Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Metanoja ::Da li imamo podatak od kada je ovaj irački "Orkan2",čini mi se da su možda ovaj i onaj naš iz slične ako ne i iste kuhinje.Odustalo se od hidraulične ruke za punjenje,smanjen broj cevi,tv korekcija...Kao da se u jednom momentu kod oba izvorna korisnika i nosioca projekta,otišlo na pojednostavljenje celog projekta.
Možda je bilo i saradnje u svemu tome?

Onih 6 cevki postavljenih na lanser Dvine bi se moglo povezati sa irackim poboljsanim raketama `Al Nida` ( na bazi kompozitnog goriva ) i povecanog dometa do 75 km navodno .Dokument UNMOVIC kojeg je postavio Mr Majevica daje informaciju da je 1990g Irak dobio tehnolosko-proizvodnu dokumentaciju za rakete i lansere.One fotke onako konvertovanog lansera poticu sa jedne cini mi se nocne parade u Bagdadu krajem 90-tih ( mozda pred operaciju `Pustinjska lisica` ?)

To bi znacilo da pored 4 prava Orkana koje su dobili 1989 tokom 90-tih su imali i ove konvertovane sa novim raketama izradjenim u fabrici u Al Mutazimu .Tempirnik na onoj slici je drugaciji od onog proizvedenog u Jugi .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::
To bi znacilo da pored 4 prava Orkana koje su dobili 1989 tokom 90-tih su imali i ove konvertovane sa novim raketama izradjenim u fabrici u Al Mutazimu .Tempirnik na onoj slici je drugaciji od onog proizvedenog u Jugi .

Imamo li negde slike ostataka tih izvornih iračkih lansera,posle američkog divljanja?Na nekom od onih zborišta iračke furde,za vreme okupacije.Da vidimo dali su i oni kanibalizovali,kao mi onaj banjalučki?

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Koliko mi je poznato na temi za sad imamo samo 3 fotke lansera Ababil-50 u Iraku .Jedna nastala tokom vojne parade 1990 i druga sa FB za koju se ne zna kad je nastala da li nakon `Pustinjske oluje` ili ranije ... i naravno od nedavno i ona na kojoj se sasvim malo ali dovoljno vidi lanser na vojnoj izlozbi u Bagdadu 1989g .

Sta se zaista desavalo tokom 90-tih sa ona 4 lansera nije nam poznato ... kao i mogucoj sudbini nakon 2003 g tj okupacije Iraka .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sam dobro shvatio, izvanredno zanimljivu diskusiju oko FAP a koja se vodila noćas, ispada da je druga pogonska osovina stvarala probleme trećoj osovini i da je onda pucalo kućište ne zbog lošeg materijala ili loše konstrukcije , nego zbog loše koncepcije .

Tako nekako ispada.. Jer ako kod varijante 6x6 nema druge pogonske osovine i sve radi ok , a kod varijante kipera 8x4 samo su zadnje osovine pogonske , a prednjih kao da nema ???? Uf

Da li su svi ti problemi bili zbog prevelike mase lansera i raketa , odnosno da li je taj diferencijal pucao i kod praznog vozila .

Kako je to onda napravljeno kod novijih mercedesovih vozila u konfiguraciji 8x8

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Vučur zaista nije imao izlaza , ali se virtuozno izvukao , u maniri francuske škole , ... Ta strujna cijev koja je bila produžetak marš motora kroz buster , je bila rađena od mase AG-4 ..fenolne smole koja na 2000 C karbonizira , a produkti te karbonizacije kao hladni plinovi i pare struje duž te cijevi i dolaskom do mlaznice stvaraju zaštitni film , koji nju hladi

A to smeđe što se vidi u mlaznici marš motora .. otpresak AG mase .

Kolega ako moze pojasnjenje sta je tacno ta AG-4 masa te malo podaci o temperaturi u mlaznici ..

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AG-4 ili tekstolit sa staklenim vlaknima kao "tkanjem". Gusto tkanje staklenih vlakana zaliveno i ispresovano u fenolnu smolu. Fenomenalne toplotno-izolacione karakteristike, kao i balisticke karakeristike u odnosu na masu - koristi se u sendvicu izmedju dve ploce celika u prednjem oklopu trupa T-64/72/80 serije i njihovih derivata.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ray1973, ray ban11, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Mi smo pod pojmom AG-4 podrazumjevali cijeli niz različitih materijala koji su imali iza 4 ...V ili S ili neko drugo slovo .

Radi se o jednom dosta starom konstrukcionom materijalu , kod nas je bio poznat kao Bakelit , mješavina fenol formaldehidne smole sa nekim praškastim punilom. Kod AG masa je punilo neki vlaknasti materijal , azbest, E staklo , S staklo , ugljična vlakna itd.

Na fotkama se vidi tipična struktura sirovog materujala , koji se odvagne i naspe u kalup , kalup se zagrije na 150- 160 C i stisne pod prešom tako da je u materijalu tlak oko 1000 bara . Taj tlak i temperatura dovedu do polimerizacije fenolne smole i dobije se kompaktna struktura koja je stabilna na temperaturama do 300 C , a ima čvrstoću nekog prosječnog čelika.

Matreijal je masovno korišten u istočnom bloku za izradu dijelova naoružanja , i ostale opreme , čak je i ono zlo od Trabanta rađeno od prešane smole sa papirom

Primjena mase AG u R262 je bila masovna , dok kolega Majevica završi svoju konstrukciju , budemo vidjeli koliko je toga bilo, zapravo je marševski motor bio sav iznutra obložen sa tom masom , nigdje nije bilo dodira vatre i čelika .

Na najgorim mjestima na ulazu u mlaznicu su vladale temperature od cca 2350-2500 K nešto manje je bilo u strujnoj cijevi , da bi na grafitnom grlu mlaznice bila temperatura oko 2000-2100 K , na izlazu iz mlaznice je bila temperatura oko 1000 K .

Na ulazu u mlaznicu je tlak bio oko 120 bara , u strujnoj cijevi mrvicu niži, a u grlu mlaznice oko 70 bara , na izlazu iz mlaznice skoro da i nije bilo tlak 2-3 bara

Brzina strujanja plinova na ulazu u mlaznicu je bila oko 150 m/s , da bi u grlu mlaznice bila oko 1000m/s , a na izlazu preko 2000m/s.

Efekat ablativnog hlađenja strujne cijevi i grla mlaznice se sastojao u tome da bi se zbog visoke temperature fenolna smola raspadala , pirolitička razgradnja u atmosferi siromašnoj kisikom , produkti te razgradnje , bolje rečeno nepotpunog izgaranja , su bili hladniji od barutnih plinova i oni su stvarali tampon sloj između tih barutnih plinova i same mase. Usljed tog izgaranja na površini bi nastajao sloj ugljika , da kažemo grafita , a vlakna koja su bila u smoli su davala čvrstoću tom grafitu , tako da ga vatreni mlaz nije mogao otpuhati , ošmirglati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Na jednom sajtu nadjoh podatke da je onaj pomenuti film u RH ipak sniman tokom 2006 g tako da ono lanserno vozilo na filmu jeste danas u vukovarskom muzeju u kojeg je dosao 2007g.

Mr Majevica je po obicaju trazio na GE







Citat:Vozilo je u sastavnom dijelu muzeja u Vukovaru i može ga pogledati radnim danom od 8-16 sati a vikendom uz najavu, ulaz slobodan ali potrebno imati osobnu iskaznicu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Izgleda da se moze slobodno ulaziti u kabinu lansernog vozila . Barem je tako bilo 2008...



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Ako sam dobro shvatio, izvanredno zanimljivu diskusiju oko FAP a koja se vodila noćas, ispada da je druga pogonska osovina stvarala probleme trećoj osovini i da je onda pucalo kućište ne zbog lošeg materijala ili loše konstrukcije , nego zbog loše koncepcije .

Tako nekako ispada.. Jer ako kod varijante 6x6 nema druge pogonske osovine i sve radi ok , a kod varijante kipera 8x4 samo su zadnje osovine pogonske , a prednjih kao da nema ???? Uf

Da li su svi ti problemi bili zbog prevelike mase lansera i raketa , odnosno da li je taj diferencijal pucao i kod praznog vozila .

Kako je to onda napravljeno kod novijih mercedesovih vozila u konfiguraciji 8x8
Tadem osovine, tačnije tandem pogonske mostove (2+2) je Mercedes napustio 1995 uvođenjem Aktros serije i tu su osovine u fizičkom smislu pojedinačne i samostalne (4X1).
Da citiramo Voju64 ponovo u vezi tandem problema:
Citat:Pogotovo je indikativno kada se vide slike na kojima su vozila u pokretu i u trenutku skretanja.
Tada se vidi ta treći par osovina toliko dere i koči u mestu dok se prednja dva zaokreću a onaj od zada ladno trčkara za njima.Rusi su pribegli triku i razmakli malo više između prvog i drugog para točkova a treći je slobodan u vešanju u odnosu na zadnji..
Znači da su napustili tandem pogonske mostove a isto je i na Mečkama iz Aktros serije sa četvoro osovincima..
Malo da ilustrujemo:
Primer prastarog ZIL-a gde se vidi položaj točkova četvrte osovine u odnosu na treću osovinu:


Mercedes nakon 1995

Verzija tegljača za Kanadu, može se videti praktično identična šasija kao Iračka kreacija.

FAP 3240 ovih godina, ovo je izložbeni primerak a jedan je stavljen na muke u TOC-u.




Ostaje još jedno pitanje u vezi vozila. Podaci o njegovom ponašanju prilikom lansiranja neki dijagram distribucije sila u različitim položajima lansirne kutije u odnosu uzdužnu osu lansirnog vozila. Takve stvari su u arhivima i možemo samo nagađati o stvarnom delovanju rafala na vozilo ili o Raketaševom sećanju kao je čuo da su uspeli prevrnuti lanser, kako je naveo na nekoj od ranijih strana. Ovo potonje mi, iako je moje u osnovi špekulativno razmišljanje, liči na pokušaj rafala sa kutijom lansera zakrenutom 90 stepeni u odnosu na uzdužnu osu a o uglu elevacije moženo samo da nagađamo. Ali ovo je ipak samo špekulacija kako sam i ja negde rekao ima da se načekamo za bine neke podatke.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zil ima sasvim drugu filozofiju gradnje, njemu je prednja i zadnja osovina upravljiva , a ovaj centralni blok od dvije fiksne osovine uopće nema amortizere već je to sve kruto vezano na šasiju , ali dignuto par centimetara , tako da u vožnji po cesti ti kotači ne smetaju slobodno se okreću , a na terenu po jarugama ili đombama oni nalegnu i nose teret i daju pogon ako neka od osovina ostane u zraku.

Bar sam ja to tako shvatio čitajući neke upute , za ZILA , budem potražio pa okaćim