meadal of Honor na Playstationu.
Ok ima nekad pametovanja i na ovom forumu, ali je ipak 5 kopalja iznad ostalih.

Naravno i ostali članovi koji su bili u nekim nesretnim situacijama na našim prostorima, isto imaju što za reći te imam dojam da što su bili u goroj situaciji, da su objektivniji i s više uvažavanja se odnose prema sugovornicima.

U svakom slučaju, privilegija je čitati ovaj forum u današnje vrijeme globalističkih narativa.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Leonov, rovac, Bobrock1, draganl, Litostroton, BraneS, Otto Grunf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dron sa bacacem plamena overa zastitne mreze iznad puta

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kajzer Soze, zlaya011, Leonov, rovac, Tila Painen, GrobarPovratak, ds69
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pein ::Па додаје
Руска војска је опколила непријатеља код Гуљајпоља након неочекиваног повлачења једне од јединица украјинских оружаних снага, према речима портпарола Јужних украјинских одбрамбених снага.

„Једна од јединица се повукла са својих положаја без координације, остављајући бок изложен непријатељу. Уследили су сукоби, што је резултирало тиме да се неколико наших војника води као нестало у акцији“, признао је Волошин.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]У вези с овим, а и с оном расправом о тренутном значају Гуљајпоља, наиђох и на ово:
Citat:Интересантно је да у рејону Гуљајпоља за сада нема активности тешких механизованих јединица ВСУ. За разлику од Купјанска, где украјинска војска наставља контранападе и покушава да поврати изгубљене позиције како са западног правца, тако и у рејону Купјанск-Узловој, овде се примећује скоро потпуна тишина. Примарно ради логистика "на кашичицу", на пикап возилима. Прерано је јасно говорити о недостатку технике, али одсуство оклопне технике и покушаја маневрисања на овом делу индиректно указује да је правац Гуљајпоља за ВСУ можда већ делимично одбачен и да не планирају да троше ресурсе на њега.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ономад је моје питање (хоће ли Украјинци снажно бранити Гуљајпоље?) одвело причу у слепу улицу, у расправу о значају тог града. А сад се питам, да ли је ово из цитираног ТГ поста тачна опсервација и једино објашњење?
Ако Украјинци не бране Гуљајпоље (заправо цео потез Покровско-Гуљајпоље), то би значило "мотање" или напуштање великог дела запорошког фронта, као што смо се сви сложили. Зашто би онда Украјинци одустајали? Ако за сада занемаримо одговор "немају снаге ни за шта друго", ваља размотрити могуће намере.
- Да ли могу направити нову линију која би се на југу ослањала на Орехов? Мислим да не.
- Да ли им је у интересу да Русе практично пусте до испред града Запорожја (а то значи и Дњепропетровск у пакету), рецимо до линије Приморско-Волњанск-Синељњиково-Павлоград? Тешко. Осим ... у два случаја:

1. Спремају замку. Ситуацију у којој би нагло "издужили" Русе, привукли их ближе Дњепру и тукли из ваздуха, дејствујући из повољније позиције, са западне стране реке. Некако је симптоматично да су добили толико авиона, да су имали и пар година за обуку а да их врло мало користе на фронту. А већ сам помињао да би у евентуалном ваздушном боју било од великог значаја с које би се стране реке водио. Суштински, таква ваздушна битка не би пуно утицала на динамику операција али била би прилика за западни ПР, наравно под условом да "супериорна западна техника" постигне неке видљиве победе. Колико би таква "ПР" операција утицала на западно јавно мњење? А после оне глупости са упадом у Курску област, не бих искључивао ту могућност.

2. Политички потез. Можда спремају терен за некакав договор, некакво примирје, у којем би Запорошка област до Дњепра свакако припала Русима. Препуштајући је млаким отпором, Кијев би се могао бранити како су Руси "ето заузели, шта можемо", и дај сад неко примирје на постојећим линијама.

Све важи само под претпоставком коју сам нагласио, дакле ако не буду јако бранили Гуљајпоље.
Има ли још алтернативних тумачења?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ds69, Pavel Medved
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što Džuki reče ne veruj nikome ukrop sredio dvoicu rusa
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 17Ovo se svidja korisnicima: FOX, saputnik plavetnila, vathra, zokizemun, bojank, ikan, babaroga, 8u47, RED4G-304, ILGromovnik, kunktator, Insan, Denaya, zlaya011, dani.tomic, sap, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo kratko da se osvrnem na raspravu u vezi posrednog gadjanja tackastih ciljeva.
Takva mogucnost se gubi vec na 2000 metara udaljenosti, jer "rezolucija" sistema to ne dozvoljava. Npr, na 2000m udaljenom cilju izvidjac trazi metar desno a na 6000 podeljaka moze samo 2. Pola hiljaditog je vec improvizacija.
Dakle, sama ideja o gadjanju tackastog cilja posrednom vatrom je nebulozna, mada u praksi jeste ostvariva ali zavisi od "srece" isto koliko i od preciznosti.Vidjao sam grudobrane pogodjene posrednom 105mm vatrom, ali od 50 je mozda pogodila jedna bas tu gdje treba.

Ostaje poluposredno i neposredno gadjanje, i za jedno i za drugo treba dominantno nadvisanjanje inace se tesko popraviti po daljini. Imam dosta veliko iskustvo u poluposrednom gadjanju (koristi se tamo gdje opticki nisan ne moze, npr ako je cilj dalji od 2000m) Od elemenata se zauzima daljinar, uglomer na 0000 (u slucaju 130mm) i nisani se koncanicom panorame u cilj, ako je vidljiv, naravno. Moguce je precizno pogoditi cilj drugim metkom (obelezavanje na pogodak) do nekih 8000 metara ako je vidljivost dobra i nadvisavanje omogucava preglednost po dubini. Optimalno, panoramom, do nekih 6000 a preko je vec lutrija zbog opticke rezolucije.
Tamo gdje nema nadvisavanja, poluposredno i neposredno gadjanje tackastih ciljeva do 2000=3000 m je moguce, ali ne tako efikasno kao sa nadvisavanjem.

• 23Ovo se svidja korisnicima: Kajzer Soze, FOX, Dioniss, Panter, sremac983, Blogadan, laurusri, rovac, jalos, nextyamb, bojank, goran.vvv, draganl, Pavel Medved, babaroga, ladro, 8u47, kunktator, paja69, zlaya011, sap, ssekir75, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rocker ::Dakle, sama ideja o gadjanju tackastog cilja posrednom vatrom je nebulozna, mada u praksi jeste ostvariva ali zavisi od "srece" isto koliko i od preciznosti.Vidjao sam grudobrane pogodjene posrednom 105mm vatrom, ali od 50 je mozda pogodila jedna bas tu gdje treba.
Написао је горе Бабарога, идеја код таквог гађања и јесте да испалиш десетине граната, док не погодиш то што треба. Погоци ће бити разбацани у одређеној просторији, кад тад ће један да набоде где треба.

--

Кад сам истраживао савезничко бомбардовање Београда, посебно ми је било занимљиво гађање железничког моста септембра 1944.
Сваки Б-24 је носио 3 бомбе од 2000 фунти. Било је потребно погодити директно у стуб моста (мета отприлике 10х10 метара) да би се мост избацио на дужи период. Зато су и коришћене бомбе највећег калибра, јер могу да оштете и униште јак бетонски стуб.
Иако је пре рата било рекламирано да Норденов нишан омогућава погодак у буре са 6км висине, у пракси је било добро ако бомба падне у истом поштанском броју као и циљ. (ово збучи као шала али није, али у пракси се сматрало да је добро да бомба падне на 2000 стопа - 610 метара - од циља)

Како су онда планирали и организовали гађање таквог циља?
Неко је гледајући фотографије ранијих дејстава и утрошак бомби прорачунао да је шанса да погоде стуб моста мања од 1%.

Бомбардерске групе су обично летеле у формацији од 25-35 авиона. Нису летели у већим формацијама јер да је била дужа, бомбе из првих авиона би пале на циљ пре него што авиони са краја формације надлећу циљ, и не би могли да нишане од дима и прашине.

Али једна бомбардерска група може да баци мање од 100 бомби. Што није довољно статистички да се обезбеди сигуран погодак.

Решење?
Четири групе које лете једна за другом у размаку од 15 минута, на исти циљ. И онда имамо статистику да је скоро сигурно уништење моста. Бачено преко 300 бомби, да би 1-2 погодиле циљ.

Све ово наравно нигде не пише. Тад се подразумевало. Мени је требало пуно времена да схватим зашто је то тако било. А све је почело кад сам у извештајима видео четири скоро исте фотографије дејства по железничком мосту на Сави и видео да нешта ту не штима.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Pavel Medved, Dolinc, ladro, kunktator, ssekir75, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da sada ne praviom artiljerijski kružok ovdje , samo bih još dodao da često puta kod kontrabatiranja nije nužno da se pogodi oruđe , zemunica s municijom ili zemunica s posadom. Dobojno je da nešto grune u blizini i da se posada trese pol sata od toga, naravno stare đombe če otresti prašinu s sebe dovršiti cigaru i nastaviti dalje s aktivnostima, Aliiiii , uvijek to j.eno ali, kako da nastave posao ako su im art busole ili kolimatori razbacani po livadi.
Evo jedan friški primjer s nekog poligona, uopče nije bitno koja je to vojska , jer je svugdje isto. Vojnik sjedi na lanseru vrti neke kurble gleda u Panoramu i traži piket ili kolimator. na desnok kraju slike na blatnjavom putu se vidi tronožac , dovoljno je da tu opali petarda i poremeti , odnosno onemogući gašđanje za pola sata sat.. ovisi od toga koliko treba topografima da ponovno odrede prava sjevera itd.

Naravno da je to sve lakše ako radi GPS signal, ali iz ovog nesretnog rata u ukrajini vidim da je bolje kad GPS signal ne radi nikakao , jer tada se uzdaš u se i u svoje kljuse , a ako radi i pliva 10-20 metara lijevo desno možeš omašiti poziciju sjevera za " poštanski broj "

• 5Ovo se svidja korisnicima: zokizemun, Panter, babaroga, kunktator, Denaya
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pricamo o dva scenarija koja bas i nemaju pono dodirnih tacaka. Ja sam mislio na tackasti cilj na frontu, tipa vozilo, rov/zemunica/komandno mjesto ili art polozaj. U situaciji kad imas pjesadiju na prednjem kraju koja ocekuje da neutralises takav cilj a ne na neki infrastrukturni objekat gdje je moguce cjelodnevno kljuckanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: GORDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rocker ::Pricamo o dva scenarija koja bas i nemaju pono dodirnih tacaka. Ja sam mislio na tackasti cilj na frontu, tipa vozilo, rov/zemunica/komandno mjesto ili art polozaj. U situaciji kad imas pjesadiju na prednjem kraju koja ocekuje da neutralises takav cilj a ne na neki infrastrukturni objekat gdje je moguce cjelodnevno kljuckanje.
Сценарији су потпуно различити, али је математика иза оба идентична.
Нешто бацаш/испаљујеш на одређену тврду мету са одређеном прецизношћу, колика је вероватноћа да погодиш прецизно у одређено место, и колико треба да гађаш да би погодио.

Као шаблонски задаци из физике, само замениш именице, а формуле су практично исте.