Vučna vs. samohodna artiljerija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Apr 2016 13:15

Значи, колико схватам, то би била, на неки начин, даљински управљива платформа (покретање топа и рад аутопуњача) .Којим извором енергије би снабдевао пуњач, покретање топа...
Мислим да би овако нешто представљало лепу мету за неког озбиљног противника па би све то на крају испало прилично скупо јер би после првог дејства био поклопљен непријатељском ватром.
Зато је боље самоходно, евентуално самопокретно, оруђе.

Dopuna: 06 Apr 2016 13:45

MK10 ::
Мислим да би овако нешто представљало лепу мету за неког озбиљног противника па би све то на крају испало прилично скупо јер би после првог дејства био поклопљен непријатељском ватром.

Да се исправим, не би било немогуће прилично успешно користити овакво оруђе, али са добрим начином употребе (добро утврђен, маскиран, са лажним положајима у близини...).
Такође, беспотребна је могућност дејства у свим правцима, једноставно окренеш топ у правцу неп. положаја. На тај начин, довољно је изменити постојеће хаубице.
Наравно, не заснивати арт. само на оваквом оруђу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Dok2015, MK10
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MK10 ::...
Иначе, можда би био занимљив самопокретни топ код ког се, по потреби, уместо гума могу поставити гусенице.

Svi koji su probali su otkrili da su gusenice na vucnim artiljerijskim orudjima jako lose resenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@MK10
autopunjac - da ....
360 stepeni po azimutu - ne .....
kamuflaza - da ...ali bez ukopavanja ...previse kratak period dejstva sa jedne lokacije
izvor energije - mali motor-alternator .....kao i na bofiju.
lepa meta - nista vise "lepa" od sadasnje vucne ili od kamiona - nisandzija i komandir bi bili kod oruzja samo za vreme dejstva ..... i u slucaju kontarbateriranja bi barem bili zasticeni od gelera
vreme dejstva - i dalje mora biti veoma kratko ...i tutanj.

Vucna je najbolja za kamufliranje ... ali ne moze se imati autopunjac sa vucnom 152mm/155mm haubicom .....u principu bi se moglo to postici sa 122mm haubicom (sa revolverom za municiju).

To je samo ideja da sistem bude jeftiniji ....ali kao i mnoge ideje nekada je lakse pratiti koncepciju resenja u svetu.

@bojank
da ... 100% potpisujem ....ili ce da bude samohotka na pravom gusenicaru (dakle neka tenk sasija) ili obicna vucna ...ili ovi sadasnji hibridi na tockovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У реду, слажем се да би гусенице правиле проблеме код вучених оруђа, посебно при маршу. Ја сам имао у глави замисао да се натовари самопокретни топ на камион 8x8 који би га допремио близу ВП, а онда би сам. топ наставио сопственим погоном. Али ипак би то била перипетија(трошкови, логистика, поузданост...), тако да ништа.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Dok2015, ray ban11, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Paligorič je napravio Noru C ka funkcionalni model , čisto da se pokaže da stvar radi i da se stekne neko iskustvo . Za tadašnji nivo tehnologije u svijetu i od nas to je bilo dosta revolucionarno rješenje.
Pogon je dobijao od malog dizelaša nalik na Golfa , nije bilo vremena za razvoj Wankela koji bi za istu masu i dimenzije dao bar tri put više snage. Taj dizelaš je vrtio pumpe promenjivog protoka , a one su davale ulje u hidromotore integrirane u felge kotača. U toku vuče hidromotori su bili preko kuplunga isključeni tako da je vožnja odnosno vuča bila ista kao klasićnog vućenog topa.

Sa tim hidro pumpama je isto tako širio krakove lafeta i okretao cijev za 180 stupnjeva , ne znam ni ja puno detalja o tome ali znam što je tada bilo na raspolaganju od tehnike .. skoro ništa .. tako da je bio prisiljen u alatnici tvornice alata u Trebinju proizvesti hidromotore .

Danas bi se taj pogon rješavao sa elektromotorima integriranim u kotač kao što se radi na elektro automobilima , a to daje niz prednosti i prije svega povećava brzinu kretanja topa na terenu, a daje i mogućnost hibridnog pogona tako da tegljać iz svojih agregata napaja motore topa koji tada pomažu kod izvlačenja.

Tada je Paligorić sve stavio na dva pogonska kotače , a mislim da je u konačnici trebalo biti četiri pogonska i dva pomoćna na krajevima lafeta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je sto je celokupna skalamerija sa dva tocka na krajevima lafeta - koja su male razdaljine izmedju vertikalne ose tockova - verovatno veoma nestabilna u kretanju ...pogotovo na terenu. Zato je i brzina veoma ogranicena - cak i da ima 4 pogonska tocka umesto 2.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tih Nora C i nije baš nešto naštancano koliko se meni čini ili ih nešto nema na sajtovima da se neko pohvali da ih je slikao od skora..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napravljena je samo jedna, i to mislim sa cijevi od Nora A samo radi probe vožnje i manevriranja na livadi . Bio je filmić na "dozvolite da se obratim"

• 6Ovo se svidja korisnicima: victoria, ray ban11, MB120mm, MB120mm, voja64, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo šta je A. Paligorić pisao o Nori C
Citat:
Program NORA nastavljen je 1984. godine razvojem samopokretnog topa 152 mm NORA-C. Predmet prve faze razvoja bila su istraživanja u domenu definisanja koncepcije pomoćne pogonske grupe i ostvarenja funkcije upravljanja i samostalnog kretanja oruđa na vatrenom položaju.
Korišćenjem PT oruđa 152 mm NORA-A realizovan je funkcionalni model (FM) oruđa NORA-C1, na kojem je za pogon usvojen vazduhom hlađeni benzinski motor iz vozila VW VARIANT, za prenos snage korišćeni su uvozni hidromotori velikog obrtnog momenta (11) (ugrađeni u pogonske točkove), a primenjeno je hidraulično upravljanje pogonskih točkova. U drugoj fazi razvoja, FM oruđa NORA-C1 je preveden u FM oruđa NORA-C2 na kojem su vršena istraživanja mogućih rešenja poluautomatskog potiskivača projektila (sa elektromotorno pogonjenim lancem) i pokretanja cevi oruđa po visini (ugradnjom servopojačavača male snage na točak mehanizma elevacije).
Po završetku preliminarnih istraživanja rešenja automatizovanih funkcija na FM oruđa NORA-C2, 1987. godine pristupilo se razvoju i izradi PT samopokretnog oruđa 152 mm NORA-C3 velikog dometa, korišćenjem osvojenog balističkog rešenja konvertovanog topa 152 mm M46/86.
U okviru priprema za proizvodnju najpre je izrađena kompletna KD za podsistem naoružanja, pri čemu je postupkom reinženjeringa (kopiranjem sklopova topa 130 mm M46 i primenom domaćih standarda) izrađena KD za sklopove zatvarača i protivtrzajućeg uređaja, a zbog većih izmena, izrađena nova KD za sklopove cevi 152 mm dužine 46 kalibara sa dvokomornom barutnom komorom, zadnjaka (povećane dužine, da bi se ugradio mehanizam za poluautomatsko otvaranje zatvarača, kopirnog tipa) i kolevke (produžena, zbog novog dužeg zadnjaka). Po navedenoj KD pristupilo se izradi PT oruđa NORA-C3, čime je bio učinjen značajan tehnološki napredak u domenu metalurgije i kovanja (12) (osvajanje visoko kvalitetnog čelika za izradu otkovaka cevi, zadnjaka i zatvarača) i mašinske obrade (13) (obezbeđenje opreme za obradu i olučenje cevi do kalibra 203 mm i dužine do 12 m).
Korišćenje municije veće energetske moći imalo je za posledicu povećanje sile trzanja, te je projektovan novi gornji lafet veće mehaničke otpornosti, čija je nova konstrukcija bila prilagođena zahtevima da se poveća postojeća elevacija cevi (sa 450 na 650) i da se ugrade elementi novih sklopova za poluautomatsko (hidraulično) pokretanje cevi po elevaciji i pravcu i poluautomatsko potiskivanje projektila u ležište metka (sa hidrauličkim dovođenjem na osu punjenja, ubacivanjem projektila i čaure u komoru i potiskivanjem projektila u cev silom potrebnom za urezivanje vodećeg prstena projektila u žljebljeni deo cevi). Projektovani su novi sklopovi donjeg lafeta, krakova i hodnog dela oruđa, (14) da bi se obezbedila ugradnja pomoćne pogonske grupe (dizel motor nominalne snage 54 kW (15) i hidromotori), komponenata za razvod snage, elemenata za upravljanje glavnim i pomoćnim točkovima (levi i desni, na kracima lafeta), hidropneumatskog sistema za oslanjanja točkova (koji je korišćen za spuštanje oruđa na tlo pri pripremi za gađanje i prevođenje u marševski položaj), sedišta i komandne table vozača, podsklopova za poluautomatsko (hidraulično) pokretanje krakova lafeta pri prevođenju oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obratno.
Snagom pomoćne pogonske grupe ostvareno je kretanja oruđa na vatrenom položaju i na manjim rastojanjima (brzinom do 12 km/h na putevima i 6 km/h van puteva). Pogonska grupa je korišćena i za pogon mehanizovanih sklopova oruđa. Tokom izrade PT oruđa NORA-C3 lansirana je izrada probnih komada domaćeg sporohodnog, visokomomentnog hidromotora po dokumentaciji Instituta „Mihajlo Pupin“ u „Fabrici alata“ u Trebinju. Do kraja 1989. godine završena je izrada i interno ispitivanje PT oruđa, ali se razvoj sistema oruđa nije nastavio izradom probne partije, zbog bitno smanjenog budžeta za razvoj.


Mislim da je slika bila no...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fusnote:
Citat:(11)
Proizvođač firma Hägglunds iz Švedske.
(12)
U željezarni Ravne na Koroškem – Slovenija.
(13)
U kombinatu TMH „Bratstvo“ Novi Travnik – BiH.
(14)
Pri projektovanju sklopova hodnog dela oruđa vodilo se računa da isti lafet može da se koristi za razvoj novog oruđa vatrene podrške 203 mm, kodnog naziva KOLOS. Projektovane balističke karakteristike oruđa KOLOS su bile: cev dužine 9135 mm, najveći domet sa projektilom ERFB (mase oko 96 kg) ≥ 38 km, a sa projektilom ERFB-BB (mase oko 99 kg) ≥ 50 km.
(15)
Navedeni dizel motor sa vodenim hlađenjem je, u okviru razvoja terenskog vozila TARA 4x4, osvajalo preduzeće IMR Beograd, pa je jedan motor iz probne partije dobijen za potrebe projekta NORA-C. Njegove performanse nisu u potpunosti odgovarale koncepciji rešenja i postizanju željenih karakteristika kretanja PT oruđa (projektanti su želeli da koriste snažniji dizel motor sa vazdušnim hlađenjem strane proizvodnje).