Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::To sta si ti gradio i dali si uopste gradio ne znam.
Na slici je lansiranje rakete Orkan, a pregled kod oftamologa je prilicno pristupacan za sve.

Zbog ovoga " da li si uopšte gradio " ideš kod mene na ignore , dakle više ne postojiš, mrtav si ,
a pogledaj malo svoj profil što si ti do sada pametnoga napisao. ha ha .

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da vratim na jedan detalj o kome smo razgovarali na ranijim stranama (servo, hidraulična kočnica). Na dokumentu koji Ray postavio a odnosi se na TTK.

Toliko o mogućnosti "vintanja" transportnih blokada na VP.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da a kod ZIL prvo traje 10 min a drugo 3min .. dakle 3 puta duze u oba slucaja .

Nego ako moze kolega raketas da prokomentarise ono u vezi moguce veceg dometa R-262 kod ZIL zbog vece elevacije lansera ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, ray ban11, Vl veliki, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad smo se već raširili na tri varijante raketa za Orkana .

Jednu poznajemo već dosta dobro , i ja se nadam da će nas za par dana Majevica obradovati jednim zaista hvale vrijednim uratkom, jednom prezentacijom rakete kakvu bi i sam Vučur rado vidio i imao u računali.

Druga raketa koju malo manje poznajemo je R 267 od firme EDEPRO. Ona ima kompozirno raketno gorivo i dečki su ga nagurali cca 200 kila u motor . Motor je bez bustera i samim tim je raketa neprecizna , zbog kompozitnog goriva koje strahovito erodira mlaznicu raketa nema točan totalni impuls , znači ni konačna brzina nije točna. Zbog dimnog traga , a i svega ranije rečenog korekcija putem tv kamere nije moguća , a nije ni potrebna. Lanser za tu raketu ne mora biti onako robustan kao za R262 , može biti i cevurda od stakloplastike, i bez onih kerefeka sa kanalima i žljebovima .

Ta raketa mora imati neki sustav vođenja u silaznom dijelu putanje , vjerojatno se i bojeva glava odvaja od motora , kako bi se zavarali antibalistički sustavi poput željezne kupole.

Dakle za povećanje dometa je potrebna veća brzina odnosno veća snaga motora , i to su dečki iz EDEPRO napravili .

Ta familija putanja koju si postavio i koja pokazuje da se sa elevacijom od 65 stupnjeva postiže domet od 65 kilometara je rezultat računalne simulacije , i ona je sigurno vrlo točna , jer uzima 6 stupnjeva slobode kretanja projektila , osobine atmosfere i slično.

Praksa , a i teorija pokazuje da se za veće domete treba preći u gornju grupu kuteva , iako je po teoriji u bezvazdušnom prostoru najveći domet kod ispaljivanja pod kutem od 45 . Raketa lansirana pod kutem od 65 stupnjeva prije izađe iz atmosfere i onda usprkos tome što joj kut nije dobar za maksimalni domet leti dalje.

Ako pogledamo filmove sve balističke rakete se lansiraju vertikalno kako bi što prije napustile atmosferu , a onda nakon desetak sekundi počinje manevar naginjanja i na kraju kad se motor ugasi raketa ima taj kut od 45 stupnjeva.

Treća raketa o kojoj govorimo je R 262 lansirana iz bestrzajnog topa i tu je Godard dao podatke o rezultatima , koji su izuzetno dobri.

O toj varijanti smo isto nešto već pisali , a dao sam i fotku Devy Croketa koji je bio uzor u konstrukciji tog topa . Ta varijanta je išla potiho od prvog dana projekta , o njoj se nije puno pričalo u firmi , i čak mislim da Iraćani nisu znali što se to događa u Vučurovoj glavi.

Vučur je već 1982-3 shvatio da ima Asa u rukavu, ali ga neće baciti na Irački stol , i vjerojatno je već tada odlučeno da se prema Iraku gura R-262 onakvu kavu poznajemo ( a da se za potrebe JNA ili Kuvajta razradi nova raketa i lanser ) . Raketa R262 je već 1983 bila konstruktivno definirana i u biti se do 1985 godine radilo na nekim sitnim usavršavanjima , a glavnina posla je bilo opremanje tvornica za nultu seriju raketa . Nulta serija je po pravilu službe morala ići istom tehnologijom i na istim strojevima , na kojima se kasnije radi serija raketa , i tu nije bilo odstupanja , a za to opremanje je trebalo i para i vremena.

Ugovor prema Iraku je bio pola/ pola troškovi razvoja , ali to se odnosilo samo na stvarne troškove razvoja , a ne ne investicije potrebne za proizvodnju.

U jednom trenutku ( 1983 god ) je Iračka strana vidjevši da raketa leti , prihvatila da snosi i troškove opremanja, i serijske proizvodnje , ali to je bio dogovor na nivou država , o nekom kreditu itd.

Sama činjenica da je lanser ( ne jedan ) bio gotov za vojnu paradu u Beogradu 1985 godine, a da nije prikazan , dovoljno govori tko je bio tu gazda Husein je rekao ne , i bila je prva prezentacija Orkana kod njih na paradi.

Taj period dok smo se mi opremali za serijsku proizvodnju je Vučur sa pola ekipe iskoristio za usavršavanje svog bestrzajnog topa - gas generatorsko lansiranje , a ostatak ekipe se bavio raketom R-400.

Ta ideja sa Gas generatorom se vukla niz godina kroz znanstvene publikacije , bilo je više lansiranja od onog na Krivolaku , možda je nešto krivo krenulo , pa se razletio lanser , ne znam. Možemo o njoj prodiskutirati , mogu postaviti skice i bojanke , samo bi bilo još bolje da se pojavi netko tko dobro crta , da ne pada sve na leđa Mr Majevice.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, MB120mm, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da li je onda konacan odgovor na pitanje da li bi R-262 lansirana sa lansera ZIL pod maks. uglom elevacije od 65° imala makar malo veci domet nego u slucaju kad se lansira takodje pod maks uglom elevacije kod FAP da je to moguce ?

To za vertikalno lansiranje je opstepoznato i praktikovali su ga jos Svabe sa V-2 tokom raketiranja Londona ( brzo penjanje na 100 km visine i onda obrusavanje )

Citat:U jednom trenutku ( 1983 god ) je Iračka strana vidjevši da raketa leti , prihvatila da snosi i troškove opremanja, i serijske proizvodnje , ali to je bio dogovor na nivou država , o nekom kreditu itd.

Sama činjenica da je lanser ( ne jedan ) bio gotov za vojnu paradu u Beogradu 1985 godine, a da nije prikazan , dovoljno govori tko je bio tu gazda Husein je rekao ne , i bila je prva prezentacija Orkana kod njih na paradi.

Kako 1983 g kolega ,zar je bilo tada izradjenih prototipnih R-262 ? Valjda su rakete sa UTE M-85 imale prva probna lansiranja u TOC Prevlaka 85 te ? Mislite na probna lansiranja prototipnih raketa iz onih cevi 262mm koje su kasnije ostale u VTI ? Ustvari one slike iz VJ od 1995 sa cevima 262mm na lafetu PA topa 88mm je VTI izradio tu konverziju jos 1983 dakle 10 tak godina ranije i to je to sto je ostalo u VTI.To su one 4 cevke 262mm o kojima je pricao gen. Vucurevic .

Kako smo saznali za platformu FAP te godine je tek izradjeno prvo prototipno vozilo i to bez lansera na sebi ( znaci samo fabricka ispitivanja sa onom kiper -platformom sto imamo na slici/snimku ) a probna lansiranja pocela 85te i sigurno je bio gotov do vojne parade maja 85te ali kako sad nije bio jedini ? TOC je te `85 g primio 3 prototipna vozila FAP 8x8 / 2632BDS/A za Orkan, 3232BDST/AV kao tegljac i 2832BS/AV kao teretno vozilo kasnije i VPPR /

Vidimo da je drugi nakon njegovog unistenja izradjen tek godinu kasnije ili cak 87 me i to na drugoj verziji kamiona.

Jeste prvi put je prikazan taj drugi prototip ali tek `88 na njihovoj internoj vojnoj izlozbi i maja `89 na prvoj medjunarodnoj vojnoj izlozbi u Bagdadu .

Citat:Ugovor prema Iraku je bio pola/ pola troškovi razvoja , ali to se odnosilo samo na stvarne troškove razvoja , a ne ne investicije potrebne za proizvodnju.

General pored toga navodi da je potpisan na 5 godina ( dakle 80-85 ) ali je trajao godinu duze ,mozda upravo zbog naknadnih testova sa tim drugom varijantom rakete koje ste naveli dakle sa gas- generatorom i ispaljivanjem iz bestrzajca ?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, ray ban11, Gargantua, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razvoj i osvajanje proizvodnje jedne rakete je proces koji traje 5-7 godina , isto tako je i sa lanserom odnosno vozilom.

Kad se krenulo sa elaboratom , nije se imalo ništa , ni gorivo , ni naftaške cijevi , niti šasiju kamiona , niti licencu za dizelaša.

Ali bilo je neko iskustvo i znanje, i bile su neke prethodne analize i studije, i bio je naravno Oganj usvojen u naoružanje JNA.

Na Ognju je Vučur istraživao neke teme koje je kasnije primijenio na Orkanu, koncepcija sanduka lansera je identična ,"cilindri " za elevaciju su identićni , kanali i žljebovi u cijevi su identični, aerodinamičke kočnice i naćin selekcije je isti, tehnologija izrade komore je ista ( flioturnaž) toplinska zaštita AG4 je ista , itd. Mnoga od tih istraživanja su bila čista nauka, tema nečijeg doktorata . JNA je financirala takve razvojne zadatke , bez konkretnog zadatka , odnosno kalibra i modela rakete , kroz takve prethodne analize i ispitivanja je Vučur sa ekipom ispekao zanat, i malo pomalo sve pripremio za projekat Orkan.

Na primjer SPS Vitez nije mogao napraviti blok NGR a težak 100 kilograma , ali je uredno proizvodio blokove od 20 kilograma za Ognja . Kao naučna tema su dečki taj blok goriva od 20 kilograma ispilili na prcljeke od 5 kilograma i onda zalijepili , i ispitali kako se to čudo ponaša .... Zašto ????

Tom tehnologijom ljepljenja malih blokova goriva je dokazano da se može napraviti i veliki blok goriva koji se ponaša prema nekim pravilima .

Kad se krenulo u kalibar 262 prva goriva su tako rađena i tako se letilo par godina , tek kasnije su dignuti krediti i kupljena oprema , između ostalog velika preša za ekstrudiranje NGR a..

Naravno da tada nije bilo tempirnog upaljača, on je tek razvijan i letilo se sa Ognjem za probe , ali se sa R262 gađalo na kopnu inertnom glavom i time je dokazana preciznost .

1983 godine je raketa R262 za nas u Pretisu već bula u probnim serijama (prototipska partija ), znači ne radi se raketa po raketa već grupa od najmanje 7 komada i ta se grupa testira . U tom trenutku je gorivo bilo u fazi modela ili prototipa ( još su ga ljepili iz komada ) , a lansera FAP a još nije bilo .

Znači cjelokupan projekat je krenuo jednog dana i dosta aktivnosti su išle paralelno , s tim da se granao na puno kolosjeka , neke faze su trajale kraće , a neke duže , stvar je veličine uma glavnog projektanta da sve to procjeni i napravi PERT mrežu http://mafpz.fpz.hr/~kavranz/pdf/2.pdf, da odredi kritične puteve i da na njima jaši , kako bi stvar doveo po planu do kraja , do poligona.

Koristio se lafet topa i na njemu montirane cijevi , taj je top tamo stajao desetak godina još iz vremena Ognja .

Da bi na poligonu dokazao funkciju , dokazao tezu da se može pogoditi cilj na 50 kilometara, Vučur nije morao imati FAP a i svu onu skalameriju sa hidraulikom , nije morao , a nije ni mogao gađati plotunom. Za dokazivanje naučne teze postoji drugi metod , a ne rokanje plotunom .

Napravi se grupa raketa sa posebnom pažnjom da budu u zadanim tolerancijama koje su obično strožije od onoga što bi bilo u seriji , tako odabrana grupa raketa se lansira jedna po jedna na kopneni cilj , odabere se dan kad je vjetar stabilan , negdje u ranu zoru , dobro uvježbana posada može sa taljiga napuniti lanser i opaliti jednu raketu u 5 minuta, ako unutar tih pola sata koliko traje gađanje ne bude nekih olujnih promjena vjetra , a sve se ostalo drži pod kontrolom , onda je ta grupa pogodaka referentna , znači uopće nije bitan domet i pogađanje cilja, već držanje grupe pogodaka , ako je ta grupa po nekoj Gausovoj krivulji onda je sve ok . Grupa od 7 raketa je mala ali dovoljna da se dokaže naučna teza. Dalje je stvar bankara , političara i direktora da pokrenu mehanizam proizvodnje i uvođenja borbenog sustava .

Ne treba zaboraviti da je 1977 cijela akademska zajednica zinula od čuda, i digla se na "zadnje noge" kad je Vučur došao sa tom "suludom " idejom na Vojnotehnički savjet , pa i velikani poput Srboljuba Minovića ili Bobe Jankovića su pisali znanstvene radove osporavajući tu tezu , ali na kraju se letilo i pogađalo.

Vučur je naravno znao za projekat FAP 8x8 koji je bio namijenjen za projekat NORA i iskoristio je to vozilo , da ga nije bilo , onda bi izmislio neko drugo vozilo , pa kamion je u svemu tome najmanji problem.

R 262 ne bi sa većom elevacijom ( ZIL ) išla dalje od onoga što ima na Orkanu , naravno da bi raketa R267 od EDEPRO a zbog veće brzine , sa ZIL a zbog veće elevacije, išla dalje , ali to je druga priča.

Nije projekat kasnio zbog te druge varijante sa gasgeneratorom - bestrzajcem , mislim da Iračani nisu imali pojma za tu varijantu, ona je išla potiho kroz proizvodne pogone,pogotovo alatnicu i prototipsku radionicu .

Uostalom glavna ispitivanja te rakete sa GG i lansera su bila dobre dvije godine kasnije od onog rokanja u Iračkoj pustinji , kad je definitivno usvojena nulta serija R262. naravno sa nekim primjedbama , ali nebitnim za razvoj i proizvodnju rakete.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Hvala za ove informacije kolega .Jedno pitanje , te rakete iz prototipne serije ( 1983 i dalje ) su imale redni broj 001 pa dalje valjda ? Dakle i te rakete treba da imamo u vidu kad racunamo ukupan broj raketa iz probnih serija ? Sto ce reci ,redni broj rakete onaj na stabilizatoru se racuna od prve rakete pa nadalje ?

Pitam zato sto sad na slici imako raketu iz prve serije za Irak sa rednim brojem 996 !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Raketaš
Da li bi Vučurovićeve cevi mogli definisati kao delimično olučene, nisu kompletno olučene a ni u potpunosti glatke. Viđene i proverene na nekoliko lansera. U koji meri je taj koncept je žilaviji i bolji iako zadržava obrađenu čeličnu cev za višekratnu upotrebu od sveprisutne navale koncepta kontejnera?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mr. Majevica ::Видео са armyinfo :



И опет церада се ручно навлачи....

Да предухитрим Gargantua






Na prvoj slici tj u prvoj sek. snimka je sigurno snimljeno u pustinji Iraka 1987 ( nema tablice na kamionu ) ostatak/ druga slika / je sniman cini mi se na Krivolaku ,ambijent odgovara onim slikama na 261 str. moguce isto 87 g .

Pitanje, da li je ovo prototipno vozilo ostalo u Iraku nakon obavljenih proba tokom avg 87me i bilo izlozeno na vojnim izlozbama `88 i `89 bez vracanja u Jugu ...i kad je tacno prebacen iz TOC u AŠC u Zadar .

• 5Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Metanoja, voja64, Gargantua, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::@Raketaš
Da li bi Vučurovićeve cevi mogli definisati kao delimično olučene, nisu kompletno olučene a ni u potpunosti glatke. Viđene i proverene na nekoliko lansera. U koji meri je taj koncept je žilaviji i bolji iako zadržava obrađenu čeličnu cev za višekratnu upotrebu od sveprisutne navale koncepta kontejnera?

Diraš u jednu bolnu točku , ono u srce ha ha .


Pripremam par slikovnica na tu temu usporedba Uragana i Orkana , ali još skice nisu gotove , pa neću puno o tome.

S jedne strane imamo jednostavnu potpuno glatku kalibarnu cijev za jednim spiralnim žlijebom kod Uragana ( ili Grada ) , a s druge strane onu više nego kompliciranu cijev od Orkana .

Sve je to zbog preciznosti , Vučur je učinio sve , ali zaista sve da R 262 smjesti u protivničku polovicu stadiona. Dakle u toj koncepciji skalpela od rakete bilo je važno da barutni plinovi mogu slobodnim strujanjem prema naprijed , kroz ona 4 uzdužna široka kanala , pripremiti cijev ispred rakete , na dolazak rakete , ufff kako ovo pametno zvuči , ha ha . Bitan je trenutak kad raketa napusti lanser , kad njeno dno ( mlaznica ) pređe rub lansera , tu raketa pobere najviše poremačaja , krila se još nisu ni počela otvarati , a motor riga li riga vatru , e tu u tom trenutku pomaže činjenica da se raketa nalazi u mlazu barutnih plinova koji se kreču uzduž rakete nadzvučnom brzinom .

Sad mi se pokojni profesori okreću u grobu ali ovako je jednostavnije, bez puno matematike , za objasniti tu igru sa kanalima , znači svi sa tim kanalima ganjaju neku preciznost , a svi ostali bez tih kalana ganjaju šenluk.