Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

22

Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22451
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Potencijalna platforma sa dimenzijama, a WS-3 je dug malo više od 7m.




Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6602

aramis s ::Potencijalna platforma sa dimenzijama, a WS-3 je dug malo više od 7m.



Sa ove platforme se lansira Sumadija i gde ce oni testirati domet od 300km?



offline
  • Elektroteh. automatike
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 248
  • Gde živiš: Novi Sad

boksi ::
Sa ove platforme se lansira Sumadija i gde ce oni testirati domet od 300km?


Aramis nije rekao da će Kamaz 6560 biti 100% platforma za taj neki raketni sistem već je "prokomentarisao" slikovito ono što i ja primetih, kratak da bio nosio kontejnere sa raketama dugačkim 7+ metara, što je slučaj sa ws-3!

offline
  • yrraf  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 1311
  • Gde živiš: Loznica Srbija

Samo čekam predizborna prepucavanja. ATACAMS-om ćeš me, Šumadijom ću te! Smile Ima da trljaju ruke Informer, Jutarnji i ostala bagra.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3457

@ gargantua .. po presjeku motora to mi liči na EDEPRO školu gradnje raketnih motora, naime oni imaju svojstveni manir da kombiniraju u istom punjenju goriva različitih zakona i brzina izgaranja. To je dosta kompleksno pitanje, ta dva goriva se moraju posebno odliti u kalupima , a onda u jednom trenutku spojiti uprešavanjem i onda dalje zajednički polimerizirati , kako bi se stvorila molekularna veza polimera u oba goriva . Ako umrežavanje polimera ne ide istovremeno u oba bloka onda se to na minus temperaturama voli razdvojiti i eto belaja , eksplozije motora.

Inače je stvar jako dobro zamišljena , kako izgara gorivo povećava se promjer i površina izgaranja, a samim tim priliv gasova , ali kako izgori par milimetara unutrašnjeg sloja goriva dolazimo do goriva koje izgara sporije pa se donekle kompenzira taj porast površine , i stvar ima neku neutralnu karakteristiku , približno konstantni potisak.

@aramis po krilima raketa sa sajma ima prirodnu težnju da dođe do rotacije u jednom smjeru , ista su krila i na fotki koju je objavio gargantua , dok su kod kineza na prospektu krila ravna , a isto tako su ravna na nekim ranijim fotkama EDEPRO rakete 267 mm . Mislim da raketa sa sajma imaju neku blagu rotaciju uvijek u istom , odnosno poznatom smjeru , ta rotacija je blaga sigurno ispod 1000 rpm , i bilo bi poželjno da je dobije još u lanseru.

@ mercury taj dugački nos rakete " pito cijev " kako si je nazvao , mislim da nije pito cijev , ne vjerujem da se neka pametna informacija može izvući iz Pitot cijevi budući da jako puno parametara utiče na njeno pokazivanje odnosno grešku u pokazivanju brzine ( promjena gustoće zraka od meteo uvjeta i visine leta, relativne vlage ili temperature okoliša i slično ) . Rekao bih da je to neka antena .

Vezano za kasetno punjenje , tu je jako skliski teren , pustimo Finsku , pogledajmo prve komšije koji su članice NATO i članice EU , a potpisali su konvenciju , znači jednog dana će se postaviti pitanje ili članstvo u EU ili bojeva glava sa više od 9 bombi u njoj.

Osobno kao inženjer sa nešto znanja iz ekonomije ratovanja uvijek sam za kasetnu bojevu glavu sa više od 1000 bombica u njoj , ali mene nitko ne pita , a ona naša bujna plaviša , i "plavuše" prije nje , potpisuju sve jer ih Uncle Joe drži za jaja, i prodaje muda pod bubrege

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 2890

Hajde da lupim ali sedeći analogoju Oganj/Orkan, jedan žleb i jedan vijak/dva vijka i dva žleba, da se ova mrcina zavrti u lanseru bi trebalo sigurno 4 žleba u cevi i 4 vijka na raketi.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3457

Sve preko dva žlijeba i dva klina vodi u lom onih ostalih klinova , naime potrebna je enormno visoka točnost izrade dijelova da jedan cilindar sa tri klina uđe u cijev sa tri žlijeba , i da ta tri klina podjednako nose opterećenje .

Dva klina dvije točke , definiraju pravac ( po definiciji ) , i sad ako podjela nije potpuno točna na raketi ili u lanseru te se točke namjeste same od sebe zato što postoji neki zazor između cilindra i cijevi , i nose oba klina podjednako . Treći klin je slučaju neke greške u izradi ili samo zbog slaganja tolerancija izrade višak ili nosi vrlo malo kad se ova dva izdeformiraju.

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 2890

Sve u svemu, što dva klina odrade u cevi ne može milion.

offline
  • Pridružio: 10 Jun 2008
  • Poruke: 3611

Možda je ta antena/pitot cev ustvari neka vrsta Aerospike? Brzina prilikom spuštanja zna biti dosta visoka.



Nije mi baš najjasnije zašto su uopšete išli sa rotacijom, kakve su prednosti toga?

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2016
  • Poruke: 913

Deluje mi da je taj celicni vrh (pito-cev, kako je zovete) tu da razbije vazduh kroz koji leti raketa i smanji otpor rakete.

@acatomic
Sto se tice rotacije - poboljsava preciznost (uporedi staru kuburu i savremen pistolj sa olucenom cevi).
Sto se tice vertikalnog lansiranja - nepotrebno bi zakomplikovalo projekat, plus bi raketa bila skuplja. Jednom kada izleti iz lansera, ova raketa verovatno na vrhuncu putanje leta iskoriguje pravac-putanju uz pomoc INS + GPS/GLONASS. Mnogo je lakse napraviti raketu koja koriguje let na uzlaznoj, nego na silaznoj putanji.
GPS/GLONASS je doneo kakvu-takvu pomoc u projektovanju, ali i manu da u silaznoj putanji raketa ima manje sanse da uhvati satelitski signal i iskoriguje pad, zbog balisticke putanje leta. Kazem pad, jer tada motor vise ne radi.
Dodatnu preciznost moguce je postici u silaznoj putanji uz pomoc senzora u nosu rakete. To je moguce resiti foto-senzorom u vrhu rakete (Kinezi su nesto radili na tome, raketa za unistenje nosaca aviona DF-21D), uporedjujuci sliku cilja koju raketa "vidi" ispod sebe sa slikom koja je pohranjena u memoriji rakete (prethodno mora da se snimi satelitom/izvidjanjem). Na osnovu toga izdaje se komanda za zavrsnu korekciju leta. Tu nastaje novi problem jer moras da u silaznoj putanji malo usporis raketu, zbog temperature vrha rakete, kroz koji foto-senzor "gleda", jer moze doci do izoblicenja slike ili pregorevanja samog senzora. Tu se otvara problem kvaliteta samog senzora, kako on radi u tim uslovima i sl.
Druga opcija je koriscenje ARS GSN u zavrsnoj putanji, ali to je sve mnogo, mnogo skupo i komplikovano, rezervisano za najvece igrace. Mnogo problema, malo resenja.
Zato ostanes na INS+GPS/GLONASS korekciji u vrsnoj tacki leta, pa raketa padne uz CEP od 200m.

Ja se nadam da smo se razumeli, a neka "raketas" potvrdi ili ospori moje pisanije i doda nesto ako treba.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 971 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 8 sakrivenih i 927 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, attila.jukicburai, bojank, danilopu, darionis, dedalus, Dragan Mačak Damljanović, Fog of War, Georgius, GreenMan, ivance95, Kubovac, limeni, ljuba.b, Milan A. Nikolic, miljannis, Misha V, MrNo, mushroom, Nomenklatura, pein, PrintZip, randja26, robertino, ruseskij, SAA fan, sakota79, SsssssNOVI, stegonosa, Toni, vathra, vlvl, voja64, zooix