Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gargantua ::@Svi


Tekst za link
A kakva je ovo zaj....ja??!

ФАБ 275 М91 - Једна од многих варијанти

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojankrstc ::voznja se svodila na izlazak i ulazak u hangar.sve je radio komandir.rad na kompjuteru odakle se vrsilo automatsko pripremanje za lansiranje i lansiranje je radio komandir bez detaljnog opisa.ne zamjerite mi na greskama al toliko se sjecam

Nema problema ,tebi svaka cast na odgovorima i pojasnjenjima ,ucinio si temu jos zanimljivijom .. odlicno .

Bojane pitanje ... da li je komandir bio podoficir ili oficir ? Da li je bilo pored te obuke na lanseru i obuke u KVB tj na relaciji lanser -KVB ? Mislim na radio- vezu u recimo davanju elemenata simuliranog lansiranja raketa ako je toga bilo ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O.K. Kako Vi kažete.
Na momenat mi se učinilo da izleće još neki kostur iz ormana, jer je ovo čudo vrlo, vrlo veliko.
Motori GRAD-a?
Izvinite za malo zastranjivanje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::bojankrstc ::voznja se svodila na izlazak i ulazak u hangar.sve je radio komandir.rad na kompjuteru odakle se vrsilo automatsko pripremanje za lansiranje i lansiranje je radio komandir bez detaljnog opisa.ne zamjerite mi na greskama al toliko se sjecam

Nema problema ,tebi svaka cast na odgovorima i pojasnjenjima ,ucinio si temu jos zanimljivijom .. odlicno .

Bojane pitanje ... da li je komandir bio podoficir ili oficir ? Da li je bilo pored te obuke na lanseru i obuke u KVB tj na relaciji lanser -KVB ? Mislim na radio- vezu u recimo davanju elemenata simuliranog lansiranja raketa ako je toga bilo ...
nije to bila toliko ozbiljna obuka kako bi trebalo.nije to profi vojska.uvjezbavanje se radilo za podoficirom,a nove stvari i malo ozbiljnije i uz prisustvo oficira.simuliranje lansiranja se vrsilo sa izmisljenim kordinatama.to nije bio rad na terenu kad ucestvuje cijeli divizion.uglavnom se sve svodilo na poznavanje tt podataka,pripreme za gadjanje i povlacenje sa polozaja.po meni to je bila povrsna obuka bez upoznavanja sitnih detalja.ko bi se zainteresovao vise .bilo je odgovora <nece vam to trebati>

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ,to je bilo i logicno s obzirom na cinjenicu da lanser nije izlazio van kasarne kako sam shvatio citav taj perid nakon 1995g tj ratnih operacija .Posto nije bilo terenske obuke a nije bilo ni ostalih pratecih vozila jedne baterije a njih ima podosta ( jedna baterija ima preko 12 vozila ) onda se to kako rece svodilo na ono najjednostavnije ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::O.K. Kako Vi kažete.
Na momenat mi se učinilo da izleće još neki kostur iz ormana, jer je ovo čudo vrlo, vrlo veliko.
Motori GRAD-a?
Izvinite za malo zastranjivanje.

Bila je neki dan diskusija o tom kosturu na temi košava. Motori su od Grada spojeni preko jednog adaptera na vrhu tako da se tlakovi i potisci u svim motorima izjednačavaju i onda sva četiri rade podjednako. Naime postoji direktna ovisnost potiska od tlaka u motoru i ako su motori spojeni na adpter onda su tlakovi isti (nešto kao zakon spojenih posuda ) pa su i potisci isti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Misirac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Na svim slikama prototipnog lansera u Kozari a koje imamo na temi uocljivo je da pored nedostatka 4 cevke u lanseru nema ni PAM na krovu kabine

Kolekcija slika nasih kolega Misirac,smiki i bojankrstc ..pa da imamo ujedno ...



Dakle skoro punih 20 godina stacioniran u kasarni `Kozara` .

Citat:ORKAN je jedini primjerak iz bivše JNA, nalazio se u Artiljerijskom školskom centru u Zadru, prilikom deblokade vojnih objekata oktobra 1991. od strane JNA, izvučen je u Knin i ostao u Vojsci Republike Srpske Krajine do avgusta 1995. Tada prelazi u sastav Vojske Republike Srpske i završava u raketnoj brigadi. Rasformiranjem VRS ostaje na lokaciji u Banja Luci i nalazi se pod ingerencijom Komande za podršku Vojske BiH.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64, Arhiv, Metanoja, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ray ban11 ::Na svim slikama prototipnog lansera u Kozari a koje imamo na temi uocljivo je da pored nedostatka 4 cevke u lanseru nema ni PAM na krovu kabine

Kolekcija slika nasih kolega Misirac,smiki i bojankrstc ..pa da imamo ujedno ...



Dakle skoro punih 20 godina stacioniran u kasarni `Kozara` .

Citat:ORKAN je jedini primjerak iz bivše JNA, nalazio se u Artiljerijskom školskom centru u Zadru, prilikom deblokade vojnih objekata oktobra 1991. od strane JNA, izvučen je u Knin i ostao u Vojsci Republike Srpske Krajine do avgusta 1995. Tada prelazi u sastav Vojske Republike Srpske i završava u raketnoj brigadi. Rasformiranjem VRS ostaje na lokaciji u Banja Luci i nalazi se pod ingerencijom Komande za podršku Vojske BiH.
da dopunim sa jos par fotografija

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Odlicno Bojane ... Evo malo jutarnjih pitanja za tebe ako nije problem ...

Da li mozda imas slika unutrasnjosti kabine ,konkretno komandno-upravljackog pulta komandira orudja ?

Ove slike postavio je kolega smiki moguce 2012 g ?

Citat:





Ali na srednjoj slici kao sto vidis nedostaje jedan panel ,tacnije tada nije bilo racunara -PEL ( Pokazivac elemenata lansiranja ) ..da li je toga bilo dok si ti sluzio u Kozari ?

Jos jedno pitanje ... da li ti je iz prakse poznato da se cerada moze automatski dakle mehanizovano razvuci u slucaju kad je motor vozila ugasen ili se to onda radi samo rucno ? Naravno ako je tih radnji bilo tada ...

I da li ste se pitali ( pitao ) sta je se preostale 4 cevke u lanseru i kakav je odgovor komandira ( nekog oficira ) bio tada ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

NGR -375

Obećao sam napraviti neku slikovnicu o tome kako se proizvodi raketni barut , zahvaljuhući Mr. Majevica glavna briga mi je otpala .... imamo fotku kako to izgleda uživo na kraju .

A sve počinje od ovog shematski prikazanog tehnološkog postupka




Zapravo prije ove sheme proizvodnje potrebna je još jedna cijela industrija bazne kemije , i na to se možemo vratiti ako bude interesa ali za sada samo da konstatiramo da je prethodno netko morao proizvesti koncentriranu dušičnu kiselinu , koncentriranu sumpornu kiselinu , glicerin, celulozu i ostale aditive koji su izuzetno značajni iako ih je samo par postotaka u sastavu baruta .

SPS Vitez je dobijao dušičnu kiselinu iz Azotare u Vitkovićima kod Goražda , a sumpornu kiselinu iz Šabačke Zorke , bilo je takvih tvornica još u Jugi , ali ove dvije su najznačajnije kao izvor kiseline za potrebe SPS , celulozu je proizvodila Viskoza iz Lukavca , a glicerin svi ptoizvođaći sapuna , kao Merima iz kruševca na primjer.

Radilo se o tisućama tona raznih materijala godišnje, i na filmu kojeg je dao Majevica lijepo se vidi samo dio cisterni za kemikalije kojih je bilo na stotine u krugu SPS a.

Proces nitriranja glicerina i celuloze je vrlo opasan , ali kad se jednom taj posao nauči , a ući se na krvi i mesu onda se može raditi smireno i imati stalni kvalitet proizvoda .

Na slijedeća dva filma je lijepo prikazana tehnologija nitriranja glicerina i celuloze, tako se to slično radi i na veliko samo su posude od nekoliko stotina litara , odvojene betonskim bedemima i zemljanim nasipima , tako da eksplozija u jednom nitrireru ne izaziva lančanu reakciju i eksploziju tvornice.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Proizvedena nitroceluloza se čuva u bačvama napunjenim vodom , a nitroglicerin se drži na hladnom kako bi mu se smanjila osjetljivost , za jednu normalnu i kvalitetnu proizvodnju potrebno je imati kontinuitet u proizvodnji i stalni kvalitet ulaznih i izlaznih sirovina , U ovom slučaju je to značilo da se sva proizvedena količina pomno kontrolira i sve što ne odgovara za potrebe raketnih baruta ide dalje u proizvodnju rudarskih eksploziva. Tako da defakto škarta nije bilo , a samo vrhunske sirovine su išle dalje u preradu .

Konačno smo došli na početak sheme na onih nekoliko bačvi koje ulaze u proces, a tih bačvi je bilo na hiljade ... poanta je u miješanju raznih šarži celuloze , jer ona nikad nije potpuno ista , tehnolozi su imali mogućnosti da na malom pilot postrojenju ispitaju ponašanje materijala i prije nego bi ušli sa sirovinama u pravu liniju , na tom pilot postrojenju ( jedno takvo je bilo u Bariću u krugu Prve Iskre ) bi se onda odredio sastav ,odnosno način mješanja nitroceluloze raznog porijekla i datuma proizvodnje.

Nitroceluloza se nije smjela osušiti te je stoga miješana u mokrom stanju u ovakvim mješalicama


Glavna faza miješanja nitroceluloze i nitroglicerina se obavljala u gnjetilicama - knedlerima sličnog oblika tipa [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tako izmješana nitroceluloza i nitroglicerin , takozvana jaka smješa se odvozila u bačvama u skladište i tamo je dozrijevala nekoliko mjeseci , uz stalnu kontrolu kvalitete i ponašanja materijala . Kad bi se jake smješe određene kvalitete skupilo dovoljno ...recimo stotinjak tona moglo se ići u slijedeću fazu .

Na slici je klasićni kalander koji se koristi u preradi gume , specifikum kalandera u SPS je bio razlićiti promjer valjaka , tako da se materijal motao i gnječio na jednom valjku sve dok se nebi dobila jednorodna plastična masa obmotana oko manjeg valjka


Tako namotana barutna masa se razreže nožem i skine sa valjka kao debelozidna rasječena cijev , i ide na fini valjak , na kom se materijal u više prolaza stanji na debljinu od nekoliko milimetara .

Tako dobiveno barutno platno se mota u tuljak promjera preko pola metra i dužine oko metra , treba obratiti pažnju da paralelno radi nekoliko kalendera i finih valjaka , i da se barutno platno od svih njih mota u taj debeli tuljak ... naime cijelo se vrijeme u procesu stalno miješaju sadržaji raznih bačava i na kraju se i ta platna stalno miješaju jedno s drugim , nastoji se od svega dobiti neka srednja vrijednost.

Tako namotano barutno platno se ubacuje u prešu exstruder , obično se za te potrebe preradi neki ekstruder za preradu aluminija , tako da je i u ovom slučaju bilo isto , mislim da je kombinat aluminija u Titogradu za "svoje" potrebe kupio ekstruder koji je kasnije prerađen u prešu za barut.


Ta preša je pozamašnih dimenzija , a gore iznad glave radnika je otvor za matricu koja formira oblik raketnog goriva


Postoji neki optimalan odnos između promjera uvodnih kanala u matricu i samog profila koji se dobije ekstruzijom. Kod Orkana je to bilo sve dosta veliko tako da se moralo kretati sa pol metra promjera kako bi se materijal dovoljno sabio kad prođe kroz ovih 6 kanala , i kako bi se dobio vanjski promjer 255 mm, i rupa u gorivu promjera 160 mm . Kad nebi bilo tako intenzivno sabijanje materijala onda bi se gorivo razdvojilo na 6 dijelove , jer se ne bi dobro sljepili .

Treba naglasiti da je to visoko produktivan stroj i da on ne može napraviti jedan blok goriva i stati , u njega se nafila više onih barutnih tuljaka i on kad krene sa extrudiranjem mora napraviti bar desetak blokova goriva , od kojih prvi i zadnji sigurno nisu dobri, to su obično preše od 2-3000 tona sile , a sve se odvija u zagrijanom stanju i sve je dio jaja opasno od eksplozije i požara .

Tako ekstrudirani blokovi se režu na mjeru , i strojno obrađuju , i nakon toga se nanosi sloj inhibitora.

još par filmića iz proizvodnje gume , ali je to sve vrlo slično

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Doslovce se tako u laboratoriji -tehnikumu proizvod uzorci raketnih baruta za ispitivanja , a može i neka manja serija manjih blokova