Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Mr. Majevica odličan (5) sjedni...

Bio si vrlo blizu sa zamislima , da si crtao u mjerilu vidio bi da ruka mora savladati put od cca 100 mm da bi u radnom položaju dosegnula prstenove na upaljaču i da bi se onda makla u stranu da je raketa ne satre. Zato su kutije na serijskim lanserima uske a dugačke .

Na skici još nedostaje klizač - šiber , koji zatvori rupu tako da ruku ne opale vreli plinovi iz motora , ali u principu je to tako izgledalo.


Ova radnja oko tempiranja bi se mogla malo vise prodetaljisati ... Sta se tacno radi sa onim prstenovima na upaljacu ?

I da se vratimo na one kutije ( pored ostalih i tempirna ) na desnoj strani bloka - lansera ...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Mercury ::To je komandant baterije
По некој подели у формацији Батерије командује Командир а не Командант ал на форуму мож да бидне и капетан лађе...
Команданти су тек од Батаљона или Дивизиона...

upravu si vojo64, pogresio sam

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, Cranium, Metanoja, Vl veliki, sevenino, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ray ban11 ::raketaš ::Mr. Majevica odličan (5) sjedni...

Bio si vrlo blizu sa zamislima , da si crtao u mjerilu vidio bi da ruka mora savladati put od cca 100 mm da bi u radnom položaju dosegnula prstenove na upaljaču i da bi se onda makla u stranu da je raketa ne satre. Zato su kutije na serijskim lanserima uske a dugačke .

Na skici još nedostaje klizač - šiber , koji zatvori rupu tako da ruku ne opale vreli plinovi iz motora , ali u principu je to tako izgledalo.


Ova radnja oko tempiranja bi se mogla malo vise prodetaljisati ... Sta se tacno radi sa onim prstenovima na upaljacu ?

I da se vratimo na one kutije ( pored ostalih i tempirna ) na desnoj strani bloka - lansera ...

Već sam nešto pisao o tome ali kažu da je ponavljanje je majka mudrosti

Ako zaguglate digital timer Ic ili slično pojavit če se stotine shema nekih alarma budilica i programabilnih tajmera , vremenskih relaja i slično.... ali od toga niš koristi Svi oni imaju neke potenciometre ili hrpu nekih prekidača kojima se vrši programiranje .. izbor vremena.

Ovdje mi govorimo o tri prstena , tri kontakta preko kojih se trebalo ostvariti.. pod jedan napajanje uređaja ( njegovo oživljavanje nakon spavanja od 20 godina) pod dva programiranje zadanog usporenja detonacije upaljača.

Na dva prstena ona krajnja se dovede napajanje recimo da je dolje masa - pol baterije , a gore da je + pol baterije. Znači iz tempirnog uređaja prvo dođe taj napon i on trenutno napuni kondenzator velikog kapaciteta koji onda može napajati elektroniku u fazi čekanja onih pola sata. Nakon tih pola sata i pražnjenja kondenzatora elektronika je opet mrtva. Unutar upaljača ima sklop za regulaciju napona tako da se kondenzator može nafilati na 24 volta, a elektronika se napaja sa 5 V , i sve dok u kondenzatoru ima više od tih 5 V elektronika radi , jel padne ispod 5 sve se programirano gasi.

Onaj treći prsten , treća žica , služi za komunikaciju .. dovodeći neki napon na nju koji je u plusu ili minusu u odnosu na masu možemo nešto "reći" upaljaču, ta komunikacija preko dvije žice danas nije problem i ovo što sad pišem će preko dvije žice telefonskim vodom stići do vas nekim dogovorenim kodom .

Takav kod za komunikaciju tempirne kutije i upaljača je danas dogovoren i standardiziran u okvirima NATO saveza , a kad je razvijan upaljać UTE -85 to je sve bilo na početku , on je jedan od prvih takvog tipa.

Ne znam koji su protokol koristili dečki iz Krušika , ali jedna od temeljnih stvari u tom protokolu je zaštita od slučajnih struja koje mogu nastati udarom groma ili od elektromagnetskog impulsa nuklearne eksplozije. Znači na ulazu u taj komunikacijski kanal postoje filteri koji propuštaju samo onaj signal koji je predviđen, samo onu predviđenu frekvenciju i ništa više , a onda kad upaljač "shvati " da ga kutija programira dalje ide sve u tren oka.

Najčešće se to programiranje svodi na to da taj upaljač ima u sebi brojač impulsa i on broji svaki impuls koji mu dođe iz tempirača na ulazni port . Taj brojač broji unatrag i to od broja 16384 prema nuli , a kad dođe do nule šalje impuls ka detonacionoj kapisli koja pali ona sječiva na oplati bojeve glave.

Tih 16384 je dekadni ekvivalent binarnog broja 2 na 14 potenciju, i to odgovara vremenu tempiranja od 163,84 sekunde.

Ako tempirać pošalje u povorci 6384 impulsa upaljać odbroji unatrag 6384 i njegovo stanje je 10000, odnosno 100 sekundi od eksplozije .

U tom stanju upaljač može čekati pola sata da poleti.

U trenutku lansiranja se događa unutar upaljča puno nekih procesa koji služe da se zaštiti lanser od prevremene eksplozije bojeve glave.

Prije svega udarna igla udara u kapislu i pali termalnu bateriju koja daje napajanje elektronici , naime dok je upaljač na čekanju on ne troši struju , ali kad počne brojati treba mu struja i onaj kondenzator koji je već polumrtav nebi mogao napajati sve te sustave. Ta udarna igla od termalne baterije je osigurana mehanizmom koji je blokira u slučaju sudara vlakova ili ako se VPPR stumba u neku jarugu, dakle samo ako se pojavi impuls ubrzanja koji odgovara radu bustera stvar kreče sa odbrojavanjem.

Znači taj mehanizam osim što pali termalnu bateriju pali i generator impulsa koji onda svake sekunde skine 100 imulsa ( jednu sekundu ) sa glavnog brojača.

Taj mehanizam dopunski , električki , osigurava da kapisla ne može opaliti 5 sekundi od lansiranja , a osim toga postoji i mehanički šiber koji drži prenosno punjenje sa strane tako da ako kapisla i dune dok rade motori nema detonacije upaljaća, odnosno nemapdetonacije sječiva.

Sve to što sam opisao se događa u zadnjim trenucima par desetinki sekunde prije paljenja marš motora , a njegov plamen , kad je motor sigurno upaljen pali buster motor , a on je taj koji kaže upaljaču možeš brojati unatrag.

Taj jedan sigurnosni slijed funkcija je neophodan da se osigura preživljavanje posade i lansera u slučaju sudara , požara , ili kontrabatiranja i direktnog pogotka gelera u bojevu glavu ili motor. Isto tako je predviđeno neprijateljsko elektronsko djelovanje ili nuklearni udar.

Dosta kompicirano zar ne ... ali i vrlo funkcionalno i svjetski napravljeno... i to kada ...1985 par godina prije toga su se tek pojavili PC računala, a windowsi su bili u začetku, a internet .. mislim da ga još i nije bilo.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

je li kome poznato, cemu sluzi nesto kao kamera montirano na lijevoj strani lansera blizu tempirnih kutija?nisam opazio da ga svi modeli imaju.nisam siguran mozda lupetam ali da li je to za korekciju vatre?

• 1Ovo se svidja korisniku: bojankrstc
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, sluzi za korekciju vatre.Ako te ne mrzi probaj da prelistas temu ima to negde detaljno objasnjeno pisali su Goddard i raketas.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gargantua ::Probao sam malo da poboljšam iračku sliku br 2 sa kompletiranim upaljačem, bolje ne znam možda je se sada nešto jasnija, procenite.

I čisto hipotetski, da li bi i ovo moglo biti mogući kandidat za adapter?



Gdi si to iskopao mmmmmm

Moglo bi to proći i po veličini i po obliku konusa , samo je pitanje da li se može postaviti tempiranje od nekih 150- 200 sekundi . Treba se malo poigrati sa geometrijom .. vidimo koliko je potrebno zakrenuti glavu upaljača da bi se dobilo 30 sekundi .. mislim da bi se dalo po toj skali ugurati još šest puta toliko????.

Jedan stariji model tempiraća za Orkan je imao to do 240 sekundi , a nekidan je bio link na tempirač proizvodnje EI Niš sa vremenom od 160 s.

Nemam podatke koliko je vrijeme tempiranja za pojedine putanje i kočnice , ali ta mrcina do cilja leti 3- 4 minute... i to jako sužava moguće kandidate za zamjenu originalnog upaljaća, većina minskih upaljača radi do minute , a i artiljerijski nisu puno duži .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojankrstc ::je li kome poznato, cemu sluzi nesto kao kamera montirano na lijevoj strani lansera blizu tempirnih kutija?nisam opazio da ga svi modeli imaju.nisam siguran mozda lupetam ali da li je to za korekciju vatre?

Kad si vec pomenuo tempirne kutije da priupitam da li znas sta se nalazi u onim kutijama na desnoj strani lansera pored hidro-cilindra podizaca kutije lansera .

Dakle one 4 kutije sa strane na kojoj stoji tempirac .. da li ste otvarali te kutije i pored predpostavljam pulta za tempiranje sta se jos u njima nalazi ? Pitanje sam postavio i na 236 str ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Gargantua, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da tom vojniku koji se zove tempirać dajemo preveliku pažnju , a osim toga mislim da bi mu više pasao naziv desni pomočnik nišanđije , kao što ima lijevog pomoćnika.

Orkan je zamišljen da radi u sprezi sa KVB i još 3 lansera u bateriji , ali isto tako može sve odraditi i sam , samo jedan lanser sa svojom posadom , i to još pod uvjetom da pola elektronike i hidraulike ne radi.

U normalnom radu pojedinačnog lansera, kad izađe na vatreni položaj prvo se spuštaju stope stabilizatora , iz kabine se može odabrati sila kojom se stope odupiru , odnosno koliko težine vozila nose stabilizatori a koliko težine nose kotači.

Pri tome se vozilo preko tih stopa- stabilizatora dovodi u horizontalu po dvije ose i ta se ravnina fiksira ,dalje nema micanja.

Nakon toga se sanduk lansera odbravi ( skinu transportne ukrute ) i sanduk usmjerava u pravcu lansiranja , u slučaju da se radi ručno onda nišanđija vrti kurblu , i prati orjentire kroz Panoramu , a dotle njegov lijevi pomoćnik na zemlji namješta tronožac sa kolimatorom. Desni pomoćnik vrti kurblu i diže elevaciju , da bi podigao na potrebnu elevaciju koristi artiljerijski kvadrant , koji je u jednoj od tih kutija.

Osim tog ručnog moda ima naravno i automatski mod , kod toga sanduk lansera sam zauzima pravac gađanja s tim da mu tragać sjevera pokaže sjever ( u roku od dvije minute po izlasku na V.P. ) a komandir zada azimut ili mu azimut dođe iz KVB . Pri tome elevacija isto ide automatski , za što se brine elktronski inklinometar.

Kod lansiranja prve rakete sve se strese i pomakne za koju hiljaditu i dok raketa leti sanduk lansera se ponovno sam dovede u zadanu elevaciju. U trenutku kad se otvara poklopac kamere i kad kamera počinje raditi , davati sliku na ekranu , mora sanduk lansera biti u početnoj elevaciji .inače cijela priča sa kamerom nema smisla .

U jednoj od tih kutija sa desne strane sanduka , onoj vertikalnoj, se mora nalaziti ta elektronika , to elektronsko klatno koje zadaje elevaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:
Raketaš
Gdi si to iskopao mmmmmm Very Happy
Sirija, poslednjih godina. Egipatski SAKR 36 ako ne grešim, čudnovata raketa, kopije američkih bombica u Sovjetskom nosaču 122mm.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Metanoja, Gargantua, Vl veliki, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ha ha američka bombica u ruskom kalibru 122 dobar si .

SAKR je razvijan u PRETIS u za potrebe Egipta, JNA nije bila zainteresirana za taj kalibar jer je imala Ognja.

Taj upaljač bi mogao pokriti neke manje domete na R 262 , malo je to sve knap za puni domet , tako da još uvijek ostaje pitanje kako se tempira i da li se tempira raketa na ZIL u